The Fast and the Furious: Tokyo Drift (2006)
Režija: Džastin Lin
Uloge: Lukas Blek, Brajan Ti, Sun Kang, Vin Dizel
Distribucija: Taramount
Drifting. Teško da postoji išta uzbudljivije pri vožnji dobrog auta. To je onaj manevar kada u isto vreme kontrolišete volan, gas i ručnu. Gume škripe i ostavljaju trag. Auto samo klizi. Fantazija.
Meni je drifting (mada se to kod nas nikada nije tako zvalo. 'Pod ručnom' - to je bio termin.) pokazivao moj nekadašnji automehaničar, izvesni J, inače vrlo, vrlo krupan i nezgodan tip. Davno, davno. Naučio me je mnogim zabranjenim stvarima vezanim za vožnju, ali drift je bio ubedljivo najmoćniji trik.
Iskreno, nikad ga nisam baš dobro savladao, ali osnovni pokreti su mi bili jasni. Ručnu tokom vožnje nisam povukao već nekoliko decenija i osećaj za orijentaciju koji sam stekao prilikom drift treninga sa J-om, danas koristim samo prilikom paralelnog parkiranja. Svejedno, kada sam tog kišnog ponedeljka shvatio da mi distributeri nude skroman izbor između trećeg nastavka ionako besmislenog 'Fast and the Furious' serijala i romantične drame sa Keanu Rivsom i Sandrom Bulok, nisam se mnogo premišljao. Samo još da pronađem J-a.
Naravno, našao sam ga lako, u kanalu. Budžio nekog keca. Iberlauf. Belo me je pogledao kad sam mu predložio da idemo u bioskop i rekao kako je poslednji put bio u Voždovcu kad je gledao Tarzana. ''Kog bre Tarzana'', pitam ga ja, ''onog idiotskog sa Kristofer Lambertom?''
''Ma, jok bre, onaj sa Vajsmilerom i sa Čitom. Nego, što ne nabaviš DIVX, pa lepo ko ljudi da kupimo gajbu piva...''
Trajalo je to ubeđivanje, ali nakon nekoliko sati nas dvojica ipak u autu (mom autu!), pravac Roda. Sala prilično popunjena, mnogo više dečaka, ali ipak i iznenađujuće puno devojaka. J. je odmah krenuo da dobacuje, tako da sam jedva dočekao da se ugase svetla.
A u filmu – totalni krš! Glavni junak priče, inače problematičan neki tinejdžer, već na samom početku filma upada u nevolju sa bogatim studentima i pravi karambol tokom ulične trke. (Ovom prilikom priznajem da nikad nisam gledao prva dva 'Fast and Furious' filma, mada ovde nije izgledalo kao da sam nešto propustio). Naravno, nepravedni policajci isključivo njega optužuju za incident, te se naš junak odjednom nađe u Tokiju kod svog oca, inače nekog polumisterioznog lika koji je vojno lice. Na ovom mestu moram da napomenem da glavni junak filma likom neodoljivo podseća na Boška Jankovića, onog našeg asa iz Zvezde, što je meni bilo sasvim dovoljno da ga odmah i bezuslovno zavolim.
Boško, dakle, odmah i u novoj sredini upada u nevolje, dolazi do kul automobila i sa lokalnim jakuzama ulazi u seriju drift trka koje se, konačno, završavaju spektakularnom vožnjom kroz Tokio.
J. je od samog početka vrlo ćutljiv. Sedi i bulji u platno, sa mnom ni reč da razmeni. Ja jednog trenutka pokušavam da ga malo uključim u razmenu mišljenja o onom što se dešava na platnu: ''Nije loš ovaj Mustang'', šapućem ja, ''jel' to osam cilindara? ''Ne seri, mali'', kao da čujem eho od pre mnogo godina kada sam bio najmlađi posetilac njegove garaže. Do kraja ga ostavljam da ćuti.
A na platnu sve pršti od besmislene priče, loše glume i fenomenalne vožnje. Bošku je drift disciplina u početku nepoznata, ali vrlo brzo on postaje sve bolji i uskoro počinje da ponižava nesrećne Japance. J. i dalje hipnotisano pilji u film, klinci u Sali divljaju i naglas komentarišu scene, devojke staložene. Sve je kako treba.
Uskoro Boško uspeva da totalno raznese čak i rođaka najozloglašenijeg jakuze, otima najbolju cicu i upoznaje Vina Dizela lično. Pravi rasplet kakav i zaslužuje treš poput ovog. Izlazimo iz sale, idemo ka autu, ja već zamišljam kako Boško i sutra pobeđuje, ali ipak pitam J-a kako se proveo.
Ni pogledao me nije, samo je pružio ruku – ''Daj ključeve, ja vozim!''
''Nemoj J, keve ti, tek sam ga sredio. Gume su mi nove. Iščupaćeš mi menjač!''
''Ma paziću ih, ne brini. Daj bre ključeve!''
Na kraju, izmolio sam ga nekako da ne idemo na Avalu, ali gume su svejedno škripale. Što bar nismo onim budženim kecom pošli na film.
Ocene:
Ja **
J. *****
kolumna@mtsmondo.com
Režija: Džastin Lin
Uloge: Lukas Blek, Brajan Ti, Sun Kang, Vin Dizel
Distribucija: Taramount
Drifting. Teško da postoji išta uzbudljivije pri vožnji dobrog auta. To je onaj manevar kada u isto vreme kontrolišete volan, gas i ručnu. Gume škripe i ostavljaju trag. Auto samo klizi. Fantazija.
Meni je drifting (mada se to kod nas nikada nije tako zvalo. 'Pod ručnom' - to je bio termin.) pokazivao moj nekadašnji automehaničar, izvesni J, inače vrlo, vrlo krupan i nezgodan tip. Davno, davno. Naučio me je mnogim zabranjenim stvarima vezanim za vožnju, ali drift je bio ubedljivo najmoćniji trik.
Iskreno, nikad ga nisam baš dobro savladao, ali osnovni pokreti su mi bili jasni. Ručnu tokom vožnje nisam povukao već nekoliko decenija i osećaj za orijentaciju koji sam stekao prilikom drift treninga sa J-om, danas koristim samo prilikom paralelnog parkiranja. Svejedno, kada sam tog kišnog ponedeljka shvatio da mi distributeri nude skroman izbor između trećeg nastavka ionako besmislenog 'Fast and the Furious' serijala i romantične drame sa Keanu Rivsom i Sandrom Bulok, nisam se mnogo premišljao. Samo još da pronađem J-a.
Naravno, našao sam ga lako, u kanalu. Budžio nekog keca. Iberlauf. Belo me je pogledao kad sam mu predložio da idemo u bioskop i rekao kako je poslednji put bio u Voždovcu kad je gledao Tarzana. ''Kog bre Tarzana'', pitam ga ja, ''onog idiotskog sa Kristofer Lambertom?''
''Ma, jok bre, onaj sa Vajsmilerom i sa Čitom. Nego, što ne nabaviš DIVX, pa lepo ko ljudi da kupimo gajbu piva...''
Trajalo je to ubeđivanje, ali nakon nekoliko sati nas dvojica ipak u autu (mom autu!), pravac Roda. Sala prilično popunjena, mnogo više dečaka, ali ipak i iznenađujuće puno devojaka. J. je odmah krenuo da dobacuje, tako da sam jedva dočekao da se ugase svetla.
A u filmu – totalni krš! Glavni junak priče, inače problematičan neki tinejdžer, već na samom početku filma upada u nevolju sa bogatim studentima i pravi karambol tokom ulične trke. (Ovom prilikom priznajem da nikad nisam gledao prva dva 'Fast and Furious' filma, mada ovde nije izgledalo kao da sam nešto propustio). Naravno, nepravedni policajci isključivo njega optužuju za incident, te se naš junak odjednom nađe u Tokiju kod svog oca, inače nekog polumisterioznog lika koji je vojno lice. Na ovom mestu moram da napomenem da glavni junak filma likom neodoljivo podseća na Boška Jankovića, onog našeg asa iz Zvezde, što je meni bilo sasvim dovoljno da ga odmah i bezuslovno zavolim.
Boško, dakle, odmah i u novoj sredini upada u nevolje, dolazi do kul automobila i sa lokalnim jakuzama ulazi u seriju drift trka koje se, konačno, završavaju spektakularnom vožnjom kroz Tokio.
J. je od samog početka vrlo ćutljiv. Sedi i bulji u platno, sa mnom ni reč da razmeni. Ja jednog trenutka pokušavam da ga malo uključim u razmenu mišljenja o onom što se dešava na platnu: ''Nije loš ovaj Mustang'', šapućem ja, ''jel' to osam cilindara? ''Ne seri, mali'', kao da čujem eho od pre mnogo godina kada sam bio najmlađi posetilac njegove garaže. Do kraja ga ostavljam da ćuti.
A na platnu sve pršti od besmislene priče, loše glume i fenomenalne vožnje. Bošku je drift disciplina u početku nepoznata, ali vrlo brzo on postaje sve bolji i uskoro počinje da ponižava nesrećne Japance. J. i dalje hipnotisano pilji u film, klinci u Sali divljaju i naglas komentarišu scene, devojke staložene. Sve je kako treba.
Uskoro Boško uspeva da totalno raznese čak i rođaka najozloglašenijeg jakuze, otima najbolju cicu i upoznaje Vina Dizela lično. Pravi rasplet kakav i zaslužuje treš poput ovog. Izlazimo iz sale, idemo ka autu, ja već zamišljam kako Boško i sutra pobeđuje, ali ipak pitam J-a kako se proveo.
Ni pogledao me nije, samo je pružio ruku – ''Daj ključeve, ja vozim!''
''Nemoj J, keve ti, tek sam ga sredio. Gume su mi nove. Iščupaćeš mi menjač!''
''Ma paziću ih, ne brini. Daj bre ključeve!''
Na kraju, izmolio sam ga nekako da ne idemo na Avalu, ali gume su svejedno škripale. Što bar nismo onim budženim kecom pošli na film.
Ocene:
Ja **
J. *****
kolumna@mtsmondo.com
Pridruži se MONDO zajednici.