- Estonija premešta Prvu brigadu iz Tapa u Johvi, bliže ruskoj granici, i gradi nove objekte za vojnike u Narvi.
- Talin prelazi na strategiju aktivne odbrane: plan je da se agresija učini nezamislivom i da se od prvog dana gađaju ciljevi duboko u Rusiji.
Estonija premešta ključnu brigadu iz grada Tapa u Johvi, koji se nalazi 50 kilometara od ruske granice, dok se priprema za moguću rusku eskalaciju.
Prema estonskim zvaničnicima, zemlja kontinuirano premešta vojnike bliže granici sa Rusijom i nabavlja oružje kojim može da izvede udare duboko na ruskoj teritoriji, dok se priprema za moguću agresiju Moskve izvan Ukrajine.
Fajnenšel Tajms piše da estonski vojni i obaveštajni lideri ne veruju da Rusija želi direktan rat velikih razmera sa NATO-om, barem u naredne dve godine. Istovremeno su uvereni da se Moskva priprema za mogući budući sukob sa Estonijom.
Ministarstvo odbrane: Agresiju moramo učiniti nezamislivom
To je podstaklo Estoniju, koja nema sopstveno ratno vazduhoplovstvo, da pređe na strategiju "aktivne odbrane".
"Moramo krenuti od granice i pobediti u prvim bitkama", rekao je pukovnik Tarmo Kundla, komandant Prve estonske brigade, glavne borbene jedinice te zemlje. Njegova jedinica se trajno premešta iz Tapa u Johvi, gde se trenutno grade veliki novi objekti za smeštaj vojnika.
Estonsko ministarstvo odbrane istaklo je da agresiju na tu zemlju mora učiniti "nezamislivom".
"Naš cilj je jasan: držati neprijatelja i ratna razaranja podalje od estonske teritorije", poručilo je ministarstvo odbrane.
Estonska vlada uvela je u maju u svoj koncept nacionalne bezbednosti pojam "aktivne odbrane". Od tada su oružane snage te zemlje započele tihu, ali radikalnu reorganizaciju. Elitne jedinice se kontinuirano premeštaju iz Tapa, glavne estonske vojne baze, na položaje bliže ruskoj granici. Osim toga, u pograničnom gradu Narvi gradi se nova baza za hiljadu vojnika, prenosi Ukrajinska pravda.
Tokom protekle godine zemlja je potpisala ugovore o nabavci devet američkih višecevnih raketnih sistema HIMARS, balističkih raketa M57 dometa do 300 kilometara i devet južnokorejskih višecevnih raketnih sistema Chunmoo sličnog dometa. Udaljenost od estonskih baza uz granicu do ruskog Sankt Peterburga iznosi 260 kilometara.
Planiraju da brane svaki pedalj teritorije
U deceniji nakon ruske invazije na Ukrajinu 2014. godine, estonski vojni stratezi razvili su odbrambenu doktrinu oblikovanu istorijom i geografskim položajem zemlje. Prema tom pristupu, u slučaju agresije vojni obveznici bi se brzo mobilisali i vodili taktičku, svojevrsnu gerilsku odbranu kako bi usporili ruske jedinice i nanosili im gubitke dok ne stignu pojačanja NATO-a.
Međutim, nakon posmatranja ruskog delovanja u Ukrajini, estonski vojni lideri zaključili su da takav plan ne bi funkcionisao. Sada smatraju da se Kremlj ne obazire na gubitke i da nastoji da zadrži osvojenu teritoriju čak i kada je na njoj sve uništeno.
Estonija sada planira da brani svaki pedalj teritorije i da od prvog dana eventualne invazije izvodi snažne udare na Rusiju stotinama kilometara iza linije fronta.
"Vojno je to veoma zahtevno. Ne možemo oblikovati neprijatelja povlačenjem ili taktičkim namamljivanjem u određene situacije. Naše odbrambene linije moramo izgraditi već danas", rekao je Kundla.
Zabrinutost zbog mogućih ograničenih akcija
Estonska vojna obaveštajna služba posebno je zabrinuta zbog mogućih ograničenih akcija usmerenih na neki cilj uz granicu, konkretno na mali grad Narvu, u kojem većinu stanovništva čine izvorni govornici ruskog jezika. Takav potez mogao bi da posluži kao provokativni test odlučnosti NATO-a sa ciljem izazivanja podela unutar saveza.
Kako je objavljeno, estonski izdaci za odbranu od 2027. godine premašiće pet odsto BDP-a, a ukupni izdaci za nacionalnu odbranu dostići će 2,2 milijarde evra. Susedna Litvanija, zajedno sa Poljskom, razvija međunarodni plan civilne evakuacije koji bi se koristio u slučaju potrebe za evakuacijom delova stanovništva Litvanije, Letonije i Estonije preko granice.
BONUS VIDEO:
(Index/MONDO)