- Evropske vlade sve ozbiljnije pripremaju planove za slabljenje AMOC-a, okeanske struje koja greje kontinent i čije bi usporavanje moglo da poremeti klimu i privredu.
- Island, Holandija, Finska i Ujedinjeno Kraljevstvo već rade procene rizika i sisteme ranog upozoravanja, dok naučnici upozoravaju da bi posledice mogle stići ranije nego što se mislilo.
Evropske vlade, od Rejkjavika do Haga, počinju pripreme za ogromne promene u okeanu koje bi mogle iz korena da izmene život na kontinentu. Duboko u severnom Atlantiku, masivan sistem struja poznat kao AMOC (Atlantska meridionalna preokretna cirkulacija) donosi toplu tropsku vodu ka severu i tako štiti Evropu od smrzavanja. Međutim, zbog kontinuiranog ispuštanja gasova staklene bašte, ta okeanska toplotna pumpa slabi i preti joj potpuni prestanak rada.
Područje neuobičajeno hladne vode južno od Grenlanda, koje su naučnici nazvali "hladnom mrljom", podstiče bojazan da je usporavanje već u toku. Drugi istraživači analizirali su klimatske modele, temperaturne zapise mora i sproveli simulacije, a njihovi zaključci ukazuju na to da bi do kolapsa moglo doći ranije nego što se predviđalo, piše Politiko.
Iako bi se taj proces odvijao decenijama, ozbiljno usporavanje ili potpuni slom AMOC-a poremetili bi evropsku poljoprivredu, infrastrukturu, socijalnu zaštitu i privredu. Posledice bi bile tolike da bi prošlogodišnje vrućine i požari izgledali kao bleda uspomena. Kontinent bi mogao da se suoči sa ledenim zimama, sušnim letima, naglim porastom nivoa mora i razornim olujama.
Donedavno se takav scenario smatrao tek dalekom mogućnošću, svojevrsnom "noćnom morom" koja je služila kao upozorenje na opasnosti nekontrolisanih klimatskih promena. Međutim, dokazi o mogućem značajnom usporavanju ili potpunom kolapsu sve su brojniji, pa vlade sada tu pretnju shvataju ozbiljno i traže načine za ublažavanje štete.
Island je kolaps AMOC-a proglasio rizikom po nacionalnu bezbednost. Holandija istražuje šta bi usporavanje značilo za njenu odbranu od mora. Finska ispituje potencijalne posledice, dok Ujedinjeno Kraljevstvo troši milione na sistem ranog upozoravanja. O pretnji su počeli da raspravljaju i nordijski ministri.
Za donosioce odluka, nestabilnost AMOC-a predstavlja jedinstven izazov. Pitanje je kako se pripremiti za daleku katastrofu koja se možda nikada neće dogoditi, ali bi, ako se ostvari, promenila život u Evropi iz korena. Vlade ipak sve češće zaključuju da neizvesnost nije opravdanje za čekanje.
"Bilo bi neodgovorno čekati apsolutnu sigurnost pre početka priprema", rekao je islandski ministar klime Johan Pal Johanson. "Jer, jednom kada posledice postanu neosporne, moglo bi biti prekasno da ih sprečimo."
"Ovde nije reč o panici ili širenju straha", dodao je. "To je jednostavno odgovorno upravljanje."
Zabrinutost se proširila i do Brisela. Tamo je prošle godine evropska komesarka za zelenu tranziciju, Tereza Ribera, predložila da se AMOC uvrsti na listu ključnih pojmova povezanih sa nacionalnom bezbednošću u Evropi.
Mehanizam okeanske pumpe
Pokretač AMOC-a nalazi se u severnom Atlantiku, gde hladna i slana voda tone u okeanske dubine. Taj proces pomaže povlačenju toplije vode ka severu i milenijumima oblikuje klimu u Evropi. To objašnjava zašto Pariz nema hladne zime poput Otave, iako se francuska prestonica nalazi nešto severnije. To je i jedan od razloga zašto Island i severnoevropske zemlje nemaju sibirsku klimu.
Klimatske promene sada prete tom stabilnom mehanizmu. Kako se grenlandski ledeni pokrivač topi i kako obilnije kiše donose više slatke vode u severni Atlantik, more postaje toplije i manje slano, a time i manje gusto. Zbog toga teže tone, što slabi cirkulaciju.
To može pokrenuti povratnu spregu: slabije struje nose manje soli na sever, što dodatno razređuje vodu i još više usporava AMOC. Postoji strah da bi se uz dovoljno zagrevanje taj proces mogao značajno usporiti ili čak potpuno zaustaviti.
Scenario je možda poznat iz filma katastrofe "Dan posle sutra" iz 2004. godine, u kom zaustavljanje atlantskih struja izaziva naglo smrzavanje i gura svet u novo ledeno doba. Međutim, nema dokaza da je tako ekstreman i brz razvoj događaja moguć.
Ipak, opasnost nije ograničena na daleku budućnost. Čak i ako bi se potpuni kolaps AMOC-a odvijao decenijama, verovatno tek nakon kraja ovog veka, delovi sistema mogli bi početi da otkazuju mnogo ranije. Posledice bi se osetile davno pre nego što struje potpuno stanu.
"Delovi AMOC-a mogli bi početi da kolabiraju na putu ka potpunom slomu", rekao je Lori Lejborn, saradnik u Čatam hausu i direktor Inicijative za strateške klimatske rizike. "To je proces koji bi donosio poremećaje celim putem."
Naučnici su posebno zabrinuti zbog subpolarnog vrtloga, kružne struje južno od Grenlanda koja pomaže u pokretanju AMOC-a. Neke studije sugerišu da bi njegovo mešanje vode moglo prestati već 2040-ih, što bi izazvalo velike promene u samo jednoj deceniji.
Kolaps tog vrtloga ne bi celu severnu Evropu bacio u duboko smrzavanje koje se povezuje sa potpunim gašenjem AMOC-a, ali bi mogao doneti znatno hladnije zime i povećati rizik od suše.
"Postoji znatan rizik da se to dogodi u narednih 20 godina"
"Teško je reći kada tačno, ali smatram da postoji znatan rizik da se to dogodi u narednih 20 godina", rekla je Svinda Falkena, istraživačica sa Univerziteta u Utrehtu. "To zapravo znači da planiranje mora početi odmah."
Naučnici još uvek ne znaju u kom trenutku bi struje AMOC-a mogle preći takozvanu tačku preokreta, nakon koje kolaps postaje neizbežan. Ne znaju ni koliko smo blizu toj tački. Procene se kreću od globalnog zagrevanja od 1,4 stepena Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa, što je nivo koji je svet upravo dostigao, pa sve do 8 stepeni.
Još uvek se raspravlja o tome koliko će struje biti poremećene, a naučnici se ne slažu ni oko toga da li je usporavanje već počelo. Međutim, svi se slažu da će AMOC slabiti kako klima nastavi da se zagreva.
Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) zaključio je 2023. godine da je "vrlo verovatno da će AMOC oslabiti tokom 21. veka". Procenjuju da bi mu snaga mogla pasti za 24 do 39 odsto u odnosu na predindustrijske nivoe.
IPCC je takođe izrazio "srednji nivo pouzdanja" u procenu da se nagli kolaps ne očekuje pre 2100. godine. Ipak, istraživanja objavljena nakon tog izveštaja sugerišu da bi sistem mogao dostignuti tačku preokreta znatno ranije.
Dve nedavne studije smestile su taj prag oko sredine ovog veka. Zaseban rad otkrio je da je kolaps verovatniji nego što nije pre kraja veka, čak i ako se smanje emisije gasova staklene bašte. Drugo istraživanje sugeriše da je rizik od gašenja AMOC-a oko 25 odsto čak i uz blago zagrevanje. Jedna ovogodišnja studija zaključila je da će struje izgubiti polovinu svoje snage do 2100. godine. S druge strane, jedan nedavni rad smatra da je potpuni kolaps u ovom veku malo verovatan.
"Rizici se čine ozbiljnijim nego što se ranije mislilo", rekao je islandski ministar Johanson.
Kako bi izgledala Evropa nakon kolapsa
Naučnici počinju da skiciraju kako bi Evropa mogla izgledati nakon sloma AMOC-a. Slika koju opisuju u objavljenim studijama i intervjuima je dramatična.
Zimi bi kontinent mogle pogađati snažne oluje, podstaknute velikom razlikom u temperaturi između zaleđenog severa i toplijeg juga. Arktički morski led mogao bi se proširiti na jug prema Škotskoj i nordijskim fjordovima. Na Baltičkom moru mogli bi biti potrebni ledolomci. Amsterdamski kanali mogli bi se potpuno zalediti, jer bi hladni talasi mogli spustiti temperature na minus 20 u Holandiji i minus 40 u Skandinaviji.
Suša u zapadnoj Africi mogla bi naterati migrante na sever jer se tropski kišni pojas pomera ka jugu. U međuvremenu, Island bi mogao da se suoči sa ekonomskim slomom zbog kolapsa ribljeg fonda.
Duž evropske atlantske obale, viši nivo mora mogao bi pogoršati poplave i potisnuti slanu vodu u poljoprivredna zemljišta u nizinama. Leta bi i dalje donosila ekstremne vrućine, ali bi manjak padavina mogao pogoršati nestašicu vode. Jedan rad navodi da bi se u Ujedinjenom Kraljevstvu površina pogodna za uzgoj useva smanjila sa današnjih 32 na samo 7 odsto.
Zabrinutost zbog ovih mogućih uticaja počinje da oblikuje vladine planove. Island je ovog proleća izneo tu pretnju pred Nordijski savet ministara.
"Razgovarali smo o pripremi zajedničke procene rizika za nordijske zemlje", rekao je Johanson.
U Finskoj je ministarka klime Sari Multala pokrenula procenu o tome šta bi usporavanje AMOC-a moglo značiti za zemlju. To uključuje posledice po klimu, Baltičko more i ključne sektore poput poljoprivrede, energetike i saobraćaja.
"Sasvim je očigledno da bi se uslovi za život u Finskoj jako pogoršali ako bi temperatura pala tako drastično kao u najgorim scenarijima", izjavila je. "Budući da smo na prvoj liniji kada je reč o ovoj tački preokreta, želimo da imamo najbolje moguće znanje o tome."
Holandija sprovodi sličnu procenu, sa fokusom na ugroženost obalske odbrane. Komesar holandskog programa Delta radi na tome da se slabljenje AMOC-a uključi kao jedan od mogućih scenarija u planove pripravnosti. Studije sugerišu da bi gašenje AMOC-a moglo podići nivo mora za otprilike pola metra duž delova severnog Atlantika, pored porasta koji su već uzrokovale klimatske promene.
"Brzina je neizvesna, trenutak je neizvestan i uticaj je neizvestan", rekla je Saskija van Vuren, koja savetuje komesara. Međutim, to već utiče na planiranje na terenu.
"Moramo prihvatiti da bi se u budućnosti na rekama mogao pojaviti led", dodala je i ukazala na tekuće projekte obnove reka.
Ipak, ostaju velike neizvesnosti. Postoji šansa da globalno zagrevanje poništi bilo kakvo zimsko zahlađenje povezano sa AMOC-om.
"Neizvesnost nije razlog za nerad", rekao je Valid Ueslati, šef odseka za klimu u OECD-u. "To je razlog za bolje upravljanje rizicima. Vlade se svakodnevno bave neizvesnim rizicima, poput finansijskih kriza, pandemija ili prirodnih katastrofa."
Potraga za sistemom ranog upozoravanja
Jedna od prvih linija odbrane jeste uočavanje trenutka kada proces počne. Vlade i naučnici ulažu u sisteme ranog upozoravanja kako bi otkrili kada se kritični delovi cirkulacije približavaju tački preokreta.
Britanska vlada uložila je 81 milion funti (94 miliona evra) u istraživački program za stvaranje mehanizma ranog upozoravanja za dva ključna sistema: grenlandski ledeni pokrivač i subpolarni vrtlog.
"Pokušavamo da okupimo timove kako bismo bolje posmatrali, modelirali i predviđali tačke preokreta i tako mogli bolje da reagujemo", rekla je Džema Bejl, jedna od voditeljki programa.
Program zavisi od pouzdanih, dugoročnih posmatranja okeana. Naučnici su postavili merne uređaje širom Atlantika. Jedan takav sistem, poznat kao RAPID, najdugovečniji je program sa 20 godina doslednih podataka.
"To je jedina stvar koja nam direktno govori kako se AMOC menja iz dana u dan, iz meseca u mesec", rekla je Peni Holidej iz britanskog Nacionalnog okeanografskog centra. Za sada je zabeležen blagi pad, iako naučnici još nisu sigurni da li su za to odgovorne klimatske promene.
Međutim, mreža za praćenje je nesigurna. Mnogi sistemi se finansiraju kratkoročnim donacijama od kojih neke ističu 2028. godine, što dugogodišnje programe čini ranjivim na promene političkih prioriteta. U Sjedinjenim Američkim Državama, administracija predsednika Donalda Trampa početkom godine odlučila je da smanji finansiranje i ukloni plutače, ali je odluku povukla nakon snažnih reakcija.
Za naučnike je taj događaj naglasio problem tretiranja dugoročnog praćenja okeana kao niza kratkoročnih projekata. Umesto toga, žele trajni, međunarodno finansirani sistem - infrastrukturu kakvu vlade već podržavaju za vremensku prognozu ili istraživanje svemira.
"Kada bismo se udružili, imali bismo sistem ranog upozoravanja", rekla je Holidej. "Mogli bismo svakoj naciji reći da li je pad AMOC-a, koji modeli predviđaju, već počeo."
Evropska komisija je ovog leta napravila prvi korak najavom od 92 miliona evra za posmatranje okeana, a u septembru je taj iznos narastao na 220 miliona evra. Naučnici su pozdravili novac, ali kažu da bi pouzdan sistem na nivou celog Atlantika zahtevao mnogo više.
"Potrebno je oko 500 miliona ili milijardu evra godišnje da bismo temeljno izmerili okeane", rekao je Šurd Gruskamp sa Kraljevskog holandskog instituta za istraživanje mora. "To zvuči kao puno, ali nije. CERN ima budžet od milijardu evra godišnje, zar ne? Teleskop Džejms Veb koštao je 10 milijardi."
Gruskamp se udružio sa nekoliko poslanika u Evropskom parlamentu kako bi lobirao kod Komisije za dodatnih 25 miliona evra godišnje. Muhamed Čahim, holandski evroposlanik, rekao je da bi Brisel trebalo da stvori strukturisani program finansiranja za praćenje okeana, slično onome što se radi za svemir.
"AMOC je jedna od mojih najvećih briga", dodao je. "S obzirom na ekonomsku štetu koju bismo mogli videti, trošenje nekoliko miliona ili stotina miliona na dugoročnu opservatoriju igra ključnu ulogu."
Prilagođavanje bez kajanja
Čak i ako podaci samo potvrde da je kolaps postao neizbežan, ta informacija bi i dalje bila važna jer bi se uticaj odvijao decenijama.
"Jednom kada budemo znali da je tačka preokreta pređena, to će imati ogroman uticaj na mere prilagođavanja", rekao je Štefan Ramstorf sa Instituta u Potsdamu.
U međuvremenu, stručnjaci ističu da postoje mere koje će zaštititi građane čak i ako AMOC ostane stabilan.
"Postoje rešenja od kojih svi imaju koristi, poput bolje izolacije domova. To pomaže i protiv globalnog zagrevanja i u slučaju značajnog zahlađenja", rekao je Ramstorf.
Mnogi efekti gašenja AMOC-a samo bi pogoršali probleme sa kojima se Evropa već suočava, poput suša i ekstremnog vremena. To znači da su potrebne pripreme već poznate: jačanje infrastrukture, ulaganje u odbranu od poplava i otporniji lanci snabdevanja.
"Možemo identifikovati neke stvari koje su siguran dobitak", rekao je Lejborn. Ukazao je na obnovu zgrada, obnovu prirode radi otpornije poljoprivrede i podršku afričkim zemljama gde bi monsuni mogli biti poremećeni.
Ipak, najvažnija mera ujedno je i jedina za koju naučnici tvrde da može smanjiti rizik od samog kolapsa, a to je brzo smanjenje emisija gasova staklene bašte.
"Glavni odgovor mora biti prestanak oklevanja i odlaganja kada je reč o smanjenju emisija i postepenom ukidanju fosilnih goriva", rekao je Ramstorf.
Tu poruku sve češće ponavljaju i vlade koje su najizloženije pretnji.
"Najvažnije što možemo učiniti jeste brzo smanjenje emisija", rekao je norveški ministar klime Andreas Bjeland Eriksen.
Islandski ministar Johanson uporedio je reakciju svoje zemlje sa načinom na koji su pacifičke ostrvske države podstakle globalnu klimatsku akciju zbog porasta nivoa mora.
"Za nas mogućnost kolapsa AMOC-a nije apstraktno naučno pitanje", rekao je. "To je egzistencijalno pitanje, jer znamo da bi destabilizacija AMOC-a duboko poremetila našu infrastrukturu, ekosisteme i način života."
BONUS VIDEO:
(MONDO)