... ali, nemojte previše da se radujete; znam, bilo bi mnogo lepše da sam ove nedelje odgledao dva fantastična filma, pa nisam mogao da se odlučim o kojem ću da pišem, ali situacija je skroz drugačija. Gledao sam, dakle, dva prilično kilava filma, od kojih nijedan ne zaslužuje preterano puno pažnje. A nadao sam se da će da bude drugačije.
THE JUDGE
Sudija (2014)
Režija: Dejvid Dobkin
Uloge: Robert Duval, Robert Dauni Džunior
Distributer: Blic
Na početku nije zvučalo loše / velika holivudska sudska drama sa dva slavna Roberta - konsilijere Duvalom i Iron-man Daunijem. Duval je pravedni i ostareli sudija koji na dan smrti
svoje žene automobilom pokosi kriminalca kojeg je već jednom osudio na dugogodišnju robiju.
Sudija se i pored neoborivih dokaza ne seća gaženja, ali tu je zato njegov sin, uspešan advokat koji vodi ceo slučaj. Naravno, odnos oca i sina je sve samo ne idiličan. Da, zvuči kao materijal za Oskara, ako ništa drugo, a ono makar za Duvala, 84-godišnju legendu (1 Oskar i 7 nominacija, 4 Globusa i 6 nominacija) američkog filma, ali ako izuzmemo dve
glavne uloge, u ‘’Sudiji’’ zaista nema apsolutno ničega zanimljivog ne samo Akademiji, već i
nama smrtnicima.
U stvari, samo ta dva lika i postoje u ovom filmu. Svi ostali su samo nažvrljani i jedva odirnuti, pa tako čitavih 140 minuta gledamo dosta loše i nedosledno napisan odnos oca i sina, kao i površno moralisanje o žrtvama i krivcima, sistemu, pravdi i srodnim kategorijama. Teško da ćete u bioskopima ovih dana naići na dosadniji film od ‘’Sudije’’ koji me je toliko smorio, da sam veći deo projekcije proveo prisluškujući sapatnike iz bioskopskog mraka i krišom proveravajući Livescore na svom telefonu. Dotle je išao moj očaj, da sam jednog trenutka poželeo da gledam i nekog Džona Grišama radije nego ovo. Znam da će ovo zvučati nelogično, ali tako je - da sam ga gledao kod kuće na DVD-ju, verovatno ga nikad ne bih završio, barem ne u originalnoj minutaži. Premotavanje bi radilo tek tako.
**
Režija: Majkl Man
Uloge: Kris Hemsvort, Viola Dejvis
Distributer: Taramaunt
''Haker'' je, međutim, mnogo bolji film, ali se i on plasirao daleko ispod očekivanja koja, istina, i nisu bila mala. Razlog je svakako Majkl Man, režiser koji je u mnogo navrata umeo da nas ozbiljno prodrma, naročito ako smo njegove filmove gledali u bioskopima. Neko bi rekao da je Manova filmografija toplo-hladno, ali ako je toplo ''Vrelina'', a hladno ''Miami Vice'', onda vam je jasno na šta mislilm.
Trejler
''Haker'', nema dileme, ide u kategoriju hladno, ali za razliku od ostalih Manovih filmova koji po pravilu makar izgledaju sjajno, ovde imamo i po pitanju vizuala ozbiljnih problema. Film je,
naime, kako mu i ime kaže, bavi tehnologijom i softverima, dijalozi su prepuni izraza kao što su proksi, fajervol i slično, ali slika koja prati sve to, uključujući i subjektivne kadrove putovanja kroz kablove i unutrašnjosti mašina, više izgledaju kao da su nastali negde tamo 80-ih i 90-ih godina, nego u ovom modernom dobu. Dobro, možda i preterujem, ali nisam jedini koji je bio razočaran ''izgledom'' ovog filma.
Ali da ne pomisli neko da mi je samo estetski doživljaj bitan kod Majkla Mana, štaviše, ni ostali elementi ovog tehno trilera nisu me se preterano dojmili. Ovaj dasa Kris Hemsvort, u narodu poznatiji i kao Tor, i ovde izgleda kao naslovna strana nekog ultimativnog ženskog magazina, ali ne i kao najveći haker na planeti, predodređen da spasi svet svojim fantastičnim analitičkim umom. Tor je, dakle, u zatvoru kada nepoznati haker izvrši napad na kinesku nuklearnu elektranu i njujoršku berzu, ali ga FBI ili već neka srodna agencija pod hitno izvlače sa robije ne bi li im pomogao u raskrinkavanju visoko tehnološki obrazovanog teroriste. Da ne davim više, naš junak mic po mic, sve je bliži rešenju tajne, koja i nije tako tajnovita na kraju balade.
(Uzgred, ovaj film - a ovo mu je dodatni minus - u sebi ima i jednog, apsolutno i potpuno neiskorišćenog Holta Mekalanija, mnogima poznatijeg po liku, a ne po imenu. Neki ga pamte iz brojnih TV serija, neki iz ''Borilačkog kluba'', a ja iz genijalne TV serije ''Lights Out''. Genijalne samo za mene, očigledno, jer ni prvu sezonu nije preživela.)
Ukratko - ''Haker'' nije film za premotavanje, mada i on pati od minutaže (133'). Nije potpuni fijasko, ali je definitivno pucanj u prazno. Ilustrativna je scena u kojoj se odvija besomučna pucnjava za vreme religiozne parade u azijskoj četvrti. S jedne strane vizuelni bljesak -la-Man, s druge dramaturška besmislica koja potpuno odskače od ostatka priče koju sam se trudio da pažljivo ispratim, ali mi to baš i nije išlo od ruke. Uostalom, pišem ovo samo tri dana pošto sam odgledao film i... šta se ono beše desilo na kraju?
***
SUDIJA, HAKER (FILMSKE RECENZIJE)
Po ceni jednog jedinog klika, ove nedelje dobijate čak dva filma!
... ali, nemojte previše da se radujete; znam, bilo bi mnogo lepše da sam ove nedelje odgledao dva fantastična filma, pa nisam mogao da se odlučim o kojem ću da pišem, ali situacija je skroz drugačija. Gledao sam, dakle, dva prilično kilava filma, od kojih nijedan ne zaslužuje preterano puno pažnje. A nadao sam se da će da bude drugačije.
THE JUDGE
Sudija (2014)
Režija: Dejvid Dobkin
Uloge: Robert Duval, Robert Dauni Džunior
Distributer: Blic
Na početku nije zvučalo loše / velika holivudska sudska drama sa dva slavna Roberta - konsilijere Duvalom i Iron-man Daunijem. Duval je pravedni i ostareli sudija koji na dan smrti
svoje žene automobilom pokosi kriminalca kojeg je već jednom osudio na dugogodišnju robiju.
Sudija se i pored neoborivih dokaza ne seća gaženja, ali tu je zato njegov sin, uspešan advokat koji vodi ceo slučaj. Naravno, odnos oca i sina je sve samo ne idiličan. Da, zvuči kao materijal za Oskara, ako ništa drugo, a ono makar za Duvala, 84-godišnju legendu (1 Oskar i 7 nominacija, 4 Globusa i 6 nominacija) američkog filma, ali ako izuzmemo dve
glavne uloge, u ‘’Sudiji’’ zaista nema apsolutno ničega zanimljivog ne samo Akademiji, već i
nama smrtnicima.
U stvari, samo ta dva lika i postoje u ovom filmu. Svi ostali su samo nažvrljani i jedva odirnuti, pa tako čitavih 140 minuta gledamo dosta loše i nedosledno napisan odnos oca i sina, kao i površno moralisanje o žrtvama i krivcima, sistemu, pravdi i srodnim kategorijama. Teško da ćete u bioskopima ovih dana naići na dosadniji film od ‘’Sudije’’ koji me je toliko smorio, da sam veći deo projekcije proveo prisluškujući sapatnike iz bioskopskog mraka i krišom proveravajući Livescore na svom telefonu. Dotle je išao moj očaj, da sam jednog trenutka poželeo da gledam i nekog Džona Grišama radije nego ovo. Znam da će ovo zvučati nelogično, ali tako je - da sam ga gledao kod kuće na DVD-ju, verovatno ga nikad ne bih završio, barem ne u originalnoj minutaži. Premotavanje bi radilo tek tako.
**
Režija: Majkl Man
Uloge: Kris Hemsvort, Viola Dejvis
Distributer: Taramaunt
''Haker'' je, međutim, mnogo bolji film, ali se i on plasirao daleko ispod očekivanja koja, istina, i nisu bila mala. Razlog je svakako Majkl Man, režiser koji je u mnogo navrata umeo da nas ozbiljno prodrma, naročito ako smo njegove filmove gledali u bioskopima. Neko bi rekao da je Manova filmografija toplo-hladno, ali ako je toplo ''Vrelina'', a hladno ''Miami Vice'', onda vam je jasno na šta mislilm.
Trejler
''Haker'', nema dileme, ide u kategoriju hladno, ali za razliku od ostalih Manovih filmova koji po pravilu makar izgledaju sjajno, ovde imamo i po pitanju vizuala ozbiljnih problema. Film je,
naime, kako mu i ime kaže, bavi tehnologijom i softverima, dijalozi su prepuni izraza kao što su proksi, fajervol i slično, ali slika koja prati sve to, uključujući i subjektivne kadrove putovanja kroz kablove i unutrašnjosti mašina, više izgledaju kao da su nastali negde tamo 80-ih i 90-ih godina, nego u ovom modernom dobu. Dobro, možda i preterujem, ali nisam jedini koji je bio razočaran ''izgledom'' ovog filma.
Ali da ne pomisli neko da mi je samo estetski doživljaj bitan kod Majkla Mana, štaviše, ni ostali elementi ovog tehno trilera nisu me se preterano dojmili. Ovaj dasa Kris Hemsvort, u narodu poznatiji i kao Tor, i ovde izgleda kao naslovna strana nekog ultimativnog ženskog magazina, ali ne i kao najveći haker na planeti, predodređen da spasi svet svojim fantastičnim analitičkim umom. Tor je, dakle, u zatvoru kada nepoznati haker izvrši napad na kinesku nuklearnu elektranu i njujoršku berzu, ali ga FBI ili već neka srodna agencija pod hitno izvlače sa robije ne bi li im pomogao u raskrinkavanju visoko tehnološki obrazovanog teroriste. Da ne davim više, naš junak mic po mic, sve je bliži rešenju tajne, koja i nije tako tajnovita na kraju balade.
(Uzgred, ovaj film - a ovo mu je dodatni minus - u sebi ima i jednog, apsolutno i potpuno neiskorišćenog Holta Mekalanija, mnogima poznatijeg po liku, a ne po imenu. Neki ga pamte iz brojnih TV serija, neki iz ''Borilačkog kluba'', a ja iz genijalne TV serije ''Lights Out''. Genijalne samo za mene, očigledno, jer ni prvu sezonu nije preživela.)
Ukratko - ''Haker'' nije film za premotavanje, mada i on pati od minutaže (133'). Nije potpuni fijasko, ali je definitivno pucanj u prazno. Ilustrativna je scena u kojoj se odvija besomučna pucnjava za vreme religiozne parade u azijskoj četvrti. S jedne strane vizuelni bljesak -la-Man, s druge dramaturška besmislica koja potpuno odskače od ostatka priče koju sam se trudio da pažljivo ispratim, ali mi to baš i nije išlo od ruke. Uostalom, pišem ovo samo tri dana pošto sam odgledao film i... šta se ono beše desilo na kraju?
***
... ali, nemojte previše da se radujete; znam, bilo bi mnogo lepše da sam ove nedelje odgledao dva fantastična filma, pa nisam mogao da se odlučim o kojem ću da pišem, ali situacija je skroz drugačija. Gledao sam, dakle, dva prilično kilava filma, od kojih nijedan ne zaslužuje preterano puno pažnje. A nadao sam se da će da bude drugačije.
THE JUDGE
Sudija (2014)
Režija: Dejvid Dobkin
Uloge: Robert Duval, Robert Dauni Džunior
Distributer: Blic
Na početku nije zvučalo loše / velika holivudska sudska drama sa dva slavna Roberta - konsilijere Duvalom i Iron-man Daunijem. Duval je pravedni i ostareli sudija koji na dan smrti
svoje žene automobilom pokosi kriminalca kojeg je već jednom osudio na dugogodišnju robiju.
Sudija se i pored neoborivih dokaza ne seća gaženja, ali tu je zato njegov sin, uspešan advokat koji vodi ceo slučaj. Naravno, odnos oca i sina je sve samo ne idiličan. Da, zvuči kao materijal za Oskara, ako ništa drugo, a ono makar za Duvala, 84-godišnju legendu (1 Oskar i 7 nominacija, 4 Globusa i 6 nominacija) američkog filma, ali ako izuzmemo dve
glavne uloge, u ‘’Sudiji’’ zaista nema apsolutno ničega zanimljivog ne samo Akademiji, već i
nama smrtnicima.
U stvari, samo ta dva lika i postoje u ovom filmu. Svi ostali su samo nažvrljani i jedva odirnuti, pa tako čitavih 140 minuta gledamo dosta loše i nedosledno napisan odnos oca i sina, kao i površno moralisanje o žrtvama i krivcima, sistemu, pravdi i srodnim kategorijama. Teško da ćete u bioskopima ovih dana naići na dosadniji film od ‘’Sudije’’ koji me je toliko smorio, da sam veći deo projekcije proveo prisluškujući sapatnike iz bioskopskog mraka i krišom proveravajući Livescore na svom telefonu. Dotle je išao moj očaj, da sam jednog trenutka poželeo da gledam i nekog Džona Grišama radije nego ovo. Znam da će ovo zvučati nelogično, ali tako je - da sam ga gledao kod kuće na DVD-ju, verovatno ga nikad ne bih završio, barem ne u originalnoj minutaži. Premotavanje bi radilo tek tako.
**
Režija: Majkl Man
Uloge: Kris Hemsvort, Viola Dejvis
Distributer: Taramaunt
''Haker'' je, međutim, mnogo bolji film, ali se i on plasirao daleko ispod očekivanja koja, istina, i nisu bila mala. Razlog je svakako Majkl Man, režiser koji je u mnogo navrata umeo da nas ozbiljno prodrma, naročito ako smo njegove filmove gledali u bioskopima. Neko bi rekao da je Manova filmografija toplo-hladno, ali ako je toplo ''Vrelina'', a hladno ''Miami Vice'', onda vam je jasno na šta mislilm.
Trejler
''Haker'', nema dileme, ide u kategoriju hladno, ali za razliku od ostalih Manovih filmova koji po pravilu makar izgledaju sjajno, ovde imamo i po pitanju vizuala ozbiljnih problema. Film je,
naime, kako mu i ime kaže, bavi tehnologijom i softverima, dijalozi su prepuni izraza kao što su proksi, fajervol i slično, ali slika koja prati sve to, uključujući i subjektivne kadrove putovanja kroz kablove i unutrašnjosti mašina, više izgledaju kao da su nastali negde tamo 80-ih i 90-ih godina, nego u ovom modernom dobu. Dobro, možda i preterujem, ali nisam jedini koji je bio razočaran ''izgledom'' ovog filma.
Ali da ne pomisli neko da mi je samo estetski doživljaj bitan kod Majkla Mana, štaviše, ni ostali elementi ovog tehno trilera nisu me se preterano dojmili. Ovaj dasa Kris Hemsvort, u narodu poznatiji i kao Tor, i ovde izgleda kao naslovna strana nekog ultimativnog ženskog magazina, ali ne i kao najveći haker na planeti, predodređen da spasi svet svojim fantastičnim analitičkim umom. Tor je, dakle, u zatvoru kada nepoznati haker izvrši napad na kinesku nuklearnu elektranu i njujoršku berzu, ali ga FBI ili već neka srodna agencija pod hitno izvlače sa robije ne bi li im pomogao u raskrinkavanju visoko tehnološki obrazovanog teroriste. Da ne davim više, naš junak mic po mic, sve je bliži rešenju tajne, koja i nije tako tajnovita na kraju balade.
(Uzgred, ovaj film - a ovo mu je dodatni minus - u sebi ima i jednog, apsolutno i potpuno neiskorišćenog Holta Mekalanija, mnogima poznatijeg po liku, a ne po imenu. Neki ga pamte iz brojnih TV serija, neki iz ''Borilačkog kluba'', a ja iz genijalne TV serije ''Lights Out''. Genijalne samo za mene, očigledno, jer ni prvu sezonu nije preživela.)
Ukratko - ''Haker'' nije film za premotavanje, mada i on pati od minutaže (133'). Nije potpuni fijasko, ali je definitivno pucanj u prazno. Ilustrativna je scena u kojoj se odvija besomučna pucnjava za vreme religiozne parade u azijskoj četvrti. S jedne strane vizuelni bljesak -la-Man, s druge dramaturška besmislica koja potpuno odskače od ostatka priče koju sam se trudio da pažljivo ispratim, ali mi to baš i nije išlo od ruke. Uostalom, pišem ovo samo tri dana pošto sam odgledao film i... šta se ono beše desilo na kraju?
***