- Ambasadori svih 27 članica EU tajno su razgovarali o scenariju velikog hibridnog napada sa mogućim žrtvama, posle incidenta u Lajpcigu sa dronom natovarenim eksplozivom.
- Brisel razmatra raspoređivanje hitnih timova, oslobađanje sredstava iz fondova i krizno komuniciranje, dok EU optužuje Rusiju za pojačane sabotaže i sajber napade.
Ovaj ishod, prema rečima diplomata i zvaničnika za "Politiko", izgleda sve verovatniji s obzirom na intenziviranje subverzivnih aktivnosti širom kontinenta.
Poslednjih nedelja, ambasadori svih 27 zemalja članica okupljali su se u strogoj tajnosti, bez mobilnih telefona i asistenata, kako bi raspravljali o ovom scenariju iz noćne more. Razgovori su dobili na hitnosti nakon avgustovskog incidenta u Lajpcigu, kada je na aerodromu otkriven dron natovaren eksplozivom.
Dok EU već godinama usavršava alate za koordinaciju odgovora na sajber napade i sabotaže, najnoviji sastanci fokusirani su na opasnost od daleko razornijih udara. Dvoje diplomata je potvrdilo da je sastanak održan prošle srede bio direktno usmeren na primere hibridnih napada koji bi izazvali veliki broj žrtava.
Rusija testira granice
Evropska unija optužuje Moskvu da je, od početka invazije na Ukrajinu, značajno pojačala kampanju tajnih operacija, sajber napada i sabotaža širom Evrope.
"Evropske demokratije suočavaju se s rastućim brojem pretnji", izjavio je Majkl Mekgrat, evropski komesar za pravosuđe, ističući napore EU u otkrivanju i brzom kolektivnom reagovanju.
Tokom tajnih sastanaka, diplomate i ministri razmatrali su ključne korake u slučaju katastrofe: raspoređivanje timova za hitne intervencije, oslobađanje sredstava iz EU fondova za pomoć pogođenoj državi i strategije kriznog komuniciranja lidera institucija.
"Moramo biti spremni na nešto ozbiljno", upozorio je visoki diplomata EU. "Lajpcig nam je pokazao da incident sa više žrtava nije isključen." Njegov kolega je dodao zlokobnu procenu: "S obzirom na obim ruskog delovanja, žrtava će sigurno biti pre ili kasnije. Čista je sreća što ih još nije bilo."
Zabuna, strah od "krtica" i preklapanje sa NATO-om
Uprkos osećaju hitnosti, unutar same Unije postoje ozbiljna neslaganja. Brojne prestonice kritikuju ambicije Brisela, strahujući da EU prekoračuje svoju ulogu i duplira funkcije NATO alijanse, koja već decenijama predstavlja temelj evropske bezbednosti.
Oana Lungesku, bivša portparolka NATO-a, upozorava da konfuzija i dupliranje uloga usporavaju donošenje odluka u kriznim situacijama gde je vreme presudno. Ona predlaže jasnu podelu: NATO treba da se bavi vojnim odvraćanjem i obaveštajnim podacima, dok bi EU trebalo da se fokusira na civilni odgovor.
Dodatni problem predstavlja paranoja zbog mogućeg curenja poverljivih informacija. "Moja vlada je veoma sumnjičava prema deljenju osetljivih obaveštajnih podataka u prostoriji u kojoj se sastaju lideri. Ili se pojave u medijima, ili odu pravo u Moskvu", izjavio je diplomata iz jedne od država istočnog krila.
Fon der Lajen traži novi protokol
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen aktivno gura predlog za uvođenje "bezbednosnog protokola za hitne slučajeve" i osnivanje "Evropskog saveta za bezbednost". Ovi predlozi trebalo bi da budu deo nove "Evropske bezbednosne strategije" koja se očekuje u novembru.
Međutim, nacionalne diplomate se opiru, tvrdeći da bi stvaranje novih mehanizama trajalo mesecima i donelo samo dodatnu složenost. Oni zahtevaju da se EU osloni na već postojeći Integrisani politički odgovor na krize (IPCR), koji se pokazao efikasnim tokom prethodnih katastrofa.
Na kraju dana, kako ističe Lungesku, Moskvi su birokratske podele potpuno nebitne: "Ruskom predsedniku Vladimiru Putinu nije važno da li odluke donosi telo EU ili NATO-a. Moskva ne razmišlja na taj način." Dok Brisel raspravlja o nadležnostima, sat otkucava, a pretnja od napada s masovnim žrtvama postaje sve realnija.
BONUS VIDEO: