- Trampova administracija tajno razmatra uzajamne posete nuklearnim postrojenjima sa Kinom, uz nastavak razgovora na narednim sastancima. Cilj je smanjenje tenzija i otvaranje puta ka širem sporazumu o strateškoj stabilnosti.
- Stručnjaci upozoravaju da Peking možda koristi ovu ideju kao diplomatski signal, dok Kina i dalje odbija razgovore koji bi ograničili njeno nuklearno naoružanje.
Trampova administracija je razmatrala mogućnost započinjanja uzajamnih poseta nuklearnim postrojenjima sa Kinom i planira da nastavi sa zalaganjem za ovu inicijativu tokom predstojećih sastanaka uživo u narednim mesecima, navode izvori upoznati sa situacijom, piše CNN.
Ovi razgovori, koji su za sada neformalni i preliminarni, odvijaju se u trenutku kada u Sjedinjenim Američkim Državama raste zabrinutost zbog ubrzanog razvoja kineskog nuklearnog programa, kao i nakon što je prošle godine istekao poslednji preostali sporazum o kontroli naoružanja između SAD i Rusije. Pokušaj uspostavljanja trilateralnog sporazuma počeo je još tokom Trampovog prvog mandata, ali do sada nije ostvaren konkretan napredak, a zvanični pregovori o novom sporazumu nisu ni započeti, pošto Kina i Rusija uglavnom ignorišu ozbiljnije američke napore za uspostavljanje dijaloga.
Ideju o međusobnim posetama prvobitno su izneli Kinezi tokom ovogodišnjih susreta sa američkim zvaničnicima, naveo je jedan izvor. Ovo bi moglo da ukaže na to da je komunistička država otvorena za mere izgradnje poverenja, koje bi potencijalno mogle da otvore put ka sveobuhvatnijem sporazumu. Razgovaralo se o posetama nacionalnim laboratorijama Ministarstva energetike SAD, kao i ekvivalentnim postrojenjima u Kini. Izvor je dodao da bi SAD bile otvorene i za razgovore o posetama poligonima za nuklearna testiranja.
Dosadašnji nuklearni pregovori između američkih i kineskih zvaničnika na radnom nivou uglavnom su se odvijali na marginama okupljanja pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (tzv. P5), navode izvori.
Koncept omogućavanja poseta nuklearnim postrojenjima mogao bi da pokrene sa mrtve tačke američke napore da uključe Kinu u pitanja u vezi sa strateškom stabilnošću, i potencijalno posluži kao osnova za trilateralni sporazum. Međutim, Kina ostaje čvrsto pri stavu da neće učestvovati u razgovorima koji bi mogli da ograniče njeno nuklearno naoružavanje. Trenutno, SAD poseduju znatno veći nuklearni arsenal sa oko 5.000 nuklearnih bojevih glava, dok Kina ima oko 600. Ipak, Kina proširuje svoju nuklearnu infrastrukturu i procenjuje se da će u narednoj deceniji proizvesti još stotine bojevih glava.
Portparol Stejt departmenta uputio je pitanja Beloj kući, koja nije želela da komentariše ove navode. Zatražen je i komentar od kineske ambasade u Vašingtonu. Prošlog četvrtka u Kini je počeo jednonedeljni praznik (Nacionalni dan) tokom kojeg su sve državne institucije zatvorene.
Pol Din, bivši vršilac dužnosti pomoćnika državnog sekretara koji je nadgledao američke napore u kontroli naoružanja, izjavio je da bi administracija svakim pregovorima sa Kinom o nuklearnom naoružanju trebalo da pristupi "širom otvorenih očiju". Ipak, dodao je da bi međusobne posete bile "izuzetno vredna mera za izgradnju poverenja", koja bi mogla da postavi informativne i diplomatske temelje za dalji rad na smanjenju nuklearnog rizika između dve zemlje.
"Ovo je veoma opasno vreme, a vrlo je malo zaštitnih mehanizama kada je reč o nuklearnim odnosima između SAD i Kine", rekao je Din, koji je sada potpredsednik nevladine organizacije Inicijativa za nuklearnu pretnju (Nuclear Threat Initiative). Predsednik Donald Tramp izrazio je podršku trilateralnim pregovorima o kontroli naoružanja između SAD, Rusije i Kine tokom prošlomesečnog susreta sa kineskim liderom Si Đinpingom. Ipak, tokom tog razgovora nije bilo reči o mogućnosti poseta nuklearnim postrojenjima, naveo je američki zvaničnik.
Si Đinping tada nije ostavio otvoren prostor za razgovore o trilateralnom sporazumu. On je ukazao na to da su američki i ruski nuklearni arsenali znatno veći od kineskog – što je argument koji kineski zvaničnici rutinski koriste kako bi izbegli razgovore koji bi mogli da dovedu do ograničavanja njihovih zaliha pre nego što se izjednače sa SAD, dodao je zvaničnik.
Ipak, kontrola nuklearnog naoružanja je već dugo u fokusu Trampa, za koga se očekuje da će se kasnije ove godine još dva puta sastati sa Si Đinpingom. Očekuje se da će do tada biti održani dalji razgovori na nižim nivoima o mogućim posetama nuklearnim lokacijama, rekli su izvori.
Inspekcije nuklearnih postrojenja na terenu su kroz istoriju korišćene kao ključni alat za verifikaciju od strane Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), kako bi se osiguralo da države poštuju obavezu korišćenja ovih objekata isključivo u mirnodopske svrhe.
Skepticizam u vezi sa kineskim motivima
Stručnjaci i bivši američki zvaničnici ohrabreni su ovim razgovorima, ali nisu uvereni da će oni odmah dovesti do konkretnog proboja u pregovorima i postizanja sporazuma.
"Ovo se mora shvatiti ozbiljno. Moglo bi da predstavlja odličan početak", rekao je bivši američki zvaničnik koji je poslednjih godina učestvovao u neformalnim pregovorima (Track II diplomatija) sa Kinom o strateškoj stabilnosti.
Skeptici, međutim, upozoravaju da su Kinezi možda plasirali ovu ideju kako bi stvorili pozitivnu atmosferu ili ostavili utisak da ozbiljno pristupaju temi nuklearnih arsenala. Bivši američki zvaničnici i stručnjaci doveli su u pitanje iskrenost takve ponude.
"Pred veliki samit, ukoliko Kinezi mogu da puste 'probne balone' kako bi ostavili dobar utisak, oni će to i uraditi", izjavio je drugi bivši američki zvaničnik specijalizovan za nuklearna pitanja. "To ih čini da deluju velikodušnije tokom pregovora dve strane". On je dodao da Kinezi možda imaju "skrivene motive".
Pre oko godinu dana, Tramp je izjavio da će SAD nastaviti nuklearna testiranja "na jednakoj osnovi" sa Kinom i Rusijom. Međutim, od te izjave do danas nije zabeleženo nijedno američko nuklearno testiranje. Ranije ove godine, administracija je optužila Kinu za sprovođenje tajnog nuklearnog testa 2020. godine, uz korišćenje tehnike poznate kao "dekavplovanje" (decoupling). Ova metoda je osmišljena za izbegavanje detekcije tako što se eksplozija izvodi u praznoj pećini, čime se minimizira seizmički potres.
Direktorat za neproliferaciju Nacionalne uprave za nuklearnu bezbednost (NNSA) sproveo je prošle nedelje podzemnu, nenuklearnu eksploziju od 16 tona na poligonu u Nevadi. Prema rečima portparola agencije, to je drugi eksperiment u dugogodišnjoj seriji testova dizajniranih da simuliraju navodni kineski test. Eksplozija je NNSA-u i drugim entitetima pružila priliku da provere efikasnost novih metoda i opreme za detekciju ovakvih, skrivenih testova.
"Američku inovativnost ne možete da izbegnete", naveo je u saopštenju administrator NNSA, Brendon Vilijams.
Trampova administracija takođe radi na predlogu koji bi omogućio pouzdanu verifikaciju da se na nuklearnim postrojenjima ne sprovode nuklearna testiranja niskog kapaciteta (low-yield). Taj predlog bi kasnije ove godine mogao da bude predstavljen grupi P5, rekao je jedan američki zvaničnik. Za sada nije poznato kakva bi tehnička oprema mogla da bude deo tog predloga.
Džerald Braun, koji proučava kinesku vojsku pri nevladinoj organizaciji Savet za spoljne odnose (Council on Foreign Relations), ističe da "nije previše optimističan", ali dodaje da je plan o međusobnim posetama, ukoliko bude sproveden, "potencijalni tračak nade" za smanjenje nuklearnog rizika između SAD i Kine.
Braun, bivši obaveštajni analitičar Stejt departmenta, ocenio je da je tekuće kinesko nagomilavanje nuklearnog oružja "duboko povezano sa političkim ciljevima, odnosno sa njenim agresivnim ambicijama u pogledu Tajvana". Prema njegovim rečima, Kina je istorijski posmatrala nuklearne pregovore kao "alat za dobijanje političkih ustupaka" u vezi sa Tajvanom, a ne kao iskren cilj politike.
"Nećete znati šta je sve na stolu dok se ne upustite u pažljiv i rigorozan proces, kako biste videli da li je to u našem interesu — a moglo bi da bude", rekao je Din.
Din, čija je nevladina organizacija poslednjih meseci učestvovala u nezvaničnim diplomatskim razgovorima sa kineskim subjektima, primećuje zajednički "interes i svest o tome da su rizici stvarni".
On je podsetio na Kubansku raketnu krizu iz 1962. godine – koja je pokrenula neke od prvih mera za smanjenje rizika između SAD i SSSR-a, poput uvođenja 24-časovne "vruće linije" – kao na istorijsko upozorenje.
"Ne moramo da čekamo krizu da bismo počeli da smanjujemo nuklearne rizike", upozorio je Din. "A rizici su trenutno veoma stvarni."
BONUS VIDEO: