POSETA (FILMSKA RECENZIJA)

POSETA

Uloge: Olivija Dejong, Ed Oksenbold

Distributer: Taramaunt

Znao sam da nedelja popodne nije idealan termin za odlazak u bioskop, naročito ako je on zatočen u nekom od zdanja poznatijih i pod nazivom šoping centar, ali zaista nisam imao drugog izbora. Dedlajn pritisao, a bogami i škola je počela, tako da smo J. (16) i ja bili prinuđeni da se u startu probijamo kroz zastrašujuće veliki broj ljudi na pokretnim stepenicama i po hodnicima Ušća. Uvek mučno iskustvo, nema šta, ali ja sam se nadao da će se sav trud isplatiti.

Svojoj ćerci sam ponudio dva filma, ''Poklon'' i ''Posetu'', a ona je odabrala ovaj drugi. Mislim da je termin bio jedini kriterijum – neka tinejdžerska akcija se odvijala kasnije uveče – ali ja sam bio zadovoljan jer sam nekako uspeo da izmanipulišem celu stvar i stvorim sebi situaciju u kojoj sam, eto, samo igrom slučaja, prinuđen da gledam novi film M. Najta Šajmalana.

Jer, mnogi to već dobro znaju, dotični je moj ''guilty pleasure'' za sva vremena. Istina, ponekad čak i ja izgubim strpljenje sa njegovom filmografijom (''Airbendera'' sam čak i namerno propustio), ali ovog puta sam bio baš nestrpljiv. Uostalom, njegov novi film u najavi uopšte nije ličio na nešto što smo navikli da vidimo od ovog Indusa koji nam je već podario neke naslove koje na ovaj ili onaj način teško da možemo da zaboravimo – ''Šesto čulo'', ''Znaci'', ''The Village''...

Zlobnici su me u bioskop ispratili uz pomoć zajedljivih komentara (G. je čak dva puta poručio da je čuo kako novi Šajmalan odlično počinje, ha ha), ali ja sam bio siguran da me u svakom slučaju u bioskopu čeka dobra zabava. I prazna dvorana, jer ko će još u ovom gradu u nedelju popodne da se bavi horor-komedijom propalog indijskog režisera.

(Samo ću dodati da su uslovi za gledanje filma u krcatoj dvorani bili apsolutno neregularni. Vrištanje, smejanje, dovikivanje. Pakao. Nikad više nedeljom popodne u bioskop.)

Film stvarno počinje dobro, iako ne preterano originalno. Rebeka i Tajler se pripremaju na jednonedeljni izlet do babe i dede koje, zbog majčine predistorije sa svojim roditeljima, praktično i ne poznaju. Na prvi susret idu bez majke, ali sa kamerom koja će im poslužiti da od celog događaja naprave kućni dokumentarni film koji će joj kasnije pokazati i tako, možda, rešiti napetu porodičnu situaciju. U izolovanu kuću u malom mestu stižu bez ikakvih problema i nakon upoznavanja sa majčinim roditeljima, počinje avantura kakvoj se nisu ni nadali. Avantura možda i nije najbolji termin za ono što im se sprema.

Ne znam šta da kažem o horor komedijama, jer kadgod pomislim kako taj hibrid stvarno nema nikakvog smisla, ja se setim Sema Rejmija i njegovih ''Evil Dead'' filmova, ili nekih parodija Roberta Rodrigeza, pa se setim i ponekog Rodžera Kormana, ali ovog puta sam ipak bio pomalo skeptičan. Na kraju, uopšte nisam bio siguran koliko je ovo bila komedija. Da, tinejdžeri su se smejali na sav glas, ali u najvećem broju slučaja, nisam bio ubeđen u to da taj izliv smeha nije bio reakcija na strah i horor koji je Šajmalan emitovao sa platna.

Usput, ni taj pseudo dokumentarni ''found footage'' podžanr nije nešto bog zna kako originalan i meni omiljen pristup, ali bez obzira na sve, ''Poseta'' funkcioniše na svim nivoima. Možda su tehnike koje Šajmalan koristi prevaziđene i zastarele, ali njegov šarm i upornost ponovo funkcionišu.

Ovog puta Šajmalan na raspolaganju ima mali budžet i uglavnom nepoznate glumce, ali taj kasting funkcioniše besprekorno, naročito klinac Tajler (Oksenbold) koji najviše doprinosi komičnom elementu filma. Ali i onom stravičnom.

Ali da skratim priču i da pojednostavim stvar – ''Poseta'' je, bez obzira na žanrovske odrednice i kategorizaciju, neverovatno zabavan i u isto vreme i strašan film, jedan od najboljih ove sezone.

Iako u mnogim segmentima netipičan za Šajmalana, on skriveno u sebi nosi upravo ono što najviše i pamtimo od ovog autora – precizan, ali i misteriozan scenario, pregršt kinematografskih iznenađenja i najmanje jedan ozbiljan ''twist'' u priči. Dovoljan da zaboravite da ste do tog trenutka gledali pomalo komičnu i pomalo strašnu pričicu. Smeha će biti i nakon tog preokreta, ali koža ostaje naježena do samog kraja.

Iako na prvi pogled ''Poseta'' deluje kao lagano letnje štivo, perfektno predstavljen odnos dece i staraca daje mu i dodatno zanimljivu dimenziju; početna dečja tolerancija uvrnutom ponašanju babe i dede čini da ono što kasnije počne da se dešava u filmu bude još efektnije i upravo je to taj momenat koji nam nagoveštava da se Šajmalan polako vraća u onu staru formu iz koje je ispao odavno. Eto, priznajem i sam, možda sam ga bio i otpisao, ali sad mogu i naglas da kažem: Em Najt Šajmalan – back in business!

Ja: ****

J: ****

POSETA

Uloge: Olivija Dejong, Ed Oksenbold

Distributer: Taramaunt

Znao sam da nedelja popodne nije idealan termin za odlazak u bioskop, naročito ako je on zatočen u nekom od zdanja poznatijih i pod nazivom šoping centar, ali zaista nisam imao drugog izbora. Dedlajn pritisao, a bogami i škola je počela, tako da smo J. (16) i ja bili prinuđeni da se u startu probijamo kroz zastrašujuće veliki broj ljudi na pokretnim stepenicama i po hodnicima Ušća. Uvek mučno iskustvo, nema šta, ali ja sam se nadao da će se sav trud isplatiti.

Svojoj ćerci sam ponudio dva filma, ''Poklon'' i ''Posetu'', a ona je odabrala ovaj drugi. Mislim da je termin bio jedini kriterijum – neka tinejdžerska akcija se odvijala kasnije uveče – ali ja sam bio zadovoljan jer sam nekako uspeo da izmanipulišem celu stvar i stvorim sebi situaciju u kojoj sam, eto, samo igrom slučaja, prinuđen da gledam novi film M. Najta Šajmalana.

Jer, mnogi to već dobro znaju, dotični je moj ''guilty pleasure'' za sva vremena. Istina, ponekad čak i ja izgubim strpljenje sa njegovom filmografijom (''Airbendera'' sam čak i namerno propustio), ali ovog puta sam bio baš nestrpljiv. Uostalom, njegov novi film u najavi uopšte nije ličio na nešto što smo navikli da vidimo od ovog Indusa koji nam je već podario neke naslove koje na ovaj ili onaj način teško da možemo da zaboravimo – ''Šesto čulo'', ''Znaci'', ''The Village''...

Zlobnici su me u bioskop ispratili uz pomoć zajedljivih komentara (G. je čak dva puta poručio da je čuo kako novi Šajmalan odlično počinje, ha ha), ali ja sam bio siguran da me u svakom slučaju u bioskopu čeka dobra zabava. I prazna dvorana, jer ko će još u ovom gradu u nedelju popodne da se bavi horor-komedijom propalog indijskog režisera.

(Samo ću dodati da su uslovi za gledanje filma u krcatoj dvorani bili apsolutno neregularni. Vrištanje, smejanje, dovikivanje. Pakao. Nikad više nedeljom popodne u bioskop.)

Film stvarno počinje dobro, iako ne preterano originalno. Rebeka i Tajler se pripremaju na jednonedeljni izlet do babe i dede koje, zbog majčine predistorije sa svojim roditeljima, praktično i ne poznaju. Na prvi susret idu bez majke, ali sa kamerom koja će im poslužiti da od celog događaja naprave kućni dokumentarni film koji će joj kasnije pokazati i tako, možda, rešiti napetu porodičnu situaciju. U izolovanu kuću u malom mestu stižu bez ikakvih problema i nakon upoznavanja sa majčinim roditeljima, počinje avantura kakvoj se nisu ni nadali. Avantura možda i nije najbolji termin za ono što im se sprema.

Ne znam šta da kažem o horor komedijama, jer kadgod pomislim kako taj hibrid stvarno nema nikakvog smisla, ja se setim Sema Rejmija i njegovih ''Evil Dead'' filmova, ili nekih parodija Roberta Rodrigeza, pa se setim i ponekog Rodžera Kormana, ali ovog puta sam ipak bio pomalo skeptičan. Na kraju, uopšte nisam bio siguran koliko je ovo bila komedija. Da, tinejdžeri su se smejali na sav glas, ali u najvećem broju slučaja, nisam bio ubeđen u to da taj izliv smeha nije bio reakcija na strah i horor koji je Šajmalan emitovao sa platna.

Usput, ni taj pseudo dokumentarni ''found footage'' podžanr nije nešto bog zna kako originalan i meni omiljen pristup, ali bez obzira na sve, ''Poseta'' funkcioniše na svim nivoima. Možda su tehnike koje Šajmalan koristi prevaziđene i zastarele, ali njegov šarm i upornost ponovo funkcionišu.

Ovog puta Šajmalan na raspolaganju ima mali budžet i uglavnom nepoznate glumce, ali taj kasting funkcioniše besprekorno, naročito klinac Tajler (Oksenbold) koji najviše doprinosi komičnom elementu filma. Ali i onom stravičnom.

Ali da skratim priču i da pojednostavim stvar – ''Poseta'' je, bez obzira na žanrovske odrednice i kategorizaciju, neverovatno zabavan i u isto vreme i strašan film, jedan od najboljih ove sezone.

Iako u mnogim segmentima netipičan za Šajmalana, on skriveno u sebi nosi upravo ono što najviše i pamtimo od ovog autora – precizan, ali i misteriozan scenario, pregršt kinematografskih iznenađenja i najmanje jedan ozbiljan ''twist'' u priči. Dovoljan da zaboravite da ste do tog trenutka gledali pomalo komičnu i pomalo strašnu pričicu. Smeha će biti i nakon tog preokreta, ali koža ostaje naježena do samog kraja.

Iako na prvi pogled ''Poseta'' deluje kao lagano letnje štivo, perfektno predstavljen odnos dece i staraca daje mu i dodatno zanimljivu dimenziju; početna dečja tolerancija uvrnutom ponašanju babe i dede čini da ono što kasnije počne da se dešava u filmu bude još efektnije i upravo je to taj momenat koji nam nagoveštava da se Šajmalan polako vraća u onu staru formu iz koje je ispao odavno. Eto, priznajem i sam, možda sam ga bio i otpisao, ali sad mogu i naglas da kažem: Em Najt Šajmalan – back in business!

Ja: ****

J: ****

POSETA

Uloge: Olivija Dejong, Ed Oksenbold

Distributer: Taramaunt

Znao sam da nedelja popodne nije idealan termin za odlazak u bioskop, naročito ako je on zatočen u nekom od zdanja poznatijih i pod nazivom šoping centar, ali zaista nisam imao drugog izbora. Dedlajn pritisao, a bogami i škola je počela, tako da smo J. (16) i ja bili prinuđeni da se u startu probijamo kroz zastrašujuće veliki broj ljudi na pokretnim stepenicama i po hodnicima Ušća. Uvek mučno iskustvo, nema šta, ali ja sam se nadao da će se sav trud isplatiti.

Svojoj ćerci sam ponudio dva filma, ''Poklon'' i ''Posetu'', a ona je odabrala ovaj drugi. Mislim da je termin bio jedini kriterijum – neka tinejdžerska akcija se odvijala kasnije uveče – ali ja sam bio zadovoljan jer sam nekako uspeo da izmanipulišem celu stvar i stvorim sebi situaciju u kojoj sam, eto, samo igrom slučaja, prinuđen da gledam novi film M. Najta Šajmalana.

Jer, mnogi to već dobro znaju, dotični je moj ''guilty pleasure'' za sva vremena. Istina, ponekad čak i ja izgubim strpljenje sa njegovom filmografijom (''Airbendera'' sam čak i namerno propustio), ali ovog puta sam bio baš nestrpljiv. Uostalom, njegov novi film u najavi uopšte nije ličio na nešto što smo navikli da vidimo od ovog Indusa koji nam je već podario neke naslove koje na ovaj ili onaj način teško da možemo da zaboravimo – ''Šesto čulo'', ''Znaci'', ''The Village''...

Zlobnici su me u bioskop ispratili uz pomoć zajedljivih komentara (G. je čak dva puta poručio da je čuo kako novi Šajmalan odlično počinje, ha ha), ali ja sam bio siguran da me u svakom slučaju u bioskopu čeka dobra zabava. I prazna dvorana, jer ko će još u ovom gradu u nedelju popodne da se bavi horor-komedijom propalog indijskog režisera.

(Samo ću dodati da su uslovi za gledanje filma u krcatoj dvorani bili apsolutno neregularni. Vrištanje, smejanje, dovikivanje. Pakao. Nikad više nedeljom popodne u bioskop.)

Film stvarno počinje dobro, iako ne preterano originalno. Rebeka i Tajler se pripremaju na jednonedeljni izlet do babe i dede koje, zbog majčine predistorije sa svojim roditeljima, praktično i ne poznaju. Na prvi susret idu bez majke, ali sa kamerom koja će im poslužiti da od celog događaja naprave kućni dokumentarni film koji će joj kasnije pokazati i tako, možda, rešiti napetu porodičnu situaciju. U izolovanu kuću u malom mestu stižu bez ikakvih problema i nakon upoznavanja sa majčinim roditeljima, počinje avantura kakvoj se nisu ni nadali. Avantura možda i nije najbolji termin za ono što im se sprema.

Ne znam šta da kažem o horor komedijama, jer kadgod pomislim kako taj hibrid stvarno nema nikakvog smisla, ja se setim Sema Rejmija i njegovih ''Evil Dead'' filmova, ili nekih parodija Roberta Rodrigeza, pa se setim i ponekog Rodžera Kormana, ali ovog puta sam ipak bio pomalo skeptičan. Na kraju, uopšte nisam bio siguran koliko je ovo bila komedija. Da, tinejdžeri su se smejali na sav glas, ali u najvećem broju slučaja, nisam bio ubeđen u to da taj izliv smeha nije bio reakcija na strah i horor koji je Šajmalan emitovao sa platna.

Usput, ni taj pseudo dokumentarni ''found footage'' podžanr nije nešto bog zna kako originalan i meni omiljen pristup, ali bez obzira na sve, ''Poseta'' funkcioniše na svim nivoima. Možda su tehnike koje Šajmalan koristi prevaziđene i zastarele, ali njegov šarm i upornost ponovo funkcionišu.

Ovog puta Šajmalan na raspolaganju ima mali budžet i uglavnom nepoznate glumce, ali taj kasting funkcioniše besprekorno, naročito klinac Tajler (Oksenbold) koji najviše doprinosi komičnom elementu filma. Ali i onom stravičnom.

Ali da skratim priču i da pojednostavim stvar – ''Poseta'' je, bez obzira na žanrovske odrednice i kategorizaciju, neverovatno zabavan i u isto vreme i strašan film, jedan od najboljih ove sezone.

Iako u mnogim segmentima netipičan za Šajmalana, on skriveno u sebi nosi upravo ono što najviše i pamtimo od ovog autora – precizan, ali i misteriozan scenario, pregršt kinematografskih iznenađenja i najmanje jedan ozbiljan ''twist'' u priči. Dovoljan da zaboravite da ste do tog trenutka gledali pomalo komičnu i pomalo strašnu pričicu. Smeha će biti i nakon tog preokreta, ali koža ostaje naježena do samog kraja.

Iako na prvi pogled ''Poseta'' deluje kao lagano letnje štivo, perfektno predstavljen odnos dece i staraca daje mu i dodatno zanimljivu dimenziju; početna dečja tolerancija uvrnutom ponašanju babe i dede čini da ono što kasnije počne da se dešava u filmu bude još efektnije i upravo je to taj momenat koji nam nagoveštava da se Šajmalan polako vraća u onu staru formu iz koje je ispao odavno. Eto, priznajem i sam, možda sam ga bio i otpisao, ali sad mogu i naglas da kažem: Em Najt Šajmalan – back in business!

Ja: ****

J: ****