NIGHTCRAWLER
Noćne hronike (2014)
Režija: Den Gilroj
Uloge: Džejk Džilenhal, Rene Ruso
Distributer: Blic
Ovaj mart ispade super mesec za odlazak u bioskop. Iznenađujuća količina dobrih, odličnih filmova u našim bioskopima, ali samo ako požurite, jer po običaju - što bolji film, to kraći ostanak u multipleksima - i ovaj o kojem danas čitate, jedva da još egzistira na repertoaru. Samo jedna projekcija dnevno i to kasno uveče. Zabrinjavajuće. Po ovaj grad, naravno, jer distributeri imaju jasan rezon šta i koliko dugo može da opstane. Gledanost je sve u tom sistemu.
A za film "Noćne hronike" to je prava šteta, jer se radi o fenomenalnom bioskopskom trileru, uzbudljivom, sa strašnom pričom, neverovatnim glumcima i likovima, uvek aktuelnom temom i inspirativnom režijom. U stvari, vrlo je teško naći manu ovom filmu. Požurite, dakle.
Lu Blum je na dnu civilizacijske lestvice. Krade šahtove i sličnu gvožđuriju po Los Anđelesu i prodaje ih po otpadima. Prebija i otima. Sve dok slučajno ne nabasa na saobraćajnu nesreću i svojim očima vidi kako rade novinarske ekipe koje izveštavaju za crne hronike lokalnih televizija. Inspirisan viđenim, momentalno odlučuje da ukradeni bicikl u zalagaonici zameni za skromnu kameru i policijski radio skener. Iste večeri uspeva da snimi posledice teškog sudara i da jednoj TV stanici proda taj snimak. Lu je, reklo bi se, konačno pronašao posao za koji je rođen. Međutim, linija koja razdvaja objektivnog posmatrača i učesnika u događaju, za njega kada ne postoji. A tu je i Nina, noćni urednik vesti. Njeni etički standardi su takođe vrlo rastegljivi.
Reditelju debitantu, Denu Gilroju, potrebno je više od pola filma da izgradi Luov lik, jer tek nakon punih sat vremena on nailazi na slučaj koji predstavlja centralni deo priče. On to, međutim, radi na maestralan način. U trenutku kada Lu uspe da pre policije stigne na mesto trostrukog ubistva u otmenom delu Los Anđelesa, nama je sve potpuno jasno: i to kako će se u toj situaciji on poneti, a bogami i u kom pravcu će ići razrešenje cele priče. Jer, do tada smo svi već toliko duboko u koži ovog sociopate, da nas ništa više ne može iznenaditi. Ili možda ipak može? Ne brinite, neću ništa spojlovati.
Inače, delimična predvidljivost ovde nikako nije mana.
Možda sve to (poistovećenje sa glavnim junakom) i ne zvuči kao dobra stvar - uostalom T. mi je priznao da je on upravo sa tim imao ozbiljan problem i da nikako nije mogao da se saživi sa tako odvratnim likom - ali, meni je to bio zaista jedan naročit kvalitet ovog trilera. Usput, Džilenhal je apsolutno briljantan kao Lu Blum, totalna i jedinstvena moralna nakaza. On to radi sa neverovatnom lakoćom, sve vreme sa nekim jezivim kezom ili grimasom na licu, a tu su naravno i stvari koje izgovara u komunikaciji sa svojim saradnikom, konkurencijom, policijom ili već pomenutom Ninom. Glumački, teško je ne primetiti jako veliku sličnost između Džilenhala i ranog De Nira, naročito onog iz "Taksiste".
Nina je Rene Ruso, pomalo zaboravljena glumica koja ovde briljira bez obzira na to što je ulogu, nema zbora, dobila preko kreveta (Gilrojeva žena). Ona je TV urednica u godinama i Lu samo njoj želi da prodaje svoje snimke. Naravno, sve ima svoj razlog i svoju cenu, a Nina je u situaciji u kojoj baš i nema neki pregovarački potencijal. Njihov odnos je jeziv, ali u "Noćnim hronikama" jezivo je i neodoljivo, što daje i posebnu čar filmu.
