Zaraza

Od Stivena Soderberga sve se može očekivati, pa i film katastrofe, o virusu koji kosi planetu....

Contagion (2011)
Režija: Stiven Soderberg
Uloge: Met Dejmon, Kejt Vinslet
Distributer: Tak

Od Stivena Soderberga sve se može očekivati, pa i film katastrofe, o virusu koji kosi planetu. Radi se, uostalom, o čoveku koji je otpočeo sa ''Seksom, lažima i video trakama'', nastavio sa ''Kafkom'', a zatim snimao i ''Oceans'' filmove, ali i krimić po Elmoru Leonardu i SF po Stanislavu Lemu. Neki mali filmovi su mu genijalni (''The Limey''), oni veliki obično užasni (''Traffic''), ali ja volim i ''Erin Broković''.

Tako da – nisam baš bio načisto sa tim šta nas očekuje ovog vikenda u bioskopu. Američki komercijalni spektakl ili visoko-budžetni dokumentarac? Metafora o svetu koji se moralno sunovraćuje ili namenska, ogledna vežba o mogućoj pogubnoj pandemijskoj katastrofi? Medicinski horor ili forenzički tehno triler? Paranoidna vizija ili Insajder? Na žalost, dobili smo od svega pomalo.

Kasna subotnja noćna projekcija ''Zaraze'' govori da je i naša publika bila zaintrigirana novim Soderbergovim filmom, pa je pristojno popunjena najveća sala u Ušću bila idealan seting za fokus grupu u kojoj su bili i oni koje je zaintrigirao sinopsis, ali i neki ozbiljniji filmski fanovi koji su, nema sumnje, došli baš zbog Soderberga i njegove dosadašnje filmografije.

Dodajmo tome još i par zaljubljenih parova kojima je bilo svejedno šta se prikazuje, mene, M, 4 tipa iz prvog reda koji se ne mogu svrstati ni u jednu kategoriju i nekoliko tinejdžerki koje su bile tu samo da bi pokazale kako imaju izlaz i do posle ponoći i to vam je otprilike bila slika pred gašenje svetla. Dva sata kasnije, debelo posle ponoći, žamor i komentari govore da publika ima o čemu da razgovara posle filma. Možda je zevanja i previše, bez obzira na sitne sate. Neko iza mene kašlje, ja ubrzavam korak. Baš ga ubrzavam.

U ''Zarazi'' nema glavnog protagoniste, već se prati sudbina nekolicine ljudi koji su na neki način vezani za pošast koja se neumitno širi. U svakom slučaju, pred nama defiluje glumačka all-star postava – Gvinet Paltrou je prvi nosilac zaraze i prva žrtva, Met Dejmon je njen muž, imun na dejstvo virusa, Lorens Fišburn je jedan od naučnika iz Centra za kontrolu epidemije, Kejt Vinslet doktorka koja pokušava da zauzda širenje viralne pošasti. Eliot Guld je jedan od lekara koji ne želi da poštuje prespore i prekomplikovane medicinske procedure, Marion Kotijar je doktorka koju seljani iz okoline Hong Konga otimaju ne bi li tako prvi došli do vakcine, Džud Lou je bloger koji upozorava svet na korupciju Svetske zdravstvene organizacije i zlu narav farmaceutske industrije, ali samo da bi i sam ostvario profit na svom homeopatskom leku. Svi oni su samo delovi priče o virusu mutantu koji igrom slučaja iz jedne azijske klanice stiže u kockarnicu u Makau i započinje svoj put oko sveta koji će odneti milione života.

Iako praćen budžetom od preko 60 miliona dolara, raskoš u produkciji se ne vidi. Osim nekoliko scena sa pustim gradovima i ulicama zatrpanih leševima i đubretom i praktično bez ikakvih make-up egzibicija, Soderberg atmosferom gradi jezu koja je prisutna od prvog trenutka. Umesto krvavim krastama i gnojnim čirevima, on se uzda u proverene tehnike za raspirivanje paranoje i širenje teorija zavere. Rezutat je u isto vreme pomalo dosadan, ali i vrlo napet film koji iz trena u tren širi ozbiljnu nelagodu.

Soderberg se, dakle, ne bavi samo jednim aspektom viralne epidemije. Iako je i sam izjavio da je ''Zaraza'', u stvari, klasičan horor, nije virus jedini negativac u ovom filmu. Možda će svi gledaoci ovog trilera narednih dana intenzivnije prati ruke i trošiti novac na dezinfikaciona sredstva, ali onaj trajni efekat napraviće oni drugi, skriveni negativci – farmaceutska industrija, bio-terorizam, korupcija, pohlepa, mediji, politika, ljudi, pa i internet i blogerska zajednica (posebno zanimljiv aspekt).

Međutim, šta je tu novo? Soderberg na kraju ne nudi nijedan novi ugao posmatranja, niti upire prst u nekog krivca koji nam do sada nije bio poznat. Naučnici širom sveta su oduševljeni time kako je film inkorporirao nauku u filmsku fikciju i kako su precizno predstavljeni protokoli i moguć statistički ishod, ali taj edukativni deo stiže prekasno za sve one toliko puta prevarene i namagarčene. A ovde u lokalu, nama je još gore. Pa zato, ako ste krenuli u bioskop da zaboravite na svu bedu u kojoj živite, onda je bolje da preskočite ''Zarazu'' i prepustite se svim ovim silnim romantičnim komedijama koje dominiraju repertoarom. Jer nakon ovog filma jasno je - nije samo Srbija ta koja ubrzano ide dođavola, planeta nam se ovde urušava.


Ja: ***
M: ***

Contagion (2011)
Režija: Stiven Soderberg
Uloge: Met Dejmon, Kejt Vinslet
Distributer: Tak

Od Stivena Soderberga sve se može očekivati, pa i film katastrofe, o virusu koji kosi planetu. Radi se, uostalom, o čoveku koji je otpočeo sa ''Seksom, lažima i video trakama'', nastavio sa ''Kafkom'', a zatim snimao i ''Oceans'' filmove, ali i krimić po Elmoru Leonardu i SF po Stanislavu Lemu. Neki mali filmovi su mu genijalni (''The Limey''), oni veliki obično užasni (''Traffic''), ali ja volim i ''Erin Broković''.

Tako da – nisam baš bio načisto sa tim šta nas očekuje ovog vikenda u bioskopu. Američki komercijalni spektakl ili visoko-budžetni dokumentarac? Metafora o svetu koji se moralno sunovraćuje ili namenska, ogledna vežba o mogućoj pogubnoj pandemijskoj katastrofi? Medicinski horor ili forenzički tehno triler? Paranoidna vizija ili Insajder? Na žalost, dobili smo od svega pomalo.

Kasna subotnja noćna projekcija ''Zaraze'' govori da je i naša publika bila zaintrigirana novim Soderbergovim filmom, pa je pristojno popunjena najveća sala u Ušću bila idealan seting za fokus grupu u kojoj su bili i oni koje je zaintrigirao sinopsis, ali i neki ozbiljniji filmski fanovi koji su, nema sumnje, došli baš zbog Soderberga i njegove dosadašnje filmografije.

Dodajmo tome još i par zaljubljenih parova kojima je bilo svejedno šta se prikazuje, mene, M, 4 tipa iz prvog reda koji se ne mogu svrstati ni u jednu kategoriju i nekoliko tinejdžerki koje su bile tu samo da bi pokazale kako imaju izlaz i do posle ponoći i to vam je otprilike bila slika pred gašenje svetla. Dva sata kasnije, debelo posle ponoći, žamor i komentari govore da publika ima o čemu da razgovara posle filma. Možda je zevanja i previše, bez obzira na sitne sate. Neko iza mene kašlje, ja ubrzavam korak. Baš ga ubrzavam.

U ''Zarazi'' nema glavnog protagoniste, već se prati sudbina nekolicine ljudi koji su na neki način vezani za pošast koja se neumitno širi. U svakom slučaju, pred nama defiluje glumačka all-star postava – Gvinet Paltrou je prvi nosilac zaraze i prva žrtva, Met Dejmon je njen muž, imun na dejstvo virusa, Lorens Fišburn je jedan od naučnika iz Centra za kontrolu epidemije, Kejt Vinslet doktorka koja pokušava da zauzda širenje viralne pošasti. Eliot Guld je jedan od lekara koji ne želi da poštuje prespore i prekomplikovane medicinske procedure, Marion Kotijar je doktorka koju seljani iz okoline Hong Konga otimaju ne bi li tako prvi došli do vakcine, Džud Lou je bloger koji upozorava svet na korupciju Svetske zdravstvene organizacije i zlu narav farmaceutske industrije, ali samo da bi i sam ostvario profit na svom homeopatskom leku. Svi oni su samo delovi priče o virusu mutantu koji igrom slučaja iz jedne azijske klanice stiže u kockarnicu u Makau i započinje svoj put oko sveta koji će odneti milione života.

Iako praćen budžetom od preko 60 miliona dolara, raskoš u produkciji se ne vidi. Osim nekoliko scena sa pustim gradovima i ulicama zatrpanih leševima i đubretom i praktično bez ikakvih make-up egzibicija, Soderberg atmosferom gradi jezu koja je prisutna od prvog trenutka. Umesto krvavim krastama i gnojnim čirevima, on se uzda u proverene tehnike za raspirivanje paranoje i širenje teorija zavere. Rezutat je u isto vreme pomalo dosadan, ali i vrlo napet film koji iz trena u tren širi ozbiljnu nelagodu.

Soderberg se, dakle, ne bavi samo jednim aspektom viralne epidemije. Iako je i sam izjavio da je ''Zaraza'', u stvari, klasičan horor, nije virus jedini negativac u ovom filmu. Možda će svi gledaoci ovog trilera narednih dana intenzivnije prati ruke i trošiti novac na dezinfikaciona sredstva, ali onaj trajni efekat napraviće oni drugi, skriveni negativci – farmaceutska industrija, bio-terorizam, korupcija, pohlepa, mediji, politika, ljudi, pa i internet i blogerska zajednica (posebno zanimljiv aspekt).

Međutim, šta je tu novo? Soderberg na kraju ne nudi nijedan novi ugao posmatranja, niti upire prst u nekog krivca koji nam do sada nije bio poznat. Naučnici širom sveta su oduševljeni time kako je film inkorporirao nauku u filmsku fikciju i kako su precizno predstavljeni protokoli i moguć statistički ishod, ali taj edukativni deo stiže prekasno za sve one toliko puta prevarene i namagarčene. A ovde u lokalu, nama je još gore. Pa zato, ako ste krenuli u bioskop da zaboravite na svu bedu u kojoj živite, onda je bolje da preskočite ''Zarazu'' i prepustite se svim ovim silnim romantičnim komedijama koje dominiraju repertoarom. Jer nakon ovog filma jasno je - nije samo Srbija ta koja ubrzano ide dođavola, planeta nam se ovde urušava.


Ja: ***
M: ***

Contagion (2011)
Režija: Stiven Soderberg
Uloge: Met Dejmon, Kejt Vinslet
Distributer: Tak

Od Stivena Soderberga sve se može očekivati, pa i film katastrofe, o virusu koji kosi planetu. Radi se, uostalom, o čoveku koji je otpočeo sa ''Seksom, lažima i video trakama'', nastavio sa ''Kafkom'', a zatim snimao i ''Oceans'' filmove, ali i krimić po Elmoru Leonardu i SF po Stanislavu Lemu. Neki mali filmovi su mu genijalni (''The Limey''), oni veliki obično užasni (''Traffic''), ali ja volim i ''Erin Broković''.

Tako da – nisam baš bio načisto sa tim šta nas očekuje ovog vikenda u bioskopu. Američki komercijalni spektakl ili visoko-budžetni dokumentarac? Metafora o svetu koji se moralno sunovraćuje ili namenska, ogledna vežba o mogućoj pogubnoj pandemijskoj katastrofi? Medicinski horor ili forenzički tehno triler? Paranoidna vizija ili Insajder? Na žalost, dobili smo od svega pomalo.

Kasna subotnja noćna projekcija ''Zaraze'' govori da je i naša publika bila zaintrigirana novim Soderbergovim filmom, pa je pristojno popunjena najveća sala u Ušću bila idealan seting za fokus grupu u kojoj su bili i oni koje je zaintrigirao sinopsis, ali i neki ozbiljniji filmski fanovi koji su, nema sumnje, došli baš zbog Soderberga i njegove dosadašnje filmografije.

Dodajmo tome još i par zaljubljenih parova kojima je bilo svejedno šta se prikazuje, mene, M, 4 tipa iz prvog reda koji se ne mogu svrstati ni u jednu kategoriju i nekoliko tinejdžerki koje su bile tu samo da bi pokazale kako imaju izlaz i do posle ponoći i to vam je otprilike bila slika pred gašenje svetla. Dva sata kasnije, debelo posle ponoći, žamor i komentari govore da publika ima o čemu da razgovara posle filma. Možda je zevanja i previše, bez obzira na sitne sate. Neko iza mene kašlje, ja ubrzavam korak. Baš ga ubrzavam.

U ''Zarazi'' nema glavnog protagoniste, već se prati sudbina nekolicine ljudi koji su na neki način vezani za pošast koja se neumitno širi. U svakom slučaju, pred nama defiluje glumačka all-star postava – Gvinet Paltrou je prvi nosilac zaraze i prva žrtva, Met Dejmon je njen muž, imun na dejstvo virusa, Lorens Fišburn je jedan od naučnika iz Centra za kontrolu epidemije, Kejt Vinslet doktorka koja pokušava da zauzda širenje viralne pošasti. Eliot Guld je jedan od lekara koji ne želi da poštuje prespore i prekomplikovane medicinske procedure, Marion Kotijar je doktorka koju seljani iz okoline Hong Konga otimaju ne bi li tako prvi došli do vakcine, Džud Lou je bloger koji upozorava svet na korupciju Svetske zdravstvene organizacije i zlu narav farmaceutske industrije, ali samo da bi i sam ostvario profit na svom homeopatskom leku. Svi oni su samo delovi priče o virusu mutantu koji igrom slučaja iz jedne azijske klanice stiže u kockarnicu u Makau i započinje svoj put oko sveta koji će odneti milione života.

Iako praćen budžetom od preko 60 miliona dolara, raskoš u produkciji se ne vidi. Osim nekoliko scena sa pustim gradovima i ulicama zatrpanih leševima i đubretom i praktično bez ikakvih make-up egzibicija, Soderberg atmosferom gradi jezu koja je prisutna od prvog trenutka. Umesto krvavim krastama i gnojnim čirevima, on se uzda u proverene tehnike za raspirivanje paranoje i širenje teorija zavere. Rezutat je u isto vreme pomalo dosadan, ali i vrlo napet film koji iz trena u tren širi ozbiljnu nelagodu.

Soderberg se, dakle, ne bavi samo jednim aspektom viralne epidemije. Iako je i sam izjavio da je ''Zaraza'', u stvari, klasičan horor, nije virus jedini negativac u ovom filmu. Možda će svi gledaoci ovog trilera narednih dana intenzivnije prati ruke i trošiti novac na dezinfikaciona sredstva, ali onaj trajni efekat napraviće oni drugi, skriveni negativci – farmaceutska industrija, bio-terorizam, korupcija, pohlepa, mediji, politika, ljudi, pa i internet i blogerska zajednica (posebno zanimljiv aspekt).

Međutim, šta je tu novo? Soderberg na kraju ne nudi nijedan novi ugao posmatranja, niti upire prst u nekog krivca koji nam do sada nije bio poznat. Naučnici širom sveta su oduševljeni time kako je film inkorporirao nauku u filmsku fikciju i kako su precizno predstavljeni protokoli i moguć statistički ishod, ali taj edukativni deo stiže prekasno za sve one toliko puta prevarene i namagarčene. A ovde u lokalu, nama je još gore. Pa zato, ako ste krenuli u bioskop da zaboravite na svu bedu u kojoj živite, onda je bolje da preskočite ''Zarazu'' i prepustite se svim ovim silnim romantičnim komedijama koje dominiraju repertoarom. Jer nakon ovog filma jasno je - nije samo Srbija ta koja ubrzano ide dođavola, planeta nam se ovde urušava.


Ja: ***
M: ***