Ice Age: Dawn of the Dinosaurs (2009)
Režija: Karlos Saldanja, Majk Turmajer
Glasovi: Nikola Đuričko, Voja Brajović
Distribucija: Tak
I dok su neki jedva čekali da u beogradske bioskope stigne novi Piksarov crtać, ''Up'', neki drugi su već mogli da kažu da su stavili recku i na taj film u inostranstvu (J. *****, ali i obećanje da će mi praviti društvo kada film stigne u Beograd) i da na miru dočekaju i drugu veliku animiranu atrakciju ovog leta, treći deo sada već čuvenog serijala ''Ledeno doba''. Iskreno, nisam bio preterano oduševljen ovakvim razrešenjem – više bih voleo da je bilo obrnuto i da je ona tamo gledala snežnu praistoriju, a ovde čekala ''Up'', ali šta da se radi. Ionako bih i jedno i drugo morao da overim.
A problem je bio u tome što se meni taj ''Ice Age'' serijal od samog početka nije dopadao. Nekako mi je od originalnog filma sve to bilo malo sumnjivo. Znate već onu situaciju kada vam je trejler bolji i sadržajniji od samog filma. Ili onu u kojoj vam je i crtać od 75' dosadan i najradije biste mu sami isekli bar 15' iz sredine. Ali dobro, bilo je glupo da kukam, uostalom ne ide se u bioskop samo zbog filma. A i prilika je ipak bila specijalna: pre svega, baš je prošlo i previše vremena od kako smo poslednji put zajedno bili u bioskopu, a i u Koloseju se film davao u 3D sali, koju smo već bili overili prilikom gledanja ''Koraline'' i sjajno se proveli sa onim smešnim naočarima. Konačno, domaći distributer se ozbiljno potrudio – crtać je bio sinhronizovan, a špicu su krasila neka baš ozbiljna glumačka imena, mnogo zvučnija nego kod originala. Dijego je, recimo, kod nas Voja Brajović, dok je američki tigar Denis Liri. Nikola Đuričko stoji naspram Reja Romana. Svejedno, na kraju nisam bio nimalo nadrndan; čak štaviše, radovao sam se i filmu i trećoj dimenziji, ali pre svega društvu.
J. (10) je bila ultra raspoložena. Ona nije imala ni trunke dileme po pitanju provoda – pored svega pomenutog, ona je isplanirala i post-bioskopski šoping, pa je generalna ocena kod nje bila više nego predvidljiva. A i za sam film je unapred dala maksimum zvezdica – ''šta tu ima da se priča, već je sama reklama bila fantastična, ona sa vevericama, kako je onda film mogao da omane?''
''Naučićeš, shvatićeš'', rekao sam joj, onako smarački, pa sam još i dodao ono čuveno ''kad porasteš kazće ti se samo'', koje sam u njenom godištu izrazito mrzeo. Eto kakvi su roditelji, zaboravljivi i nepopravljivi, bez obzira na epohu.
trejler
U svakom slučaju, natovarili smo se proizvodima za jelo i piće, stavili naočare i zabuljili se u 3D platno. A na njemu, ledeno doba je još uvek vladalo Zemljom, isto ono doba koje je pobilo dinosauruse i izrodilo sve one danas takođe izumrele zveri kao što su sabljasti tigrovi, mamuti i slična ekipa. I baš na tu kartu su igrali tvorci trećeg dela, pa tako naši poznati drugari, mamuti (mamutica je trudna!), tigar Dijego, pralenjivac i još poneko (novi lik, šizofrena jednooka pra-lasica Bak, lovac na dinosauruse. Spas za ovaj film.), propadaju kroz ledenu pukotinu ne bi li tamo otkrili neku vrstu izgubljenog raja, podzemni svet prepun upravo dinosaurusa svih vrsta, od onih veganskih do T-rexa i sličnih krvoloka. Sledi okršaj praistorijskih razmera. Naši (zveri) pobeđuju.
Ah da, tu su i one čuvene pra-veverice koje se bore oko pra-žira.
I sve je opet bilo isto, mada je bilo i ponečeg novog. Dakle praznjikavo i šupljikavo, pomalo dosadno, ponovo ozbiljna priča nije postojala i opet su veverice bile potpuno isključene iz bilo kakve radnje. No, ti slepstik pasaži su bili najatraktivniji, uz jedan klasičan spektakl – momenat u kojem se dve veverice nakon pravog rata koji su vodile oko dragocenog žira, na kraju ipak zaljubljuju jedna u drugu, to jest trenutak kada pada strasni poljubac usinhronizovan u vulkansku erupciju koja eksplodira bukvalno na nekoliko milimetara od naših očiju, vredan je bio možda i celog izlaska. Šakama sam pokušavao da uhvatim raspršenu lavu bez obzira na zblanute poglede onih oko mene, no nije me bilo sramota – uostalom J. je istim pokretima i sama pokušavala da se dokopa delića užarenog vulkana. Nije nam uspelo.
Na kraju, sve je divno. Mediokritetski film, ali pa šta? Cela dvorana je razdragana i vesela, svi prepričavaju događaje sa platna. Deca đuskaju, odrasli opušteni. J. hvali i Tihog i Đurička, ja se podsećam na specijalne efekte, bla bla bla. No šoping ne uspevam da eskiviram.
J: *****
Ja: ***
Režija: Karlos Saldanja, Majk Turmajer
Glasovi: Nikola Đuričko, Voja Brajović
Distribucija: Tak
I dok su neki jedva čekali da u beogradske bioskope stigne novi Piksarov crtać, ''Up'', neki drugi su već mogli da kažu da su stavili recku i na taj film u inostranstvu (J. *****, ali i obećanje da će mi praviti društvo kada film stigne u Beograd) i da na miru dočekaju i drugu veliku animiranu atrakciju ovog leta, treći deo sada već čuvenog serijala ''Ledeno doba''. Iskreno, nisam bio preterano oduševljen ovakvim razrešenjem – više bih voleo da je bilo obrnuto i da je ona tamo gledala snežnu praistoriju, a ovde čekala ''Up'', ali šta da se radi. Ionako bih i jedno i drugo morao da overim.
A problem je bio u tome što se meni taj ''Ice Age'' serijal od samog početka nije dopadao. Nekako mi je od originalnog filma sve to bilo malo sumnjivo. Znate već onu situaciju kada vam je trejler bolji i sadržajniji od samog filma. Ili onu u kojoj vam je i crtać od 75' dosadan i najradije biste mu sami isekli bar 15' iz sredine. Ali dobro, bilo je glupo da kukam, uostalom ne ide se u bioskop samo zbog filma. A i prilika je ipak bila specijalna: pre svega, baš je prošlo i previše vremena od kako smo poslednji put zajedno bili u bioskopu, a i u Koloseju se film davao u 3D sali, koju smo već bili overili prilikom gledanja ''Koraline'' i sjajno se proveli sa onim smešnim naočarima. Konačno, domaći distributer se ozbiljno potrudio – crtać je bio sinhronizovan, a špicu su krasila neka baš ozbiljna glumačka imena, mnogo zvučnija nego kod originala. Dijego je, recimo, kod nas Voja Brajović, dok je američki tigar Denis Liri. Nikola Đuričko stoji naspram Reja Romana. Svejedno, na kraju nisam bio nimalo nadrndan; čak štaviše, radovao sam se i filmu i trećoj dimenziji, ali pre svega društvu.
J. (10) je bila ultra raspoložena. Ona nije imala ni trunke dileme po pitanju provoda – pored svega pomenutog, ona je isplanirala i post-bioskopski šoping, pa je generalna ocena kod nje bila više nego predvidljiva. A i za sam film je unapred dala maksimum zvezdica – ''šta tu ima da se priča, već je sama reklama bila fantastična, ona sa vevericama, kako je onda film mogao da omane?''
''Naučićeš, shvatićeš'', rekao sam joj, onako smarački, pa sam još i dodao ono čuveno ''kad porasteš kazće ti se samo'', koje sam u njenom godištu izrazito mrzeo. Eto kakvi su roditelji, zaboravljivi i nepopravljivi, bez obzira na epohu.
trejler
U svakom slučaju, natovarili smo se proizvodima za jelo i piće, stavili naočare i zabuljili se u 3D platno. A na njemu, ledeno doba je još uvek vladalo Zemljom, isto ono doba koje je pobilo dinosauruse i izrodilo sve one danas takođe izumrele zveri kao što su sabljasti tigrovi, mamuti i slična ekipa. I baš na tu kartu su igrali tvorci trećeg dela, pa tako naši poznati drugari, mamuti (mamutica je trudna!), tigar Dijego, pralenjivac i još poneko (novi lik, šizofrena jednooka pra-lasica Bak, lovac na dinosauruse. Spas za ovaj film.), propadaju kroz ledenu pukotinu ne bi li tamo otkrili neku vrstu izgubljenog raja, podzemni svet prepun upravo dinosaurusa svih vrsta, od onih veganskih do T-rexa i sličnih krvoloka. Sledi okršaj praistorijskih razmera. Naši (zveri) pobeđuju.
Ah da, tu su i one čuvene pra-veverice koje se bore oko pra-žira.
I sve je opet bilo isto, mada je bilo i ponečeg novog. Dakle praznjikavo i šupljikavo, pomalo dosadno, ponovo ozbiljna priča nije postojala i opet su veverice bile potpuno isključene iz bilo kakve radnje. No, ti slepstik pasaži su bili najatraktivniji, uz jedan klasičan spektakl – momenat u kojem se dve veverice nakon pravog rata koji su vodile oko dragocenog žira, na kraju ipak zaljubljuju jedna u drugu, to jest trenutak kada pada strasni poljubac usinhronizovan u vulkansku erupciju koja eksplodira bukvalno na nekoliko milimetara od naših očiju, vredan je bio možda i celog izlaska. Šakama sam pokušavao da uhvatim raspršenu lavu bez obzira na zblanute poglede onih oko mene, no nije me bilo sramota – uostalom J. je istim pokretima i sama pokušavala da se dokopa delića užarenog vulkana. Nije nam uspelo.
Na kraju, sve je divno. Mediokritetski film, ali pa šta? Cela dvorana je razdragana i vesela, svi prepričavaju događaje sa platna. Deca đuskaju, odrasli opušteni. J. hvali i Tihog i Đurička, ja se podsećam na specijalne efekte, bla bla bla. No šoping ne uspevam da eskiviram.
J: *****
Ja: ***
