- Protesti zbog loših uslova u školama, prenatrpanih učionica i manjka nastavnika proširili su se na više od 1.200 srednjih škola širom Francuske.
- Policija je uhapsila više od 5.000 ljudi, a u pojedinim slučajevima koristila je suzavac i gumene metke.
- Učenici i roditelji tvrde da su predgrađa najteže pogođena, dok obrazovni budžet raste ispod stope inflacije.
Protesti srednjoškolaca koji su počeli u siromašnijim predgrađima Pariza, proširili su se širom Francuske, a desetine hiljada učenika i njihovih pristalica izašle su na ulice zbog lošeg stanja škola, prenatrpanih učionica i nedostatka nastavnika.
Učenici iz siromašnijih naselja tvrde da su upravo njihove škole najteže pogođene problemima u obrazovnom sistemu.
Sedamnaestogodišnja Maisa iz predgrađa Pariza, koja želi da postane profesorka engleskog jezika, pridružila se protestima ispred škole "Lycée Le Corbusier" u Obervilijeu, severno od Pariza.
"Prošle godine sam polagala ispit iz francuskog jezika u srednjoj školi, a da nisam imala profesora francuskog, a nastavnici imaju ogroman uticaj", rekla je Maisa.
"Ovo nisu uslovi za školovanje."
Više od 5.000 uhapšenih
Protesti su tokom ove nedelje zahvatili više od 1.200 srednjih škola, a policija je u pojedinim slučajevima koristila suzavac i gumene metke.
Uhapšeno je više od 5.000 ljudi, dok su pojedini demonstranti teško povređeni. Zabeležene su povrede očiju, polomljeni zubi i povrede glave.
Francuski ministar unutrašnjih poslova Loran Nunez opisao je situaciju kao "klimu neprihvatljivog nasilja" i pozvao na uspostavljanje reda, preneo je Rojters.
Petnaestogodišnja Amelia pridružila se protestu ispred škole noseći transparent na kojem je pisalo: "Naša adresa ne bi trebalo da određuje našu budućnost."
Kako je rekla, izašla je na protest zahtevajući ista prava kakva imaju učenici u drugim delovima Francuske.
"Obrazovne vlasti ne ulažu dovoljno u predgrađa. To je klasistički i rasistički", rekla je ona.
Politikolog sa Univerziteta Pariz 8 Ulysse Rabate ocenio je da protesti pokazuju kako marginalizovana gradska naselja u Francuskoj imaju sve veći uticaj na nacionalnu politiku.
"Kada dođe do urušavanja javnih službi i javnog obrazovanja, oni koji to osećaju najviše i najteže jesu oni na dnu", rekao je.
Protesti postali političko pitanje
Demonstracije i blokade širom zemlje počele su prošle nedelje, a protesti su postali značajno političko pitanje u trenutku kada je francuska vlada u četvrtak predstavila niz nepopularnih smanjenja potrošnje u budžetu za 2027. godinu.
Budžet za obrazovanje trebalo bi da bude povećan za 1,7 odsto, na 65,53 milijarde evra, ne računajući penzije nastavnika. To povećanje je, međutim, manje od stope inflacije.
Ministarstvo obrazovanja nije odmah odgovorilo na zahtev za komentar, dok je ministar obrazovanja Eduar Žefre izjavio da obrazovanje ostaje prioritet i da je povećanje budžeta ispod stope inflacije posledica pada broja stanovnika.
Protesti su počeli u pariskim predgrađima, gde je nivo siromaštva visok, a potom su se proširili na sam Pariz i druge francuske gradove, među kojima su Marsej, Strazbur, Tur i Lil.
Nema nastavnika, medicinskih sestara ni socijalnih radnika
U školi "Lycée Le Corbusier" od početka školske godine otkazivani su časovi matematike, društvenih nauka, engleskog jezika i fizičkog vaspitanja zbog nedostatka nastavnika, navela je Karima Kara Ali, izabrana predstavnica roditelja.
U departmanu Sen Sen Deni dve trećine srednjih škola učestvovalo je u protestima u četvrtak, saopštio je sindikat CGT.
Učenici, nastavnici i roditelji u četiri grada žalili su se na nehigijenske uslove u školama i hronični nedostatak zaposlenih, uključujući medicinske sestre i socijalne radnike.
Louise Paternoster, predstavnica obrazovnog ogranka CGT-a u Sen Sen Deniju, rekla je da taj departman ne dobija dovoljno sredstava u odnosu na broj učenika i njihove obrazovne potrebe.
Prema istraživanju sindikata, dve trećine škola u tom departmanu imaju nepopunjena nastavnička mesta.
"Naši učenici gube vreme predviđeno za nastavu. Neke škole nemaju vodu za piće. Nismo ravnopravni sa drugim departmanima", rekla je ona.
Za nedostatak zaposlenih okrivila je ukidanje 3.256 nastavničkih radnih mesta širom Francuske tokom 2026. godine.
U Pantenu, na severoistočnom obodu Pariza, nastavnica Dilan Roche pridružila se svojim učenicima na protestu kako bi podržala njihove zahteve i, kako je navela, zaštitila ih od policije.
"Ono što su oni napisali na transparentima, mi smo napisali u pismu lokalnim obrazovnim vlastima: prenatrpane učionice, nema medicinskih sestara, nema socijalnih radnika, što predstavlja problem za učenike koji imaju poteškoće u učenju, a mnogi od njih žive u teškim materijalnim uslovima", rekla je Roche.
Najveći pokret ove vrste još od devedesetih
Francuska se po izdvajanjima za obrazovanje nalazi približno u sredini zemalja OECD-a, ali se prosečna potrošnja po učeniku srednje škole tokom poslednje decenije gotovo nije promenila.
Prema podacima Ministarstva obrazovanja, ona je 2024. iznosila 11.660 evra po učeniku, dok je 2010. godine iznosila 11.910 evra.
Poslednji protestni pokret srednjoškolaca ovih razmera, kojim je zahtevano veće finansiranje obrazovanja, dogodio se tokom devedesetih godina.
Do njega je došlo nakon što je francuska vlada značajno proširila pristup maturi, odnosno završnom ispitu koji učenicima najčešće omogućava nastavak školovanja na univerzitetu, ali školama nije obezbedila dovoljno dodatnih sredstava, objasnila je profesorka Clemence Cardon-Quint sa Univerziteta Paul Valéry, koja istražuje finansiranje obrazovanja.
Tadašnji protestni pokret uspeo je da izbori povećanje finansiranja, ali je potrošnja po učeniku kasnije stagnirala uprkos sve većim zahtevima koji se postavljaju pred škole.
Cardon-Quint navodi da su učenici i nastavnici tokom godina dobili i dodatne obaveze, uključujući snalaženje u sistemu "Parcoursup", uvedenom 2018. godine za upis na univerzitete, koji deo učenika i nastavnika kritikuje kao netransparentan i diskriminatoran.
"U periodu budžetskih ograničenja mnogo je teže smanjiti nejednakosti", zaključila je Cardon-Quint.
BONUS VIDEO: