Gulliver’s Travels (2010)
Režija: Rob Leterman
Uloge: Džek Blek, Emili Blant
Distribucija: Tak
Bez obzira na skandalozno niske (bedne čak) ocene koje ''Guliverova putovanja'' dobijaju i od kritike, a bogami i publike, naročito u Americi, rešio sam da je ovo projekcija koju ne smem da propustim.I ne samo to, čekao sam i da mi se J. (11 god.) vrati sa skijanja, pa da zajedno sa njom proverim holivudsko stanje ovog klasika engleske literature. Ajd' što je klasik, ali nekako je čudesan roman Džonatana Svifta zaista bio bitan komad štiva u mom detinjstvu, mnogo bitniji od raznih Alisa i Oz čarobnjaka. Nemam pojma gde mi je danas ta knjiga – sigurno je zatočena negde u roditeljskom podrumu – ali se vrlo dobro sećam i kako je izgledala (mali hardkaver) i kakvu je priču nosila u sebi. Priču koja ozbiljno može da zavrti mozak svakog tinejdžera ili kandidata za tu poziciju. Ili je bar tako bilo u prethodnim vekovima. U svakom slučaju, došao je trenutak da proverim kako roman s početka XVIII, funkcioniše u XXI veku. Fokus grupa – J. i ja.
Ali i skoro skroz puna 3D dvorana u Ušću. Dobro, raspust je, ali ovakvu atmosferu ipak nismo očekivali – čak su i prvi redovi bili popunjeni u zemlji u kojoj se prvo zauzimaju sedišta u dnu sale. No, nama barem nije smetalo da se smestimo skoro u prvi red, na samo nekoliko metara od platna. Naoružani raznim đakonijama modernog šoping mola (trt), odmah smo natakli skupocene naočare jer je ona veverica iz ''Ledenog doba'' već kljucala svoj praistorijski žir. Sve dok nije propala skroz do planetarnog jezgra i izazvala kataklizmu, što sopstvenu, što globalnu. I da je tu neko bio pametan i da je u tom trenutku rekao – okej, to je to, sada možete da skinete svoje 3D cvikere i da glavni deo večerašnjeg programa pogledate onako kako i priliči – sve bi bilo u savršenom redu i svi bismo lepo gledali nekoliko sjajnih 3D minuta. Ovako, nažuljali smo noseve, a od efekata ništa. Beda.
A u isto vreme ''Tron'' u Beogradu ide samo u 2D verziji. Pa ko je ovde lud?
Ali moje društvo ionako ne mari mnogo za sve te novotarije. Fim smo došli da gledamo. A u njemu, Guliver je momak koji već godinama radi u poštanskom odeljenju jedne izdavačke kuće. Njegov posao je beskoristan i bezperspektivan (tzv. MacJob), a on povrh svega toliko nesiguran u sebe da već 10 godina nije u stanju da se izvuče iz te rupčage. Ali, kako to obično biva, i za Gulivera ima nade, pa tako on od jedne od urednica dobija novinarsko/spisateljski zadatak da ode do Bermuda i ondašnjeg trougla i da istraži misteriozne nestanke brodova i ljudi. Ali, znate već, nakon brodoloma Guliver se budi okovan hiljadama konopčića i okružen gomilom malih ljudi, takozvanih Liliputanaca. Ostatak je istorija, naravno, ali u ovoj istoriji priču priča Džek Blek, tako da...očekujte svašta.
Sa dramatično niskim ocenama (meta 33/100) i ja sam bio pripravan na bilo kakav razvoj događaja, ali na kraju ništa dramatično loše nisam video u najnovijim ''Guliverovim putovanjima''. Ograničen sa idealnih 8o i kusur minuta, ovaj film je privatno vlasništvo Džeka Bleka, a kada su stvari tako postavljene, onda je jasno šta se može očekivati od ovog najvećeg holivudskog deteta. Može ovde da se piše o svemu i svačemu, i o kilavo oslikanim (ostalim) likovima i o infantilnim delovima scenarija, ali: Blekovo izvođenje pesme War, šaputanje Prinsovog Kiss-a i sve spektakularne laži koje ovaj tip izgovori nesrećnim Liliputancima, valjda su dovoljan razlog za svakog dobronamernog fana da se uzdrži od zajedljivih i negativnih komentara.
Uostalom, ova moja fokus grupa i nije čitala druge kritike, pa valjda zato i nije zviždala, negodovala ili se žalila. Dakle, čitajte me danas kao dečijeg portparola: ''Guliver'' je super, Džek Blek je urnebes, spec. efekti su fenomenalni, 3D je skandal. Za odrasle: ''Guliver'' je i pored tehnologije staromodan (na dobar način) avanturistički film, blesav, zabavan i maštovit. A može i ovako: negde između totalne kinematografske propasti i vrlo zabavnog filma. Yey for Guliver!
J: ****
Ja: ***1/2
Režija: Rob Leterman
Uloge: Džek Blek, Emili Blant
Distribucija: Tak
Bez obzira na skandalozno niske (bedne čak) ocene koje ''Guliverova putovanja'' dobijaju i od kritike, a bogami i publike, naročito u Americi, rešio sam da je ovo projekcija koju ne smem da propustim.I ne samo to, čekao sam i da mi se J. (11 god.) vrati sa skijanja, pa da zajedno sa njom proverim holivudsko stanje ovog klasika engleske literature. Ajd' što je klasik, ali nekako je čudesan roman Džonatana Svifta zaista bio bitan komad štiva u mom detinjstvu, mnogo bitniji od raznih Alisa i Oz čarobnjaka. Nemam pojma gde mi je danas ta knjiga – sigurno je zatočena negde u roditeljskom podrumu – ali se vrlo dobro sećam i kako je izgledala (mali hardkaver) i kakvu je priču nosila u sebi. Priču koja ozbiljno može da zavrti mozak svakog tinejdžera ili kandidata za tu poziciju. Ili je bar tako bilo u prethodnim vekovima. U svakom slučaju, došao je trenutak da proverim kako roman s početka XVIII, funkcioniše u XXI veku. Fokus grupa – J. i ja.
Ali i skoro skroz puna 3D dvorana u Ušću. Dobro, raspust je, ali ovakvu atmosferu ipak nismo očekivali – čak su i prvi redovi bili popunjeni u zemlji u kojoj se prvo zauzimaju sedišta u dnu sale. No, nama barem nije smetalo da se smestimo skoro u prvi red, na samo nekoliko metara od platna. Naoružani raznim đakonijama modernog šoping mola (trt), odmah smo natakli skupocene naočare jer je ona veverica iz ''Ledenog doba'' već kljucala svoj praistorijski žir. Sve dok nije propala skroz do planetarnog jezgra i izazvala kataklizmu, što sopstvenu, što globalnu. I da je tu neko bio pametan i da je u tom trenutku rekao – okej, to je to, sada možete da skinete svoje 3D cvikere i da glavni deo večerašnjeg programa pogledate onako kako i priliči – sve bi bilo u savršenom redu i svi bismo lepo gledali nekoliko sjajnih 3D minuta. Ovako, nažuljali smo noseve, a od efekata ništa. Beda.
A u isto vreme ''Tron'' u Beogradu ide samo u 2D verziji. Pa ko je ovde lud?
Ali moje društvo ionako ne mari mnogo za sve te novotarije. Fim smo došli da gledamo. A u njemu, Guliver je momak koji već godinama radi u poštanskom odeljenju jedne izdavačke kuće. Njegov posao je beskoristan i bezperspektivan (tzv. MacJob), a on povrh svega toliko nesiguran u sebe da već 10 godina nije u stanju da se izvuče iz te rupčage. Ali, kako to obično biva, i za Gulivera ima nade, pa tako on od jedne od urednica dobija novinarsko/spisateljski zadatak da ode do Bermuda i ondašnjeg trougla i da istraži misteriozne nestanke brodova i ljudi. Ali, znate već, nakon brodoloma Guliver se budi okovan hiljadama konopčića i okružen gomilom malih ljudi, takozvanih Liliputanaca. Ostatak je istorija, naravno, ali u ovoj istoriji priču priča Džek Blek, tako da...očekujte svašta.
Sa dramatično niskim ocenama (meta 33/100) i ja sam bio pripravan na bilo kakav razvoj događaja, ali na kraju ništa dramatično loše nisam video u najnovijim ''Guliverovim putovanjima''. Ograničen sa idealnih 8o i kusur minuta, ovaj film je privatno vlasništvo Džeka Bleka, a kada su stvari tako postavljene, onda je jasno šta se može očekivati od ovog najvećeg holivudskog deteta. Može ovde da se piše o svemu i svačemu, i o kilavo oslikanim (ostalim) likovima i o infantilnim delovima scenarija, ali: Blekovo izvođenje pesme War, šaputanje Prinsovog Kiss-a i sve spektakularne laži koje ovaj tip izgovori nesrećnim Liliputancima, valjda su dovoljan razlog za svakog dobronamernog fana da se uzdrži od zajedljivih i negativnih komentara.
Uostalom, ova moja fokus grupa i nije čitala druge kritike, pa valjda zato i nije zviždala, negodovala ili se žalila. Dakle, čitajte me danas kao dečijeg portparola: ''Guliver'' je super, Džek Blek je urnebes, spec. efekti su fenomenalni, 3D je skandal. Za odrasle: ''Guliver'' je i pored tehnologije staromodan (na dobar način) avanturistički film, blesav, zabavan i maštovit. A može i ovako: negde između totalne kinematografske propasti i vrlo zabavnog filma. Yey for Guliver!
J: ****
Ja: ***1/2
