- Nova globalna procena rizika upozorava da bi zloupotreba veštačke inteligencije ili nuklearni sukob mogli da dovedu do izumiranja čovečanstva do 2100. godine.
- Na listi od 17 najvećih pretnji su i klimatska kriza, smanjenje međunarodne pomoći, zagađenje vazduha i neuhranjenost dece.
- Autori izveštaja poručuju da su rizici povezani, ali da za svaki postoji realan način delovanja.
Čovečanstvo bi moglo da izumre do 2100. godine zbog zloupotrebe veštačke inteligencije (AI) ili nuklearnog sukoba, pokazuje nova globalna procena rizika, piše danas britanski list Gardijan.
Ove dve pretnje nalaze se na vrhu liste od 17 najvećih opasnosti po zdravlje ljudi u narednih 75 godina, među kojima su i smanjenje izdvajanja bogatih zemalja za međunarodnu pomoć, klimatska kriza i neuhranjenost dece.
Stručnjaci koji stoje iza izveštaja Komisije medicinskog časopisa Lanset o globalnim pretnjama zdravlju u 21. veku naveli su da su sve te pretnje međusobno povezane, zbog čega se moraju rešavati zajedno. Ipak, naglasili su da za svaku od njih postoji "realan način delovanja".
"Odluke koje lideri donose danas oblikovaće zdravlje i dobrobit naredne generacije", rekao je profesor Kristofer Marej, kopredsedavajući komisije i direktor Instituta za zdravstvene pokazatelje i evaluaciju Univerziteta Vašington, prenosi Gardijan u tekstu na svom portalu.
Kako bi sastavila listu, komisija je, na osnovu sadašnjih trendova, modelirala koliko bi godina zdravog života moglo biti izgubljeno usled bolesti, invaliditeta ili prerane smrti izazvanih svakom od pretnji. Reč je o pokazatelju poznatom kao godine života prilagođene invaliditetu (DALY).
"Zlonamerna upotreba veštačke inteligencije, uključujući biološko oružje, i nuklearni sukob praćen nuklearnom glađu nose rizik od izumiranja čovečanstva u narednih 75 godina", navodi se u izveštaju.
Dodaje se da, iako je verovatnoća takvih scenarija i dalje mala, oni imaju potencijal da dovedu do kraja čovečanstva. U slučaju nuklearnog sukoba, ogromne količine čestica dospele bi u gornje slojeve atmosfere, blokirale sunčevu svetlost i izazvale glad, dok bi drugi mogući scenario uključivao biološko oružje razvijeno uz pomoć veštačke inteligencije.
U pratećem uvodniku u Lansetu, objavljenom zajedno sa izveštajem, upozorava se: "Razmere štete, ukoliko bi se ove pretnje ostvarile, donele bi apokalipsu čovečanstvu."
Među ostalim rizicima koji bi mogli da izazovu kumulativni gubitak više od milijardu godina zdravog života, zbog čega su svrstani u kategoriju "velikih katastrofalnih pretnji", nalaze se zagađenje vazduha, otpornost mikroorganizama na antimikrobne lekove, neuhranjenost dece i klimatski slom.
Na listi su i konvencionalni oružani sukobi, smanjenje međunarodne pomoći, prekomerna konzumacija alkohola, visok krvni pritisak, nejednakost prihoda, nizak nivo obrazovanja, pandemije prirodnog porekla, gojaznost, loše mentalno zdravlje, pušenje i nezdravo starenje.
Da bi bile uvrštene na listu, pretnje su morale ne samo da imaju potencijal da izazovu veliki gubitak godina zdravog života već i da postoje moguća rešenja za njihovo ublažavanje.
Ibrahim Abubakar, član komisije i profesor epidemiologije zaraznih bolesti na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL), rekao je: "Ne polazimo od stava: 'Pogledajte, želimo da vas uplašimo – čovečanstvu preti toliko i toliko opasnosti'. Polazimo od pretpostavke da, ako ste danas donosilac odluka, bilo na globalnom, multilateralnom ili nacionalnom nivou, ovo su potencijalne pretnje sa kojima biste mogli da se suočite, a ovo su razmere promena koje svojim delovanjem zaista možete da postignete."
Prema izveštaju, ograničavanje globalnog zagrevanja na oko 1,8 stepeni Celzijusa, umesto da temperatura poraste za 4,4 stepena, moglo bi da spreči gubitak 1,89 milijardi godina zdravog života. Komisija je za svaku pretnju modelirala najbolje i najgore moguće scenarije.
U regionima sa višim prihodima dominantne pretnje predstavljaju nezarazne bolesti i zdravstveni problemi, poput gojaznosti i lošeg mentalnog zdravlja, dok je u regionima sa nižim prihodima gubitak zdravlja povezan sa problemima kao što je nizak nivo obrazovanja.
Mnoge velike zemlje donatori, uključujući SAD i Veliku Britaniju, tokom protekle godine najavile su značajna smanjenja izdvajanja za međunarodnu pomoć.
Komisija je utvrdila da bi mogući kolaps ili drastično smanjenje međunarodne zdravstvene pomoći mogli da dovedu do gubitka čak 1,5 milijardi godina zdravog života do 2100. godine, pri čemu bi gotovo 70 odsto tog gubitka bilo zabeleženo u podsaharskoj Africi.
Komisiju je činilo 35 stručnjaka, a njeni nalazi biće predstavljeni u nedelju na Svetskom zdravstvenom samitu u Berlinu, u Nemačkoj.
Procena će biti ažurirana svake godine kako bi se ponovo razmotrilo 17 identifikovanih pretnji, uz uključivanje novih podataka i eventualnih novih opasnosti.
Autori su pozvali svetske lidere da se pozabave rizicima pre nego što prerastu u krize, između ostalog ulaganjem u tehnološke inovacije i jačanjem zdravstvenih sistema.
"Kada smo pre tri godine započeli ovaj proces, mislili smo da postoje tri velike pretnje: sukobi, klima i pandemije. Postoji mnogo veći broj pretnji o kojima moramo da brinemo, a vlade zaista moraju da izdvoje novac i angažuju ljude kako bi se bavili predviđanjem, prevencijom i pripremom za ovaj raznovrsniji skup opasnosti", rekao je Marej.
BONUS VIDEO: