The Day the Earth Stood Still (2008)
Režija: Skot Derikson
Uloge: Keanu Rivs, Dženifer Koneli, Džon Klis, Keti Bejts
Distribucija: Tak
Skupi i raskošni naučno-fantastični spektakli, sa velikim zvezdama u glavnim ulogama i sa fanatičnom marketinškom podrškom velikih holivudskih studija, uvek se nekako svode na isto - očekivanja su ogromna, hajp beskrajan, film očajan, zarada sjajna. No čak i sa takvom teorijom zavere u rukavu, ništa nije moglo da me spreči da se već prvih dana nakon premijere prijavim na ovdašnji box office i sam proverim sopstvenu formulu za bačenih nekoliko sati dragocenog vikend vremena. Ni ostale stvari nisu mirisale na dobro - Keanu Rivs, bezlični reditelj, veličina i značaj originalnog SF klasika - ali svejedno, ja sam u salu ušetao bez trunke predrasuda i kao dete napaljen na omiljeni žanr. Baš mrzim kada sam u pravu.
Kasnije, zanimala me je samo jedna stvar - da li su studio i producenti unapred odlučili da od ovog filma prave hajp vaseljenskih razmera (film se i zaista reklamirao kao prva intergalaktička premijera ikada; ingeniozni umovi u Foksu su smislili da na dan zemaljske premijere, otpočnu i transmisiju u svemir. Baš bih jako, jako voleo da pročitam kritiku ovog filma iz pera nekog od vodećih kritičara Mlečnog puta, ili makar komšijske Galaksije), ili je to bila iznuđena odluka nastala nakon prve test projekcije. Biće da je ovo drugo i biće da je to bio još jedan, sada već rutinski, ali svejedno sjajan manevar. Pet dana posle premijere možda je još uvek rano, ali trendovi su jasni – kritike su jednoglasno loše, i od strane stručnjaka i forumaša, ali je zarada ipak više nego podnošljiva sa 70-ak miliona novčanica čistog profita.
Režija: Skot Derikson
Uloge: Keanu Rivs, Dženifer Koneli, Džon Klis, Keti Bejts
Distribucija: Tak
Skupi i raskošni naučno-fantastični spektakli, sa velikim zvezdama u glavnim ulogama i sa fanatičnom marketinškom podrškom velikih holivudskih studija, uvek se nekako svode na isto - očekivanja su ogromna, hajp beskrajan, film očajan, zarada sjajna. No čak i sa takvom teorijom zavere u rukavu, ništa nije moglo da me spreči da se već prvih dana nakon premijere prijavim na ovdašnji box office i sam proverim sopstvenu formulu za bačenih nekoliko sati dragocenog vikend vremena. Ni ostale stvari nisu mirisale na dobro - Keanu Rivs, bezlični reditelj, veličina i značaj originalnog SF klasika - ali svejedno, ja sam u salu ušetao bez trunke predrasuda i kao dete napaljen na omiljeni žanr. Baš mrzim kada sam u pravu.
Kasnije, zanimala me je samo jedna stvar - da li su studio i producenti unapred odlučili da od ovog filma prave hajp vaseljenskih razmera (film se i zaista reklamirao kao prva intergalaktička premijera ikada; ingeniozni umovi u Foksu su smislili da na dan zemaljske premijere, otpočnu i transmisiju u svemir. Baš bih jako, jako voleo da pročitam kritiku ovog filma iz pera nekog od vodećih kritičara Mlečnog puta, ili makar komšijske Galaksije), ili je to bila iznuđena odluka nastala nakon prve test projekcije. Biće da je ovo drugo i biće da je to bio još jedan, sada već rutinski, ali svejedno sjajan manevar. Pet dana posle premijere možda je još uvek rano, ali trendovi su jasni – kritike su jednoglasno loše, i od strane stručnjaka i forumaša, ali je zarada ipak više nego podnošljiva sa 70-ak miliona novčanica čistog profita.
Tako dakle funkcioniše Holivud i filmska industrija i upravo je to jedan od razloga zašto će jednog dana zaista da nam dođe neko pametniji i moćniji iz svemira i da nam objasni kako je gotovo, kako smo previše samoživi i primitivni, gramzivi i bezobzirni i kako je vreme da nam se oduzme ovako blagorodna planeta kao što je Zemlja.
To je, dakle, sadržaj filma Dan kada je Zemlja stala: ogromna sfera koja se neverovatnom brzinom približava Zemlji, uspeva da prikoči i da se parkira usred Central parka, usput demonstrirajući ogromnu tehnološku nadmoć u odnosu na prestrašene Zemljane. Iz broda izlazi Keanu Rivs, poznatiji i kao Klaatu, vanzemaljac u ljudskom telu koji je došao da planetu vrati Majci prirodi. Nema sumnje, da negde u svemiru zaista postoji neka tako moćna civilizacija, ona bi imala sva prava sveta da izvrši smrtnu kaznu/eutanaziju nad ovako destruktivnom rasom, ali svejedno, Keanu, iako odlučan u svojoj nameri, tu u parku sreće i jednu briljantnu naučnicu u liku Dženifer Koneli i onda naprasno odlučuje da ljudi i nisu tako pogani i da možda zaslužuju još jednu šansu.
Potpuno sam ga razumeo, i mene bi Dženifer mogla da ubedi u bilo šta na svetu, pa sam sa odobravanjem ispratio i taj fantastični i ničim drugim objašnjen veleobrt koji se desio na platnu. U svakom slučaju, Zemljani su Keanuu obećali da će evoluirati i to pod hitno i da više neće da budu takvi izrodi kosmičke zajednice.
trejler
E sad, ako i niste uspeli da se uspešno probijete kroz ove ne baš smislene rečenice, sad bar znate kako sam se i sam osećao tokom projekcije. Mene je, u stvari, najviše nerviralo što je jedna obećavajuća priča dobila ovako površan tretman. Čak štaviše, neverovatno je da su od ovakve postavke Dikerson i ostali uspeli da naprave ovako prazan, dosadan, glup i nepotreban film, ali tako je. Vanzemaljac u ljudskoj koži, koji sa prelepom Zemljankom krstari Amerikom i pokušava da nauči kakvi su ljudi? Kako je uopšte moguće da ovaj film nije na kraju ispao makar zabavan? Jel su ovi ljudi gledali Karpenterovog i Bridžisovog Starman-a?
To je, dakle, sadržaj filma Dan kada je Zemlja stala: ogromna sfera koja se neverovatnom brzinom približava Zemlji, uspeva da prikoči i da se parkira usred Central parka, usput demonstrirajući ogromnu tehnološku nadmoć u odnosu na prestrašene Zemljane. Iz broda izlazi Keanu Rivs, poznatiji i kao Klaatu, vanzemaljac u ljudskom telu koji je došao da planetu vrati Majci prirodi. Nema sumnje, da negde u svemiru zaista postoji neka tako moćna civilizacija, ona bi imala sva prava sveta da izvrši smrtnu kaznu/eutanaziju nad ovako destruktivnom rasom, ali svejedno, Keanu, iako odlučan u svojoj nameri, tu u parku sreće i jednu briljantnu naučnicu u liku Dženifer Koneli i onda naprasno odlučuje da ljudi i nisu tako pogani i da možda zaslužuju još jednu šansu.
Potpuno sam ga razumeo, i mene bi Dženifer mogla da ubedi u bilo šta na svetu, pa sam sa odobravanjem ispratio i taj fantastični i ničim drugim objašnjen veleobrt koji se desio na platnu. U svakom slučaju, Zemljani su Keanuu obećali da će evoluirati i to pod hitno i da više neće da budu takvi izrodi kosmičke zajednice.
trejler
E sad, ako i niste uspeli da se uspešno probijete kroz ove ne baš smislene rečenice, sad bar znate kako sam se i sam osećao tokom projekcije. Mene je, u stvari, najviše nerviralo što je jedna obećavajuća priča dobila ovako površan tretman. Čak štaviše, neverovatno je da su od ovakve postavke Dikerson i ostali uspeli da naprave ovako prazan, dosadan, glup i nepotreban film, ali tako je. Vanzemaljac u ljudskoj koži, koji sa prelepom Zemljankom krstari Amerikom i pokušava da nauči kakvi su ljudi? Kako je uopšte moguće da ovaj film nije na kraju ispao makar zabavan? Jel su ovi ljudi gledali Karpenterovog i Bridžisovog Starman-a?
Nisu, očigledno, pa sam ja još u bioskopu u glavi počeo da pravim mentalnu shit listu onih delova koji su me najviše nervirali, ali i pored svih auto prognoza, Keanu mi se nije našao na samom vrhu. Iako osvedočeno i nepopravljivo netalentovan i krut, on je u ulozi Klaatua pronašao svoj idealni glumački zadatak – ukrućen i robotizovan, bez bilo kakve emocije na licu, bespolan i alijeniziran. To je naš Keanu. Uloga snova. (Uzgred, zašto je Klaatu tipično vanzemaljsko ime, a Keanu nije? Možda je Keanu stvarno odande? Možda je zato takav kakav je!?).
I tako dalje. Uglavnom sve što biste mogli da očekujete od jedne pristojne filmske kritike, dakle analiza pojedinih elemenata filma, eventualno poređenje sa originalnim delom, društvene implikacije i posledice...sve to možete da zaboravite ovog puta ili da, jednostavno, sami upišete negativno brojanje za svaku filmsku ili socijalnu stavku koju i sami možete da smislite. Bili smo, znači, vrlo blizu čistog keca na polugodištu, ali tu su ipak spec. efekti koji blistaju nezavisno od priče, kao i Dženifer Koneli koja, naravno, može i da se samo šeta ispred kamere i ništa ne progovara, što se mene tiče. I to je to, više nema popusta.
Ocene:
Ja: **
I tako dalje. Uglavnom sve što biste mogli da očekujete od jedne pristojne filmske kritike, dakle analiza pojedinih elemenata filma, eventualno poređenje sa originalnim delom, društvene implikacije i posledice...sve to možete da zaboravite ovog puta ili da, jednostavno, sami upišete negativno brojanje za svaku filmsku ili socijalnu stavku koju i sami možete da smislite. Bili smo, znači, vrlo blizu čistog keca na polugodištu, ali tu su ipak spec. efekti koji blistaju nezavisno od priče, kao i Dženifer Koneli koja, naravno, može i da se samo šeta ispred kamere i ništa ne progovara, što se mene tiče. I to je to, više nema popusta.
Ocene:
Ja: **
Pridruži se MONDO zajednici.