- Bil Gejts kaže da veštačku inteligenciju ne koristi za lične odnose i da je ne pita za emocionalnu potvrdu.
- Pozvao je američke zakonodavce da uvedu obavezna pravila i nadzor nad razvojem AI, uz veće troškove za industriju.
- Upozorio je da bi AI mogla da ugasi brojna radna mesta, posebno u podršci, prodaji i softverskom inženjeringu.
Milijarder i suosnivač Majkrosofta Bil Gejts (70) otkrio je da, uprkos sve većoj zastupljenosti veštačke inteligencije (AI), postoji oblast života u kojoj ovu tehnologiju nikada ne koristi - lični odnosi.
Gostujući u emisiji "Meet the Press with Kristen Welker" na televiziji NBC, emitovanoj u nedelju, 27. septembra, Gejts je govorio o svom odnosu prema veštačkoj inteligenciji, njenoj primeni u svakodnevnom životu, ali i potencijalnim posledicama koje bi njen ubrzani razvoj mogao da ima po društvo.
Na pitanje voditeljke Kristen Velker da li postoje situacije u kojima, bilo profesionalno ili privatno, svesno izbegava konsultovanje sa veštačkom inteligencijom, Gejts je odgovorio: "Pa, ne koristim je za svoje lične odnose."
"Ne pitam je da li joj se dopadam i da li sam dobar čovek"
Gejts je objasnio da nikada nije razvio naviku da sa AI četbotovima razgovara kao sa prijateljima ili da od njih traži emocionalnu potvrdu.
"Ne radim ono: 'Hej, da li ti se dopadam? Hej, jesam li dobar čovek?' Jednostavno nikada nisam krenuo tim putem, jer imam sreće kada su u pitanju moja porodica, prijatelji i sve ostalo", rekao je Gejts.
Potom je dodao:
"Ne družim se sa veštačkom inteligencijom. Ona zna da sam veoma ozbiljna osoba."
Gejts traži strožu kontrolu veštačke inteligencije
Osim o privatnoj upotrebi ove tehnologije, Gejts je govorio i o potrebi da se njen razvoj reguliše zakonom.
Nedavno je pozvao američke zakonodavce da uspostave jasna pravila za razvoj i primenu veštačke inteligencije. Njegov apel usledio je nekoliko nedelja nakon što su se direktori nekih od najvećih američkih AI kompanija saglasili da je potrebno usporiti njen ubrzani razvoj.
"Niko ne misli da je samoregulacija dovoljna. Potrebno je da se organi za sprovođenje zakona i političari uključe u razgovor o tome kako treba da izgledaju zaštitne mere i nadzor", izjavio je Gejts za NBC.
Dodao je da takve mere moraju biti obavezne, čak i ako kompanijama donesu dodatne troškove.
"To mora da bude obavezno. Predstavljaće određeno dodatno opterećenje za industriju, ali neće dramatično usporiti ono što rade", naveo je.
Upozorio da bi brojna radna mesta mogla zauvek da nestanu
Gejts je ranije pozvao i svetske lidere da zaštite određena radna mesta od sve veće primene veštačke inteligencije.
U eseju objavljenom 26. avgusta na njegovoj platformi "Gates Notes", predložio je da vlade razmotre stvaranje posebne kategorije poslova koji bi bili rezervisani isključivo za ljude, čak i kada tehnologija bude sposobna da ih obavlja.
"Verujem da ćemo, kako veštačka inteligencija i roboti budu napredovali, određene stvari ostaviti isključivo ljudima. Počeo sam da ovu oblast nazivam 'Human Reserved' (rezervisano za ljude) i to je primer ideja koje ćemo morati da razmotrimo", napisao je Gejts.
Objasnio je da ga ovaj izraz podseća na prirodne rezervate, odnosno prostore na kojima bi ljudi mogli da grade objekte i puteve, ali svesno odlučuju da to ne čine jer bi gubitak bio prevelik, piše Pipl.
Ipak, priznao je da određivanje poslova koji bi morali da ostanu u ljudskim rukama neće biti jednostavno, kao i da bi se odluke mogle razlikovati od države do države.
"Neke zemlje bi mogle da insistiraju na tome da o starijim osobama brinu ljudi. Ali zemlja poput Japana, koja ima sve manju radnu snagu i nedovoljno mladih ljudi za brigu o starijima, možda će rado prihvatiti robote negovatelje", objasnio je.
Prema njegovim procenama, među poslovima koji bi prvi mogli da budu pogođeni razvojem AI nalaze se korisnička podrška, prodaja, softversko inženjerstvo i poslovi pravnih asistenata.
Veštačka inteligencija bi, kako smatra, vremenom mogla da preuzme i zadatke poput analize kreditnih zahteva, obrade podatakai pomoći pri određivanju prioriteta u zbrinjavanju pacijenata.
"Mnogi poslovi će zauvek nestati", upozorio je Gejts.
On smatra da bi zaposleni na početnim i srednjim pozicijama mogli da budu posebno pogođeni, dok bi prelazak na druga zanimanja zahtevao dodatne obuke i prilagođavanje.
"Mnogi ljudi će preći na druge poslove, ali će potresi izazvani gubitkom zaposlenja, prekvalifikacijom i pronalaženjem novog posla biti značajni", zaključio je.
BONUS VIDEO: