- Trampova administracija predlaže da Evropa, u okviru mirovnog sporazuma sa Ukrajinom, ponovo masovno kupuje ruski gas. Predlog su u Kijevu i Evropi izneli Kušner i Vitkof, što je izazvalo šok među evropskim zvaničnicima.
- Berlin se tome oštro protivi, uz poruku da ruski gas ne može biti deo pregovora ni ako se preprodaje preko američkih posrednika. Zelenski upozorava da bi takav dogovor dao vetar u leđa Moskvi i krajnjoj desnici u Evropi.
Američka administracija pod vođstvom predsednika Donalda Trampa predlaže ideju koja potpuno okreće naglavačke dugogodišnju energetsku politiku Zapada: Evropa bi, u sklopu mirovnog sporazuma sa Ukrajinom, ponovo trebalo da počne masovno da kupuje ruski gas, piše Njujork tajms (The New York Times).
Prema saznanjima lista od upućenih izvora, Trampovi glavni pregovarači Džared Kušner i Stiv Vitkof već su izneli taj predlog evropskim i ukrajinskim zvaničnicima, uključujući i samog Volodimira Zelenskog na prošlomesečnom sastanku u Kijevu, uveravajući ih da Ukrajina ponovo pokrene gasovode kojima je ruski energent godinama tekao prema Evropi kako bi se Moskva privolela na prekid rata.
U Evropi šokirani američkom idejom
Evropski zvaničnici na pregovorima ostali su zatečeni tom idejom koja bi jednim potezom poništila godine mukotrpnog odricanja Evropske unije od zavisnosti od ruskih fosilnih goriva. Međutim, Trampovi saradnici u oživljavanju izvoza gasa vide idealan deo mirovnog paketa, računajući da bi Ukrajina ponovo ubirala novac od tranzita, dok bi evropski birači, pritisnuti računima, oberučke prihvatili jeftiniji energent.
Kritičari upozoravaju da ova diplomatija pati od fatalne mane – umesto pritiska na Vladimira Putina ili slanja pomoći Kijevu, Vašington nedeljama osmišljava ekonomske pogodnosti za Rusiju, iako Moskva ni za milimetar ne popušta u svojim ratnim ciljevima.
Bela kuća brani ustupke, Putinov izaslanik slavi
Iz Bele kuće su u zvaničnom saopštenju poručili kako rat u Ukrajini "podiže cene energenata širom Evrope i stvara teške ekonomske probleme i u Rusiji i u Ukrajini".
"Sjedinjene Države blisko sarađuju sa Ukrajinom i evropskim partnerima na sveobuhvatnom mirovnom predlogu koji uključuje ekonomske podsticaje za obe strane. Naš cilj nije samo da zaustavimo borbe nego da stvorimo uslove za trajni mir, oporavak ekonomije i stabilnost regiona", navodi Bela kuća. Tramp je u međuvremenu već oslobodio Rusiju novih sankcija koje je doneo Kongres, samo nedelju dana nakon što je ukinuo zabranu na uvoz ruskog dizela.
U Moskvi ne skrivaju zadovoljstvo ovakvim razvojem događaja. Putinov ekonomski izaslanik Kiril Dmitrijev izjavio je na energetskom forumu u Moskvi da je posao sa dizelom tek početak onoga što se dogovara sa Kušnerom i Vitkofom. "Uskoro ćemo objaviti važne inicijative, led je napokon probijen", rekao je Dmitrijev, spomenuvši i planove o data centrima koji bi radili na ruski nuklearni pogon. Njujork tajms podseća da se u sklopu pregovora razmatra i prodaja međunarodne imovine naftnog giganta Lukoila investicionoj grupi u kojoj učestvuje i američka vlada.
Zelenski: Sledeći dogovor sa Rusijom biće o gasu
Ipak, ideja o povratku ruskog gasa najopasniji je i najsporniji deo celog plana. Osim što bi smanjila potražnju za američkim tečnim gasom (LNG) u Evropi, direktno bi dala vetar u leđa krajnjoj desnici poput Alternative za Nemačku (AfD), čija je liderka Alis Vajdel u Bundestagu već zatražila uvoz ruskog gasa i nafte tvrdeći da sankcije uništavaju nemačku privredu.
Sam Zelenski, koji je oštro napao Trampa zbog popuštanja Moskvi, u razgovoru za Fajnenšel tajms otvoreno je upozorio na scenario: "Pitanje je samo kad stiže novi dogovor. Možda će to biti gas. Sasvim sigurno će biti gas." Ukrajina je prekinula transport ruskog gasa u januaru 2025. godine, svesno se odrekavši oko milijardu dolara godišnjih naknada za tranzit, dok se Evropska unija obavezala da će potpuno ugasiti uvoz iz Rusije. No suočen sa visokim cenama goriva uoči izbora za Kongres, Tramp sve otvorenije traži načine kako Rusiji da olakša plasman nafte i gasa. Izvori uključeni u razgovore otkrivaju da Kušner i Vitkof povratak gasa vide kao deo šireg paketa koji bi uključivao i pregovore o odnosima Rusije i NATO-a, bezbednosne garancije za Kijev te dogovor o granicama i teritoriji.
U igri je i sabotirani gasovod Severni tok
Deo evropskih i ukrajinskih zvaničnika uveren je da Vašington u celoj priči traži i sopstvenu finansijsku korist, odnosno udeo u zaradi od transporta gasa za američke kompanije ili samu državu. U tom se kontekstu ponovo spominje i oštećeni gasovod Severni tok 2. Iako Bela kuća zvanično tvrdi da taj gasovod nije bio tema nedavnih sastanaka, upućeni izvori navode kako Trampova administracija ponovno pokretanje podvodnog gasovoda vidi kao "plod koji samo treba ubrati" nakon postizanja mira. Taj stav potpuno se podudara sa razmišljanjem Kremlja, čiji je portparol Dmitrij Peskov izjavio da je "obnova energetske saradnje u ruskom interesu, ali trenutno je možda još više u interesu samih Evropljana".
Najtvrđi otpor ovom američkom planu pruža zvanični Berlin. Nemačka je do invazije 2022. bila najveći kupac ruskog gasa, ali kada su Vitkof i Kušner prošle nedelje na Floridi ponovo izneli ideju o gasovodima, Ginter Zauter, glavni savetnik za bezbednost nemačkog kancelara Fridriha Merca, žestoko se usprotivio. Evropski zvaničnici ističu kako je stav nemačke vlade potpuno jasan: ruski gas – čak i ako se preprodaje preko američkih posrednika – ostaje ruski gas i ne dolazi u obzir kao deo mirovnih pregovora.
"Evropa više nikad ne sme da zavisi od Rusije"
Iako su cene energenata u Nemačkoj skočile, u Berlinu naglašavaju da bi ponovno vezivanje uz ruske cevi imalo katastrofalne bezbednosne posledice i ostavilo kontinent na milost i nemilost novim ucenama Moskve. "Evropa, a posebno Nemačka, više nikada ne sme da zavisi od ruskog gasa jer smo videli koliko je Rusija nepouzdana", upozorava bivši nemački ministar privrede Robert Habek.
Ipak, nemački lideri trpe ogroman pritisak kod kuće, gde proruski AfD vodi u anketama sa gotovo 30 odsto podrške i otvoreno traži ukidanje sankcija Moskvi i prekid pomoći Kijevu.
Zato evropski lideri sa sve većim strahom gledaju na identične poruke koje istovremeno stižu iz Kremlja, od evropskih radikalnih stranaka i iz Trampove Bele kuće. Kancelar Merc i drugi evropski lideri već su otvoreno kritikovali Trampovo ukidanje sankcija na ruski dizel, poručivši da time ruši zajednički ekonomski pritisak Zapada na agresora.
Nekadašnji ministar Habek priznaje da je strah od američkih planova danas veći nego ikad pre: "Nekada bih bio srećan da neka američka kompanija bude suvlasnik naše energetske mreže. Danas me toga strah, jer vidimo da Tramp očigledno ima puno više simpatija prema Vladimiru Putinu nego prema Ukrajincima."
BONUS VIDEO: