Birds Of Prey (And the Fantabulous Emancipation of One Harley Quinn) (2020)
Režija: Keti Jan
Uloge: Margo Robi, Meri Elizabet Vinsted, Juan Mekgregor
Distributer: Blitz Film
Pre nego što sam prelomio i odabrao film za ovonedeljnu kolumnu, bio sam u mogućnosti da anketiram grupu Gen Z entuzijasta koja je "Ptice grabljivice" odgledala pre mene. Konsenzus ovih post tinejdžera je bio otprilike ovakav: "Film ništa ne valja, ali je barem zabavan".
Na žalost, po odgledanom filmu, bio sam voljan da se složim samo sa prvim delom ove presude. Od zabave ništa, barem za moju generaciju.
Bilo je to, u stvari, jedno pravo žensko veče u bioskopu. Pored filma u kojem grupa devojaka/žena bije bitku sa ostatkom Gotama, imao sam priliku i da premijerno vidim čak dva stripovska superherojska trejlera sa ženskim likovima u glavnim ulogama - onaj za "Crnu udovicu" (*****) i jedan za novu "Wonder Woman" (****1/2). Bolji deo večeri u svakom slučaju.
Znate već verovatno i sami - Harli Kvin je predvodnica ove neformalne ženske grupe. Ona je nakon raskida sa Džokerom i gubljenja raznih privilegija koje takav partner donosi na ulicama Gotama, odjednom na vetrometini i postaje lagan plen i za policiju i za sav ljudski i superherojski talog ovog grada. Harli je i dalje impulsivna i opaka po okolinu, ali ta oštrica više nije tako ubitačna.
Ona nalazi utočište kod Doka, Tajvanca koji joj daje skrivenu sobicu iznad svog restorana, skraćuje svoju kosu i uzima ogromnu hijenu za svog kućnog ljubimca (i daje joj ime Brus Vejn). I da, uspeva da digne u vazduh Ace Chemicals postrojenje. Ipak, stvari postaju komplikovane tek kada u film uđe gangster Roman Sionis (Juen Mekgregor), psihopata koji želi da preuzme čitav grad.
U paketu stižu i Black Canary, pevačica ubistvenog glasa, primorana da postane Romanov vozač, tajanstvena osvetnica Huntress, devojčica Kasandra Kejn koja u sebi (i bukvalno) nosi veliku moć, kao i Rene Montoja, policajka koja se teško uklapa u sistem. I odjednom, našoj Harli Džoker više nije potreban.
To je, dakle, onaj deo koji zvuči zabavno, ali baš i nije u potpunosti takav. Najgore je, to je makar bio moj problem, probiti se kroz prvih 15-ak minuta filma. Pri tom, ne mislim samo na infantilnu i bespotrebnu animaciju koja nam služi kao podsetnik za Harlino poreklo, već i za uvod koji sledi i u kojem je ona konačno u krupnom kadru.
Ako je neko nakon filma "Suicide Squad" slučajno pomislio da je Margo Robi bila prigušena i skrajnuta u ovom filmu, njen iritantan nastup nam se u "Pticama" vraća kao bumerang. Sve nervira kod njene Harli - i glas i govor, i njen agresivan stav, nervira čak i šizofrena montaža i estetika koja prati njene akcije.
Iskreno rečeno, nije Harli jedina koja unosi nervozu, pa tako ni Rene Montoja ne doprinosi opuštenijem gledanju, ali nakon tog ubistvenog uvoda, stvari lagano poprimaju obrise filma koji može da se prati, naročito kada glavne junakinje nema na platnu i kada filmom dominira, recimo, Juen Mekgregor.
Ali osnovni problemi ostaju i ovaj pokušaj da se napravi DC Dedpul pretvara se u užasan i jedva gledljiv promašaj. Haos i sadizam su dominantni momenti u scenariju, režiji i montaži, pa zato ništa drugo i ne uspeva da ga izvuče iz ponora - pristojan saundtrek recimo ili poneki solidno napisan i odglumljen lik. To što Margo Robi ne zatvara usta ceo film, nimalo ne pomaže.
Ipak, i takav kakav je, film Keti Jan je koherentniji i podnošljiviji nego "Suicide Squad", tako da neko može u ovom gubljenju vremena da vidi i izvestan napredak za DC-jeve očajničke pokušaje da na platno prenese svoje veličanstvene likove i zaplete. Nisam od tih, tako da...čekam i dalje. Možda ova Wonder Woman iz osamdesetih, to ne izgleda tako loše, makar u trejleru.
Ocena: **
