- Izrael danas bira novi parlament, a ankete pokazuju tesnu trku između Benjamina Netanjahua i Gadija Ajzenkota.
- Prema projekcijama, nijedan blok neće imati 61 mandat, pa su mogući dugi pregovori ili nova politička blokada.
- Kampanju su obeležili bezbednost, napad Hamasa 7. oktobra i sporovi oko vojne obaveze ultraortodoksnih Jevreja.
Građani Izraela danas izlaze na birališta na izborima koje mnogi smatraju jednim od najvažnijih u istoriji zemlje. Prema navodima medija, čak 70.000 Izraelaca doputovalo je iz inostranstva kako bi glasalo, dok će oko pola miliona građana prvi put imati pravo glasa.
Istraživanja javnog mnjenja objavljena u petak ukazuju na gotovo izjednačenu trku između aktuelnog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg načelnika Generalštaba Gadija Ajzenkota.
Međutim, prema projekcijama, nijedan od njihovih političkih blokova neće osvojiti 61 poslaničko mesto, koliko je potrebno za formiranje parlamentarne većine. To znači da bi nakon izbora mogli da uslede višenedeljni, pa čak i višemesečni pregovori o formiranju nove vlade, piše BBC.
Ko se bori za vlast u Izraelu?
Izraelski proporcionalni izborni sistem podrazumeva formiranje koalicionih vlada, a politički savezi često mogu da dovedu do neočekivanih ishoda. Ovogodišnji izbori posebno su neizvesni, dok su pojedine stranke već postavile jasne uslove za eventualnu saradnju.
Ajzenkot, koji predvodi novoformiranu stranku Jašar, glavna je figura takozvanog "bloka za promene", koji okuplja političke partije različitih ideoloških opredeljenja, ali sa zajedničkim ciljem da smene Netanjahua.
Među liderima tog bloka nalaze se bivši premijer Naftali Benet i Avigdor Liberman, obojica desničarski političari sa čvrstim stavovima o bezbednosti, kao i Jair Golan, bivši general koji pripada levom političkom spektru.
Za Netanjahua, koji je prvi put postao premijer 1996. godine, ostanak na vlasti zavisiće od nastavka saradnje sa krajnje desničarskim i ultraortodoksnim strankama koje čine njegovu sadašnju vladajuću koaliciju, najdesniju u istoriji Izraela.
Na izborima učestvuju i dva bloka arapskih stranaka. Oko petine stanovništva Izraela čine Arapi, od kojih se mnogi izjašnjavaju kao palestinski građani Izraela.
Njihove stranke teoretski bi mogle da imaju odlučujuću ulogu u formiranju nove vlade, ali su gotovo sve vodeće jevrejske stranke isključile mogućnost saradnje sa njima.
Kada se očekuju prvi rezultati?
Izraelske televizije objaviće izlazne ankete u utorak u 22 časa po lokalnom vremenu, odnosno u 21 čas po srednjoevropskom vremenu.
One će dati prve naznake izbornog ishoda, ali mogu značajno da odstupaju od konačnih rezultata.
Širom zemlje građani će pratiti pristizanje rezultata, dok će se Netanjahuov Likud okupiti u Jerusalimu, a Ajzenkotova stranka Jašar, osnovana tek prošle godine, u Tel Avivu.
Bezbednost i napad Hamasa u centru izborne kampanje
Izbornom kampanjom dominiralo je pitanje nacionalne bezbednosti, a opozicija je oštro kritikovala Netanjahua zbog bezbednosnih propusta koji su prethodili napadima Hamasa na Izrael 7. oktobra.
U tim napadima ubijeno je gotovo 1.200 ljudi, dok je 251 osoba odvedena u Pojas Gaze kao talac.
Opozicione stranke zahtevaju formiranje nezavisne komisije koja bi istražila okolnosti napada, čemu se Netanjahu dugo protivio, tvrdeći da bi takva komisija bila pristrasna prema njemu.
Protivnici aktuelnog premijera upozoravaju i na ono što smatraju ugrožavanjem demokratskih institucija. Netanjahu se suočava sa suđenjem po optužbama za korupciju, koje negira, dok istovremeno nastavlja da zagovara kontroverzne reforme pravosuđa.
Upravo su planirane promene pravosudnog sistema izazvale masovne proteste u Izraelu pre napada 7. oktobra.
Uprkos kritikama, Netanjahu je tokom kampanje ponovo nastojao da se predstavi kao "gospodin Bezbednost", ističući strateške uspehe Izraela u ratovima širom Bliskog istoka i bliske odnose sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Na njegovim predizbornim plakatima pojavljuje se i fotografija na kojoj je zajedno sa Trampom.
Navodi o mogućem napadu na Iran pred izbore
Izraelski Kanal 12 objavio je u nedelju da je Netanjahu pokušao da pokrene vojnu akciju neposredno pred izbore, koja bi mogla da izazove sukob sa Iranom, ali da se tome usprotivio načelnik Generalštaba Ejal Zamir.
Dan kasnije, CNN je objavio da je Netanjahu pokušao da ubedi Trampa da odobri nove napade na Iran, ali da američki predsednik nije dao zeleno svetlo.
Netanjahu je demantovao oba izveštaja.
Pažnju javnosti privukao je i kada je u završnici kampanje objavio fotografiju generisanu veštačkom inteligencijom, na kojoj je prikazan nuklearni napad na Tel Aviv.
Tom prilikom upozorio je da je on jedini lider koji može da zaštiti Izrael "ako Iranci nabave nuklearno oružje".
Ajzenkot je takvo ponašanje nazvao "histeričnim".
Vojna obaveza izazvala podele u društvu
Jedno od ključnih pitanja tokom kampanje bilo je i služenje vojnog roka.
Netanjahuova vlada nije sprovela odluku Vrhovnog suda prema kojoj ultraortodoksni Jevreji koji se redovno školuju u verskim ustanovama takođe treba da budu obuhvaćeni vojnom obavezom.
Ovo pitanje izazvalo je duboke podele u izraelskom društvu, posebno zbog činjenice da su hiljade drugih građana mobilisane tokom prethodnih ratova.
Netanjahu je trenutno u koaliciji sa dve ultraortodoksne stranke koje su podržavale proteste protiv obaveznog služenja vojske.
Kakvi su stavovi kandidata o Gazi i Palestincima?
Ajzenkot ima uglavnom sličan stav kao Netanjahu kada je reč o Pojasu Gaze.
Obećao je da će u roku od 18 meseci okončati vladavinu Hamasa na toj teritoriji, bilo kroz mirovni plan predvođen Sjedinjenim Američkim Državama ili, ukoliko bude neophodno, vojnim sredstvima.
Izrael je nastavio gotovo svakodnevne napade na Pojas Gaze od postizanja primirja prošle godine, navodeći da su mete pripadnici Hamasa.
Ajzenkot uglavnom podržava izraelska naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, koja su prema međunarodnom pravu nezakonita, ali se zalaže za oštrije mere protiv ekstremističkih jevrejskih doseljenika.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, napadi ekstremističkih doseljenika dostigli su rekordne nivoe.
Ajzenkot je govorio i o stvaranju uslova za palestinsku "autonomiju ili državu sa ograničenim nadležnostima", uz zadržavanje izraelske kontrole nad bezbednošću.
Rešenje o dve države, koje podrazumeva stvaranje nezavisne palestinske države koja bi živela u miru sa Izraelom, gotovo je nestalo iz glavnih tokova izraelske politike.
Da li Izraelu preti nova politička blokada?
Iako se spekuliše da bi arapske stranke mogle neformalno da podrže manjinsku vladu predvođenu Ajzenkotom, Avigdor Liberman, jedan od mogućih koalicionih partnera, isključio je učešće u takvom aranžmanu.
Zbog jasno postavljenih političkih uslova, formiranje nove vlade moglo bi da bude izuzetno komplikovano.
Stotine hiljada izraelskih vojnika i rezervista takođe će glasati, ali prebrojavanje velikog dela njihovih glasova neće početi pre srede.
To bi moglo naknadno da utiče na rezultate desničarskih stranaka, za koje se smatra da uživaju značajnu podršku među pripadnicima vojske.
Iako se izbori uglavnom predstavljaju kao duel Ajzenkota i Netanjahua, postoji mogućnost da premijer postane i neki treći politički lider, ukoliko njegova stranka uslovi podršku budućoj koaliciji dobijanjem premijerske funkcije.
Najnepovoljniji scenario za mnoge bio bi politički zastoj u kojem nijedan blok ne bi mogao da obezbedi većinu, niti da formira manjinsku vladu.
U tom slučaju bili bi raspisani novi izbori, a Netanjahu bi ostao na funkciji vršioca dužnosti premijera.
Izrael je između 2019. i 2022. godine održao čak pet parlamentarnih izbora, jer političke stranke nisu uspevale da postignu dogovor o formiranju stabilne vlade.
BONUS VIDEO: