- Džensen Huang priznao je aferu sa Alis H., za koju američke službe veruju da je kineska špijunka, što je izazvalo zabrinutost zbog mogućeg curenja poslovnih tajni Nvidije.
- Nvidija je pokrenula internu istragu, a akcije kompanije su pale nakon objave vesti.
- Slučaj dolazi u trenutku kada su odnosi Nvidije, Kine i američkih vlasti već napeti zbog izvoza naprednih čipova.
Priznanje izvršnog direktora kompanije Nvidija, Džensena Huanga, da je imao aferu sa ženom za koju američke obaveštajne agencije veruju da je kineska špijunka, moglo bi imati ozbiljne posledice po kompaniju, čija tržišna vrednost iznosi pet biliona američkih dolara.
Prve informacije o aferi objavio je Fajnenšl tajms i navodi da je Huang bio u vezi sa Alis H. iz menadžmenta kompanije Megspeed, koja je klijent Nvidije iz Singapura.
Ova kompanija osumnjičena je za zaobilaženje kontrole izvoza kako bi prokrijumčarila najnaprednije Nvidijine čipove u Kinu. List piše da je, prema podacima američke vlade i obaveštajnih agencija, Alis H. regrutovana kao špijunka od strane kineskih tajnih službi.
Šta Nvidija i SAD kažu o ovome?
Huangov odnos sa ženom za koju se sumnja da je kineska špijunka izazvao je kritike na račun direktora i kompanije. Pojavila se zabrinutost da je Kina možda dobila pristup vrednim poslovnim tajnama u trenutku kada Peking pokušava da stekne prednost u trci za razvoj najnaprednijih modela veštačke inteligencije (VI).
Nvidija je pokrenula istragu koju će voditi nezavisni članovi upravnog odbora i spoljna advokatska kancelarija. U saopštenju kompanije navodi se da je Huang bio "meta strane obaveštajne operacije".
"Upravni odbor smatra da su nacionalna i ekonomska bezbednost Sjedinjenih Američkih Država glavni prioritet i da su od najveće važnosti za interese Nvidije i njenih akcionara. Odbor, u principu, nema razloga da veruje da su nacionalna bezbednost ili poslovne tajne Nvidije ugrožene, ali će sve dostupne informacije biti razmotrene", navodi se u saopštenju.
Akcije kompanije odmah su pale. Dok su zvaničnici američkih obaveštajnih službi ostali bez komentara o optužbama, predsednik Donald Tramp, sa kojim je Huang blizak, podržao je direktora Nvidije.
"On je pošten čovek. Nisam razgovarao sa njim, samo znam da je dobar momak, ali nikad se ne zna šta će se desiti. Nadam se da će sve biti u redu", rekao je Tramp.
Zašto je ovo važno za Nvidiju?
Novinar Tim Kalpan, koji godinama prati Nvidiju i Huanga, rekao je za Dojče vele da osnovne vrednosti kompanije nisu ugrožene, ali da je Huang pretrpeo veliku ličnu štetu.
"Oni će nastaviti da prave odlične čipove i prodaju ih milionima kupaca širom sveta koji žele najbolje čipove za veštačku inteligenciju. Međutim, Huangovo mišljenje sada će imati manju težinu, a to će dugoročno uticati na Nvidiju i interese kompanije", ocenio je Kalpan.
Tehnološki stručnjak Ričard Vindzor smatra da bi ova vest mogla da ima ozbiljne posledice po Nvidiju, s obzirom na to da je Huang decenijama usmeravao razvoj kompanije.
"Problem je dodatno pogoršan činjenicom da je Džensen Huang veoma uključen u svakodnevno poslovanje, što znači da je ključne odluke koje su dovele do uspeha Nvidije na kraju donosio upravo on. Pritom, nema očiglednog naslednika", rekao je Vindzor.
Prema njegovim rečima, uskoro će se pokazati u kojoj meri tržište smatra da kompanija zavisi od svog osnivača i dugogodišnjeg direktora.
Zamršene veze između Kine i Nvidije
Stavovi Nvidije i Huanga o Kini i potencijalnim kineskim kupcima već su bili predmet neslaganja sa američkim obaveštajnim zvaničnicima, uprkos njegovim bliskim odnosima sa Trampom.
Huang je više puta pozivao Trampa da ublaži ograničenja na prodaju Nvidijinih čipova Kini. Tramp je 2025. godine dozvolio izvoz starijih modela Nvidijinih čipova u Kinu, uz dogovor da deo prihoda od prodaje pripadne američkoj strani.
Međutim, primena ovog sporazuma bila je otežana i odložena zbog strogih provera izvoznih dozvola u Vašingtonu, dok je Peking zauzvrat uveo kontrole uvoza, uprkos velikoj potražnji kineskih kompanija.
Kina i dalje nema pristup najnaprednijim čipovima za veštačku inteligenciju. Peking želi da razvije sopstvene alternative, ali i dalje zaostaje za vodećim proizvođačima. Huang je ranije tvrdio da bi oslanjanje Kine na Nvidijine čipove sprečilo konkurente poput Huaveja da ih sustignu, ali i usporilo kineske ambicije da dominira lancima snabdevanja za veštačku inteligenciju.
Mnogi američki obaveštajni zvaničnici odbacuju ovaj argument. Oni strahuju da bi neograničen pristup najnaprednijim Nvidijinim čipovima podstakao razvoj kineske industrije veštačke inteligencije i omogućio kineskim modelima da dostignu nivo vodećih američkih sistema. Takođe, postoji bojazan da bi Kina ovu tehnologiju mogla da koristi u vojne svrhe.
Šta Kina želi da postigne?
Glavna zabrinutost Vašingtona u vezi sa aferom jeste mogućnost da je Peking preko Huangovog odnosa sa Alis H. došao do važnih poslovnih tajni ili drugih ključnih informacija o proizvodnji naprednih Nvidijinih čipova.
Ričard Vindzor veruje da će Huang proći ovaj "težak test" zahvaljujući svom značaju za kompaniju. Ipak, on ne smatra da su Peking i vodeće kineske tehnološke kompanije mnogo naučili iz Nvidijinih čipova. Prema njegovoj oceni, Kina ima sopstvene ambicije kada je reč o razvoju ove tehnologije.
"Nisam nimalo uveren da je kineska veštačka inteligencija mnogo napredovala zahvaljujući tehnologiji ili ilegalnom uvozu čipova koje je Nvidija nabavila", rekao je Vindzor.
Vest dolazi u posebno osetljivom trenutku za Nvidiju, koja je ostvarila ogroman rast zahvaljujući procvatu veštačke inteligencije i poziciji vodećeg proizvođača najnaprednijih poluprovodnika potrebnih za njen razvoj. Vrednost kompanije dramatično je porasla poslednjih godina, jer je potražnja za njenim čipovima ogromna.
U oktobru 2025. godine Nvidija je postala prva kompanija na svetu čija je tržišna kapitalizacija dostigla pet biliona dolara.
Ipak, poslednjih nedelja pojavile su se sumnje u održivost buma veštačke inteligencije, koji je podstakao investicije vredne devet biliona dolara.
To je izazvalo masovnu rasprodaju akcija. Pobedama demokrata na nedavnim međuizborima u SAD dodatno su podstaknute sumnje u budućnost ovog sektora, pošto se veliki broj njihovih birača protivi izgradnji novih centara za obradu podataka u zemlji.
BONUS VIDEO:
(DW/Mondo)