(Ne treba smetnuti sa uma ni temu, tabloidno novinarstvo, nešto toliko blisko i našoj stvarnosti. Istina, kod nas se tabloidi više bave lokalnim kvazi selebritijima, dok crna hronika ima nešto drugačiji tretman, ali neka poređenja su neizbežna.)
Nekoliko scena, na primer obračun u restoranu, kao i potera koja sledi, i vizuelno i kako godhoćete, demonstracija su onog najlepšeg u američkom filmu - trenutka kada zabava i umetnost postaju najbolji prijatelji.
To može samo ozbiljan talenat i prosto je neverovatno da nas je takvim trenutkom častio jedan debitant. Istina, i genijalni snimatelj Robert Elsvit (Boogie Nights, Magnolia, There Will Be Blood) je sve vreme tu, uz Gilroja. Demonski spoj, ako mene pitate.
Ipak, scenario je taj koji, da iskoristim popularan termin iz fudbalskog novinarstva, pravi razliku. Gilroj je odgovoran i za taj deo posla, pa ga to na kraju balade čini i najvećim dobitnikom ovog filmskog dragulja, koji se i ne dešava preterano često ovih godina. Gilrojev scenario nije samo satira o novinarstvu, već i beskompromisna studija o vremenu u kojem živimo, vremenu kojeg bi trebalo da se ozbiljno uplašimo.
Ja: *****
NOĆNE HRONIKE (FILMSKA RECENZIJA)
Kolumnista MONDA Miško Bilbija ponovo je gledao zanimljiv film u domaćim bioskopima. Triler, jaka priča, odlični glumci... Miško je dao PET zvezdica!!! Ko je rekao Mašan Lekić, Mladen Mijatović? Požurite dok je film još na repertoaru!
NIGHTCRAWLER
Noćne hronike (2014)
Režija: Den Gilroj
Uloge: Džejk Džilenhal, Rene Ruso
Distributer: Blic
Ovaj mart ispade super mesec za odlazak u bioskop. Iznenađujuća količina dobrih, odličnih filmova u našim bioskopima, ali samo ako požurite, jer po običaju - što bolji film, to kraći ostanak u multipleksima - i ovaj o kojem danas čitate, jedva da još egzistira na repertoaru. Samo jedna projekcija dnevno i to kasno uveče. Zabrinjavajuće. Po ovaj grad, naravno, jer distributeri imaju jasan rezon šta i koliko dugo može da opstane. Gledanost je sve u tom sistemu.
A za film "Noćne hronike" to je prava šteta, jer se radi o fenomenalnom bioskopskom trileru, uzbudljivom, sa strašnom pričom, neverovatnim glumcima i likovima, uvek aktuelnom temom i inspirativnom režijom. U stvari, vrlo je teško naći manu ovom filmu. Požurite, dakle.
Lu Blum je na dnu civilizacijske lestvice. Krade šahtove i sličnu gvožđuriju po Los Anđelesu i prodaje ih po otpadima. Prebija i otima. Sve dok slučajno ne nabasa na saobraćajnu nesreću i svojim očima vidi kako rade novinarske ekipe koje izveštavaju za crne hronike lokalnih televizija. Inspirisan viđenim, momentalno odlučuje da ukradeni bicikl u zalagaonici zameni za skromnu kameru i policijski radio skener. Iste večeri uspeva da snimi posledice teškog sudara i da jednoj TV stanici proda taj snimak. Lu je, reklo bi se, konačno pronašao posao za koji je rođen. Međutim, linija koja razdvaja objektivnog posmatrača i učesnika u događaju, za njega kada ne postoji. A tu je i Nina, noćni urednik vesti. Njeni etički standardi su takođe vrlo rastegljivi.
Reditelju debitantu, Denu Gilroju, potrebno je više od pola filma da izgradi Luov lik, jer tek nakon punih sat vremena on nailazi na slučaj koji predstavlja centralni deo priče. On to, međutim, radi na maestralan način. U trenutku kada Lu uspe da pre policije stigne na mesto trostrukog ubistva u otmenom delu Los Anđelesa, nama je sve potpuno jasno: i to kako će se u toj situaciji on poneti, a bogami i u kom pravcu će ići razrešenje cele priče. Jer, do tada smo svi već toliko duboko u koži ovog sociopate, da nas ništa više ne može iznenaditi. Ili možda ipak može? Ne brinite, neću ništa spojlovati.
Inače, delimična predvidljivost ovde nikako nije mana.
Možda sve to (poistovećenje sa glavnim junakom) i ne zvuči kao dobra stvar - uostalom T. mi je priznao da je on upravo sa tim imao ozbiljan problem i da nikako nije mogao da se saživi sa tako odvratnim likom - ali, meni je to bio zaista jedan naročit kvalitet ovog trilera. Usput, Džilenhal je apsolutno briljantan kao Lu Blum, totalna i jedinstvena moralna nakaza. On to radi sa neverovatnom lakoćom, sve vreme sa nekim jezivim kezom ili grimasom na licu, a tu su naravno i stvari koje izgovara u komunikaciji sa svojim saradnikom, konkurencijom, policijom ili već pomenutom Ninom. Glumački, teško je ne primetiti jako veliku sličnost između Džilenhala i ranog De Nira, naročito onog iz "Taksiste".
Nina je Rene Ruso, pomalo zaboravljena glumica koja ovde briljira bez obzira na to što je ulogu, nema zbora, dobila preko kreveta (Gilrojeva žena). Ona je TV urednica u godinama i Lu samo njoj želi da prodaje svoje snimke. Naravno, sve ima svoj razlog i svoju cenu, a Nina je u situaciji u kojoj baš i nema neki pregovarački potencijal. Njihov odnos je jeziv, ali u "Noćnim hronikama" jezivo je i neodoljivo, što daje i posebnu čar filmu.
(Ne treba smetnuti sa uma ni temu, tabloidno novinarstvo, nešto toliko blisko i našoj stvarnosti. Istina, kod nas se tabloidi više bave lokalnim kvazi selebritijima, dok crna hronika ima nešto drugačiji tretman, ali neka poređenja su neizbežna.)
Nekoliko scena, na primer obračun u restoranu, kao i potera koja sledi, i vizuelno i kako godhoćete, demonstracija su onog najlepšeg u američkom filmu - trenutka kada zabava i umetnost postaju najbolji prijatelji.
To može samo ozbiljan talenat i prosto je neverovatno da nas je takvim trenutkom častio jedan debitant. Istina, i genijalni snimatelj Robert Elsvit (Boogie Nights, Magnolia, There Will Be Blood) je sve vreme tu, uz Gilroja. Demonski spoj, ako mene pitate.
Ipak, scenario je taj koji, da iskoristim popularan termin iz fudbalskog novinarstva, pravi razliku. Gilroj je odgovoran i za taj deo posla, pa ga to na kraju balade čini i najvećim dobitnikom ovog filmskog dragulja, koji se i ne dešava preterano često ovih godina. Gilrojev scenario nije samo satira o novinarstvu, već i beskompromisna studija o vremenu u kojem živimo, vremenu kojeg bi trebalo da se ozbiljno uplašimo.
Ja: *****
NIGHTCRAWLER
Noćne hronike (2014)
Režija: Den Gilroj
Uloge: Džejk Džilenhal, Rene Ruso
Distributer: Blic
Ovaj mart ispade super mesec za odlazak u bioskop. Iznenađujuća količina dobrih, odličnih filmova u našim bioskopima, ali samo ako požurite, jer po običaju - što bolji film, to kraći ostanak u multipleksima - i ovaj o kojem danas čitate, jedva da još egzistira na repertoaru. Samo jedna projekcija dnevno i to kasno uveče. Zabrinjavajuće. Po ovaj grad, naravno, jer distributeri imaju jasan rezon šta i koliko dugo može da opstane. Gledanost je sve u tom sistemu.
A za film "Noćne hronike" to je prava šteta, jer se radi o fenomenalnom bioskopskom trileru, uzbudljivom, sa strašnom pričom, neverovatnim glumcima i likovima, uvek aktuelnom temom i inspirativnom režijom. U stvari, vrlo je teško naći manu ovom filmu. Požurite, dakle.
Lu Blum je na dnu civilizacijske lestvice. Krade šahtove i sličnu gvožđuriju po Los Anđelesu i prodaje ih po otpadima. Prebija i otima. Sve dok slučajno ne nabasa na saobraćajnu nesreću i svojim očima vidi kako rade novinarske ekipe koje izveštavaju za crne hronike lokalnih televizija. Inspirisan viđenim, momentalno odlučuje da ukradeni bicikl u zalagaonici zameni za skromnu kameru i policijski radio skener. Iste večeri uspeva da snimi posledice teškog sudara i da jednoj TV stanici proda taj snimak. Lu je, reklo bi se, konačno pronašao posao za koji je rođen. Međutim, linija koja razdvaja objektivnog posmatrača i učesnika u događaju, za njega kada ne postoji. A tu je i Nina, noćni urednik vesti. Njeni etički standardi su takođe vrlo rastegljivi.
Reditelju debitantu, Denu Gilroju, potrebno je više od pola filma da izgradi Luov lik, jer tek nakon punih sat vremena on nailazi na slučaj koji predstavlja centralni deo priče. On to, međutim, radi na maestralan način. U trenutku kada Lu uspe da pre policije stigne na mesto trostrukog ubistva u otmenom delu Los Anđelesa, nama je sve potpuno jasno: i to kako će se u toj situaciji on poneti, a bogami i u kom pravcu će ići razrešenje cele priče. Jer, do tada smo svi već toliko duboko u koži ovog sociopate, da nas ništa više ne može iznenaditi. Ili možda ipak može? Ne brinite, neću ništa spojlovati.
Inače, delimična predvidljivost ovde nikako nije mana.
Možda sve to (poistovećenje sa glavnim junakom) i ne zvuči kao dobra stvar - uostalom T. mi je priznao da je on upravo sa tim imao ozbiljan problem i da nikako nije mogao da se saživi sa tako odvratnim likom - ali, meni je to bio zaista jedan naročit kvalitet ovog trilera. Usput, Džilenhal je apsolutno briljantan kao Lu Blum, totalna i jedinstvena moralna nakaza. On to radi sa neverovatnom lakoćom, sve vreme sa nekim jezivim kezom ili grimasom na licu, a tu su naravno i stvari koje izgovara u komunikaciji sa svojim saradnikom, konkurencijom, policijom ili već pomenutom Ninom. Glumački, teško je ne primetiti jako veliku sličnost između Džilenhala i ranog De Nira, naročito onog iz "Taksiste".
Nina je Rene Ruso, pomalo zaboravljena glumica koja ovde briljira bez obzira na to što je ulogu, nema zbora, dobila preko kreveta (Gilrojeva žena). Ona je TV urednica u godinama i Lu samo njoj želi da prodaje svoje snimke. Naravno, sve ima svoj razlog i svoju cenu, a Nina je u situaciji u kojoj baš i nema neki pregovarački potencijal. Njihov odnos je jeziv, ali u "Noćnim hronikama" jezivo je i neodoljivo, što daje i posebnu čar filmu.
(Ne treba smetnuti sa uma ni temu, tabloidno novinarstvo, nešto toliko blisko i našoj stvarnosti. Istina, kod nas se tabloidi više bave lokalnim kvazi selebritijima, dok crna hronika ima nešto drugačiji tretman, ali neka poređenja su neizbežna.)
Nekoliko scena, na primer obračun u restoranu, kao i potera koja sledi, i vizuelno i kako godhoćete, demonstracija su onog najlepšeg u američkom filmu - trenutka kada zabava i umetnost postaju najbolji prijatelji.
To može samo ozbiljan talenat i prosto je neverovatno da nas je takvim trenutkom častio jedan debitant. Istina, i genijalni snimatelj Robert Elsvit (Boogie Nights, Magnolia, There Will Be Blood) je sve vreme tu, uz Gilroja. Demonski spoj, ako mene pitate.
Ipak, scenario je taj koji, da iskoristim popularan termin iz fudbalskog novinarstva, pravi razliku. Gilroj je odgovoran i za taj deo posla, pa ga to na kraju balade čini i najvećim dobitnikom ovog filmskog dragulja, koji se i ne dešava preterano često ovih godina. Gilrojev scenario nije samo satira o novinarstvu, već i beskompromisna studija o vremenu u kojem živimo, vremenu kojeg bi trebalo da se ozbiljno uplašimo.
Ja: *****
