- Gadi Ajzenkot, bivši načelnik Generalštaba, jedan je od najistaknutijih protivnika Benjamina Netanjahua i važna figura izraelske opozicije.
- U politiku je ušao 2022, a 2025. osnovao stranku Jašar; traži odgovornost za propuste pre napada 7. oktobra i promene u vođenju države.
- Poslednje ankete daju prednost njegovom bloku, ali nijedna strana još nema dovoljno mandata za formiranje vlade.
Gadi Ajzenkot jedan je od najpoznatijih protivnika izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i važna figura izraelske opozicije. Bivši načelnik Generalštaba izraelske vojske svoju političku karijeru gradi na vojnom iskustvu, bezbednosnoj politici i zahtevima za većom odgovornošću državnog rukovodstva.
Ajzenkot je rođen 1960. godine u Tiberijadi, na severu Izraela, u porodici jevrejskog porekla iz Maroka. Vojnu karijeru započeo je 1978. godine, a tokom narednih decenija napredovao je do najviših komandnih položaja. Od 2015. do 2019. godine obavljao je dužnost načelnika Generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga.
U politiku je ušao 2022. godine, pridruživši se savezu Nacionalno jedinstvo, koji je predvodio Beni Ganc. Nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. postao je član ratnog kabineta.
Kasnije je kritikovao Netanjahuovo upravljanje ratom i način donošenja ključnih odluka. Godine 2024. napustio je vladu, a 2025. osnovao sopstvenu stranku Jašar.
Ajzenkot posebno insistira na utvrđivanju odgovornosti za bezbednosne propuste koji su prethodili napadu 7. oktobra. Njegov politički profil obeležila je i lična tragedija. Njegov sin Gal poginuo je u Gazi u decembru 2023. godine, dok su tokom rata stradala i dvojica njegovih sestrića.
Iako pripada političkom centru, Ajzenkot u bezbednosnim pitanjima zastupa čvrst pristup. Naglašava vojnu spremnost Izraela, potrebu za snažnim bezbednosnim institucijama i većim uključivanjem ultraortodoksnih Jevreja u vojnu službu. Istovremeno, zagovara promene u načinu upravljanja državom i obnovu poverenja javnosti u političke institucije.
Njegov najveći politički izazov jeste okupljanje dovoljno široke koalicije koja bi mogla da preuzme vlast od Netanjahua. Prema izraelskom izbornom sistemu, nije dovoljno osvojiti najveći broj glasova: za parlamentarnu većinu potrebno je obezbediti podršku najmanje 61 od ukupno 120 poslanika.
Ajzenkot se zato ne predstavlja samo kao bivši general nego i kao moguća alternativa dugogodišnjem premijeru. Ipak, njegova eventualna pobeda ne bi automatski značila radikalnu promenu izraelske bezbednosne politike ili odnosa prema Palestincima.
Njegovi konkretni potezi, posebno u vezi sa Gazom i Zapadnom obalom, ostali bi ključni pokazatelji pravca kojim bi Izrael krenuo pod njegovim vođstvom. Više od 7,3 miliona građana Izraela danas izlazi na birališta kako bi izabralo 120 poslanika Kneseta.
Reč je o prvim parlamentarnim izborima nakon 7. oktobra 2023. godine, a poslednje ankete pokazuju da blok Gadija Ajzenkota ima prednost u odnosu na Netanjahuov blok. Ipak, nijedna strana zasad nema dovoljno mandata za formiranje vlade.
BONUS VIDEO: