- Francuske vlasti privremeno su obustavile upotrebu šok-bombi tokom protesta, posle incidenta u Lensu u kojem je 15-godišnjak ostao bez šake.
- Više od 500 škola je zatvoreno, a sindikati najavljuju nove marševe dok demonstranti traže bolje uslove u obrazovanju.
- Ministarstvo obrazovanja navodi da je 24 srednje škole teško oštećeno, pa oko 30.000 učenika ostaje bez nastave uživo.
Francuska vlada saopštila je u sredu da privremeno obustavlja upotrebu šok-bombi tokom policijskog obezbeđivanja protesta, nakon što je 15-godišnji dečak ostao bez šake tokom sukoba sa interventnom policijom, što je dodatno podstaklo optužbe demonstranata za policijsku brutalnost.
Protesti se, međutim, ne smiruju. Više od 500 škola je zatvoreno dan nakon što su demonstracije zahvatile zemlju, a sindikati koji predstavljaju srednjoškolce, nastavnike i druge radnike planiraju nove protestne marševe za četvrtak.
Talas protesta traje duže od dve nedelje i pokazao je veliko nezadovoljstvo javnosti šest meseci uoči izbora za naslednika predsednika Emanuela Makrona.
U srednjoj školi Lise Lamartin u centru Pariza demonstranti su pevali "Marseljezu", uzvikivali parole i pravili talase dok su blokirali ulaz u školu.
"Videli smo mnogo zidova koji se raspadaju, nedostatak nastavnika u državnim školama, odsutne nastavnike", rekao je Gabrijel Filijel, koji je ranije pohađao državnu školu, a sada ide u privatnu.
On i drugi demonstranti naveli su da zahtevaju bolje uslove za obrazovanje svih učenika.
Istraga zbog upotrebe sile
Iako je većina blokada u sredu protekla mirno, policija je koristila suzavac i potiskivala demonstrante na ulici zabarikadiranoj kantama za smeće ispred univerziteta Sciences Po u centru Pariza.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava, sindikati, studenti i pojedini opozicioni političari optužili su policiju da koristi nesrazmernu silu kako bi ugušila talas protesta.
Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunez rekao je da je naredio obustavljanje upotrebe šok-bombi nakon incidenta koji se u ponedeljak dogodio u severnom gradu Lensu, gde postoji "velika verovatnoća" da je ispaljivanje jedne takve bombe dovelo do toga da tinejdžer izgubi šaku, preneo je Rojters.
"Obustavljam njihovu upotrebu tokom pokreta srednjoškolaca dok se ne rasvetli šta se dogodilo u ovom slučaju", rekao je ministar.
Dodao je da je ukupno 18 incidenata prosleđeno policijskoj inspekciji na istragu.
Francuski učenici beleže veliki pad rezultata
Demonstranti tvrde da su loši uslovi za obrazovanje jedan od razloga naglog pada rezultata francuskih tinejdžera u čitanju i matematici tokom protekle decenije.
Francuski petnaestogodišnjaci su 2025. godine na testiranju čitalačke pismenosti ostvarili rezultat za 43 boda niži nego 2015. godine, prema Programu za međunarodno ocenjivanje učenika (PISA) Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
To je bio najveći pad među zemljama OECD-a. Rezultati iz matematike takođe su zabeležili najveći pad.
Francuska vlada, međutim, pokušava da obuzda javni dug u trenutku slabog privrednog rasta, zbog čega raspolaže sa malo dodatnog novca kojim bi mogla da odgovori na zahteve učenika koji se žale na nedostatak nastavnika, dotrajale školske zgrade i nejednakosti između škola u bogatijim i siromašnijim područjima.
Oštećene 24 srednje škole, 30.000 učenika bez nastave
Premijer Sebastijen Lekorni priznao je da studenti imaju "legitimne" zahteve, ali je nerede istovremeno opisao kao najnasilnije studentske demonstracije u Francuskoj poslednjih decenija.
Ministar obrazovanja Eduar Žefre rekao je u parlamentu da su 24 srednje škole toliko oštećene u požarima ili vandalizmu da će ostati zatvorene nedeljama.
Zbog toga će oko 30.000 učenika ostati bez nastave uživo sve dok škole ponovo ne budu otvorene.
Prema njegovoj proceni, saniranje štete koštaće između 20 i 30 miliona evra, odnosno približno 22 do 34 miliona dolara.
Kandidatkinja krajnje desnice na predsedničkim izborima Marin Le Pen, koja prema anketama vodi u predsedničkoj trci, rekla je da bi oni koji su oštetili škole trebalo da plate popravke, umesto poreskih obveznika.
Francuska vlada zauzela je sličan stav, a kroz parlament prolazi predlog zakona čiji je cilj uspostavljanje takvog sistema.
Protesti i štrajkovi i u drugim evropskim zemljama
Nezadovoljstvo u obrazovnom sistemu nije ograničeno samo na Francusku.
U drugim delovima Evrope, gde su državni budžeti pod pritiskom nakon uzastopnih kriza troškova života i energije, studenti u pojedinim delovima Belgije organizovali su slične proteste.
U belgijskom gradu Liježu, u francuskom govornom području Valonije, najmanje 107 ljudi uhapšeno je ovog meseca u vezi sa studentskim protestima, prenela je agencija Belga.
Nastavnici takođe štrajkuju.
U Portugalu je glavni sindikat nastavnika FENPROF sredinom septembra započeo štrajk na neodređeno vreme zbog uslova rada. Nastavnici odbijaju da obavljaju neplaćeni posao preko zakonom propisanih 35 sati nedeljno.
I u Španiji sindikati nastavnika protestuju zbog uslova u državnim školama. Nastavnici u Madridu planiraju štrajk 14. oktobra, zahtevajući, između ostalog, kraće radno vreme, manja odeljenja i veće plate.
BONUS VIDEO: