Surf’s Up (2007)
Režija: Eš Brenon, Kris Bak
Glasovi: Šija Labuf, Džef Bridžis, Džejms Vuds
Distribucija: Tak
Konačno, ponovo je tu moj najomiljeniji i najverniji bioskopski partner! Počela je ponovo škola i nema više zabušavanja! Tamnoputa J. (8,5) se nakon dobrovoljnog izgnanstva sa morskih obala napokon vratila u Bg. i prihvatila svojih dečijih obaveza – škole, druženja sa vršnjacima, pravljenja nereda u kući, postavljanja nezgodnih pitanja, gledanja filmova u bioskopima...Dobro, sad, nisam baš mogao da je vodim na 'Uzdizanje Hanibala', ali u bioskope su se ponovo vratili i crtaći. J. je insistirala da se gleda 'Mućkalica', ali sam ja uspeo da je ubedim da za pacovske kuvare ima vremena. Dakle 'Pravi surferi'! Film o pingvinima (i nekim drugim životinjama) koji uz pomoć daske jašu talase. Very promising!
J. nije tako mislila. Istina, nije se mnogo bunila kada sam joj objasnio zašto bi prvo trebalo gledati surfere (zato što se plašim da će da nestanu sa repertoara, dok su pacovi tek počeli da se prikazuju), samo je primetila da bi možda ona sama trebalo da se brine o tome da li će propustiti neki crtani ili ne: ''Jel' ja tebi govorim kad koju utakmicu treba da gledaš?''
Počelo je na najgori mogući način. Plašeći se usputnih stanica na putu do Takvuda, krenuli smo na ivici cajtnota, ali i stigli na vreme...za neprijatno saznanje da smo jedini zainteresovani Beogradjani za film i da nam, i pored dobre volje, ipak ne mogu pustiti film. Da je neka manja sala, pa ajde, ali baš da pale Merilin Monro samo zbog dve karte...neće moći. ''Ali zato imate isti film u Domu sindikata za sat vremena'', bila je ljubazna preporuka sa blagajne.
J. se smešio brk dok smo izlazili iz bioskopa. Naravno, jasno mi je bilo i zašto. Slobodnih sat vremena u zoni paklenog trougla (Mek-Imago-Kozmo) značio je ozbiljan atak na moj principijelan (i samo takav) stav spram džank fuda i stihijskog i bezrazložnog kupovanja besmislenih igračaka. Bla, bla, bla, da malo premotam unapred, 55 minuta kasnije, siti do grla, sa kesama u rukama i praznog novčanika (primećujete jedninu kod poslednje stavke?), upali smo u ozloglašenu III salu Doma sindikata. Neću više ni reč o tom zdanju, osim da je ovog puta film počeo bar 3 minuta ranije. Ma da, kakve veze ima!
Ponavljam, J. je ovog puta imala neke neizrečene, ali evidentne rezerve prema filmu. Nisam uspeo iz nje da izvučem u čemu je bio problem, ali iz dosadašnjeg iskustva sam sumnjao na trejler. Nešto je tu bilo neprivlačno, nema dileme, ali je sve postalo nebitno nakon samo 15 minuta filma. ''Ej, pa baš je super film, svidja mi se, znaš?'' – i sve to uz iskren smeh.
Vratimo se zato filmu. J. je bila rezervisana iz nekih svojih dečjih razloga, dok je moja skepsa dolazila iz iskustva. Nakon 'Marša pingvina' i filma 'Happy Feet', Holivud ponovo jaše isti talas, ovog puta začinjen i surferskom mitologijom. Maksimalno sumnjivo, pogotovu što sam i ja jedan od tih koji se uvek lako upecaju na dasku i talase. U 'Pravim surferima' filmska ekipa snima dokumentarac o Svetskom prvenstvu pingvina u surfu, verovatno prvi crtani 'mockumentary'. I već na početku, dakle, atipičan crtać u kojem više dominira atmosfera is britanskog 'Ofisa' u kojem se Riki Gervejs onako tupavo s vremena na vreme obrati kameri, nego film u kojem mistični junaci streme ka Velikom talasu.
Likovi su genijalni: Kodi je mladi i nestrpljivi pretendent na presto, Veliki Z (relaksirani Džef Bridžis iz Big Lebovski faze) bivši heroj koji iz senke priprema novog šampiona, Tenk je aktuelni bezobzirni vladar talasa. Ipak, sporedne uloge diktiraju tempo i zasmejavaju publiku: Chicken Džo je urnebesan i, hm, urađen (J. to naravno nije primetila, pa neće ni vaši mladunci), za Redžija je dovoljno reći da je otelotvorenje svog glasa (Džejms Vuds), u pingvinku Lani će se zaljubiti i mnogi pripadnici drugih vrsta. Ukratko, ako od svih ovih silnih pingvinskih filmova morate da izaberete samo jedan, nema dileme da je ovo pravi izbor.
Konačno, isplatilo se i maltretiranje po bioskopima i besmisleno trošenje para po okolnim radnjama. Isplatilo se i taktiziranje sa rasporedom filmova. Surferi, inače, nisu ni Piksarovi ni Diznijevi, već Sonijevi. Nakon filmova kao što su 'Monster House', pa čak i 'Open Season', njihov sledeći najavljeni projekat, 'Neandertalce', dočekaćemo sa mnogo više respekta. I J. i ja i prazne beogradske dvorane.
Ocene standardne – J. iskrena i posvećena, ja klasičan kalkulant koji čuva ocenu. No, i pored nagoveštene čiste petice za Mućkalicu koja će, nema sumnje, verovatno biti i film meseca, pingvini definitivno i totalno zaslužuju da se malo napregnete i uputite ka bioskopu. Sa ili bez dečurlije.
Ocene:
Ja: ****
J: *****
Režija: Eš Brenon, Kris Bak
Glasovi: Šija Labuf, Džef Bridžis, Džejms Vuds
Distribucija: Tak
Konačno, ponovo je tu moj najomiljeniji i najverniji bioskopski partner! Počela je ponovo škola i nema više zabušavanja! Tamnoputa J. (8,5) se nakon dobrovoljnog izgnanstva sa morskih obala napokon vratila u Bg. i prihvatila svojih dečijih obaveza – škole, druženja sa vršnjacima, pravljenja nereda u kući, postavljanja nezgodnih pitanja, gledanja filmova u bioskopima...Dobro, sad, nisam baš mogao da je vodim na 'Uzdizanje Hanibala', ali u bioskope su se ponovo vratili i crtaći. J. je insistirala da se gleda 'Mućkalica', ali sam ja uspeo da je ubedim da za pacovske kuvare ima vremena. Dakle 'Pravi surferi'! Film o pingvinima (i nekim drugim životinjama) koji uz pomoć daske jašu talase. Very promising!
J. nije tako mislila. Istina, nije se mnogo bunila kada sam joj objasnio zašto bi prvo trebalo gledati surfere (zato što se plašim da će da nestanu sa repertoara, dok su pacovi tek počeli da se prikazuju), samo je primetila da bi možda ona sama trebalo da se brine o tome da li će propustiti neki crtani ili ne: ''Jel' ja tebi govorim kad koju utakmicu treba da gledaš?''
Počelo je na najgori mogući način. Plašeći se usputnih stanica na putu do Takvuda, krenuli smo na ivici cajtnota, ali i stigli na vreme...za neprijatno saznanje da smo jedini zainteresovani Beogradjani za film i da nam, i pored dobre volje, ipak ne mogu pustiti film. Da je neka manja sala, pa ajde, ali baš da pale Merilin Monro samo zbog dve karte...neće moći. ''Ali zato imate isti film u Domu sindikata za sat vremena'', bila je ljubazna preporuka sa blagajne.
J. se smešio brk dok smo izlazili iz bioskopa. Naravno, jasno mi je bilo i zašto. Slobodnih sat vremena u zoni paklenog trougla (Mek-Imago-Kozmo) značio je ozbiljan atak na moj principijelan (i samo takav) stav spram džank fuda i stihijskog i bezrazložnog kupovanja besmislenih igračaka. Bla, bla, bla, da malo premotam unapred, 55 minuta kasnije, siti do grla, sa kesama u rukama i praznog novčanika (primećujete jedninu kod poslednje stavke?), upali smo u ozloglašenu III salu Doma sindikata. Neću više ni reč o tom zdanju, osim da je ovog puta film počeo bar 3 minuta ranije. Ma da, kakve veze ima!
Ponavljam, J. je ovog puta imala neke neizrečene, ali evidentne rezerve prema filmu. Nisam uspeo iz nje da izvučem u čemu je bio problem, ali iz dosadašnjeg iskustva sam sumnjao na trejler. Nešto je tu bilo neprivlačno, nema dileme, ali je sve postalo nebitno nakon samo 15 minuta filma. ''Ej, pa baš je super film, svidja mi se, znaš?'' – i sve to uz iskren smeh.
Vratimo se zato filmu. J. je bila rezervisana iz nekih svojih dečjih razloga, dok je moja skepsa dolazila iz iskustva. Nakon 'Marša pingvina' i filma 'Happy Feet', Holivud ponovo jaše isti talas, ovog puta začinjen i surferskom mitologijom. Maksimalno sumnjivo, pogotovu što sam i ja jedan od tih koji se uvek lako upecaju na dasku i talase. U 'Pravim surferima' filmska ekipa snima dokumentarac o Svetskom prvenstvu pingvina u surfu, verovatno prvi crtani 'mockumentary'. I već na početku, dakle, atipičan crtać u kojem više dominira atmosfera is britanskog 'Ofisa' u kojem se Riki Gervejs onako tupavo s vremena na vreme obrati kameri, nego film u kojem mistični junaci streme ka Velikom talasu.
Likovi su genijalni: Kodi je mladi i nestrpljivi pretendent na presto, Veliki Z (relaksirani Džef Bridžis iz Big Lebovski faze) bivši heroj koji iz senke priprema novog šampiona, Tenk je aktuelni bezobzirni vladar talasa. Ipak, sporedne uloge diktiraju tempo i zasmejavaju publiku: Chicken Džo je urnebesan i, hm, urađen (J. to naravno nije primetila, pa neće ni vaši mladunci), za Redžija je dovoljno reći da je otelotvorenje svog glasa (Džejms Vuds), u pingvinku Lani će se zaljubiti i mnogi pripadnici drugih vrsta. Ukratko, ako od svih ovih silnih pingvinskih filmova morate da izaberete samo jedan, nema dileme da je ovo pravi izbor.
Konačno, isplatilo se i maltretiranje po bioskopima i besmisleno trošenje para po okolnim radnjama. Isplatilo se i taktiziranje sa rasporedom filmova. Surferi, inače, nisu ni Piksarovi ni Diznijevi, već Sonijevi. Nakon filmova kao što su 'Monster House', pa čak i 'Open Season', njihov sledeći najavljeni projekat, 'Neandertalce', dočekaćemo sa mnogo više respekta. I J. i ja i prazne beogradske dvorane.
Ocene standardne – J. iskrena i posvećena, ja klasičan kalkulant koji čuva ocenu. No, i pored nagoveštene čiste petice za Mućkalicu koja će, nema sumnje, verovatno biti i film meseca, pingvini definitivno i totalno zaslužuju da se malo napregnete i uputite ka bioskopu. Sa ili bez dečurlije.
Ocene:
Ja: ****
J: *****
