Indiana Jones and the Kingdom of the Crystal Skull (2008)
Režija: Stiven Spilberg
Uloge: Harison Ford, Šaja LaBuf, Kejt Blanšet, Karen Alen
Distribucija: Taramaunt
I na kraju, trebalo je da se Indijana Džons vrati iz svoje dugogodišnje penzije da bi T. pristala da pođe sa nama u bioskop. I K. i ja smo bili više nego šokirani kada je na naš, više kurtoazni poziv, pristala da nam se pridruži – i to na kasnu, kasnu večernju projekciju u VI sali bioskopa Ster.
Šokantno, ali i sjajno!
Atmosfera ispred i u bioskopu uopšte nije ličila na već duboku noć, još manje na neki srpski bioskop. Ogroman red za karte, još veći za kokice. Puna dvorana, ali na svu sreću naša publika voli da se uspentra na vrh sale, pa je nama ostao idealan 4. red. Već sam rekao, u ovom bioskopu se, zbog komfora, gužva mnogo lakše podnosi nego inače, a i nekako je bilo divno videti žive ljude oko sebe.
Da li je to Indijana Džons doneo renesansu u naše kinematografe ili je ovo samo rezultat lokalnog letnjeg hajpa i agresivne globalne promocije 4. nastavka slavnog serijala? Nemam pojma, videćemo, ali ponavljam – atmosfera je bila prava.
Režija: Stiven Spilberg
Uloge: Harison Ford, Šaja LaBuf, Kejt Blanšet, Karen Alen
Distribucija: Taramaunt
I na kraju, trebalo je da se Indijana Džons vrati iz svoje dugogodišnje penzije da bi T. pristala da pođe sa nama u bioskop. I K. i ja smo bili više nego šokirani kada je na naš, više kurtoazni poziv, pristala da nam se pridruži – i to na kasnu, kasnu večernju projekciju u VI sali bioskopa Ster.
Šokantno, ali i sjajno!
Atmosfera ispred i u bioskopu uopšte nije ličila na već duboku noć, još manje na neki srpski bioskop. Ogroman red za karte, još veći za kokice. Puna dvorana, ali na svu sreću naša publika voli da se uspentra na vrh sale, pa je nama ostao idealan 4. red. Već sam rekao, u ovom bioskopu se, zbog komfora, gužva mnogo lakše podnosi nego inače, a i nekako je bilo divno videti žive ljude oko sebe.
Da li je to Indijana Džons doneo renesansu u naše kinematografe ili je ovo samo rezultat lokalnog letnjeg hajpa i agresivne globalne promocije 4. nastavka slavnog serijala? Nemam pojma, videćemo, ali ponavljam – atmosfera je bila prava.
Znao sam pouzdano, za mnogo je ovo bilo rizično putovanje u bioskop. Lično, bez obzira na svu ljubav prema čuvenom arheologu, nisam očekivao ništa spektakularno u tom smislu. Znao sam, naravno, da niko na svetu više ne može da prizove onu magiju ''Otimača izgubljenog kovčega'', pa čak ni stara postava u sastavu Lukas-Spilberg-Vilijams-Ford-Alen, te sam prilično smiren i spokojan krenuo na film. Bio sam skoro siguran da ću gledati jedan tipičan visoko-budžetni mejnstrim akcioni blokbaster, sa nešto ineligentnijim scenarijom nego inače i meni bi to bilo sasvim dovoljno.
Međutim, siguran sam bio i u to da postoji ogroman broj ljudi koji su očekivali da će ih doktor Džons vratiti u vreme kada su sebe strasno zamišljali u sumanutim avanturama sa čuvenom fedorom na glavi i bičem u ruci. Pouzdano sam znao i da je nova generacija mnogo očekivala od Indija o kojem su tolike bajke slušali. Ne znam kako su se proveli ovi prvi – ako su i bili razočarani siguran sam da to neće priznati. Sindrom koncerta Rolingstounsa. A ovi novi, ne znam zaista čime su oni mogli ovde da budu privučeni. Opet, Rolingstouns sindrom. Takozvano duplo golo, a blagajne pune, krcate.
No, ukratko: doktor Džons, ili bi bolje bilo reći deka Indi, i dalje je za svoje studente harizmatični profesor, ali godina je 1957. i svet nad kojim se nadvio hladni rat i Amerika u kojoj je otvoren lov na veštice, više nisu najspokojnije mesto za našeg junaka – vlada čak vrši veliki pritisak na Univerzitet da otpusti Indijanu. Kao kec na deset, pojavljuje sa klinac po imenu Mat, koji od Džonsa traži pomoć u pronalaženju kristalne lobanje Akatora, artefakt drevan i važan i to ne samo za lokalna plemena Pigmejaca i sličnih, već i za ceo svet. Kao i obično, korak ispred ili iza su uvek i negativci, a ovog puta su to, logično, Sovjeti. Očekivano, nakon nezaustavljive avanture, poraženi su i Rusi i antikomunisti i vanzemaljci, ali i domaći izdajnici. Doktor Džons i njegov sin (da, Mat je sin Indijane i Merion!!!), trijumfalno završavaju svoje putešestvije.
Međutim, siguran sam bio i u to da postoji ogroman broj ljudi koji su očekivali da će ih doktor Džons vratiti u vreme kada su sebe strasno zamišljali u sumanutim avanturama sa čuvenom fedorom na glavi i bičem u ruci. Pouzdano sam znao i da je nova generacija mnogo očekivala od Indija o kojem su tolike bajke slušali. Ne znam kako su se proveli ovi prvi – ako su i bili razočarani siguran sam da to neće priznati. Sindrom koncerta Rolingstounsa. A ovi novi, ne znam zaista čime su oni mogli ovde da budu privučeni. Opet, Rolingstouns sindrom. Takozvano duplo golo, a blagajne pune, krcate.
No, ukratko: doktor Džons, ili bi bolje bilo reći deka Indi, i dalje je za svoje studente harizmatični profesor, ali godina je 1957. i svet nad kojim se nadvio hladni rat i Amerika u kojoj je otvoren lov na veštice, više nisu najspokojnije mesto za našeg junaka – vlada čak vrši veliki pritisak na Univerzitet da otpusti Indijanu. Kao kec na deset, pojavljuje sa klinac po imenu Mat, koji od Džonsa traži pomoć u pronalaženju kristalne lobanje Akatora, artefakt drevan i važan i to ne samo za lokalna plemena Pigmejaca i sličnih, već i za ceo svet. Kao i obično, korak ispred ili iza su uvek i negativci, a ovog puta su to, logično, Sovjeti. Očekivano, nakon nezaustavljive avanture, poraženi su i Rusi i antikomunisti i vanzemaljci, ali i domaći izdajnici. Doktor Džons i njegov sin (da, Mat je sin Indijane i Merion!!!), trijumfalno završavaju svoje putešestvije.
Od nas troje, niko nije bio zadovoljan. K. je bio skroz razočaran i nije hteo ni da čuje za naše opaske da, eto, film barem nije bio preterano dosadan. Nemilosrdno je opleo ne samo po priči i ideji – njemu je smetao čak i vizuelni deo i produkcija koja je, zaista, onako isprana i valjda prilagođena 50-im godinama prošlog veka, učinila medveđu uslugu džungli i svim ostalim, spektakularnim lokacijama. T. je i dalje pokušavala da pronađe poneko opravdanje za svog kolegu, ali i da pronikne u misteriju zvanu Indijana Džons i progon komunista u Americi, ali K. i ja smo samo slegali ramenima. Ja sam, konačno, bio uskraćen i za ono malo što sam zaista očekivao, tj. dobar avanturistički film, ali šta da se radi.
Realno, iako je skoro svaki kadar filma za neku vrstu uživanja – sjajne i nezaustavljive akcione scene sa malo slepstika koje više liče na akciju iz nemih filmova, dosta odmeren humor, relativno zanimljivi novi likovi, šarmantan i uzbudljiv zaplet, ukupan utisak je više nego razočaravajući. I to bez obzira na vašu emotivnu umešanost u slavnu franšizu.
Uostalom, neko je već napisao: ''Publiku koja se nada emotivnoj rezonansi očekuje grandiozno razočarenje – Spilberg i Lukas nam ovog puta ne nude svoju kreativnu nadgradnju, oni se jednostavno bave biznisom.''
Jednoglasni smo bili: R.E.S.P.E.C.T. za Indijanu, zauvek, ali najviše što ovog puta za njega možemo da učinimo je da ga ostavimo bez ocene.
Miško Bilbija - mail
Trejler:
Realno, iako je skoro svaki kadar filma za neku vrstu uživanja – sjajne i nezaustavljive akcione scene sa malo slepstika koje više liče na akciju iz nemih filmova, dosta odmeren humor, relativno zanimljivi novi likovi, šarmantan i uzbudljiv zaplet, ukupan utisak je više nego razočaravajući. I to bez obzira na vašu emotivnu umešanost u slavnu franšizu.
Uostalom, neko je već napisao: ''Publiku koja se nada emotivnoj rezonansi očekuje grandiozno razočarenje – Spilberg i Lukas nam ovog puta ne nude svoju kreativnu nadgradnju, oni se jednostavno bave biznisom.''
Jednoglasni smo bili: R.E.S.P.E.C.T. za Indijanu, zauvek, ali najviše što ovog puta za njega možemo da učinimo je da ga ostavimo bez ocene.
Miško Bilbija - mail
Trejler:
