- Toksikolog Petar Bulat kaže da je u Tenesiju moguće više razloga za neuspeh smrtonosnih injekcija: loša primena, neispravan lek ili individualna reakcija organizma.
- Navodi da bol u ruci može da znači da prva doza nije data u venu, dok za drugu nema jasno objašnjenje i da je žena tokom postupka ostala svesna.
- Ističe da za tu supstancu nema direktnog antidota, pa se primenjuje samo terapija za održavanje života i ublažavanje simptoma.
Toksikolog profesor doktor Petar Bulat kaže da se za izvršenje smrtne kazne u pojedinim američkim državama koriste različite procedure, uključujući primenu barbiturata, dok se u drugim slučajevima koristi kombinacija više supstanci, preneo je Euronews.
"Kada se takav lek primeni u terapijskoj dozi, dolazi do smirenja. Međutim, kada se primenjuju značajno veće, toksične doze, dolazi do smanjenja aktivnosti centralnog nervnog sistema. Postepeno se gase funkcije, uključujući i respiratorni centar, što na kraju može dovesti do smrti", objašnjava Bulat.
Ipak, ostaje pitanje zbog čega u konkretnom slučaju dve doze nisu dovele do očekivanog ishoda. Prema navodima svedoka, osuđena žena žalila se na bol u ruci nakon prve injekcije, a bila je svesna i nakon primene leka.
"Bol u ruci bi mogao da implicira da prva doza možda nije data dobro u venu. Kada se supstanca da pored vene ili dođe do oštećenja vene, pacijent obično oseća pečenje i bol. To bi moglo da objasni prvu dozu, ali za drugu nemamo realno objašnjenje", navodi Bulat.
U javnosti su se pojavile i pretpostavke da je problem mogao biti u samom leku, odnosno da je injekciji možda istekao rok. Bulat kaže da je i to jedna od mogućnosti, ali naglašava da za sada nema dovoljno informacija da bi se takva pretpostavka potvrdila.
Kao još jednu mogućnost navodi prethodnu izloženost barbituratima, koja bi mogla da utiče na način na koji organizam reaguje na lek.
"Moguće je da je ta osoba ranije zloupotrebljavala tu grupu lekova i da je kod nje razvijena određena otpornost, odnosno da su se mehanizmi za razgradnju supstance prilagodili tako da je ubrzano razgrađuju. Ali to su veoma spekulativne stvari", navodi toksikolog.
Reakcija organizma bila individualna?
Postoji, dodaje, i mogućnost da je reakcija organizma bila individualna.
"Svi se razlikujemo i moguće je da kod nje, iz nekog genetskog ili drugog razloga, organizam jednostavno ne reaguje u meri u kojoj drugi ljudi reaguju na primenu te supstance", kaže Bulat.
Posebno pitanje je kakve posledice ovakav događaj može da ostavi na njeno zdravlje. Iako je preživela proceduru, organizam je tokom nje bio izložen velikim količinama supstance koja utiče na centralni nervni sistem.
"Postavlja se pitanje koliko je njen mozak patio tokom čitave te procedure i da li je došlo do gubitka funkcije mozga. Mi tu još uvek ništa ne znamo, jer je sve veoma sveže", objašnjava Bulat.
Prema njegovim rečima, ukoliko žena preživi, moguće su posledice po zdravlje.
"Ako preživi, verovatno će imati neke posledice. Ne mogu da zamislim da će proći baš bez posledica", kaže Bulat.
Za ovakvu situaciju, dodaje, ne postoji specifičan protivotrov koji bi poništio dejstvo supstance.
"Za ovu supstancu ne postoji direktan antidot. Uglavnom se primenjuje terapija koja je usmerena na održavanje života ili simptomatska terapija, kako bi se smanjili simptomi i olakšalo organizmu da se izbori sa problemom", navodi on.
Slučaj iz Tenesija ponovo je pokrenuo i pitanje različitih metoda izvršenja smrtne kazne u SAD. Dok pojedine države koriste barbiturate, druge primenjuju takozvanu trojnu terapiju, odnosno kombinaciju više supstanci.
"Prvo se daje anestetik, zatim supstanca koja dovodi do mišićne slabosti, a na kraju supstanca kojom se deluje na srčani mišić. Kada date anestetik, osoba ulazi u opštu anesteziju i nije svesna daljeg toka", objašnjava Bulat.
Ovakva procedura postala je predmet rasprave i zbog poređenja sa načinom na koji se sprovodi eutanazija životinja.
"Ta diskusija je počela i pre ovog događaja. Životinje se uspavljuju trojnom terapijom, koja je u suštini humanija u smislu toga što, kada date anestetik, osoba ulazi u opštu anesteziju i nije svesna daljeg toka", kaže Bulat.
Na pitanje zbog čega se onda jednostavnija, odnosno jednokomponentna procedura koristi u pojedinim američkim državama, Bulat kaže da razlog verovatno nije cena lekova, već jednostavnost samog postupka.
"Pominje se cena od 250.000 dolara za jednu dozu, što je fascinantan iznos. Ali ne verujem da je cena razlog za izbor procedure. Lekovi koji se koriste u trojnoj terapiji nisu skupi i primenjuju se i u svakodnevnoj anesteziji. Verujem da je jednostavnost procedure jedan od razloga", navodi on.
Ovaj slučaj otvorio je i širu raspravu o granici između medicine i postupaka kojima se okončava život, posebno kada je reč o eutanaziji.
"U eutanaziji se postavlja mnogo pitanja. Zdravstveni radnici se školuju da leče ljude, a ne da ih ubijaju. Ako se uključuju nezdravstveni radnici, postavlja se pitanje njihovog poznavanja oblasti, dok se kod uključivanja zdravstvenih radnika postavlja pitanje njihove profesionalne uloge", kaže Bulat.
Dok istraga u Tenesiju ne bude završena, ostaje više mogućih objašnjenja za neuobičajen ishod, od načina na koji je lek primenjen i njegove ispravnosti, do individualne reakcije organizma. Odgovor na pitanje šta se tačno dogodilo trebalo bi da daju rezultati nezavisne istrage.
BONUS VIDEO:
(Euronews/Mondo)