- Ruski dron i napad na voz u blizini granice ukazuju na pojačane hibridne operacije protiv evropskih saveznika Ukrajine.
- Centar 'Sahajdačni' navodi 522 incidenta u Evropi od početka rata, uz sabotaže, ometanje signala i povrede vazdušnog prostora.
- Stručnjaci upozoravaju da Moskva testira granice NATO-a, dok Evropa traži zajednički i brži odgovor bez dodatne eskalacije.
Pokušaj napada ruskim dronom na ukrajinski teretni avion sa vojnom pomoći na nemačkom aerodromu Lajpcig-Hale u avgustu, ali i napad na voz u blizini ukrajinsko-poljske granice prošlog meseca, i to samo nekoliko trenutaka nakon što je istom prugom prošla kompozicija sa evropskim zvaničnicima, dokazuju da Rusija pojačava hibridne napada na evropske saveznike Kijeva i prelazi sa sitnijih sabotaža na sve ozbiljnije akcije koje mogu da odnesu i ljudske živote.
Podaci i mapa koje je izradio Bezbednosni centar "Sahajdačni" iz Kijeva pokazuju da su se od 24. februara 2022. godine, kada je počeo rat u Ukrajini, u Evropi dogodila 522 incidenta - bilo da su ih evropski zvaničnici direktno pripisali Moskvi, bilo da se u potpunosti uklapaju u rukopis ruskih službi, iako zvanično nisu pripisani Rusiji.
"Cilj ruskih operacija jeste da pritisnu saveznike da smanje podršku Ukrajini i da podriju javno mnjenje u evropskim društvima nametanjem visokih socijalnih i ekonomskih troškova", izjavila je za "Njuzvik" Elena Davlikanova, viša naučna saradnica u centru "Sahajdačni".
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ranije je odbacio tvrdnje Zapada o ruskim hibridnim operacijama, nazivajući ih "zastrašujućim pričama", piše "Njuzvik".
Podaci centra "Sahajdačni", koji je zasnovan na verifikovanim obaveštajnim podacima iz otvorenih izvora, obuhvataju:
- povrede vazdušnog prostora avionima, dronovima i raketama
- ometanje i lažiranje navigacionih signala
- kao i sabotaže protiv ključne i vojne infrastrukture
Incidenti širom kontinenta
Objavljena mapa pokazuje da su incidenti zabeleženi širom kontinenta, uključujući Veliku Britaniju, Italiju, Nemačku i Poljsku.
Davlikanova navodi da je rusko delovanje ispod praga otvorenog sukoba bilo relativno sporadično i bez jasnog obrasca tokom prve dve godine invazije, ali da su u proleće 2024. i u jesen 2025. zabeležena dva izrazita talasa eskalacije, pri čemu je intenzitet ostao na visokom nivou i tokom ove godine.
Rusija je proširila proizvodnju dronova, kapacitete za elektronsko ratovanje, sajber-sposobnosti i infrastrukturu oko svoje "flote iz senke" za zaobilaženje sankcija, dok je istovremeno sticala iskustvo na frontu u upotrebi jeftinih autonomnih i sistema kojima se daljinski upravlja.
Kako ističe Davlikanova, ono što je počelo uglavnom kao sajber-pritisak, obaveštajna aktivnost i izolovani incidenti, preraslo je u koordinisanu kampanju na više nivoa istovremeno. Ona spaja:
- sabotaže
- angažovane lokalne posrednike
- dronove
- ometanje satelitske navigacije
- pomorske akcije
- sajber-operacije
- elektronsko ratovanje
- i sve otvorenije ispitivanje granica i odbrane.
Poljska i baltičke države, koje se nalaze duž istočnog krila NATO-a, tradicionalno su se smatrale najizloženijom teritorijom Alijanse. Međutim, nedavni i česti incidenti, koji uključuju povredu vazdušnog prostora, izazvali su zabrinutost širom Evrope.
"Ruski dronovi mogu da pređu hiljade kilometara. To više nije pretnja samo istočnom krilu, već celom savezu, uključujući i delove Severne Amerike", upozorio je Aleksus Grinkevič, vrhovni komandant NATO-a za Evropu i general američkog vazduhoplovstva.
"Mali, ali rastući rizik"
Evropski lideri, predvođeni francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i poljskim premijerom Donaldom Tuskom, glasno upozoravaju da bi Moskva mogla da ode i korak dalje.
Tusk je u poljskom parlamentu izjavio da bi Moskva mogla da izvede napade dronovima ili raketama na teritoriju članica NATO-a, a da ih potom opravda govoreći da je reč o "slučajnim incidentima", kako bi testirala sistem kolektivne odbrane Alijanse.
Danska obaveštajna služba je nedavno izašla u javnost sa procenom da postoji "mali, ali rastući rizik" da Rusija u narednih nekoliko meseci pokrene ograničeni vojni udar na neku od članica Alijanse.
Pojedini dugogodišnji stručnjaci za Rusiju sumnjaju da bi ruski predsednik Vladimir Putin preuzeo ogroman rizik i masovnim napadom testirao Član 5 Povelje NATO-a, prema kojem se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.
Nepredvidivost američkog lidera Donalda Trampa jeste poljuljala uverenje saveznika da bi im Amerika priskočila u pomoć u slučaju ruskog napada, ali istovremeno znači da ni Moskva ne može biti sigurna da Vašington neće reagovati, piše "Fajnenšel tajms".
Ipak, čini se da je Rusija čvrsto rešena da poveća cenu i rizike za sve evropske zemlje koje pomažu Ukrajini. Putinu bi sigurno najviše odgovaralo da ponizi i parališe NATO, i da potpuno uništi evropski bezbednosni poredak.
Što manje otpora dobije za akcije manjeg intenziteta, to su veće šanse da se usudi na rizik i ispitivanje Člana 5. Zato je Evropi hitno potrebna bolja strategija.
Evropska strategija - hod po tankom ledu
Da bi Evropa najpre mogla da odlučno reaguje na sve provokacije Moskve, mora da ima čvrste dokaze o umešanosti Rusije, a upravo to je problem - ruske operacije su tako osmišljene da se mogu lako poricati, a često se poveravaju i unajmljenim trećim licima.
Zatim, kako navodi "Fajnenšel tajms", evropske metropole moraju pažljivo da odmere sve svoje poteze kako bi poslale jasnu poruku odvraćanja, a da pri tom ne izazovu nekontrolisanu eskalaciju. Dakle, moraju da iskoriste sve raspoložive mehanizme ispod praga direktnog vojnog sukoba, što podrazumeva:
- zatvaranja konzulata (što je Nemačka učinila nakon incidenta u Lajpcigu)
- proterivanje diplomata
- uvođenje novih ili pooštravanje postojećih sankcija
- i oštriji obračun sa ruskom "flotom iz senke" i njenim tankerima za naftu
Takve mere bile bi znatno delotvornije ukoliko bi ih više zemalja primenilo istovremeno, u slučaju da ruska operacija protiv bilo koje od njih pređe određenu granicu.
Ministri odbrane Evropske unije (EU) u ponedeljak su razmatrali nove načine za zajednički odgovor na rusku agresiju. Uspostavljanje protokola za brzi odgovor svakako je poželjno, iako EU mora da pazi da ne preklapa nadležnosti sa NATO-om i ne stvara dodatnu zbrku.
Takođe, evropske države moraju da pojačaju pripreme kako bi predupredile i odvratile svaki pokušaj Rusije da dovede u pitanje Član 5. Kako Kremlj pojačava napade u "sivoj zoni", izostanak čvrstog i odlučnog odgovora samo će ga dodatno ohrabriti da ode korak dalje, navodi "Fajnenšel tajms" u svojoj analizi.
BONUS VIDEO: