- U norveškom Rjukanu sunce mesecima ne dopire do gradskog trga zbog planina, pa su stanovnici tražili način da vrate svetlost u dolinu.
- Rešenje su tri ogromna ogledala postavljena 2013. na planini iznad grada, koja prate sunce i odbijaju zrake ka trgu.
- Projekat je koštao oko pet miliona kruna i izazvao polemike, ali je gradu doneo i više posetilaca.
U malom norveškom gradu Rjukanu, smeštenom duboko između visokih planina, stanovnici se svake jeseni suočavaju sa neobičnom pojavom. Sunčevi zraci prestaju da dopiru do gradskog trga krajem septembra, a ponovo se pojavljuju tek sredinom marta. Iako danju nije potpuni mrak, grad mesecima ostaje u senci, zbog čega su njegovi stanovnici odlučili da pronađu način da vrate sunčevu svetlost u svoje svakodnevne živote.
Rjukan se nalazi oko tri sata vožnje severozapadno od Osla, u uskoj dolini Vestfjord, okružen strmim planinama. Iznad grada uzdiže se i planinski vrh Gaustatopen, visok oko 1.800 metara, koji zajedno sa okolnim planinama sprečava direktne sunčeve zrake da dopru do naselja tokom hladnijeg dela godine.
Grad je početkom 20. veka osnovao norveški inženjer i industrijalac Sem Ejde, koji je iskoristio snagu obližnjeg vodopada za proizvodnju hidroelektrične energije i razvoj industrije. Ipak, ni njegov tehnološki napredak nije mogao da promeni činjenicu da stanovnici veliki deo godine provode bez direktnog sunca, piše The Guardian.
Ogromna ogledala vratila sunce u grad
Rešenje je stiglo zahvaljujući Martinu Andersenu, umetniku koji se u Rjukan doselio 2001. godine.
Šetajući sa detetom, primetio je da svakog dana mora da odlazi sve dalje niz dolinu kako bi pronašao sunčevu svetlost. Krajem septembra sunce bi potpuno nestalo sa gradskog trga, dok su osunčani planinski obronci ostajali vidljivi iznad grada.
"Videli bismo plavo nebo iznad nas i sunce visoko na planinskim padinama, ali jedini način da dođemo do njega bio je da napustimo grad", ispričao je Andersen za The Guardian.
Tako je nastala ideja o postavljanju ogromnih ogledala na planinu iznad grada, koja bi odbijala sunčeve zrake i usmeravala ih ka centralnom trgu.
Nakon 12 godina planiranja i priprema, projekat je konačno realizovan 2013. godine.
Na planini, oko 450 metara iznad grada, postavljena su tri velika ogledala, ukupne površine 51 kvadratni metar. Njima upravljaju računari, dok energiju za rad obezbeđuju solarni paneli.
Ogledala prate kretanje sunca i odbijaju njegove zrake prema gradskom trgu, stvarajući osvetljenu površinu od približno 600 kvadratnih metara.
Prema podacima iz projekta, reflektovana svetlost dostiže između 80 i 90 odsto intenziteta direktne sunčeve svetlosti.
Stanovnici nisu mogli da veruju svojim očima
Kada su ogledala prvi put počela da osvetljavaju gradski trg, stanovnici su sa oduševljenjem izlazili napolje kako bi osetili sunčevu toplinu.
Deca su se igrala na osvetljenom prostoru, stariji građani sedeli su na klupama, dok su brojni prolaznici fotografisali neobičan prizor.
"To je sunce!", uzviknula je stanovnica Ingrid Sparbo, koja je čitav život provela u Rjukanu.
"Čovek se nekako navikne na senku. Na kraju prestane i da razmišlja o tome. Ali ovo je tako toplo. Ne samo fizički, već i psihički", ispričala je za The Guardian.
Ipak, nisu svi od početka bili oduševljeni ovom idejom.
Projekat izazvao polemike zbog ogromnih troškova
Postavljanje ogledala koštalo je približno pet miliona norveških kruna, zbog čega su pojedini stanovnici smatrali da novac treba uložiti u važnije potrebe grada, poput škola, puteva i brige o starijim građanima.
Organizovane su čak i peticije protiv projekta, ali su mnogi protivnici promenili mišljenje kada su videli rezultate.
"Bio sam odlučno protiv toga. I dalje imam nedoumice oko troškova održavanja. Ali prijatno je stajati ovde. Dovoljno je samo pogledati lica ljudi", rekao je penzioner Nils Egerud.
Gradonačelnik Steinar Bergsland smatrao je da ogledala predstavljaju mnogo više od neobične turističke atrakcije. Prema njegovim rečima, projekat je privukao posetioce i povećao interesovanje za grad.
Ideja stara više od jednog veka
Zanimljivo je da ideja o ogledalima nije nastala u 21. veku.
Još 1913. godine osnivač grada Sem Ejde razmatrao je predlog jednog radnika da se na planini postave ogledala koja bi usmeravala sunčevu svetlost u dolinu.
Međutim, tadašnja tehnologija nije omogućavala realizaciju takvog projekta.
Umesto toga, kompanija Norsk Hidro finansirala je izgradnju žičare Krosobanen, otvorene 1928. godine, kako bi stanovnici mogli da se popnu na planinu i uživaju u sunčevoj svetlosti.
Decenijama kasnije, ono što je nekada delovalo kao neostvariva zamisao postalo je stvarnost.
Danas je Rjukan poznat po neobičnom sistemu ogledala koji tokom zimskih meseci osvetljava deo gradskog trga i omogućava stanovnicima da uživaju u sunčevim zracima bez napuštanja doline.
BONUS VIDEO: