Mission: Impossible – Ghost Protocol (2011)
Režija: Bred Bird
Uloge: Tom Kruz, Sajmon Peg, Džeremi Rener
Distributer: Taramaunt
Ne znam šta bi me to naročito privuklo novom filmu iz serijala ''Nemoguća misija'' osim imena reditelja nastavka pod imenom ''Protokol Duh''; ne da nešto specijalno hejtujem prethodne filmove Brajana De Palme, Džona Vua i Džej Džej Abramsa, ali nijedan od ovih filmova nije skroz opravdao ime reditelja koji ga je potpisao. I da me je pre svega ovoga neko upitao koji bi to režiser bio atraktivniji od ove trojice pomenutih, ne znam šta bih odgovorio. Bred Bird mi u svakom slučaju nikada ne bi pao na pamet, pa sam zato, kada sam prepoznao njegovo ime, ozbiljno razrogačio oči. ''Bred Bird? Onaj što je režirao ''The Incredibles''? I ''Ratatouille''? Taj Bred Bird?''
Oni koji me poznaju, već odavno znaju kako veliki Incredibles plakat zauzima vidno mesto na jednom od nosećih zidova u mom toplom domu – uostalom nije nikakva tajna da je to najbolji Pixarov crtać, samim tim verovatno i najbolji dugometražni animirani film EVER. Tako da je moja prva pomisao u stvari bila žal za tim da Bred očigledno nikada neće isporučiti nastavak priče o Mr. Incredible-u i njegovoj sumanutoj porodici, već da će se zanavek preseliti u ovaj veliki holivudski svet u kojem će dobijati budžete od po preko 100 milona dolara i igrače poput Toma Kruza i sličnih. Ali već moja sledeća pomisao, bila je mnogo optimističnija.
Uostalom, ko je bolji izbor za ovako nešto od Breda Birda? Ko je još u stanju da u ovaj, čini se potrošeni žanr, unese nešto novo i zaista uzbudljivo. Tako da...čim sam primetio da je film ušao u domaću distribuciju, pohitao sam u bioskop. A da stvari budu još bolje postarao se Sveti Nikola – te večeri, Delta Siti je bio sablasno pust, pa smo M. i ja na miru mogli da uživamo ne samo u skoro pa privatnoj projekciji, već i da natenane overimo novo čudo svetske bioskopke industrije – Njegovo veličanstvo u javnosti nazvano Prvi srpski digitalni bioskop! Dame i gospodo, u Beograd je stigao Cineplexx.
Iskreno, meni je i pokojni Ster bio super, ništa mu nije falilo i da me je neko ozbiljan pitao ja bih mu sigurno predložio da batali taj Novi Beograd i da dođe ovde preko reke gde i dalje NEMA pristojnih bioskopa, osim donekle Takvuda. Dakle s ove strane reke nam je potreban multipleks! Ili još bolje – pa zar ne bi bilo divno da možemo ponovo da gledamo filmove u Avali, Voždovcu ili, recimo, Kozari. Ali to su, kao što znamo, pusti snovi, tako da je taj Cineplexx nikao u blizini elitnih naselja poput Belvila i Romvila. Uzgred, nikog iz tih zajednica nisam video u novom biskišu.
A taj novi bioskop otprilike izgleda ovako: na estetskom planu dobili smo ništa, puno praznog (nadam se samo još uvek neosmišljenog) prostora dizajniranom u nekom čudnom stilu kao iz 70-ih godina, sa plastičnim slovima ukucanim u zidove – ništa specijalno atraktivno u svakom slučaju. Dvorane su iste, naravno, komfor i udobnost na zavidnom nivou, baš kao i ranije.
Nove crvene stolice koje liče na one avionske. Podjednako ljubazne cepkačice karata i podjednako nerazumno skupe karte i piće. Kada je počeo film, stigli su i pravi kvaliteti novog multipleksa – sjajna slika i mnogo, ali baš mnogo ozbiljniji sound sistem. Kristalno čist zvuk, pravi stereo i da ne nabrajam sad sve moguće engleske nazive i skraćenice koje obično i idu uz predstavljanje novih audio tehnologija. Ukratko, superiorna projekcija, najbolja koju možete da doživite u ovoj zemlji, a možda i nešto šire.
Režija: Bred Bird
Uloge: Tom Kruz, Sajmon Peg, Džeremi Rener
Distributer: Taramaunt
Ne znam šta bi me to naročito privuklo novom filmu iz serijala ''Nemoguća misija'' osim imena reditelja nastavka pod imenom ''Protokol Duh''; ne da nešto specijalno hejtujem prethodne filmove Brajana De Palme, Džona Vua i Džej Džej Abramsa, ali nijedan od ovih filmova nije skroz opravdao ime reditelja koji ga je potpisao. I da me je pre svega ovoga neko upitao koji bi to režiser bio atraktivniji od ove trojice pomenutih, ne znam šta bih odgovorio. Bred Bird mi u svakom slučaju nikada ne bi pao na pamet, pa sam zato, kada sam prepoznao njegovo ime, ozbiljno razrogačio oči. ''Bred Bird? Onaj što je režirao ''The Incredibles''? I ''Ratatouille''? Taj Bred Bird?''
Oni koji me poznaju, već odavno znaju kako veliki Incredibles plakat zauzima vidno mesto na jednom od nosećih zidova u mom toplom domu – uostalom nije nikakva tajna da je to najbolji Pixarov crtać, samim tim verovatno i najbolji dugometražni animirani film EVER. Tako da je moja prva pomisao u stvari bila žal za tim da Bred očigledno nikada neće isporučiti nastavak priče o Mr. Incredible-u i njegovoj sumanutoj porodici, već da će se zanavek preseliti u ovaj veliki holivudski svet u kojem će dobijati budžete od po preko 100 milona dolara i igrače poput Toma Kruza i sličnih. Ali već moja sledeća pomisao, bila je mnogo optimističnija.
Uostalom, ko je bolji izbor za ovako nešto od Breda Birda? Ko je još u stanju da u ovaj, čini se potrošeni žanr, unese nešto novo i zaista uzbudljivo. Tako da...čim sam primetio da je film ušao u domaću distribuciju, pohitao sam u bioskop. A da stvari budu još bolje postarao se Sveti Nikola – te večeri, Delta Siti je bio sablasno pust, pa smo M. i ja na miru mogli da uživamo ne samo u skoro pa privatnoj projekciji, već i da natenane overimo novo čudo svetske bioskopke industrije – Njegovo veličanstvo u javnosti nazvano Prvi srpski digitalni bioskop! Dame i gospodo, u Beograd je stigao Cineplexx.
Iskreno, meni je i pokojni Ster bio super, ništa mu nije falilo i da me je neko ozbiljan pitao ja bih mu sigurno predložio da batali taj Novi Beograd i da dođe ovde preko reke gde i dalje NEMA pristojnih bioskopa, osim donekle Takvuda. Dakle s ove strane reke nam je potreban multipleks! Ili još bolje – pa zar ne bi bilo divno da možemo ponovo da gledamo filmove u Avali, Voždovcu ili, recimo, Kozari. Ali to su, kao što znamo, pusti snovi, tako da je taj Cineplexx nikao u blizini elitnih naselja poput Belvila i Romvila. Uzgred, nikog iz tih zajednica nisam video u novom biskišu.
A taj novi bioskop otprilike izgleda ovako: na estetskom planu dobili smo ništa, puno praznog (nadam se samo još uvek neosmišljenog) prostora dizajniranom u nekom čudnom stilu kao iz 70-ih godina, sa plastičnim slovima ukucanim u zidove – ništa specijalno atraktivno u svakom slučaju. Dvorane su iste, naravno, komfor i udobnost na zavidnom nivou, baš kao i ranije.
Nove crvene stolice koje liče na one avionske. Podjednako ljubazne cepkačice karata i podjednako nerazumno skupe karte i piće. Kada je počeo film, stigli su i pravi kvaliteti novog multipleksa – sjajna slika i mnogo, ali baš mnogo ozbiljniji sound sistem. Kristalno čist zvuk, pravi stereo i da ne nabrajam sad sve moguće engleske nazive i skraćenice koje obično i idu uz predstavljanje novih audio tehnologija. Ukratko, superiorna projekcija, najbolja koju možete da doživite u ovoj zemlji, a možda i nešto šire.
U četvrtom nastavku, Itana Hanta zatičemo u ruskom zatvoru. On je u samici, ali kada mu se iznenada automatski otvore vrata ćelije, saznajemo da je u toku pobuna organizovana samo da bi on mogao da utekne Rusima i da bi mogao da se posveti krizi koja, naravno, preti da će celu zemaljsku kuglu pretvoriti u prah i pepeo. Sledi spektakl koji se iz Moskve seljaka po celom svetu, od Dubaija do Mumbaija. Verujem da nikoga neću ni iznenaditi ni iznervirati ako kažem da nas na kraju očekuje srećan kraj.
Ali verovatno hoću kada konstatujem da je Holivud ovog puta proizveo odličan akcioni film koji nije nastao prema nekom već poznatom stripu. Retko se to dešava, ali eto, kao da se izbor Breda Birda na kraju isplatio. I zaista, on je glavni igrač u ovom novom čitanju ’’Nemoguće misije’’. Iako nakon spektakularnog bekstva iz zatvora koje se odigrava na onaj pravi, staromodni način, bez trunke spec. efekata, samo uz pomoć pesnica i pendreka, počinje festival tehnologije toliko uobičajen za filmove iz nove holivudske produkcije, ova Misija zaista pruža nešto novo što i nije lako definisati na prvu loptu. Tu je odjednom u jednoj od glavnih uloga Sajmon Peg, onaj neverovatni Englez koji je doživeo čak i to da mu jedan Gart Enis posveti čitav strip serijal (i to kakav!) i čini se kao da je upravo on ta kopča koja povezuje Birda iz Pixarovih crtaća i ovog novog Birda, najsvežijeg člana rediteljske A liste. Humor i stav koji donosi Peg, osveženje je kakvo je i bilo neophodno u ovom trenutku američkog akcionog filma.
Uostalom, iako lišen bilo kakvog nepredvidljivog ishoda, ’’Protokol Duh’’ je na trenutke nesnosno uzbudljiv i napet film. M. i ja smo čak jednog trenutka istinski strepeli za zdravlje našeg Toma Kruza. Ali čak i kada akcija ode u potpuni besmisao i kada na platnu pratimo samo eksplozije i pirotehniku, čak i tada je Birdova ’’Nemoguća misija’’ i zabavna i duhovita, i maštovita i kreativna, jednom rečju - najbolja do sada.
Ja: ****
M: ****
Ali verovatno hoću kada konstatujem da je Holivud ovog puta proizveo odličan akcioni film koji nije nastao prema nekom već poznatom stripu. Retko se to dešava, ali eto, kao da se izbor Breda Birda na kraju isplatio. I zaista, on je glavni igrač u ovom novom čitanju ’’Nemoguće misije’’. Iako nakon spektakularnog bekstva iz zatvora koje se odigrava na onaj pravi, staromodni način, bez trunke spec. efekata, samo uz pomoć pesnica i pendreka, počinje festival tehnologije toliko uobičajen za filmove iz nove holivudske produkcije, ova Misija zaista pruža nešto novo što i nije lako definisati na prvu loptu. Tu je odjednom u jednoj od glavnih uloga Sajmon Peg, onaj neverovatni Englez koji je doživeo čak i to da mu jedan Gart Enis posveti čitav strip serijal (i to kakav!) i čini se kao da je upravo on ta kopča koja povezuje Birda iz Pixarovih crtaća i ovog novog Birda, najsvežijeg člana rediteljske A liste. Humor i stav koji donosi Peg, osveženje je kakvo je i bilo neophodno u ovom trenutku američkog akcionog filma.
Uostalom, iako lišen bilo kakvog nepredvidljivog ishoda, ’’Protokol Duh’’ je na trenutke nesnosno uzbudljiv i napet film. M. i ja smo čak jednog trenutka istinski strepeli za zdravlje našeg Toma Kruza. Ali čak i kada akcija ode u potpuni besmisao i kada na platnu pratimo samo eksplozije i pirotehniku, čak i tada je Birdova ’’Nemoguća misija’’ i zabavna i duhovita, i maštovita i kreativna, jednom rečju - najbolja do sada.
Ja: ****
M: ****
