- Novaja gazeta obustavlja preostale aktivnosti u Rusiji posle pritiska vlasti, koje su pokrenule postupke protiv višeg urednika i oduzele joj sredstva i prostorije.
- List navodi da su mu blokirani sajt, oduzeta licenca i zaplenjene štamparske mašine, dok je urednik Oleg Roldugin u kućnom pritvoru.
- Novaja gazeta Evropa, izdanje bivših zaposlenih sa sedištem u Letoniji, nastaviće rad, iako je u Rusiji proglašena nepoželjnom organizacijom.
Ruske nezavisne novine Novaja gazeta objavile su u petak da obustavljaju preostale aktivnosti u zemlji nakon pritiska države koja krivično goni višeg urednika i koja im je oduzela finansijska sredstva i prostorije.
"Ubijeni smo", navodi se u saopštenju novina osnovanih novcem od Nobelove nagrade za mir poslednjeg sovjetskog vođe Mihaila Gorbačova.
Novine su obustavile štampano izdanje u Rusiji 2022. godine, ali su nastavile da objavljuju sadržaj na internetu i da rade iz svoje kancelarije u centru Moskve.
"Devetog novembra ugasićemo svetla u domu u kom živimo 30 godina, ugasiti servere i otići. Novine više ne postoje. Ruske vlasti i ruske bezbednosne službe prisilile su našu redakciju na prestanak rada", stoji u saopštenju.
Trn u oku vlastima
Vlasti, koje su novine označile kao "stranog agenta", nisu imale komentar. Međutim, Kremlj, koji optužuje strane obaveštajne službe za pokušaje izazivanja nezadovoljstva u ruskom društvu, ranije je navodio da je određena cenzura nužna u trenutku kada je Rusija uvučena u, kako tvrdi, egzistencijalnu borbu sa Zapadom u Ukrajini.
Istaknuti ratni bloger Ribar otkrio je kako se na tu publikaciju gleda u pojedinim zvaničnim krugovima, podelivši oštru kritiku u kojoj se Novaja gazeta optužuje za sistematsko promovisanje antiruskog narativa i naslađivanje poteškoćama sa kojima se ruska država suočava.
Novaja gazeta, osnovana 1993. godine u skladu sa Gorbačovljevom vizijom "glasnosti" ili otvorenosti, spada među najuticajnije ruske novine i zaštitnike demokratije zahvaljujući svojim istraživanjima korupcije i kritičkom izveštavanju o ruskoj politici.
Dmitrij Muratov, suosnivač lista i dugogodišnji glavni urednik, podelio je Nobelovu nagradu za mir 2021. godine, posvetivši je šestoro kolega koji su ubijeni zbog svog rada, uključujući istraživačku novinarku Anu Politkovsku, koja je pisala o ruskim ratovima u Čečeniji.
Pritisak zbog rata u Ukrajini
Kao i drugi mediji koji nisu pod kontrolom države, ali je kritikuju, Novaja gazeta bila je izložena sve većem pritisku nakon što je Rusija 2022. godine započela rat u Ukrajini.
Uvedena su stroga pravila cenzure koja predviđaju dugogodišnje zatvorske kazne za "diskreditaciju" ruske vojske ili širenje, po oceni vlasti, lažnih vesti.
"Od početka 'specijalne vojne operacije' u Ukrajini i uvođenja krivične odgovornosti za 'diskreditaciju ruske vojske', ne možemo da izveštavamo o najkritičnijim i najtragičnijim događajima našeg vremena. Cenzura se odnosi na gotovo svaku sferu civilnog života. Mnogi od njihovih novinara, kao i novinari iz drugih medija, pobegli su iz Rusije 2022. godine", objavile su novine.
Neki od bivših zaposlenih pokrenuli su zasebno štampano i internet izdanje sa sedištem u Letoniji pod nazivom Novaja gazeta Evropa, koje su moskovske vlasti proglasile "nepoželjnom organizacijom", čime je praktično zabranjeno u Rusiji. To izdanje nastaviće sa radom.
Veb-sajt je blokiran
Unutar Rusije, Novaja gazeta istakla je da joj je sajt blokiran, licenca za štampu oduzeta, a štamparske mašine zaplenile su vlasti.
Takođe je navela da se jedan od njihovih urednika, Oleg Roldugin, nalazi u kućnom pritvoru gde čeka suđenje zbog optužbi za zloupotrebu ličnih podataka, za šta je predviđena kazna do 10 godina zatvora.
Njihove kancelarije u centru Moskve, iz kojih ih sada izbacuju, takođe su pretresle vlasti, a ovog meseca pretresen je i dom glavnog urednika Sergeja Sokolova.
"Izdržali smo koliko god smo mogli", poručila je Novaja gazeta u svom oproštajnom saopštenju.
BONUS VIDEO: