- Njuzvik navodi da Rusija nema kapacitete za veliki otvoreni rat protiv NATO-a, jer je vojsku iscrpela u Ukrajini i pretrpela ogromne gubitke.
- Moskva ekonomski zavisi od Kine, dok Peking ima interes da obuzda dalju eskalaciju sa Zapadom.
- Rusku poziciju dodatno slabe pad prihoda, sankcije i tehnološko zaostajanje u odnosu na SAD.
Dok su mesecima unazad evropski saveznici oprezno upozoravali na mogućnost rata sa Rusijom i pozivali zvaničnike da ovu pretnju shvate ozbiljno i naoružaju se, rat između Rusije i NATO-a se, ipak, smatrao malo verovatnim. Međutim, u proteklih nedelju dana nešto se promenilo, a sa tim i osećaj hitnosti.
Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da Rusija namerava da pošalje dronove ili rakete na teritoriju NATO-a, a da potom te udare proglasi slučajnošću, dok je šef češke obaveštajne službe procenio da je rok za takav test pitanje meseci, a ne godina.
Direktor CIA Džon Retklif doleteo je u Moskvu u avgustu kako bi upozorio upravo na takav scenario. U zapadnim prestonicama raste osećaj neposredne opasnosti - utisak da je Rusija odlučila da dodatno zaoštri odnose sa NATO-om oko Ukrajine na način koji bi mogao da izazove direktan konflikt.
Sve ovo, međutim, počiva na jednoj pretpostavci: da ruski predsednik Vladimir Putin uopšte ima kapacitete za ulazak u direktan sukob sa NATO alijansom.
On svakako može da provocira, i rusku pretnju NATO-u ne treba potcenjivati. Ali postoje dobri razlozi za hladnokrvnu procenu onoga što Rusija zaista može da uradi NATO-u.
Pet surovih istina ukazuje na to da Putin nema opciju da vodi veliki otvoreni rat protiv Zapada, čak i kada bi to želeo, piše "Njuzvik".
1. "Mašina za mlevenje mesa" usisala je armiju koja bi Putinu trebala za rat protiv NATO-a
Veći deo vojne snage neophodne za rat sa NATO-om, Rusija je već izgubila i iscrpela na poljima smrti u istočnoj Ukrajini. Prema procenama istraživačkog centra CSIS, Rusija je u periodu od februara 2022. do juna 2026. imala 1,4 miliona ukupnih gubitaka, među kojima je 450.000 poginulih, što je četiri puta više od ukupnog broja svih američkih žrtava u svim ratovima vođenim od Drugog svetskog rata.
Rusija je samo tokom tekuće godine imala mesečne gubitke od 30.000 do 34.000 vojnika, što poginulih što ranjenih, dok je u istom periodu uspevala da regrutuje tek oko 27.000 ljudi.
Upravo zbog ovog ogromnog stradanja, rezultati na frontu su zanemarljivi. Ruske snage su napredovale od 50 do 90 metara dnevno tokom glavnih ovogodišnjih ofanziva, navodi CSIS. U aprilu i maju izgubile su više teritorije nego što su zauzele.
Vojska koja se muči da probije utvrđene ukrajinske linije odbrane suočila bi se sa daleko većim izazovom protiv koalicije predvođene Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i NATO savezom.
2. Si Đinping je Putinov oprezni bankar
Posrnula ruska ratna ekonomija sada zavisi od Pekinga. Rusija uvozi više od 90 odsto sankcionisane tehnologije preko Kine, objavio je "Blumberg", pri čemu je kineska roba činila 57 odsto ukupnog ruskog uvoza do 2024.
S druge strane, Rusija je Kini tek sekundarni trgovinski partner, a komisija američkog Kongresa zaključila je u avgustu da je ova zavisnost u suštini jednosmerna.
Trgovinska razmena pala je u 2025. godini prvi put od 2020, a Rojters je izvestio da je Putin u septembru 2025. otputovao u Peking na samit sa kineskim predsednikom Si Đinpingom sa namerom da to preokrene.
Ova asimetrija postala je još uočljivija na samitu Putina i Si Đinpinga u maju 2026, kada ruski lider nije uspeo da obezbedi sporazum sa Kinom o gasovodu "Snaga Sibira 2".
Si Đinping zna da može da čeka i izvuče još niže cene kako Rusija bude postajala sve očajnija. Pekingu uopšte ne odgovara potencijalni rat Rusije i NATO-a jer bi takav sukob:
- ugrozio kinesko evropsko tržište,
- kao i planove u vezi sa Tajvanom,
- ali i stabilnost trgovinskih odnosa sa Vašingtonom - Tramp bi mogao da uvede carine.
Suočen sa pretnjom novih američkih carina na uvoz ruske nafte, Si Đinping ima i snažan motiv i presudan uticaj da obuzda Putina i spreči dalju eskalaciju sa Zapadom.
3. Putin ne može da priušti ni rat koji trenutno vodi
Ruska ekonomija zabeležila je pad od 0,3 odsto u prvom kvartalu ove godine, što je njen prvi međugodišnji pad u poslednje tri godine, dok je vlada smanjila prognozu rasta za celu godinu sa 1,3 na 0,4 odsto.
Centralna banka Rusije zadržala je u septembru referentnu kamatnu stopu na 14 odsto, što je bila prva pauza u podizanju stopa posle 15 meseci, uz inflaciju od 6,3 odsto. U međuvremenu, napadi ukrajinskih dronova teško su oštetili ruske preradivačke kapacitete.
Prihodi od izvoza ruskih naftnih derivata pali su u avgustu za 32 odsto u odnosu na prethodni mesec, dostigavši najniži nivo od početka rata, dok je Moskva od januara rafinerijama isplatila skoro 916 milijardi rubalja na ime subvencija.
Likvidne rezerve u Fondu nacionalnog blagostanja pale su na oko 48 milijardi dolara do sredine godine, sa 117 milijardi koliko su iznosile pre invazije punog obima. Rusija je, dakle, znatno osiromašila zbog rata protiv Ukrajine.
4. Nuklearno odvraćanje deluje u oba smera
Sporazum o kontroli naoružanja "Novi START" istekao je 5. februara, čime su dva najveća nuklearna arsenala na svetu prvi put od 1970-ih ostala bez obavezujućih ograničenja.
Nuklearna ucena je omiljeni alat u Putinovom arsenalu, koji on i njegovi saveznici u Rusiji često koriste, ali taj mač ima dve oštrice, piše "Njuzvik".
Unutar NATO-a nalaze se tri nuklearne sile, dok još pet saveznika zvanično poseduje američke bombe B61, međutim, saveznici jačanju nuklearmo odvraćanje.
Istovremeno, ruski nuklearni program opterećen je neuspelim testiranjima raketa poput "Sarmata", dok sankcije, rat u Ukrajini i korupcija dovode u pitanje stvarnu funkcionalnost tog arsenala. Uprkos razvoju hipersoničnog naoružanja poput rakete "Orešnik", višegodišnji napadi na rusku teritoriju i strateške ciljeve pokazali su da Moskva nije spremna da lakomisleno pređe nuklearni prag.
5. Sledeći rat pokreću čipovi koje Putin ne može da kupi
Iako je Rusija počela da koristi potpuno autonomne udarne dronove, njihovo funkcionisanje i dalje direktno zavisi od zapadnih mikročipova koje Moskva ne može sama da proizvede.
Zbog pooštrenih zapadnih sankcija uvoz AI servera preko sivog tržišta drastično je smanjen, dok se domaće ruske kompjuterske zamene ne očekuju pre 2029.
Nasuprot tome, SAD ulažu stotine milijardi dolara u razvoj veštačke inteligencije i autonomnih vojnih sistema, stvarajući ogromnu i nedostižnu prednost u računarskoj snazi. Iako Rusija uspešno improvizuje na frontu, to ne može da nadoknadi nedostatak ključne visoke tehnologije, zbog čega Moskva rizikuje trajno zaostajanje u trci za ratovanje budućnosti.
Zašto bi Putin ipak mogao da rizikuje
Nijedna od ovih činjenica nije garancija da Rusija neće povući nepromišljen potez protiv NATO-a.
Američke obaveštajne procene ukazuju na to da je opipavanje pulsa alijanse hibridnim provokacijama najverovatnije u periodu između ove jeseni i 2029, dok je otvoreni kopneni napad najmanje verovatan jer bi direktno aktivirao Član 5.
Poraz u Ukrajini - ili izlazak iz rata bez opipljive pobede - mogao bi da natera Putina da skrene pažnju javnosti novom krizom odnosno napadom na NATO.
Dodatni podsticaj za Rusiju predstavljaju ranjivosti same alijanse, poput:
- nedovoljne protivvazdušne odbrane,
- najavljenog smanjenja broja američkih trupa u Evropi
- i političkih nesuglasica među pojedinim članicama oko kolektivne odbrane.
BONUS VIDEO:
(Blic/Mondo)