Poprilično dosadan letnji bioskopski repertoar i zamarajuće vrućine, naterale su me da se malo ozbiljnije pozabavim nagomilanim televizijskim proizvodima i mikroklimom u svom stanu. Naravno, nisam baš gledao TV, barem ne u onom tradicionalnom smislu, već sam više putem veba dolazio do željenih programa (siguran sam da znate kako se to radi), a zatim zahvaljujući jednostavnim, a genijalnim izumima zvanim klima i HDMI, proizveo sebi idealne uslove za ovu brzu šetnju kroz najuzbudljivije TV serije koje su u ponudi ovog leta.
STRANGER THINGS 3
Portal je, kao, zatvoren, ali Majk, Eleven i ostatak ekipe osećaju da nešto ipak nije sasvim u redu sa njihovim gradićem i sugrađanima. Otvoren je novi tržni centar, romansa cveta među pomenutim junacima, Dastin se vratio iz letnjeg kampa, a u celu priču su se upleli i neki Rusi. Godina je 1985.
Za sve one kojima je druga sezone ove genijalne serije bila premračna i preozbiljna, treća sezona će biti pravo otkrovenje. Monstrumi više nisu skriveni, sve je na otvorenom i sada više nema nikakvih prepreka da se u potpunosti predate ovoj grupi dece koja nemaju pardona ni prema naoružanim Rusima ni prema čudovištu koje ne prestaje da raste. Deca su dobro i skladno odrasla, žensko-muški odnosi su sve uzbudljiviji, a zabava je na vrhuncu.
Braća Dafer ponovo prave neverovatno šarmantan miks Kapentera, Kronenberga, Larija Koena, Kormana, Spilberga i raznih drugih autora i ponovo isporučuju ultimativnu letnju zabavu bilo da ste dete, tinejdžer ili nostalgični roditelj. Trećoj sezoni (8 jednosatnih epizoda) je potrebno malo vremena da se zalaufa, ali nakon prve tri epizode koje su više ispunjene rom-kom momentima i uobičajenim retro pop referencama, od 4. epizode kreće spektakularni obračun u stilu najvećih SF/horor treš filmova iz prošlih vremena. Znam da se mnogi neće složiti, ali ovo je do sada možda i najimpresivnija i najkompletnija sezona ovog serijala koji ponovo, kao i u prethodne dve godine, predstavlja idealan bindžing proizvod za ovo leto.
ČERNOBIL
’’Černobil’’ je sve samo ne dobra letnja zabava i serija pogodna za bindžovanje u dugim, vrelim noćima, ali je svejedno na vrhu liste stvari koje bih mogao da preporučim za gledanje u bilo kom mediju. U bilo koje godišnje doba.
I ova serija (5 jednosatnih epizoda) nas vraća u 80-e godine, ali horor kojim se ona bavi nema veze za monstrumima iz ’’Stranger Things’’ univerzuma. Ima nas koji pamtimo ovu katastrofu koju nam je priredio SSSR pre toliko decenija, ali i za takve gledaoce sled događaja prikazanih u ovih nekoliko epizoda će biti šokantan.
Autori ovog pravog televizijskog remek-dela se prvo (kroz tri epizode) bave događajima koji su doveli do katastrofe nepojmljivih razmera, zatim posledicama i na kraju i suđenjem odgovornim za skoro pa kataklizmičnu havariju.
Junaci ove serije, pre svega Valerij Legasov, naučnik koji je doveden da razmrsi stvari, Boris Šerbina, političar koje je poslat da amortizuje problem i označi krivce i Ulana Komjuk, izmišljeni lik koji predstavlja sve one hrabre naučnike koji su pokušali da se suprotstave ludilu zataškavanja i prikrivanja zločina nesposobnog sistema, trio su koji iznosi ovu briljantno istraženu i ispričanu priču u kojoj svi znamo i početak i kraj, ali koja se svejedno gleda kao najuzbudljiviji triler koji možete da zamislite.
Partijska glupost dosledna do razarajućih granica i nevine ljudske žrtve često podnošene i svesno, okosnica su serije koju jednostavno morate da pogledate čak i ako vas ova tematika ne zanima preterano. Kada dođe jesen i vreme za televizijske nagrade svih vrsta, ponovo će se s pravom pričati samo o HBO-ovom ’’Černobilu’’.
FLEABAG
Ne znam šta me je tačno nateralo da ne odustanem od ove kratke BBC serije (dve sezone po 6 polusatnih epizoda), kada se posle samo nekoliko trenutaka u prvoj epizodi glavna junakinja nije direktno obratila kameri i to kroz seriju vulgarnosti, ali srećom izdržao sam taj uvodni atak, samo da bih vrlo brzo bio nagrađen jednom od najzabavnijih komedija sezone.
A možda i nije baš klasična komedija, jer ima dosta gorkih tonova u priči baziranoj po komadu Fib Voler-Bridž o ljutitoj devojci u 20-im godinama koja se bori sa svojom porodicom, kafeom koji pokušava da održi u biznisu u zahtevnom Londonu i sećanjem na svoju najbolju prijateljicu stradaloj u saobraćajnoj nesreći.
Znam, ovo i ne zvuči posebno privlačno, ali verujte da sve ove visoke ocene i hvalospevi kojima kritičari obasipaju Voler-Bridž i njenu kreaciju nisu nimalo preterani i slučajni. Možda će vam pomoći ako znate da je dotična u dobrom delu odgovorna i za mnogo poznatiju seriju ’’Killing Eve’’, ali svejedno, ’’Fleabag’’ je serija koja sopstvenu priču predstavlja na jedan vrlo originalan i zabavan način.
Pomalo bizaran portret mlade Britanke, ponekada melanholičan i bolan, samo je deo kompletne slike koju Voler-Bridž donosi ne samo svojim pisanjem, već i električnom pojavom. Komedija pre svega, ali sa mnogo elemenata koji je čine dramskim materijalom dubljim i kompleksnijim nego bilo šta drugo u ovogodišnjoj TV ponudi.
DŽESIKA DŽONS 3
Završna sezona (13 jednostanih epizoda) u Netfliksovom izletu u fantastični svet Marvelovih superheroja, nije ništa spektakularno kao što je, recimo, ''Alias'', Bendisovo stripovsko remek-delo o heroini iz njujorškog okruga, ali je svejedno dosta dobar način da se završi taj serijal.
Džesika, ponovo sjajno predstavljena kroz kreaciju Kristin Riter, ovog puta za protivnika ima serijskog ubicu, ali pravu dramu predstavlja njena unutrašnja borba, kao i odnos sa najboljom prijateljicom Triš (Hellcat). Perfektna Rejčel Tejlor koja glumi Triš je možda i skriveni adut cele serije, ali u stvari cela ta hemija između nje i ultra sarkastične i mrzovoljne Džesike, predstavlja momenat koji nas vezuje za ovu TV verziju Marvelove heroine.
STATE OF THE UNION
Za kraj, evo i jednog neobičnog TV formata. U 10 desetominutnih epizoda, Nik Hornbi nas upoznaje sa Luiz i Tomom koji svoje bračne probleme rešavaju u savetovanju sa terapeutom. Međutim, pre svake zakazane seanse, njih dvoje se nalaze u obližnjem pabu u kojem se podsećaju svog bračnog života, stvari koje su ih spajale i onih koje su ih i razdvojile. Pa sve to još i sa Rozamund Pajk i Krisom O'Daudom i u režiji velikog Stivena Frirsa.
Ovaj TV eksperiment, kameran u postavci, funkcioniše jako dobro i idealno je štivo ne samo za mlade i ne tako mlade bračne parove, već i za mnogo širu publiku. Iako suvoparna rasprava o braku, odnosima muškaraca i žena i otuđenju u današnjem društvu zaista zvuči kao nešto što nije preterno atraktivan igrani TV sadržaj, upravo ovaj čudan format čini da po završetku svake epizode želite da je ona trajala mnogo duže. Da li uopšte treba pomenuti koliko je ovo idealan format za kompulsivno, uzastopno gledanje svih ponuđenih epizoda?
