- Margaret Hamilton, pionirka softverskog inženjerstva i ključna osoba programa Apolo, preminula je u 90. godini, saopštio je MIT.
- Njen softver pomogao je da Apolo 11 nastavi sletanje na Mesec uprkos grešci računara, što je dovelo do istorijskog uspeha misije.
- Hamilton je bila prva programerka na projektu Apolo na MIT-u, a 2016. dobila je Predsedničku medalju slobode.
Margaret Hamilton, jedna od najuticajnijih naučnica u istoriji računarstva, koja je predvodila tim za razvoj softvera za NASA program Apolo, preminula je 30. septembra u 90. godini, saopštio je Masačusetski tehnološki institut (MIT).
Hamilton je bila pionirka softverskog inženjerstva, a njen rad odigrao je ključnu ulogu u istorijskom sletanju prvih ljudi na Mesec 1969. godine. Tokom karijere objavila je više od 130 naučnih radova i doprinela tome da softversko inženjerstvo postane priznata stručna disciplina.
Na MIT-u je radila od 1959. do sredine sedamdesetih godina prošlog veka, nakon čega je osnovala sopstvene tehnološke kompanije.
Njen softver pomogao da se spase istorijsko sletanje na Mesec
Najpoznatiji doprinos Margaret Hamilton dogodio se tokom misije Apolo 11, u julu 1969. godine, neposredno pre nego što je lunarni modul "Igl" trebalo da sleti na površinu Meseca.
Računar u letelici iznenada je aktivirao alarm i prijavio grešku 1202. Sistem je bio preopterećen zbog problema sa hardverskim prekidačem, zbog čega je postojala opasnost da neće moći da izvrši složene operacije neophodne za sletanje.
Međutim, Hamilton i njen tim prethodno su razvili softver koji je mogao da prepozna najvažnije zadatke i automatski obustavi manje bitne procese.
Zahvaljujući takvom rešenju, računar je nastavio da obavlja ključne operacije, a kontrola misije u Hjustonu odlučila je da sletanje bude nastavljeno.
Nil Armstrong i Baz Oldrin ubrzo su postali prvi ljudi koji su kročili na Mesec.
Greška njene četvorogodišnje ćerke promenila je program
Jedan od najzanimljivijih događaja u karijeri Margaret Hamilton povezan je sa njenom ćerkom Loren, koja je tada imala samo četiri godine.
Dok se igrala na simulatoru komandnog modula u laboratoriji MIT-a, devojčica je slučajno aktivirala program namenjen pripremi za lansiranje, iako je simulator već bio u fazi leta.
Zbog toga je simulator prestao da radi.
Hamilton je predložila da se softver izmeni kako bi se sprečilo da astronauti naprave istu grešku tokom stvarne misije.
Njen predlog je u početku odbijen uz obrazloženje da vrhunski obučeni astronauti nikada ne bi napravili takav propust.
Ipak, tokom misije Apolo 8 1968. godine, astronaut Džim Lovel slučajno je aktivirao upravo taj program, zbog čega su nestali navigacioni podaci.
Hamilton i njen tim morali su da pronađu rešenje, nakon čega su njene ranije predložene izmene konačno uključene u softver.
Ovaj događaj postao je jedan od ranih primera takozvanog "defanzivnog programiranja", odnosno razvoja sistema koji mogu da predvide greške i spreče njihove posledice.
"Nismo imali drugu priliku"
Margaret Hamilton rođena je 1936. godine u američkoj saveznoj državi Indijani. Diplomirala je matematiku 1958. godine, a godinu dana kasnije preselila se u Boston.
Prvi posao na MIT-u pronašla je u oblasti meteorologije, gde je radila na softveru za vremenske prognoze sa profesorom Edvardom Lorencem, čija su istraživanja kasnije doprinela razvoju teorije haosa.
Godine 1965. prijavila se za rad na programu Apolo, nakon što je njen suprug u novinama video oglas laboratorije koja je tražila stručnjake za razvoj softvera za slanje čoveka na Mesec.
Postala je prvi programer angažovan na projektu Apolo na MIT-u, kao i prva žena na toj poziciji.
Kasnije je predvodila timove zadužene za razvoj softvera za komandni i lunarni modul. Na softveru programa Apolo radilo je više od 400 ljudi.
Govoreći za MIT News 2009. godine, prisetila se ogromne odgovornosti koju su ona i njene kolege imali.
"Nije bilo druge prilike. Znali smo to. Ozbiljno smo shvatali svoj posao, a mnogi od nas započeli su ovo putovanje dok smo još bili u dvadesetim godinama. Pronalaženje rešenja i novih ideja bilo je avantura", rekla je Hamilton.
"Gledajući unazad, bili smo najsrećniji ljudi na svetu. Nismo imali izbora osim da budemo pioniri", dodala je.
Obama joj uručio najviše civilno odlikovanje
Za izuzetan doprinos nauci i tehnologiji Margaret Hamilton dobila je brojna priznanja.
Američki predsednik Barak Obama uručio joj je 2016. godine Predsedničku medalju slobode, najviše civilno odlikovanje u Sjedinjenim Američkim Državama.
U obrazloženju priznanja navedeno je:
"Hamilton je definisala nove oblike softverskog inženjerstva i pomogla pokretanje industrije koja će zauvek promeniti ljudsku istoriju. Njena softverska arhitektura omogućila je ogromne korake za čovečanstvo, kroz kod koji je pomogao Americi da kroči na Mesec."
Nakon rada na programu Apolo, Hamilton je 1976. osnovala kompaniju Higher Order Software, a deset godina kasnije i Hamilton Technologies.
Tokom karijere zalagala se za to da softversko inženjerstvo dobije jednako priznanje kao druge inženjerske discipline.
"Borila sam se da softver dobije legitimitet, kako bi i on i ljudi koji ga razvijaju dobili zasluženo poštovanje. Zato sam počela da koristim izraz 'softversko inženjerstvo'", izjavila je Hamilton za španski El Pais 2018. godine.
Kako je objasnila, taj izraz je u početku izazivao podsmeh među kolegama.
"Kada sam prvi put počela da koristim taj izraz, smatrali su ga prilično zabavnim. Dugo je bio predmet šale. Voleli su da me zadirkuju zbog mojih radikalnih ideja. Softver je na kraju, nužno, stekao isto poštovanje kao i svaka druga disciplina", rekla je.
Postala simbol žena u nauci
Margaret Hamilton postala je prepoznatljiva i zahvaljujući čuvenoj fotografiji iz 1969. godine, na kojoj stoji pored ogromne gomile odštampanog programskog koda razvijenog za misije Apolo.
Fotografija je kasnije postala jedan od simbola doprinosa žena razvoju računarstva i istraživanju svemira.
Kompanija Lego je 2017. godine uvrstila njen lik u kolekciju posvećenu ženama koje su ostavile trag u istoriji NASA.
Olivije de Vek, profesor programa Apolo i vršilac dužnosti rukovodioca Odeljenja za aeronautiku i astronautiku na MIT-u, istakao je njen izuzetan doprinos.
"Reći da je Margaret Hamilton bila pionirka, da je bila ispred svog vremena, bilo bi ogromno potcenjivanje njenog značaja", rekao je de Vek.
Dodao je da je Hamilton bila jedna od ključnih osoba za uspeh programa Apolo, ali da je to predstavljalo tek početak njene izuzetne karijere.
Iza Margaret Hamilton ostali su ćerka Loren, zet Ričard Selesnik, dvojica unuka, četvoro praunučadi i njena braća i sestra.
Komemoracija će biti održana na proleće u Kembridžu, u američkoj saveznoj državi Masačusets.
BONUS VIDEO: