Biba Struja
Režija: Dušan Šaponja i Dušan Čavić
Uloge: Slaviša Pajkić
Distributer: Megakom
Iščekivanje da ''Osvetnici'' konačno stignu u bioskope jednog trenutka je postalo nesnosno, apsolutno me ništa na repertoaru nije privlačilo, pa čak ni ovi silni naučno-fantastični filmovi koje obično ne propuštam, od ''Džona Kartera'' do ''Krstarice'', sve dok nisam dobio mail od Dušana i Dušana koji me pozivaju na pres projekciju njihovog prvenca, filma o Bibi Struji.
E sad, ne samo da sam trejler za ovaj film video još pre godinu dana, ili tako nešto, već su i ova dva tipa moji stari drugari, još iz vremena slavnog Ciklotrona i onih epskih epizoda sa Pipačima, Žikom i sličnim bizarnim likovima i događajima, proizvedenih još na B92, dok je ta stanica ponosno nosila to ime. Tako da je to u stvari bila ponuda koju nikako nisam mogao da odbijem. Pomenuti trejler je, uzgred, bio spektakularan ne samo meni, već i žiriju IDFA festivala u Amsterdamu, verovatno najznačanijoj smotri dokumentaraca u Evropi, koji mu je i dodelio pobedu na svojoj čuvenoj 'pič sesiji', štagod to značilo.
Ali da ne mudrujem previše – istog trenutka kada sam pročitao njihov mail, shvatio sam da se na ovom svetu ništa ne dešava slučajno i da je ''Biba Struja'' u stvari idealan film za taj period iščekivanja da film godine stigne u bioskope. Jer zaista, ko će bolje najaviti dolazak Kapetana Amerike, Iron Man-a, Hulka i ostalih heroja Marvelovog Univerzuma, nego jedini pravi superheroj kojeg je ovo podneblje iznedrilo. Pre samo nekoliko meseci, kada su se snimale završne scene ovog srednjemetražnog dokumentarca (50-ak minuta), Biba Struja je došao u Reks sa namerom da dodirne jebenih milion volti, da svu tu energiju akumulira i da kroz svoj kažiprst ispali laserski zrak. Pa da vidim ja tog Kapetana Ameriku da izvede tako nešto.
Ništa od laserskog spektakla, barem za sada, ali struja je ukroćena, tu nema dileme. Uostalom, i red je da zemlja koja je dala čoveka koji je izmislio struju, svetu podari i onog koji je u stanju da je ukroti. A Slaviša Pajkić to sigurno može.
''Struja nema ništa protiv mene. Kako? Zašto? Otkud znam?'', kaže Biba jednog trenutka u ovom sjajnom filmu i to je rečenica koja je, možda, trebalo da se nađe i na plakatu koji najavljuje film. Dušan i Dušan se i ne trude mnogo da to objasne (mada možda i previše vremena posvećuju grupi naučnika koja se iz sve snage trudi da demistifikuje nadnaravne moći našeg junaka). Pored već poznatih i nekih manje poznatih Bibinih veština (od pečenja kobasica do lečenja migrene), film donosi donekle iznenađujuću i pomalo mračnu Bibinu prirodu, ali i otkriva njegovu divnu i vedru, optimističnu ženu, kao i brata koji ima slične, ali ipak ne tako razvijene superherojske moći.
Pet zvezdica za D. i D, kao i za našeg električnog šampiona, ali i za Megakom, distributera koji je odlučio da ovakav jedan film pusti u bioskopsku distribuciju. Hrabro, nema šta, ali iako predviđam brzu smrt ovog dokumentarca u dvoranama širom zemlje (pa zato i pozivam sve da pohitaju u svoj lokalni multipleks), predlažem da sami organizujete sopstveni 'double bill' i da u cugu pogledate oba ostvarenja – i ovog našeg, realnog i one fiktivne superheroje. Ali neka niko ne pomisli da u ovoj bici ponovo pobeđuje Nebeski narod; jedan je Biba Struja, ali i ovi momci u tesnim trikoima imaju šta da kažu.
Režija: Dušan Šaponja i Dušan Čavić
Uloge: Slaviša Pajkić
Distributer: Megakom
Iščekivanje da ''Osvetnici'' konačno stignu u bioskope jednog trenutka je postalo nesnosno, apsolutno me ništa na repertoaru nije privlačilo, pa čak ni ovi silni naučno-fantastični filmovi koje obično ne propuštam, od ''Džona Kartera'' do ''Krstarice'', sve dok nisam dobio mail od Dušana i Dušana koji me pozivaju na pres projekciju njihovog prvenca, filma o Bibi Struji.
E sad, ne samo da sam trejler za ovaj film video još pre godinu dana, ili tako nešto, već su i ova dva tipa moji stari drugari, još iz vremena slavnog Ciklotrona i onih epskih epizoda sa Pipačima, Žikom i sličnim bizarnim likovima i događajima, proizvedenih još na B92, dok je ta stanica ponosno nosila to ime. Tako da je to u stvari bila ponuda koju nikako nisam mogao da odbijem. Pomenuti trejler je, uzgred, bio spektakularan ne samo meni, već i žiriju IDFA festivala u Amsterdamu, verovatno najznačanijoj smotri dokumentaraca u Evropi, koji mu je i dodelio pobedu na svojoj čuvenoj 'pič sesiji', štagod to značilo.
Ali da ne mudrujem previše – istog trenutka kada sam pročitao njihov mail, shvatio sam da se na ovom svetu ništa ne dešava slučajno i da je ''Biba Struja'' u stvari idealan film za taj period iščekivanja da film godine stigne u bioskope. Jer zaista, ko će bolje najaviti dolazak Kapetana Amerike, Iron Man-a, Hulka i ostalih heroja Marvelovog Univerzuma, nego jedini pravi superheroj kojeg je ovo podneblje iznedrilo. Pre samo nekoliko meseci, kada su se snimale završne scene ovog srednjemetražnog dokumentarca (50-ak minuta), Biba Struja je došao u Reks sa namerom da dodirne jebenih milion volti, da svu tu energiju akumulira i da kroz svoj kažiprst ispali laserski zrak. Pa da vidim ja tog Kapetana Ameriku da izvede tako nešto.
Ništa od laserskog spektakla, barem za sada, ali struja je ukroćena, tu nema dileme. Uostalom, i red je da zemlja koja je dala čoveka koji je izmislio struju, svetu podari i onog koji je u stanju da je ukroti. A Slaviša Pajkić to sigurno može.
''Struja nema ništa protiv mene. Kako? Zašto? Otkud znam?'', kaže Biba jednog trenutka u ovom sjajnom filmu i to je rečenica koja je, možda, trebalo da se nađe i na plakatu koji najavljuje film. Dušan i Dušan se i ne trude mnogo da to objasne (mada možda i previše vremena posvećuju grupi naučnika koja se iz sve snage trudi da demistifikuje nadnaravne moći našeg junaka). Pored već poznatih i nekih manje poznatih Bibinih veština (od pečenja kobasica do lečenja migrene), film donosi donekle iznenađujuću i pomalo mračnu Bibinu prirodu, ali i otkriva njegovu divnu i vedru, optimističnu ženu, kao i brata koji ima slične, ali ipak ne tako razvijene superherojske moći.
Pet zvezdica za D. i D, kao i za našeg električnog šampiona, ali i za Megakom, distributera koji je odlučio da ovakav jedan film pusti u bioskopsku distribuciju. Hrabro, nema šta, ali iako predviđam brzu smrt ovog dokumentarca u dvoranama širom zemlje (pa zato i pozivam sve da pohitaju u svoj lokalni multipleks), predlažem da sami organizujete sopstveni 'double bill' i da u cugu pogledate oba ostvarenja – i ovog našeg, realnog i one fiktivne superheroje. Ali neka niko ne pomisli da u ovoj bici ponovo pobeđuje Nebeski narod; jedan je Biba Struja, ali i ovi momci u tesnim trikoima imaju šta da kažu.
Osvetnici
The Avengers (2012)
Režija: Džos Vedon
Uloge: Robert Dauni Džunior, Skarlet Johanson
Distributer: Taramaunt
Ovaj film, jednostavno, mora da se gleda. Ne zato što vam to govore milioni fanova koji će, skoro sigurno, ''Osvetnike'' uskoro načiniti najgledanijim filmom svih vremena, niti što čak i filmski kritičari, skoro unisono, poručuju kako je ovo 'top of the game' akcioni spektakl. Ne ni zbog neverovatnog produkcionog nivoa i dizajna zahvaljujući kojem ostali blokbasteri izgledaju kao da su pravljeni u studijima u Šimanovcima (kad smo već kod toga, ozbiljno se plašim kako će u duelu prsa u prsa proći treći Nolanov Betmen, za Spajdermena me, rekao bih, baš briga), nikako ni samo zbog kontinuiteta praćenja avantura Marvelovih superheroja. Obavezno ga pogledajte zbog toga što je neverovatan. Uzbudljiv, duhovit i inteligentan. Zato što iz minuta u minut iznenađuje i zato što je nepredvidiv. Zato što vas ništa ne može pripremiti na poslednjih sat vremena filma i na neviđeni obračun u samom srcu nesrećnog Njujorka. Zbog toga što je Džos Vedon napravio film po volji najzagriženijih fanova, a da pri tom nije izgubio ni one koji Marvelov Univerzum možda i ne poznaju baš najbolje. Zbog Neverovatnog Hulka. Zbog J. koja je filmu dala 6 zvezdica.
Mislio sam da će biti jednostavno napisati tekst o Vedonovim ''Osvetnicima'', ali desilo se upravo suprotno – toliko sam bio impresioniran viđenim, da sam još u autu, dok sam se sa J. vraćao sa projekcije i dok sam slušao kako je i ova novopečena tinejdžerka bila uzbuđena i razgaljena viđenim, počeo da ga pišem i pišem, sve zbrda-zdola, ne znajući ni sam šta je ovde važnije, dijalozi, akcija, humor ili poruka. Vedon je sve to spakovao u skoro 150 minuta koji se gledaju kao polusatni sitkom na televiziji. Sve sa željom da se skoro odmah, po izlasku iz dvorane, još jednom pogleda ista epizoda.
Priču znate ili naslućujete još od poslednje scene Hulka u kojoj Iron Man dolazi u posetu Brusu Baneru sa ponudom koju čak ni zeleni monstrum ne može da odbije. Planeta je u opasnosti od nepoznate sile koja uz pomoć Lokija, Torovog brata (usvojenog, tvrdi Tor kada shvati kakve sve idiotluke pravi polubrat-polubog), želi da na Zemlji zavede teror. Hvala bogu, tu je Nik Fjuri i njegov Šild, pod čijom će se zastavom okupiti već pomenuti Iron Man, Hulk i Tor, Crna Udovica (Skarlet) i Hawk Eye i, naravno, rođeni lider Kapetan Amerika. Iako ovo društvo na početku baš i ne funkcioniše kao pravi tim, kad zagusti, svi će oni postati ekipa sposobna da pobedi bilo koga, pa čak i armiju nakaznih stvorenja koja nadiru iz Tesarakta, svemirske kocke-portala. Okej, zvuči besmisleno i glupo, ali nije tako kad ste prikovani za platno. Uostalom, šta je bolje od besmislene zabave?
Ali pravi heroj ovde je Džos Vedon. On je fan kao što sam i ja – voli stripove, voli konkretno Avengerse, voli sve likove, uključujući i negativce. Vedon ume da potroši pare – 220 miliona spiskanih u CGI efekte vrede svaki dinar vaše skupo plaćene bioskopske karte – ali nisu efekti ti koji su kupili J. i mene. Nije u stvari ni humor ni akcija, ni genijalno napisani likovi, ni dizajn celog spektakla. Sve te sastojke je Vedon lično probrao i ubacio u kazan, ali tek je sa najvažnijim začinom napravio obrok za bogove. Heroizam nas je dakle kupio, junaštvo svakog superheroja posebno, ta osobina koja ih najpre čini humanim i nesavršenim. Uz njih, svako bi i golih ruku krenuo na neuništivog Lokija. Uostalom, nije li to i odgovor na retoričko pitanje famoznog Granta Morisona – Šta maskirani pravednici, čudesni mutanti i Bog Sunca iz Smolvila mogu da nas nauče o čovečnosti?
Da ponovim, nije vam potrebno neko specijalno predznanje da biste odlepili na ’’Osvetnike’’. Dobro, ne bi bilo loše da ste makar jednom u životu pročitali nešto iz Marvelove biblioteke ili da ste barem odgledali neki od prethodnih 5 filmova koji su i pravljeni da bi nas doveli do ovog čuda (Iron Man 1 i 2, Hulk, Tor i Kapetan Amerika), ali i bez svega toga nije kasno da ponosno zakoračite u crveno odelo Tonija Starka, ponesete asgardijanski čekić, postanete Marvelov Legolas, da se zaljubite u Natašu Romanovu ili da poželite da ponesete Kepov štit (Kapetan Amerika = Stiv Rodžers, jedan jedini, izvini Brubejkeru). No, ako i mi, jadni smrtnici možemo da biramo, ja bih onda da gutnem malo Hulkovog seruma. Zašto? Pravac svi u bioskop po odgovor.
Ja:*****
J: ******
Režija: Džos Vedon
Uloge: Robert Dauni Džunior, Skarlet Johanson
Distributer: Taramaunt
Ovaj film, jednostavno, mora da se gleda. Ne zato što vam to govore milioni fanova koji će, skoro sigurno, ''Osvetnike'' uskoro načiniti najgledanijim filmom svih vremena, niti što čak i filmski kritičari, skoro unisono, poručuju kako je ovo 'top of the game' akcioni spektakl. Ne ni zbog neverovatnog produkcionog nivoa i dizajna zahvaljujući kojem ostali blokbasteri izgledaju kao da su pravljeni u studijima u Šimanovcima (kad smo već kod toga, ozbiljno se plašim kako će u duelu prsa u prsa proći treći Nolanov Betmen, za Spajdermena me, rekao bih, baš briga), nikako ni samo zbog kontinuiteta praćenja avantura Marvelovih superheroja. Obavezno ga pogledajte zbog toga što je neverovatan. Uzbudljiv, duhovit i inteligentan. Zato što iz minuta u minut iznenađuje i zato što je nepredvidiv. Zato što vas ništa ne može pripremiti na poslednjih sat vremena filma i na neviđeni obračun u samom srcu nesrećnog Njujorka. Zbog toga što je Džos Vedon napravio film po volji najzagriženijih fanova, a da pri tom nije izgubio ni one koji Marvelov Univerzum možda i ne poznaju baš najbolje. Zbog Neverovatnog Hulka. Zbog J. koja je filmu dala 6 zvezdica.
Mislio sam da će biti jednostavno napisati tekst o Vedonovim ''Osvetnicima'', ali desilo se upravo suprotno – toliko sam bio impresioniran viđenim, da sam još u autu, dok sam se sa J. vraćao sa projekcije i dok sam slušao kako je i ova novopečena tinejdžerka bila uzbuđena i razgaljena viđenim, počeo da ga pišem i pišem, sve zbrda-zdola, ne znajući ni sam šta je ovde važnije, dijalozi, akcija, humor ili poruka. Vedon je sve to spakovao u skoro 150 minuta koji se gledaju kao polusatni sitkom na televiziji. Sve sa željom da se skoro odmah, po izlasku iz dvorane, još jednom pogleda ista epizoda.
Priču znate ili naslućujete još od poslednje scene Hulka u kojoj Iron Man dolazi u posetu Brusu Baneru sa ponudom koju čak ni zeleni monstrum ne može da odbije. Planeta je u opasnosti od nepoznate sile koja uz pomoć Lokija, Torovog brata (usvojenog, tvrdi Tor kada shvati kakve sve idiotluke pravi polubrat-polubog), želi da na Zemlji zavede teror. Hvala bogu, tu je Nik Fjuri i njegov Šild, pod čijom će se zastavom okupiti već pomenuti Iron Man, Hulk i Tor, Crna Udovica (Skarlet) i Hawk Eye i, naravno, rođeni lider Kapetan Amerika. Iako ovo društvo na početku baš i ne funkcioniše kao pravi tim, kad zagusti, svi će oni postati ekipa sposobna da pobedi bilo koga, pa čak i armiju nakaznih stvorenja koja nadiru iz Tesarakta, svemirske kocke-portala. Okej, zvuči besmisleno i glupo, ali nije tako kad ste prikovani za platno. Uostalom, šta je bolje od besmislene zabave?
Ali pravi heroj ovde je Džos Vedon. On je fan kao što sam i ja – voli stripove, voli konkretno Avengerse, voli sve likove, uključujući i negativce. Vedon ume da potroši pare – 220 miliona spiskanih u CGI efekte vrede svaki dinar vaše skupo plaćene bioskopske karte – ali nisu efekti ti koji su kupili J. i mene. Nije u stvari ni humor ni akcija, ni genijalno napisani likovi, ni dizajn celog spektakla. Sve te sastojke je Vedon lično probrao i ubacio u kazan, ali tek je sa najvažnijim začinom napravio obrok za bogove. Heroizam nas je dakle kupio, junaštvo svakog superheroja posebno, ta osobina koja ih najpre čini humanim i nesavršenim. Uz njih, svako bi i golih ruku krenuo na neuništivog Lokija. Uostalom, nije li to i odgovor na retoričko pitanje famoznog Granta Morisona – Šta maskirani pravednici, čudesni mutanti i Bog Sunca iz Smolvila mogu da nas nauče o čovečnosti?
Da ponovim, nije vam potrebno neko specijalno predznanje da biste odlepili na ’’Osvetnike’’. Dobro, ne bi bilo loše da ste makar jednom u životu pročitali nešto iz Marvelove biblioteke ili da ste barem odgledali neki od prethodnih 5 filmova koji su i pravljeni da bi nas doveli do ovog čuda (Iron Man 1 i 2, Hulk, Tor i Kapetan Amerika), ali i bez svega toga nije kasno da ponosno zakoračite u crveno odelo Tonija Starka, ponesete asgardijanski čekić, postanete Marvelov Legolas, da se zaljubite u Natašu Romanovu ili da poželite da ponesete Kepov štit (Kapetan Amerika = Stiv Rodžers, jedan jedini, izvini Brubejkeru). No, ako i mi, jadni smrtnici možemo da biramo, ja bih onda da gutnem malo Hulkovog seruma. Zašto? Pravac svi u bioskop po odgovor.
Ja:*****
J: ******
