American sniper (2014)
Režija: Klint Istvud
Uloge: Bredli Kuper, Sijena Miler
Distributer: Blic
Priznajem, strepeo sam od odlaska na projekciju "Snajperiste" Klinta Istvuda. Malo me je odbijala sva ta polemika oko filma, kontroverze, ali i nezapamćena zarada na blagajnama širom sveta, naročito Amerike. Kažu, na Klinta se u Americi ide kao na hodočašće, ljudi koji inače nikada ne idu u bioskop sada u multiplekse dolaze u buljucima. Isto kao kada je Mel Gibson napravio onaj nesrećni film o Isusu. Najgledaniji Istvudov film ikada. Ratni film sa najvećom zaradom, ikada. Drugi najgledaniji film sa R kategorizacijom (restricted - zabranjen za sve ispod 17 ukoliko nisu u bioskopu sa nekim starijim) ikada, naravno posle Gibsonovog Isusa. Trenutna zarada oko 450 miliona dolara, sa izgledima da se stigne i do milijarde. Čuj, milijarda dolara zarade za film Klinta Istvuda.
A, ustvari, najviše me je brinulo to što ću se možda strašno razočarati u velikog Klinta. Ne nabrajaju mi se sada sva njegova remek-dela, ali svako može i sam da pogleda njegovu filmografiju i kao glumca i kao režisera i da zaključi kakav je gigant Klint Istvud. Ali isto tako svako zna i Klintovu političku narav, njegov konzervativizam i tvrdoglavost. Sećate se prazne Obamine stolice?
A kada se film završio, nisam bio načisto da li da odahnem ili da izađem iz bioskopa natmuren i neraspoložen. Jedno je ipak sigurno - ovo sasvim sigurno nije najbolji film Klinta Istvuda. Ni blizu.
Nisam bio sam - ponovo sam u pomoć pozvao svog oca. Voli ratne filmove, voli i Klinta, a usput su i skoro pa vršnjaci (85). A bio mi je potreban i njegov stav o nekim stvarima koje se striktno tiču same tehnike ratovanja. Stav o snajperistima, pre svega.
Znate o čemu je film, je l' da? O Krisu Kajlu, najubojitijem snajperisti u istoriji američke vojske. O čoveku za kojeg će vam neki reći da je lično ubio 255 ljudi (američka vojska je zvanično verifikovala 155 žrtava), a drugi da je spasao stotine američkih vojnika. O čoveku kojem su vojnici i saborci dali nadimak Legenda, ali i onom čija je glava bila ucenjena na stotine hiljada dolara. Kris (Bredli Kuper) je tipičan Teksašanin čija je najveća ambicija u životu da postane kauboj, ali mu to baš i ne polazi za rukom. Ipak, jednog dana dok na TV-u promiču detalji o napadima na američke ambasade širom sveta, Kris kao da pronalazi sebe i odlučuje da svoj patriotizam stavi u službu Armije. Ubrzo postaje specijalac (foka) sa izrazitim darom za precizno pucanje. Snajper postaje njegov život.
A snajper je pakao, nema dileme. Sećate se bombardovanja i besa prema neprijatelju kojeg ne vidite i koji sa bezbedne udaljenosti džojstikom puca u pokretne mete. E pa, slično vam je i sa snajperistima koji vrebaju iz zaklona. Sa ovim novim puškama oni mogu da budu udaljeni i kilometrima od fronta i da i dalje seju smrt. Ima ih svaka vojska, ali ih niko ne voli. Osim saboraca, naravno.
U ''Snajperisti'' su sve te okolnosti jasno predočene, ali problem je što su one prikazane van
bilo kakvog istorijskog konteksta. Američka vojska je u Iraku i vodi borbe sa Iračanima. Ali šta ta vojska traži tamo, protiv koga se zaista bije i zašto se protiv njih tako fanatično bore i žene i deca, to Klinta Istvuda apsolutno ne interesuje. Njegov fokus je na Krisu Kajlu i njegovom primitivnom shvatanju sveta i sopstvene ličnosti. Ako se samo kroz tu prizmu posmatra svet, onda je ''Snajperista'' izuzetan film, sa snažnom anti-ratnom porukom i brigom o svim vojnicima koji prolaze kroz užase rata. Veterani i njihova nesrećna sudbina (svakog dana u proseku 22 ratna veterana u Americi izvrši samoubistvo) su glavni fokus Klinta Istvuda i kroz sudbinu Krisa Kajla on pokušava da skrene pozornost na ovaj problem, ali i dalje Iračani kao da i ne postoje. Štaviše, njihov tretman je krajnje odvratan u ovom filmu - oni su divljaci, ni manje ni više, primitivci koje bi trebalo civilizovati. Zato i ne čudi ostrašćen stav liberala koji na sav glas upozoravaju da je ovo najbednija republikansko-militaristička propaganda.
Ikada.
Patriotizam ovde funkcioniše samo u glavi Krisa Kajla, i tu je Klint vrlo eksplicitan. Njegov brat i uostalom svi ostali vojnici, očajni su što su u Iraku i jedva čekaju da odu sa tog prokletog mesta. Krisovi prijatelji i familija takođe. Samo njega i dalje vuče ta neobjašnjiva ratna strast.
U isto vreme, ovo je film o porodici, to jest o tome na koji način rat razara ono najsvetije u američkom poimanju života, porodicu. Kris, pod teškim teretom kompleksa spasioca, odlazi čak u ČETIRI navrata u Irak, pritom ostavljajući ženu i dvoje dece u Teksasu. On pati bez njih, ali misija je i dalje na prvom mestu. Ubiti Mustafu (njegov irački pandan) je jedina opsesija.
A kada se i to desi, Kris Kajl, masovni ubica ili heroj, više ne može da pronađe sebe ni na frontu niti uz svoju familiju. Njegova sudbina je opšte poznata, pa tako i nije neki spojler činjenica da na kraju filma (to nije prikazano) Kris gine od metka drugog ratnog veterana koji svoje demone nije uspeo da obuzda. Tek tada, na njegovoj sahrani, u ovom filmu počinju da se vijore američke zastave.
Moj otac nije imao puno komentara na deo koji se tiče moralnih procena Klinta Istvuda. Ratni deo ga je zbunio, jer ovo definitivno nije II svetski rat ni po čemu, pa ni po upotrebi snajpera i ostalih tehnoloških čuda (kako može u isto vreme da nišani neprijateljske vojnike i da telefonom priča sa ženom, kako?). Za najjači momenat u filmu izabrao je detalj sa dečakom koji pokušava da ispali tromblonsku granatu. Kada budete pogledali film i tu scenu, shvatićete koliko sam bio ponosan nakon te izjave.
I dobro, znam, dosta konfuzno zvuči ovaj tekst, ali takav je i ''Snajperista'', 34. film Klinta Istvuda. Surov i otrovan s jedne, topao i brižan s druge strane. Komplikovan u svakom slučaju. I obavezan za gledanje i komentarisanje. Sara Pejlin ga je podržala. Mišel Obama takođe. A vi?
Ja: ***
SNAJPERISTA (FILMSKA RECENZIJA)
O ovom filmu se mnogo priča. Miško Bilbija, kolumnista MONDA, pogledao je ostvarenje Klinta Istvuda. Evo njegovih utisaka.
American sniper (2014)
Režija: Klint Istvud
Uloge: Bredli Kuper, Sijena Miler
Distributer: Blic
Priznajem, strepeo sam od odlaska na projekciju "Snajperiste" Klinta Istvuda. Malo me je odbijala sva ta polemika oko filma, kontroverze, ali i nezapamćena zarada na blagajnama širom sveta, naročito Amerike. Kažu, na Klinta se u Americi ide kao na hodočašće, ljudi koji inače nikada ne idu u bioskop sada u multiplekse dolaze u buljucima. Isto kao kada je Mel Gibson napravio onaj nesrećni film o Isusu. Najgledaniji Istvudov film ikada. Ratni film sa najvećom zaradom, ikada. Drugi najgledaniji film sa R kategorizacijom (restricted - zabranjen za sve ispod 17 ukoliko nisu u bioskopu sa nekim starijim) ikada, naravno posle Gibsonovog Isusa. Trenutna zarada oko 450 miliona dolara, sa izgledima da se stigne i do milijarde. Čuj, milijarda dolara zarade za film Klinta Istvuda.
A, ustvari, najviše me je brinulo to što ću se možda strašno razočarati u velikog Klinta. Ne nabrajaju mi se sada sva njegova remek-dela, ali svako može i sam da pogleda njegovu filmografiju i kao glumca i kao režisera i da zaključi kakav je gigant Klint Istvud. Ali isto tako svako zna i Klintovu političku narav, njegov konzervativizam i tvrdoglavost. Sećate se prazne Obamine stolice?
A kada se film završio, nisam bio načisto da li da odahnem ili da izađem iz bioskopa natmuren i neraspoložen. Jedno je ipak sigurno - ovo sasvim sigurno nije najbolji film Klinta Istvuda. Ni blizu.
Nisam bio sam - ponovo sam u pomoć pozvao svog oca. Voli ratne filmove, voli i Klinta, a usput su i skoro pa vršnjaci (85). A bio mi je potreban i njegov stav o nekim stvarima koje se striktno tiču same tehnike ratovanja. Stav o snajperistima, pre svega.
Znate o čemu je film, je l' da? O Krisu Kajlu, najubojitijem snajperisti u istoriji američke vojske. O čoveku za kojeg će vam neki reći da je lično ubio 255 ljudi (američka vojska je zvanično verifikovala 155 žrtava), a drugi da je spasao stotine američkih vojnika. O čoveku kojem su vojnici i saborci dali nadimak Legenda, ali i onom čija je glava bila ucenjena na stotine hiljada dolara. Kris (Bredli Kuper) je tipičan Teksašanin čija je najveća ambicija u životu da postane kauboj, ali mu to baš i ne polazi za rukom. Ipak, jednog dana dok na TV-u promiču detalji o napadima na američke ambasade širom sveta, Kris kao da pronalazi sebe i odlučuje da svoj patriotizam stavi u službu Armije. Ubrzo postaje specijalac (foka) sa izrazitim darom za precizno pucanje. Snajper postaje njegov život.
A snajper je pakao, nema dileme. Sećate se bombardovanja i besa prema neprijatelju kojeg ne vidite i koji sa bezbedne udaljenosti džojstikom puca u pokretne mete. E pa, slično vam je i sa snajperistima koji vrebaju iz zaklona. Sa ovim novim puškama oni mogu da budu udaljeni i kilometrima od fronta i da i dalje seju smrt. Ima ih svaka vojska, ali ih niko ne voli. Osim saboraca, naravno.
U ''Snajperisti'' su sve te okolnosti jasno predočene, ali problem je što su one prikazane van
bilo kakvog istorijskog konteksta. Američka vojska je u Iraku i vodi borbe sa Iračanima. Ali šta ta vojska traži tamo, protiv koga se zaista bije i zašto se protiv njih tako fanatično bore i žene i deca, to Klinta Istvuda apsolutno ne interesuje. Njegov fokus je na Krisu Kajlu i njegovom primitivnom shvatanju sveta i sopstvene ličnosti. Ako se samo kroz tu prizmu posmatra svet, onda je ''Snajperista'' izuzetan film, sa snažnom anti-ratnom porukom i brigom o svim vojnicima koji prolaze kroz užase rata. Veterani i njihova nesrećna sudbina (svakog dana u proseku 22 ratna veterana u Americi izvrši samoubistvo) su glavni fokus Klinta Istvuda i kroz sudbinu Krisa Kajla on pokušava da skrene pozornost na ovaj problem, ali i dalje Iračani kao da i ne postoje. Štaviše, njihov tretman je krajnje odvratan u ovom filmu - oni su divljaci, ni manje ni više, primitivci koje bi trebalo civilizovati. Zato i ne čudi ostrašćen stav liberala koji na sav glas upozoravaju da je ovo najbednija republikansko-militaristička propaganda.
Ikada.
Patriotizam ovde funkcioniše samo u glavi Krisa Kajla, i tu je Klint vrlo eksplicitan. Njegov brat i uostalom svi ostali vojnici, očajni su što su u Iraku i jedva čekaju da odu sa tog prokletog mesta. Krisovi prijatelji i familija takođe. Samo njega i dalje vuče ta neobjašnjiva ratna strast.
U isto vreme, ovo je film o porodici, to jest o tome na koji način rat razara ono najsvetije u američkom poimanju života, porodicu. Kris, pod teškim teretom kompleksa spasioca, odlazi čak u ČETIRI navrata u Irak, pritom ostavljajući ženu i dvoje dece u Teksasu. On pati bez njih, ali misija je i dalje na prvom mestu. Ubiti Mustafu (njegov irački pandan) je jedina opsesija.
A kada se i to desi, Kris Kajl, masovni ubica ili heroj, više ne može da pronađe sebe ni na frontu niti uz svoju familiju. Njegova sudbina je opšte poznata, pa tako i nije neki spojler činjenica da na kraju filma (to nije prikazano) Kris gine od metka drugog ratnog veterana koji svoje demone nije uspeo da obuzda. Tek tada, na njegovoj sahrani, u ovom filmu počinju da se vijore američke zastave.
Moj otac nije imao puno komentara na deo koji se tiče moralnih procena Klinta Istvuda. Ratni deo ga je zbunio, jer ovo definitivno nije II svetski rat ni po čemu, pa ni po upotrebi snajpera i ostalih tehnoloških čuda (kako može u isto vreme da nišani neprijateljske vojnike i da telefonom priča sa ženom, kako?). Za najjači momenat u filmu izabrao je detalj sa dečakom koji pokušava da ispali tromblonsku granatu. Kada budete pogledali film i tu scenu, shvatićete koliko sam bio ponosan nakon te izjave.
I dobro, znam, dosta konfuzno zvuči ovaj tekst, ali takav je i ''Snajperista'', 34. film Klinta Istvuda. Surov i otrovan s jedne, topao i brižan s druge strane. Komplikovan u svakom slučaju. I obavezan za gledanje i komentarisanje. Sara Pejlin ga je podržala. Mišel Obama takođe. A vi?
Ja: ***
American sniper (2014)
Režija: Klint Istvud
Uloge: Bredli Kuper, Sijena Miler
Distributer: Blic
Priznajem, strepeo sam od odlaska na projekciju "Snajperiste" Klinta Istvuda. Malo me je odbijala sva ta polemika oko filma, kontroverze, ali i nezapamćena zarada na blagajnama širom sveta, naročito Amerike. Kažu, na Klinta se u Americi ide kao na hodočašće, ljudi koji inače nikada ne idu u bioskop sada u multiplekse dolaze u buljucima. Isto kao kada je Mel Gibson napravio onaj nesrećni film o Isusu. Najgledaniji Istvudov film ikada. Ratni film sa najvećom zaradom, ikada. Drugi najgledaniji film sa R kategorizacijom (restricted - zabranjen za sve ispod 17 ukoliko nisu u bioskopu sa nekim starijim) ikada, naravno posle Gibsonovog Isusa. Trenutna zarada oko 450 miliona dolara, sa izgledima da se stigne i do milijarde. Čuj, milijarda dolara zarade za film Klinta Istvuda.
A, ustvari, najviše me je brinulo to što ću se možda strašno razočarati u velikog Klinta. Ne nabrajaju mi se sada sva njegova remek-dela, ali svako može i sam da pogleda njegovu filmografiju i kao glumca i kao režisera i da zaključi kakav je gigant Klint Istvud. Ali isto tako svako zna i Klintovu političku narav, njegov konzervativizam i tvrdoglavost. Sećate se prazne Obamine stolice?
A kada se film završio, nisam bio načisto da li da odahnem ili da izađem iz bioskopa natmuren i neraspoložen. Jedno je ipak sigurno - ovo sasvim sigurno nije najbolji film Klinta Istvuda. Ni blizu.
Nisam bio sam - ponovo sam u pomoć pozvao svog oca. Voli ratne filmove, voli i Klinta, a usput su i skoro pa vršnjaci (85). A bio mi je potreban i njegov stav o nekim stvarima koje se striktno tiču same tehnike ratovanja. Stav o snajperistima, pre svega.
Znate o čemu je film, je l' da? O Krisu Kajlu, najubojitijem snajperisti u istoriji američke vojske. O čoveku za kojeg će vam neki reći da je lično ubio 255 ljudi (američka vojska je zvanično verifikovala 155 žrtava), a drugi da je spasao stotine američkih vojnika. O čoveku kojem su vojnici i saborci dali nadimak Legenda, ali i onom čija je glava bila ucenjena na stotine hiljada dolara. Kris (Bredli Kuper) je tipičan Teksašanin čija je najveća ambicija u životu da postane kauboj, ali mu to baš i ne polazi za rukom. Ipak, jednog dana dok na TV-u promiču detalji o napadima na američke ambasade širom sveta, Kris kao da pronalazi sebe i odlučuje da svoj patriotizam stavi u službu Armije. Ubrzo postaje specijalac (foka) sa izrazitim darom za precizno pucanje. Snajper postaje njegov život.
A snajper je pakao, nema dileme. Sećate se bombardovanja i besa prema neprijatelju kojeg ne vidite i koji sa bezbedne udaljenosti džojstikom puca u pokretne mete. E pa, slično vam je i sa snajperistima koji vrebaju iz zaklona. Sa ovim novim puškama oni mogu da budu udaljeni i kilometrima od fronta i da i dalje seju smrt. Ima ih svaka vojska, ali ih niko ne voli. Osim saboraca, naravno.
U ''Snajperisti'' su sve te okolnosti jasno predočene, ali problem je što su one prikazane van
bilo kakvog istorijskog konteksta. Američka vojska je u Iraku i vodi borbe sa Iračanima. Ali šta ta vojska traži tamo, protiv koga se zaista bije i zašto se protiv njih tako fanatično bore i žene i deca, to Klinta Istvuda apsolutno ne interesuje. Njegov fokus je na Krisu Kajlu i njegovom primitivnom shvatanju sveta i sopstvene ličnosti. Ako se samo kroz tu prizmu posmatra svet, onda je ''Snajperista'' izuzetan film, sa snažnom anti-ratnom porukom i brigom o svim vojnicima koji prolaze kroz užase rata. Veterani i njihova nesrećna sudbina (svakog dana u proseku 22 ratna veterana u Americi izvrši samoubistvo) su glavni fokus Klinta Istvuda i kroz sudbinu Krisa Kajla on pokušava da skrene pozornost na ovaj problem, ali i dalje Iračani kao da i ne postoje. Štaviše, njihov tretman je krajnje odvratan u ovom filmu - oni su divljaci, ni manje ni više, primitivci koje bi trebalo civilizovati. Zato i ne čudi ostrašćen stav liberala koji na sav glas upozoravaju da je ovo najbednija republikansko-militaristička propaganda.
Ikada.
Patriotizam ovde funkcioniše samo u glavi Krisa Kajla, i tu je Klint vrlo eksplicitan. Njegov brat i uostalom svi ostali vojnici, očajni su što su u Iraku i jedva čekaju da odu sa tog prokletog mesta. Krisovi prijatelji i familija takođe. Samo njega i dalje vuče ta neobjašnjiva ratna strast.
U isto vreme, ovo je film o porodici, to jest o tome na koji način rat razara ono najsvetije u američkom poimanju života, porodicu. Kris, pod teškim teretom kompleksa spasioca, odlazi čak u ČETIRI navrata u Irak, pritom ostavljajući ženu i dvoje dece u Teksasu. On pati bez njih, ali misija je i dalje na prvom mestu. Ubiti Mustafu (njegov irački pandan) je jedina opsesija.
A kada se i to desi, Kris Kajl, masovni ubica ili heroj, više ne može da pronađe sebe ni na frontu niti uz svoju familiju. Njegova sudbina je opšte poznata, pa tako i nije neki spojler činjenica da na kraju filma (to nije prikazano) Kris gine od metka drugog ratnog veterana koji svoje demone nije uspeo da obuzda. Tek tada, na njegovoj sahrani, u ovom filmu počinju da se vijore američke zastave.
Moj otac nije imao puno komentara na deo koji se tiče moralnih procena Klinta Istvuda. Ratni deo ga je zbunio, jer ovo definitivno nije II svetski rat ni po čemu, pa ni po upotrebi snajpera i ostalih tehnoloških čuda (kako može u isto vreme da nišani neprijateljske vojnike i da telefonom priča sa ženom, kako?). Za najjači momenat u filmu izabrao je detalj sa dečakom koji pokušava da ispali tromblonsku granatu. Kada budete pogledali film i tu scenu, shvatićete koliko sam bio ponosan nakon te izjave.
I dobro, znam, dosta konfuzno zvuči ovaj tekst, ali takav je i ''Snajperista'', 34. film Klinta Istvuda. Surov i otrovan s jedne, topao i brižan s druge strane. Komplikovan u svakom slučaju. I obavezan za gledanje i komentarisanje. Sara Pejlin ga je podržala. Mišel Obama takođe. A vi?
Ja: ***
