- Na imanju kod Ordala u Norveškoj arheolozi su ispod poda pronašli četiri srebrne vikinške narukvice iz 10. veka, gotovo netaknute i zakopane na mestu gde su stajale vekovima.
- Istraživanje je otkrilo i ostatke velikog vikinškog imanja, a položaj nalaza ukazuje da je srebro možda sakriveno tokom sukoba, posle požara na imanju.
Obični radovi na jednom poljoprivrednom imanju u Norveškoj doveli su do izuzetnog arheološkog otkrića. Ono što je trebalo da bude izgradnja prilaznog puta za traktor pretvorilo se u pronalazak dragocenosti koje su Vikinzi sakrili pre više od hiljadu godina. Posebno je zanimljivo što je blago pronađeno gotovo netaknuto, upravo na mestu na kojem je davno zakopano.
Sve je počelo kada je farmer Tern Sigve Šmit odlučio da napravi novi put duž planinske padine na svom imanju u blizini mesta Ordal, u jugozapadnoj Norveškoj.
Pre početka radova angažovani su arheolozi kako bi proverili da li se na tom području nalaze ostaci koji imaju istorijsku vrednost. Ispostavilo se da se ispod zemlje krije nešto mnogo značajnije nego što je iko očekivao.
Na dubini od svega dvadesetak centimetara arheolozi su pronašli četiri masivne srebrne narukvice, od kojih je svaka bila ukrašena drugačijim ornamentima. Prema procenama stručnjaka, predmeti potiču iz 10. veka, odnosno iz vremena kada su Vikinzi imali značajnu ulogu u istoriji severne Evrope, piše "Science Norway".
Arheolog je prvo pomislio da je pronašao običnu žicu
Do otkrića su došli arheolozi Mari Krogstad Samuelsen i Ola Tengesdal Lygre, koji su istraživali teren pre izgradnje puta.
Lygre je kasnije ispričao da u prvom trenutku nije ni shvatio šta se nalazi pred njim. Predmeti su ga podsetili na upletene bakarne žice, kakve se povremeno pronalaze u zemljištu na poljoprivrednim imanjima.
Međutim, kada je pažljivije pogledao, primetio je da se radi o više predmeta koji nisu napravljeni od bakra, već od srebra. Tada je postalo jasno da se radi o neobičnom i vrednom otkriću.
Dalja istraživanja otkrila su da se na tom mestu nekada nalazilo veliko vikinško imanje, sa nekoliko građevina namenjenih ljudima i životinjama.
Arheolozi su pronašli i ostatke posuda izrađenih od posebne vrste kamena, metalne zakovice, sečiva noževa i kamenje za oštrenje alata.
Položaj imanja bio je posebno važan, jer su njegovi stanovnici mogli da kontrolišu prilaz fjordu, što je u vikinško doba predstavljalo značajnu stratešku prednost.
Jedan od najzanimljivijih detalja jeste mesto na kojem su srebrne narukvice pronađene.
One su bile zakopane ispod poda manje građevine za koju arheolozi pretpostavljaju da je služila kao smeštaj za robove ili sluge koji su radili na vikinškom imanju.
Vođa arheološkog projekta Volker Demut (Volker Demuth), iz Arheološkog muzeja Univerziteta u Stavangeru, istakao je da je ovo jedno od najznačajnijih otkrića u njegovoj karijeri.
Posebnu vrednost pronalasku daje činjenica da predmeti nisu bili pomerani od trenutka kada su zakopani.
Naime, dragocenosti iz vikinškog perioda često se otkrivaju na zemljištu koje je više puta obrađivano, zbog čega se njihov prvobitni položaj izgubi. Ovoga puta arheolozi su imali priliku da istraže blago zajedno sa neposrednim okruženjem u kojem je sakriveno.
Takvi nalazi omogućavaju stručnjacima da mnogo preciznije rekonstruišu okolnosti u kojima su predmeti korišćeni i zakopani.
Da li su Vikinzi sakrili blago bežeći od neprijatelja?
Istraživanja su pokazala da je vikinško imanje u nekom trenutku izgorelo, a upravo ta činjenica otvorila je mogućnost da je srebro sakriveno tokom nekog sukoba.
Prema jednoj od pretpostavki, stanovnici imanja mogli su da budu prinuđeni da pobegnu pred napadačima. U takvoj situaciji bilo bi razumljivo da dragocenosti zakopaju na mestu na kojem ih niko ne bi tražio.
Moguće je da su se sklonili u obližnje planine, ostavljajući srebro u nadi da će se jednog dana vratiti po njega.
Ipak, arheolozi naglašavaju da je to samo jedna od mogućih teorija i da za sada nije poznato zbog čega je blago zakopano niti zašto nikada nije preuzeto.
Zanimljivo je i poreklo samog srebra. U Norveškoj tokom tog perioda nisu radili rudnici srebra, pa se pretpostavlja da je dragoceni metal stizao iz drugih krajeva sveta, putem trgovine, kao poklon ili kao plen tokom vikinških pohoda.
Srebrne narukvice mogle bi da otkriju još jednu istorijsku tajnu
Pronađeni predmeti prebačeni su u Arheološki muzej u Stavangeru zajedno sa blokom zemlje u kojem su ležali.
Stručnjaci su ih pregledali rendgenskim snimanjem, a planirane analize uzoraka zemljišta trebalo je da pokažu da li su narukvice možda bile umotane u tkaninu pre nego što su zakopane.
Posebnu pažnju privukla je i njihova sličnost sa srebrnim ogrlicama pronađenim u istom regionu još 1769. godine. Arheolozi nisu isključili mogućnost da između tih nalaza postoji određena veza.
Otkriće zato ima mnogo veći značaj od same materijalne vrednosti pronađenog srebra.
Četiri narukvice, skrivene ispod poda pre više od hiljadu godina, mogle bi da pomognu istraživačima da bolje razumeju svakodnevni život, društvene odnose i nesigurnost koja je pratila stanovnike Norveške u vikinškom periodu.
BONUS VIDEO:
(Nova.rs/Mondo)