ANTMEN
Ant-Man (2015)
Režija: Pejton Rid
Uloge: Pol Rad, Majkl Daglas
Distributer: Taramaunt
Isprva mi nije bilo jasno zašto me je obuzela iznenadna nostalgija i seta za prošlim vremenima kada sam prvi put ugledao tizer plakat za novi Marvelov film ''Antmen''. A plakat je oličenje minimalizma – potpuno beo, sa crnom tačkom u sredini. Ipak, kada malo bolje pogledate, crna tačka je glavni junak filma Antmen, u mravljoj veličini.
A onda sam se setio. Pre mnogo, mnogo godina, kada su se na jaknama ponosno nosili bedževi rok bendova, imao sam jedan koji sam stvarno voleo, mnogo više nego sam bend koji je predstavljao. A izgledao je skoro pa identično – potpuno beli bedž, sa crnom tačkicom u sredini. Malo bliže – i tačkica se pretvarala u mrava. Radilo se o bendu Adam & The Ants, još jednom od na trenutke zanimljivom sastavu koji je svoju karijeru gradio na ruševinama prerano preminulog panka. Dugo sam ga nosio, a onda je i on nestao.
Kada sam skroz dešifrovao svoja osećanja dok sam i dalje buljio u Antmen plakat, pomislio sam samo na jednu stvar: neće valjda i ovog puta promo alatka biti bolja od samog proizvoda? A onda sam se setio još jedne svoje dečačke fascinacije u koju su bili uključeni mravi – crno-beli film ''Them'', možda i prvi SF sa tzv. nuklearnim monstrumima, insektima koji su iz različitih razloga postali ogromni mutanti spremni da satru čovečanstvo. Fenomanalan film, mada možda ne bi bilo loše da ga ponovo pogledam ovih dana, da vidim čega se ja to zapravo sećam. Bilo kako bilo, sada sam bio potpuno spreman za svetsku premijeru ''Antmena''.
Dvanaesti film iz filmskog Marvelovog sveta bavi se ovim sićušnim junakom čije filmsko vreme, nema sumnje, tek dolazi. U stripu, postoji od 1962, zahvaljujući pre svega Stenu Liju, a poslednju stripovsku inkarnaciju potpisuje vrlo često genijalni Nik Spenser (da, da, sve preporuke). Do sada su najmanje četiri različita lika nosila sada već slavno odelo i kacigu, ali Henk Pim i Skot Leng su ubedljivo najpoznatiji. Njima se bavi i Pejton Rid u filmu koji je tek započeo svoj bioskopski život.
Godina je 1989. i Henk Pim (Majkl Daglas) daje otkaz u S.H.I.E.L.D.-u kada shvata da je ova organizacija na putu da iskopira njegovo čudesno odelo koje omogućuje smanjivanje. Svestan da Šild to neće moći da izvede bez njegove pomoći, on odlučuje da originalno odelo sakrije. Mnogo godina kasnije, opasnost je još veća, jer Pimova sopstvena kompanija, iz koje je on izbačen voljom upravnog odbora na čelu sa njegovim učenikom Darenom Krosom, takođe napreduje na projektu odela. Pim nema izbora i donosi odluku da pronađe nekoga ko će koristeći njegov kostim da provali u kompaniju i ukrade prototip odela pod imenom ''Yellowjacket''. Izbor pada na romantičnog provalnika Skota Langa koji samo što je izašao iz zatvora zbog robinhudovske pljačke neimenovane zle korporacije. I tu tek, naravno, počinje ova priča o heroju koji je u stanju da smanji drastično svoju pojavu, ali i da enormno pojača svoju snagu.
Za početak, Marvelov kasting je, po običaju, perfektan. Na stranu Majkl Daglas koji odavno nije ostvario bolju i zanimljiviju ulogu, ali Pol Rad je pravo otkrovenje. Ako iko poseduje lice koje se tako savršeno uklapa u karakter Skota Lenga, onda je to upravo ovaj tip. Rad je, po sopstvenom priznanju, u pripremama za ovu ulogu primenio tehniku totalnog uživljavanja u ulogu, pa je tako čitavu godinu proveo na striktnim dijetama, ali bez obzira kako je došao da forme u kojoj se prikazuje u filmu, on je impresivan u svom kostimu.
Film ima, po oprobanom holivudskom receptu, dva dela; prvi u kojem upoznajemo likove i narativ koji se bavi poreklom i postankom dotičnog junaka, i drugi koja je čista i neprekidna akcija. Obično je ovaj prvi deo mnogo zanimljiviji i originalniji, ali ovog puta je sumanuta i uglavnom spektakularna akcija začinjena ne samo do sada neviđenim efektima, već je prožeta i pomalo bizarnim i uvrnutim sekvencama koje ne dozvoljavaju jurnjavi i eksplozijama da postanu predvidljivi i dosadni. Neverica je prava reč koja oslikava rekaciju publike na sve ludosti koje se mogu videti na platnu u drugoj polovini ''Antmena''.
Takođe, ''Antmen'' je verovatno i najduhovitiji film u dosadašnjoj MCU (Marvel Cinematic Universe) istoriji, ako ne računamo ''Čuvare Galaksije''. Langova ''ekipa'' iz zatvora koja mu daje podršku i u ovom poduhvatu, rafalno ispaljuje fazone kao da se radi o Piksarovom crtaću, a i neka rediteljska rešenja, naročito ona koja se odnose na trenutke kada Majkl Penja, sa svojim besmrtnim kezom, prepričava svoje zabavne događaje, zaista su za pamćenje.
Tinejdžerke sa kojim sam gledao film imale su poprilično različite doživljaje za vreme 3D projekcije, pa se to vidi i po njihovim ocenama, a generalno su njihove impresije bile poređane od konstatacije da u filmu ima previše detinjastih delova, pa do toga da je humor bio prvoklasan.
Ja sam bio prezadovoljan, da budem potpuno iskren. Možda nisam bio očaran kao prilikom projekcije prvih ''Osvetnika'', niti sam bio toliko nasmejan kao kod ''Čuvara Galaksije'', ali nema dileme da je ovo bio jedan od najboljih bioskopskih provoda ovog leta, makar do sada. ''Nemoguća misija'' će morati da bude baš jaka ne bi li nadmašila ovaj stepen akcionog spektakla.
''Antmen'' nam se vraća već narednog leta, kao ispomoć Kapetanu Americi koji će voditi glavnu reč u Građanskom ratu koji se priprema, a siguran sam da će doživeti i sopstvene nastavke. Ovaj film koji je u isto vreme i komedija i akcija i porodična drama, to svakako i zaslužuje. A da li je nakon svega veličina bitna ili nije, procenite sami.
Ja: ****
J: ***
I: ****1/2