- Singapur je poznat po čistim ulicama, niskom kriminalu i strogim pravilima koja uređuju svakodnevni život, od žvakaćih guma do ponašanja u javnosti.
- Posebna ograničenja važe i za kupovinu automobila i stanova, što mnogi stanovnici vide kao cenu visokog standarda i uređenosti.
Zamislite grad u kojem nema smeća na ulicama, zalepljenih žvakaćih guma na trotoarima, neprijatnosti u javnom prevozu i u kojem je kriminal izuzetno nizak. Takvo mesto moglo bi da podseća na Singapur, jednu od najbogatijih država na svetu, poznatu po uređenosti, modernoj arhitekturi i pravilima koja strancima neretko deluju neobično.
"Ništa ovde ne ide po zlu. Što na neki način znači da se ovde ništa posebno ni ne dešava", rekao je Erik, nemački iseljenik, u razgovoru za britanski "Gardijan" 2015. godine.
Singapur, nekada močvarno područje, danas je multikulturalni centar trgovine i finansija. Stare kolonijalne fasade i dalje su prisutne, uključujući čuveni hotel Rafls, ali pažnju prvenstveno privlače luksuzne prodavnice, neboderi i futuristička arhitektura.
Ogromna prodavnica "Prada" u ulici Orčard predstavlja simbol savremenog kapitalizma, dok hotel Marina Bej Sends dominira panoramom grada, sa konstrukcijom koja podseća na brod postavljen na vrh tri nebodera.
Kineska četvrt donosi boje, hramove i bogatu gastronomsku ponudu, ali ostatak Singapura ostavlja utisak grada u kojem se čistoća i red održavaju gotovo besprekorno.
Žvakaće gume, javno ponašanje i strogi propisi
Svakodnevni život u Singapuru regulisan je nizom pravila čiji je cilj održavanje javnog reda i čistoće.
Jedan od najpoznatijih primera jeste zabrana uvoza običnih žvakaćih guma, zbog čega su zalepljene žvake na ulicama znatno ređi prizor nego u mnogim drugim gradovima.
Zabrana je i dalje na snazi, što potvrđuju aktuelni propisi singapurske carine, uz izuzetke za odobrene medicinske i stomatološke proizvode. Sam čin žvakanja nije zabranjen.
Propisi predviđaju sankcije i za određene oblike ponašanja koji uznemiravaju druge građane. Kažnjivo može biti izazivanje neprijatnosti u javnosti pod dejstvom alkohola, kao i izvođenje ili izgovaranje opscenih sadržaja na javnom mestu na način koji uznemirava druge.
Prema važećem Krivičnom zakoniku, za određene opscene radnje i izraze u javnosti predviđena je novčana kazna, zatvor do tri meseca ili obe sankcije.
Rezultat je grad poznat po uređenosti i niskoj stopi kriminala, ali pojedini stanovnici smatraju da takav sistem ima i svoju cenu.
Život u bogatom gradu ima i drugu stranu
Pisac Aleks Au, koji živi u Singapuru, u razgovoru za "Guardian" ukazao je na odnos ekonomskog razvoja i ličnih sloboda.
"Ako odrastate u zemlji prvog sveta, automatski pretpostavljate da ekonomski razvoj i osnovne slobode idu zajedno. Ali, kao što možete videti i u Kini, to su dve odvojene stvari", rekao je Au.
Prema njegovoj oceni, savremena arhitektura i visok životni standard ne moraju nužno da znače i jednako visok stepen slobodeizražavanja.
Au je tada upozorio i na autocenzuru u medijima i umetnosti, smatrajući da je to problem koji turisti tokom kratkog boravka teško mogu da primete.
"Ne bih kritikovao sva pravila u Singapuru. Ako nagazite na pseći izmet na trotoaru, cenili biste postojanje pravila protiv toga", objasnio je.
Ipak, smatrao je da bi mnogo više pažnje trebalo posvetiti slobodi medija i umetničkog izražavanja.
Ni kupovina automobila nije jednostavna
Singapur ima i posebna pravila kada je reč o posedovanju automobila.
Građani ne mogu jednostavno da kupe vozilo i registruju ga bez prethodnog pribavljanja posebne dozvole, poznate kao Certificate of Entitlement (COE).
Reč je o sistemu kojim država ograničava broj vozila na putevima. Dozvole se dodeljuju putem nadmetanja i omogućavaju posedovanje i korišćenje vozila tokom deset godina, nakon čega se mogu obnoviti pod propisanim uslovima.
Ovaj sistem i dalje je na snazi.
Posebna ograničenja postoje i na tržištu stanova kojima upravlja država.
Samci u Singapuru, po pravilu, moraju da imaju najmanje 35 godina kako bi samostalno konkurisali za kupovinu subvencionisanog stana u okviru odgovarajućih programa.
To pravilo potvrđuju i informacije singapurske državne stambene agencije iz 2026. godine.
"Ne možete da kupite stan ako ste sami, čime moja generacija nije naročito zadovoljna. Imate osećaj da morate da se venčate kako biste dobili stan, što je neobična ekonomska transakcija", rekla je preduzetnica Samanta de Silva za "Guardian".
Visok standard, ali i visoka očekivanja
De Silva je ispričala da se tokom odrastanja često osećala sputano, jer nije bila sigurna koliko daleko sme da ide u preispitivanju autoriteta.
Ipak, već tada je primećivala promene među mlađim generacijama.
"Društvene mreže su mnogo toga promenile. Deca danas drugačije gledaju na stvari, nemaju strah starijih generacija. Navikla su da se izražavaju", rekla je ona.
Kao primer navela je mlade koji otvoreno govore o ambicioznim životnim planovima, bez bojazni da će zbog njih biti ismejani.
Međutim, ekonomski prosperitet Singapura ne znači da svi stanovnici podjednako uživaju u njegovim prednostima.
De Silva je kritikovala izražen materijalizam, navodeći da se društveni položaj pojedinca često procenjuje prema visini njegovih primanja i zanimanju.
"Volela bih da vidim Singapur u kojem vas ne procenjuju prema tome koliko novca zarađujete", rekla je ona. Sličnu zabrinutost izneo je i karikaturista Lesli Ču, koji je u vreme nastanka Guardianovog teksta govorio o rastućim životnim troškovima i ekonomskim razlikama među stanovništvom.
Kolika je cena savršeno uređenog grada?
Singapur tako predstavlja zanimljiv primer države u kojoj su ekonomski razvoj, javni red i stroga regulativa postali važni elementi svakodnevnog života.
Za pojedine stanovnike upravo takav sistem predstavlja osnovu bezbednosti i visokog životnog standarda, dok drugi smatraju da ostavlja premalo prostora za individualnost i slobodno izražavanje.
"Ako gledate samo svoja posla, život je ovde veoma udoban. Ali ako vam je samoizražavanje važno, nailazićete na prepreke na svakom koraku", ocenio je Au u razgovoru za "Gardijan".
Prema njegovim rečima, sve više mladih stanovnika počelo je da preispituje da li je udoban život dovoljan razlog za prihvatanje svih društvenih ograničenja.
BONUS VIDEO: