DRUŠTVENA MREŽA
The Social Network (2010)
Režija: Dejvid Finčer
Uloge: Džesi Ajsenberg, Endrju Garfild, Džastin Timberlejk
Distribucija: Tak
Večeras smo imali važan izlazak u bioskop. Na početku, bilo je to standardno i omiljeno društvo, ali samo na sat vremena od početka noćne projekcije u Delta Sitiju, javila mi se T, koja je noć pre toga stigla iz Nju Džersija. U kojem već godinama živi, pa sam priliku što prijateljicu čujem posle toliko vremena iskoristio da je odmah upitam – ''Gde je Toni Soprano?'' Na žalost, ni ona nije imala odgovor na ovu misteriju koja će me, sad je već izvesno, proganjati do kraja života, ali tokom kratkog telefonskog razgovora predložio sam joj da momentalno sedne u taksi i pridruži nam se u tamanjenju džank fuda i čekanju da počne film. Bila je brza i pridružila nam se za samo 15-ak minuta; privuklo je, da se ne lažemo, ne samo naše prisustvo, već i film koji je bio na meniju. Ko uostalom u današnjem svetu može da odoli Fejsbuku?
Ali izgleda da i nismo bili baš neka reprezentativna grupa – od petoro prisutnih, samo je G. posedovao pravi Fejsbuk profil, M. i T. su imali neke svoje kulturno-umetničko-humanitarne profile, dok smo N. i ja bili i ostali pravoverni fejs hejteri. (Falila je samo J. koja je takođe autentični konzument.) Ali niko od nas nije bio negativan u trenutku ulaska u dvoranu – došli smo da gledamo novi film Dejvida Finčera i, možda još i pre, novi scenario Arona Sorkina. Okej, svi bismo mi više voleli da je na repertoaru bio film koji je ista ekipa snimila o Džulijanu Asanžu i Vikiliksu, ali poslužiće, valjda, i ova neverovatna priča o virtuelnoj komuni od 500 miliona duša.
Priča je manje-više opšte poznata. Jedne jesenje noći, sada već daleke 2003. godine, harvardski student i kompjuterski haker Mark Cukenberg seda za svoj kompjuter i počinje da radi na novoj ideji. Samo nekoliko minuta pre toga dobio je nogu od devojke čije lice ga opčinjava, ali važnije od toga je što njegova studentska sobica u tom trenutku postaje istorijska lokacija; u žaru grozničavog programiranja i paralelnog blogovanja, rađa se komunikaciona revolucija. Samo šest godina kasnije Cukerberg je najmlađi milijarder na svetu, a njegov izum...znate već i sami šta je. Ipak, sa uspehom stižu i lične i profesionalne komplikacije. I, kako i sam slogan filma kaže, teško je da možeš tek tako da stekneš 500 miliona prijatelja, a da usput ne pokupiš i nekoliko neprijatelja.
The Social Network (2010)
Režija: Dejvid Finčer
Uloge: Džesi Ajsenberg, Endrju Garfild, Džastin Timberlejk
Distribucija: Tak
Večeras smo imali važan izlazak u bioskop. Na početku, bilo je to standardno i omiljeno društvo, ali samo na sat vremena od početka noćne projekcije u Delta Sitiju, javila mi se T, koja je noć pre toga stigla iz Nju Džersija. U kojem već godinama živi, pa sam priliku što prijateljicu čujem posle toliko vremena iskoristio da je odmah upitam – ''Gde je Toni Soprano?'' Na žalost, ni ona nije imala odgovor na ovu misteriju koja će me, sad je već izvesno, proganjati do kraja života, ali tokom kratkog telefonskog razgovora predložio sam joj da momentalno sedne u taksi i pridruži nam se u tamanjenju džank fuda i čekanju da počne film. Bila je brza i pridružila nam se za samo 15-ak minuta; privuklo je, da se ne lažemo, ne samo naše prisustvo, već i film koji je bio na meniju. Ko uostalom u današnjem svetu može da odoli Fejsbuku?
Ali izgleda da i nismo bili baš neka reprezentativna grupa – od petoro prisutnih, samo je G. posedovao pravi Fejsbuk profil, M. i T. su imali neke svoje kulturno-umetničko-humanitarne profile, dok smo N. i ja bili i ostali pravoverni fejs hejteri. (Falila je samo J. koja je takođe autentični konzument.) Ali niko od nas nije bio negativan u trenutku ulaska u dvoranu – došli smo da gledamo novi film Dejvida Finčera i, možda još i pre, novi scenario Arona Sorkina. Okej, svi bismo mi više voleli da je na repertoaru bio film koji je ista ekipa snimila o Džulijanu Asanžu i Vikiliksu, ali poslužiće, valjda, i ova neverovatna priča o virtuelnoj komuni od 500 miliona duša.
Priča je manje-više opšte poznata. Jedne jesenje noći, sada već daleke 2003. godine, harvardski student i kompjuterski haker Mark Cukenberg seda za svoj kompjuter i počinje da radi na novoj ideji. Samo nekoliko minuta pre toga dobio je nogu od devojke čije lice ga opčinjava, ali važnije od toga je što njegova studentska sobica u tom trenutku postaje istorijska lokacija; u žaru grozničavog programiranja i paralelnog blogovanja, rađa se komunikaciona revolucija. Samo šest godina kasnije Cukerberg je najmlađi milijarder na svetu, a njegov izum...znate već i sami šta je. Ipak, sa uspehom stižu i lične i profesionalne komplikacije. I, kako i sam slogan filma kaže, teško je da možeš tek tako da stekneš 500 miliona prijatelja, a da usput ne pokupiš i nekoliko neprijatelja.
Očekivano i srećom, ''Društvena mreža'' nije film o Fejsbuku. Mogao bi, čini se, da bude o bilo čemu što je u stanju da navede grupu poznanika, možda čak i prijatelja, da uđu u višegodišnje sudske sporove oko autorstva. Ali u ovom slučaju radi se o stvarčici vrednoj milijarde dolara, pa otuda i globalni hajp, ali i interesovanje jednog Finčera i Sorkina. Da nije bilo ''Zodijaka'', možda i ne bismo znali šta da očekujemo od spoja ovakve teme i imena Dejvida Finčera, ali pošto je mehanizam bio poznat, sam podatak da se Finčer bavi hronikom aktuelnih društvenih događaja bio je intrigantniji.
I Sorkinov rad je bio opšte poznat i priznat (A Few Good Men, West Wing), pa ni tu nije bilo neke specijalne misterije – Ben Mezrihovoj knjizi iz 2009. godine, ''Slučajni milijarderi'', bio je namenjen ''sorkinovski'' tretman, milion dijaloga po kadru. (Ozbiljan, ozbiljan posao za lokalnog prevodioca, nema šta, pa tako slova samo lete po ekranu; ukoliko dobro baratate engleskim jezikom, ne dajte da vas titlovi spreče da gledate film.) I Sorkin briljira na svom sopstvenom terenu – ne pamtim ovakvu dijalošku eksploziju koja čini da i najdosadnije i najnerazumljivije teme budu ovako uzbudljive i inspirativne. Uostalom, kada ste doživeli da vam dva sata bioskopskog vremena prolete ovako ekspresno, a da usput ne samo da ne vidite nijednu akcionu scenu na platnu, već vas, realno, mnogo i ne zanimaju ovako sebični i samoživi ljudi kao što su glavni junaci ove priče, baš kao ni teme kojima se film bavi – zaštita intelektualne svojine, autorska prava, programersko-hakerska problematika i slično.
I pored svih eventualnih predrasuda po pitanju teme i likova, ''Društvena mreža'' je impresivan, čak fantastičan film. Iako nosi osobine skoro identične svom glavnom junaku – hladan je, proračunat i neobično inteligentan – novi Finčerov film je dopadljiv na svakom nivou. Preplavljen kritikama koje su mu donele odjek kakav verovatno ne pamti nijedan naslov u istoriji Holivuda (možda i grešim, naravno, ali neko je izračunao da je prosečna ocena svih recenzija koje su se pojavile u američkim medijima oko 95/100), film ipak ne puni bioskope na način na koji Fejsbuk ispunjava naše živote (normalno, da ponovim, ovo i nije film o toj društvenoj mreži). Ali zato nema sumnje da će i brojni Oskari i Globusi sleteti u Finčerove ruke. Možda će ih biti u rekordnom broju, ali mene jedan interesuje naročito – onaj koji bi morao da bude dodeljen i Trentu Reznoru (Nine Inch Nails) za muziku; pored mnogih, već i pomenutih, briljantno izvedenih filmskih elemenata, Reznorova uvrnuta i originalna muzika je ta koja nas neprimetno i neumitno spaja sa dijalozima i triler elementima i koja nas drži na rubu bioskopskog sedišta.
Cukerbergov lik i Ajsenbergova interpretacija, takođe su zicer za kritičare i one koji dodeljuju nagrade na festivalima. Zvezda Zombilenda i Adventureland-a, opušteno i u papučama gradi lik najbogatijeg dečaka na svetu, ali svojom igrom ispunjava i ostale likove i glumce. Gik i nerd bez emocija, to možda i nije najzahtevniji i najkomplikovaniji glumački zadatak, ali na jednostavnim stvarima se pravi majstori i dokazuju. Posle ovoga, Ajsenberg je u eliti.
Konačno, kako god videli ili uopšte ne videli ovaj film, ništa nas neće sprečiti da i dalje robujemo novim medijima. N. je skinula pola svoje ocene baš zbog te ''pošasti'' zvane Fejsbuk, G. je svoju ocenu uslovio time da se do trenutka objavljivanja Fejsbuk slučajno ne svrsta na stranu protivnika Wikiliksa (pridružujem se), jedino je T. imala čisto filmski pristup i maksimalnu ocenu ipak smanjila jer je u ''životu gledala i nešto bolje i značajnije filmove''. To je verovatno i najveće priznanje ''Društvenoj mreži'' – nit' posebno značajan, nit' toliko originalan, a ipak prilično moćan i grandiozan. Najbolji Finčerov film.
Ja: ****1/2
T: ****1/2
N: ****
G: ****
M: ****
I Sorkinov rad je bio opšte poznat i priznat (A Few Good Men, West Wing), pa ni tu nije bilo neke specijalne misterije – Ben Mezrihovoj knjizi iz 2009. godine, ''Slučajni milijarderi'', bio je namenjen ''sorkinovski'' tretman, milion dijaloga po kadru. (Ozbiljan, ozbiljan posao za lokalnog prevodioca, nema šta, pa tako slova samo lete po ekranu; ukoliko dobro baratate engleskim jezikom, ne dajte da vas titlovi spreče da gledate film.) I Sorkin briljira na svom sopstvenom terenu – ne pamtim ovakvu dijalošku eksploziju koja čini da i najdosadnije i najnerazumljivije teme budu ovako uzbudljive i inspirativne. Uostalom, kada ste doživeli da vam dva sata bioskopskog vremena prolete ovako ekspresno, a da usput ne samo da ne vidite nijednu akcionu scenu na platnu, već vas, realno, mnogo i ne zanimaju ovako sebični i samoživi ljudi kao što su glavni junaci ove priče, baš kao ni teme kojima se film bavi – zaštita intelektualne svojine, autorska prava, programersko-hakerska problematika i slično.
I pored svih eventualnih predrasuda po pitanju teme i likova, ''Društvena mreža'' je impresivan, čak fantastičan film. Iako nosi osobine skoro identične svom glavnom junaku – hladan je, proračunat i neobično inteligentan – novi Finčerov film je dopadljiv na svakom nivou. Preplavljen kritikama koje su mu donele odjek kakav verovatno ne pamti nijedan naslov u istoriji Holivuda (možda i grešim, naravno, ali neko je izračunao da je prosečna ocena svih recenzija koje su se pojavile u američkim medijima oko 95/100), film ipak ne puni bioskope na način na koji Fejsbuk ispunjava naše živote (normalno, da ponovim, ovo i nije film o toj društvenoj mreži). Ali zato nema sumnje da će i brojni Oskari i Globusi sleteti u Finčerove ruke. Možda će ih biti u rekordnom broju, ali mene jedan interesuje naročito – onaj koji bi morao da bude dodeljen i Trentu Reznoru (Nine Inch Nails) za muziku; pored mnogih, već i pomenutih, briljantno izvedenih filmskih elemenata, Reznorova uvrnuta i originalna muzika je ta koja nas neprimetno i neumitno spaja sa dijalozima i triler elementima i koja nas drži na rubu bioskopskog sedišta.
Cukerbergov lik i Ajsenbergova interpretacija, takođe su zicer za kritičare i one koji dodeljuju nagrade na festivalima. Zvezda Zombilenda i Adventureland-a, opušteno i u papučama gradi lik najbogatijeg dečaka na svetu, ali svojom igrom ispunjava i ostale likove i glumce. Gik i nerd bez emocija, to možda i nije najzahtevniji i najkomplikovaniji glumački zadatak, ali na jednostavnim stvarima se pravi majstori i dokazuju. Posle ovoga, Ajsenberg je u eliti.
Konačno, kako god videli ili uopšte ne videli ovaj film, ništa nas neće sprečiti da i dalje robujemo novim medijima. N. je skinula pola svoje ocene baš zbog te ''pošasti'' zvane Fejsbuk, G. je svoju ocenu uslovio time da se do trenutka objavljivanja Fejsbuk slučajno ne svrsta na stranu protivnika Wikiliksa (pridružujem se), jedino je T. imala čisto filmski pristup i maksimalnu ocenu ipak smanjila jer je u ''životu gledala i nešto bolje i značajnije filmove''. To je verovatno i najveće priznanje ''Društvenoj mreži'' – nit' posebno značajan, nit' toliko originalan, a ipak prilično moćan i grandiozan. Najbolji Finčerov film.
Ja: ****1/2
T: ****1/2
N: ****
G: ****
M: ****
