NOĆ VEŠTICA (FILMSKA RECENZIJA)

Halloween (2018)

Distributer: Taramount

Gledao sam najnoviju "Noć veštica". Iako 11. film u serijalu, ovo je u stvari direktan nastavak originalnog Karpenterovog filma iz 1978. godine, iako je takav film (nastavak originala) već napravljen 1981. Novi film se, međutim, zove baš kao i originalni, iako se direktno nastavlja na njega. Nije baš najjasnije? Ne brinite, tek je početak.

Uzgred, pričamo samo o filmovima, ne bavimo se video igrama, romanima i stripovima. Dakle bilo je ukupno sedam nastavaka koji su se bavili Majklom Majersom i njegovim delom, ali uz napomenu da u "Noći veštica 3" nema čak ni njega, tako da se za ovaj film i ne zna šta traži u ovom društvu.

Ali kada je eksploatacija zasnovana na nastavcima umrla, sama franšiza nije. Tako je Rob Zombi 2007. godine napravio rimejk Karpenterovog originala, a zatim i nastavak tog rimejka koji u stvari nije bio i rimejk originalne "Noći veštica 2". I tek kada se sve to izdešavalo, stigao nam je ovih dana i taj novi "Noć veštica 2", ali bez te dvojke. Košmar. Uostalom, upravo sam pročitao intervju sa Karpenterom koji kaže da ni on sam nije video sve te filmove i da nema blage veze šta se tu sve dešavalo. Kad malo bolje razmislim, ovo i nije loš poziv za jedno ozbiljno bindžovanje poslednjeg dana ovog oktobra.

Ja sam, mislim, video većinu, ali teško da se sećam šta sam gledao. Tako da ovaj "reboot" i nije loše rešenje. Film je poprilično uspešan, pa nam uskoro sledi i nastavak. Bog te pita kako će se zvati.

Ali svejedno, ono što me je privuklo da odem u bioskop čim sam video da se film našao na repertoaru, bila je ne samo Karpenterova podrška, već i činjenica da se u glavnoj ulozi pojavljuje upravo Džejmi Li Kertis, kao originalna heroina Lori Stroud, jedina preživela iz onog Majersovog ubilačkog pohoda iz 1978. Bio sam mlađi tinejdžer kada se ovaj strašni zločin desio.

Na početku filma, kada drugari Alison Stroud (Lorina unuka), komentarišući približavanje 31. oktobra, a znajući istorijat njene familije, konstatuju da taj zločin po današnjim standardima i nije bio neki specijalni događaj, dolazimo do, makar za mene i moju generaciju, ključnog momenta ovog filma. I zaista, u kontekstu vremena i zastrašujuće eksplozije nasilja na ovoj planeti (terorizam, masovna ubistva po školama, mafijaški obračuni…), Majersova serija deluje kao bajka za laku noć.

Nije bilo tako pre 40 godina. Te jeseni, slučaj šestogodišnjeg dečaka koji je ubio svoju sestru, a zatim 15 godina kasnije krenuo u pohod za Lori Stroud, za mene je bio istinita priča. Na stranu šta je sve Karpenter uspeo da postigne ovim filmom i kakvo remek delo žanra je stvorio, ali moji drugari i ja smo se danima, mesecima osvrtali i preko ramena tražili neku senku u žbunju. Kao da je Majers tu negde, u nekom voždovačkom budžaku. Poslednji dan oktobra nikada više nije bio (moja) slava Sveti Luka, već samo i jedino Noć veštica.

Tako da…dirati u klasik je zaista dozvoljeno samo Karpenteru i Džejmi Li. I to je bio jedini razlog što sam tako nestrpljivo pohitao u bioskop. Krenuo sam sa svojom ćerkom, jer ovo je porodični film. Film u kojem se porodica obračunava sa zlom. Trebalo je i majku da povedem.

Jer u filmu tri generacije Stroudovih idu na jednog Majkla Majersa. Pošteno. Ne po ubicu sa maskom, već onako kosmički pošteno. Tu je naravno i policija, neki doktori koji će proizvesti poneki tvist, školski drugari i još razni drugi, ali zaboravite na muškarce u ovoj priči. U ovom ultimativnom ženskom hororu, tri heroine su te koje su napasniku došle glave. Makar do sledeće prilike.

Ukratko: Majkl Majers beži iz zatvora u kojem ni reč nije progovorio još od "onog" trenutka. Beži samo da bi pronašao Lori i usput pobio što više nevinih ljudi. Klasičan "slasher". Ali naša Džejmi je spremna na sve. Svoju ćerku je decenijama spremala za ovaj trenutak. Kuća je puna oružja. Unuka je takođe spremna. Možda će Majers ispuniti svoju kvotu, ali svi znate šta ga na kraju ga čeka. Okej, nastavak, ali nisam na to mislio.

Realno, ništa više nego prosečan američki horor film XXI veka, ali i film koji je prepun nostalgije za tim nevinim vremenima kada je samo par ubistava bilo dovoljno da budu prestrašene cele generacije. Nostalgija je čudo.

Džejmi Li je "back in business", hvala Bogu, tu je i ona neverovatna Karpenterova muzika i to je jedini materijal za pet zvezdica. Sve ostalo je uglavnom prosek ili ponekad i manje od toga. Nasilje je, opet u skladu s vremenom, više nego brutalno. Tu je par inteligentnih posveta brojnim antologijskim scenama iz originalnog filma (moj drugar V. je rekao da je "Noć veštica" iz 2018. kao ljubavno pismo originalu od pre 40 godina, divno rečeno), poneki šok, efektan atak na nervne završetke – u svakom slučaju dovoljno za mene.

J. je bila mnogo stroža, ali i fleksibilnija, pa je njen početni kriticizam na kraju završio u zlatnoj sredini, baš kao i moj prenaglašeni entuzijazam, ali u suprotnom smeru. Emocije na stranu, "Noć veštica" je više nego gledljiv, solidan horor za nova vremena. Verovatno ću ga već kroz nekoliko dana bespovratno zaboraviti, ali eto, ostaje makar jedan kratak, nostalgični filmski trenutak.

(Ne brinite, tu je i Sveti Luka, nekako je ipak opstao.)

Ocena:

Ja: ***

J: ***

Da li se vama dopao film "Noć veštica"?

Halloween (2018)

Distributer: Taramount

Gledao sam najnoviju "Noć veštica". Iako 11. film u serijalu, ovo je u stvari direktan nastavak originalnog Karpenterovog filma iz 1978. godine, iako je takav film (nastavak originala) već napravljen 1981. Novi film se, međutim, zove baš kao i originalni, iako se direktno nastavlja na njega. Nije baš najjasnije? Ne brinite, tek je početak.

Uzgred, pričamo samo o filmovima, ne bavimo se video igrama, romanima i stripovima. Dakle bilo je ukupno sedam nastavaka koji su se bavili Majklom Majersom i njegovim delom, ali uz napomenu da u "Noći veštica 3" nema čak ni njega, tako da se za ovaj film i ne zna šta traži u ovom društvu.

Ali kada je eksploatacija zasnovana na nastavcima umrla, sama franšiza nije. Tako je Rob Zombi 2007. godine napravio rimejk Karpenterovog originala, a zatim i nastavak tog rimejka koji u stvari nije bio i rimejk originalne "Noći veštica 2". I tek kada se sve to izdešavalo, stigao nam je ovih dana i taj novi "Noć veštica 2", ali bez te dvojke. Košmar. Uostalom, upravo sam pročitao intervju sa Karpenterom koji kaže da ni on sam nije video sve te filmove i da nema blage veze šta se tu sve dešavalo. Kad malo bolje razmislim, ovo i nije loš poziv za jedno ozbiljno bindžovanje poslednjeg dana ovog oktobra.

Ja sam, mislim, video većinu, ali teško da se sećam šta sam gledao. Tako da ovaj "reboot" i nije loše rešenje. Film je poprilično uspešan, pa nam uskoro sledi i nastavak. Bog te pita kako će se zvati.

Ali svejedno, ono što me je privuklo da odem u bioskop čim sam video da se film našao na repertoaru, bila je ne samo Karpenterova podrška, već i činjenica da se u glavnoj ulozi pojavljuje upravo Džejmi Li Kertis, kao originalna heroina Lori Stroud, jedina preživela iz onog Majersovog ubilačkog pohoda iz 1978. Bio sam mlađi tinejdžer kada se ovaj strašni zločin desio.

Na početku filma, kada drugari Alison Stroud (Lorina unuka), komentarišući približavanje 31. oktobra, a znajući istorijat njene familije, konstatuju da taj zločin po današnjim standardima i nije bio neki specijalni događaj, dolazimo do, makar za mene i moju generaciju, ključnog momenta ovog filma. I zaista, u kontekstu vremena i zastrašujuće eksplozije nasilja na ovoj planeti (terorizam, masovna ubistva po školama, mafijaški obračuni…), Majersova serija deluje kao bajka za laku noć.

Nije bilo tako pre 40 godina. Te jeseni, slučaj šestogodišnjeg dečaka koji je ubio svoju sestru, a zatim 15 godina kasnije krenuo u pohod za Lori Stroud, za mene je bio istinita priča. Na stranu šta je sve Karpenter uspeo da postigne ovim filmom i kakvo remek delo žanra je stvorio, ali moji drugari i ja smo se danima, mesecima osvrtali i preko ramena tražili neku senku u žbunju. Kao da je Majers tu negde, u nekom voždovačkom budžaku. Poslednji dan oktobra nikada više nije bio (moja) slava Sveti Luka, već samo i jedino Noć veštica.

Tako da…dirati u klasik je zaista dozvoljeno samo Karpenteru i Džejmi Li. I to je bio jedini razlog što sam tako nestrpljivo pohitao u bioskop. Krenuo sam sa svojom ćerkom, jer ovo je porodični film. Film u kojem se porodica obračunava sa zlom. Trebalo je i majku da povedem.

Jer u filmu tri generacije Stroudovih idu na jednog Majkla Majersa. Pošteno. Ne po ubicu sa maskom, već onako kosmički pošteno. Tu je naravno i policija, neki doktori koji će proizvesti poneki tvist, školski drugari i još razni drugi, ali zaboravite na muškarce u ovoj priči. U ovom ultimativnom ženskom hororu, tri heroine su te koje su napasniku došle glave. Makar do sledeće prilike.

Ukratko: Majkl Majers beži iz zatvora u kojem ni reč nije progovorio još od "onog" trenutka. Beži samo da bi pronašao Lori i usput pobio što više nevinih ljudi. Klasičan "slasher". Ali naša Džejmi je spremna na sve. Svoju ćerku je decenijama spremala za ovaj trenutak. Kuća je puna oružja. Unuka je takođe spremna. Možda će Majers ispuniti svoju kvotu, ali svi znate šta ga na kraju ga čeka. Okej, nastavak, ali nisam na to mislio.

Realno, ništa više nego prosečan američki horor film XXI veka, ali i film koji je prepun nostalgije za tim nevinim vremenima kada je samo par ubistava bilo dovoljno da budu prestrašene cele generacije. Nostalgija je čudo.

Džejmi Li je "back in business", hvala Bogu, tu je i ona neverovatna Karpenterova muzika i to je jedini materijal za pet zvezdica. Sve ostalo je uglavnom prosek ili ponekad i manje od toga. Nasilje je, opet u skladu s vremenom, više nego brutalno. Tu je par inteligentnih posveta brojnim antologijskim scenama iz originalnog filma (moj drugar V. je rekao da je "Noć veštica" iz 2018. kao ljubavno pismo originalu od pre 40 godina, divno rečeno), poneki šok, efektan atak na nervne završetke – u svakom slučaju dovoljno za mene.

J. je bila mnogo stroža, ali i fleksibilnija, pa je njen početni kriticizam na kraju završio u zlatnoj sredini, baš kao i moj prenaglašeni entuzijazam, ali u suprotnom smeru. Emocije na stranu, "Noć veštica" je više nego gledljiv, solidan horor za nova vremena. Verovatno ću ga već kroz nekoliko dana bespovratno zaboraviti, ali eto, ostaje makar jedan kratak, nostalgični filmski trenutak.

(Ne brinite, tu je i Sveti Luka, nekako je ipak opstao.)

Ocena:

Ja: ***

J: ***

Da li se vama dopao film "Noć veštica"?

Halloween (2018)

Distributer: Taramount

Gledao sam najnoviju "Noć veštica". Iako 11. film u serijalu, ovo je u stvari direktan nastavak originalnog Karpenterovog filma iz 1978. godine, iako je takav film (nastavak originala) već napravljen 1981. Novi film se, međutim, zove baš kao i originalni, iako se direktno nastavlja na njega. Nije baš najjasnije? Ne brinite, tek je početak.

Uzgred, pričamo samo o filmovima, ne bavimo se video igrama, romanima i stripovima. Dakle bilo je ukupno sedam nastavaka koji su se bavili Majklom Majersom i njegovim delom, ali uz napomenu da u "Noći veštica 3" nema čak ni njega, tako da se za ovaj film i ne zna šta traži u ovom društvu.

Ali kada je eksploatacija zasnovana na nastavcima umrla, sama franšiza nije. Tako je Rob Zombi 2007. godine napravio rimejk Karpenterovog originala, a zatim i nastavak tog rimejka koji u stvari nije bio i rimejk originalne "Noći veštica 2". I tek kada se sve to izdešavalo, stigao nam je ovih dana i taj novi "Noć veštica 2", ali bez te dvojke. Košmar. Uostalom, upravo sam pročitao intervju sa Karpenterom koji kaže da ni on sam nije video sve te filmove i da nema blage veze šta se tu sve dešavalo. Kad malo bolje razmislim, ovo i nije loš poziv za jedno ozbiljno bindžovanje poslednjeg dana ovog oktobra.

Ja sam, mislim, video većinu, ali teško da se sećam šta sam gledao. Tako da ovaj "reboot" i nije loše rešenje. Film je poprilično uspešan, pa nam uskoro sledi i nastavak. Bog te pita kako će se zvati.

Ali svejedno, ono što me je privuklo da odem u bioskop čim sam video da se film našao na repertoaru, bila je ne samo Karpenterova podrška, već i činjenica da se u glavnoj ulozi pojavljuje upravo Džejmi Li Kertis, kao originalna heroina Lori Stroud, jedina preživela iz onog Majersovog ubilačkog pohoda iz 1978. Bio sam mlađi tinejdžer kada se ovaj strašni zločin desio.

Na početku filma, kada drugari Alison Stroud (Lorina unuka), komentarišući približavanje 31. oktobra, a znajući istorijat njene familije, konstatuju da taj zločin po današnjim standardima i nije bio neki specijalni događaj, dolazimo do, makar za mene i moju generaciju, ključnog momenta ovog filma. I zaista, u kontekstu vremena i zastrašujuće eksplozije nasilja na ovoj planeti (terorizam, masovna ubistva po školama, mafijaški obračuni…), Majersova serija deluje kao bajka za laku noć.

Nije bilo tako pre 40 godina. Te jeseni, slučaj šestogodišnjeg dečaka koji je ubio svoju sestru, a zatim 15 godina kasnije krenuo u pohod za Lori Stroud, za mene je bio istinita priča. Na stranu šta je sve Karpenter uspeo da postigne ovim filmom i kakvo remek delo žanra je stvorio, ali moji drugari i ja smo se danima, mesecima osvrtali i preko ramena tražili neku senku u žbunju. Kao da je Majers tu negde, u nekom voždovačkom budžaku. Poslednji dan oktobra nikada više nije bio (moja) slava Sveti Luka, već samo i jedino Noć veštica.

Tako da…dirati u klasik je zaista dozvoljeno samo Karpenteru i Džejmi Li. I to je bio jedini razlog što sam tako nestrpljivo pohitao u bioskop. Krenuo sam sa svojom ćerkom, jer ovo je porodični film. Film u kojem se porodica obračunava sa zlom. Trebalo je i majku da povedem.

Jer u filmu tri generacije Stroudovih idu na jednog Majkla Majersa. Pošteno. Ne po ubicu sa maskom, već onako kosmički pošteno. Tu je naravno i policija, neki doktori koji će proizvesti poneki tvist, školski drugari i još razni drugi, ali zaboravite na muškarce u ovoj priči. U ovom ultimativnom ženskom hororu, tri heroine su te koje su napasniku došle glave. Makar do sledeće prilike.

Ukratko: Majkl Majers beži iz zatvora u kojem ni reč nije progovorio još od "onog" trenutka. Beži samo da bi pronašao Lori i usput pobio što više nevinih ljudi. Klasičan "slasher". Ali naša Džejmi je spremna na sve. Svoju ćerku je decenijama spremala za ovaj trenutak. Kuća je puna oružja. Unuka je takođe spremna. Možda će Majers ispuniti svoju kvotu, ali svi znate šta ga na kraju ga čeka. Okej, nastavak, ali nisam na to mislio.

Realno, ništa više nego prosečan američki horor film XXI veka, ali i film koji je prepun nostalgije za tim nevinim vremenima kada je samo par ubistava bilo dovoljno da budu prestrašene cele generacije. Nostalgija je čudo.

Džejmi Li je "back in business", hvala Bogu, tu je i ona neverovatna Karpenterova muzika i to je jedini materijal za pet zvezdica. Sve ostalo je uglavnom prosek ili ponekad i manje od toga. Nasilje je, opet u skladu s vremenom, više nego brutalno. Tu je par inteligentnih posveta brojnim antologijskim scenama iz originalnog filma (moj drugar V. je rekao da je "Noć veštica" iz 2018. kao ljubavno pismo originalu od pre 40 godina, divno rečeno), poneki šok, efektan atak na nervne završetke – u svakom slučaju dovoljno za mene.

J. je bila mnogo stroža, ali i fleksibilnija, pa je njen početni kriticizam na kraju završio u zlatnoj sredini, baš kao i moj prenaglašeni entuzijazam, ali u suprotnom smeru. Emocije na stranu, "Noć veštica" je više nego gledljiv, solidan horor za nova vremena. Verovatno ću ga već kroz nekoliko dana bespovratno zaboraviti, ali eto, ostaje makar jedan kratak, nostalgični filmski trenutak.

(Ne brinite, tu je i Sveti Luka, nekako je ipak opstao.)

Ocena:

Ja: ***

J: ***

Da li se vama dopao film "Noć veštica"?