NOVI KAUBOJCI (FILMSKE RECENZIJE)

SLOW WEST

BONE TOMAHAWK

Režija: S. Kreg Caler

Uloge: Kurt Rasel, Patrik Vilson

Neopisivo sam se radovao kada sam shvatio da će januar za mene biti mesec kaubojaca. Počelo je sa Tarantinom, nastavlja se sa dva debitantska, nezavisna vesterna, a na kraju me čeka i ''Povratnik'' koji možda i nije klasičan kaubojac, ali koliko sam video u trejleru tu su traperi, a tu su i Indijanci. Meni dovoljno.

Ovonedeljni filmovi nisu prisutni na redovnom repetoaru; revija britanskog filma pod nazivom Film & Chips nam je priredila projekciju vesterna ''Slow West'', dok ''Bone Tomahawk'' verovatno neće, na žalost, ni na ovaj način upoznati beogradske bioskope. Ipak, siguran sam da zainteresovani znaju kako da brzo i jeftino stignu i do ovog filma.

Negde su ova dva filma zaista slična – u oba grupa muškaraca traga za jednom ženom, probijajući se pritom kroz nepristupačne predele Novog kontinenta. Oba spadaju u niskobudžetna ostvarenja, s tim što će se ovaj prvi uglavnom vrteti po arthaus bioskopima, dok će drugi završiti po raznim budžacima i kućnim projekcijama. Prvi će imati bogat i plodonosan festivalski život, drugi će postati kultni klasik. Baš kako i treba da bude.

Centralni lik filma ''Slow West'' je 16-godišnji Džej Kavendiš, Škotlanđanin koji traga za svojom ljubavi iz daleke postojbine, ucenjenoj na 2000 dolara. Sa njim je i jedan pravi kauboj, a za njihovim petama grupa lovaca na ucenjene glave.

Ne mogu da odolim pa da za ''Slow West'' (koji je stvarno jako spor) ne napišem da je stoprocentno hipsterski vestern. Ne, nemaju svi u ovom filmu guste brade, tetovaže i po flašu Kabinet piva u ruci, ali nekako mislim da će baš ta publika jako voleti Meklinov film. Miriše na umetnost, a opet je žanr, tu je Fasbender, tu su apsurdne situacije, nagrade sa Sandens i sličnih festivala - prava divota dakle.

A znate li kako izgledaju apsurdne situacije, očigledan i očajnički pokušaj Meklina da pošto-poto iskorači iz žanrovskih okvira? Kauboji jašu kroz preriju, prati ih vrcava, blago šaljiva muzika i onda odjednom naiđu na tri tamnoputa momka koji usred nedođije, ničim motivisano sviraju i pevaju neku salsu ili sličnu karipsku tvorevinu. Naši junaci ih malo odslušaju i nastave dalje. I to je samo jedan odbojni detalj koji u startu dekoncentriše i zbunjuje.

Ali nije ''Slow West'' samo kusturičarenje i hipsteraj, ovaj film ima i svoje skrivene adute. Priča koja zvuči i kao narodno predanje ima svojih sjajnih, na kraju čak i spektakularnih (mada besmislenih) momenata koji Meklina ipak neće trajno diskvalifikovati iz budućih vremena. Jedan tarantinovski flešbek, par situacija a-la-braća Koen, nekoliko iznenađujuće dobro režiranih akcionih scena – ipak premalo za film koji dolazi sa reputacijom ozbiljnog autorkog dela i to iz ruku nekadašnjeg Beta Band klavijaturiste. Ne mogu a da se ne setim svog oduševljenja ranim singlovima i albumima ovog benda koje se po intenzitetu može meriti samo sa razočaranjem koje sam osetio nakon gledanja filma ''Slow West''. (**1/2)

Ali nagrada za ovu patnju stigla je u vidu još jednog debitantskog ostvarenja, ovog puta čoveka čije ime mi nije značilo ama baš ništa kada sam ga video. I iza teško zapamtljivog imena Es Kreg Caler stoji jedan bend (bubnjar heavy metal sastava Realmbuilder) za koji, istina, nisam nikada ni čuo, ali verujte mi, sledeći put kada naletim na Calerovo ime, biću prvi u redu za kartu. U stvari, ''Bone Tomahawk'' je toliko dobar film da bi na mojoj inače nepostojećoj top 10 listi najboljih filmova 2015. godine, sigurno završio pri samom vrhu.

Minijaturni gradić pod imenom Bright Hope, nalazi se na samoj granici civilizacije. Kurt Rasel je neprikosnoveni šerif u ovom mestu zaboravljenom u vremenu i prostoru, a stvari postaju još turobnije kada grupa Troglodita, pećinskih Indijanaca-kanibala, ne otme troje građana i nestane u pravcu svojih pećina. U poteru kreću šerif i još troje lično pogođenih ili zainteresovanih kauboja. Ono što ih čeka na putu ka srcu tame i konačnom odredištu niste verovatno nikada do sada videli na filmu. Biću hrabar pa ću napisati da je ovo taj bizaran trenutak u kojem Fordovi ''Tragači'' susreću monstrume iz Krejvenovih ''Hills Have Eyes'', ako to uopšte možete da zamislite. U svakom slučaju, ovo malo remek-delo poseduje snagu oba ova klasika.

Naravno, radi se o vrlo realističnom hibridu vesterna i horora koji nije lako gledati ukoliko imate iole slabiji stomak. Uostalom, već prvi kadar filma prikazuje dosta eksplicitno klanje jednog nesrećnog kauboja koji je naleteo na krvoločne odmetnike. Ali nije to ništa u odnosu na nasilje i teror koji vam slede ukoliko nastavite sa gledanjem ovog dragulja. No, tajna filma ''Bone Tomahawk'' ne leži u kreativno i maštovito prikazanom funkcionalnom nasilju, već i u svemu drugom što jedan fenomenalan film čini takvim. Slobodno možete da kao besprekorne čekirate sve elemente kao što su kasting, fotografija, režija i slično, ali ako mene pitate Caler se najbolje pokazao u ulozi scenariste.

Radi se o scenariju godine, ne samo zbog fenomenalno sprovedene fuzije horora i vesterna, već i zbog komedije koja izbija iz skoro svake izgovorene rečenice, naročito u prvoj polovini filma. Ali ovo nije nikakva parodija, niti ona vrsta humora koja vas ostavlja da se u isto vreme kidate i od smeha i od straha. Ne, kada je strašno, onda je neizdrživo, kada je vestern, onda je uzbudljivo (vrlo realistično snimljeno, bez ikakvih spec. efekata i kaskadera), a kada je smešno, onda je to delikatno i jako duhovito. Zadatak glumaca je dakle bio vrlo težak, ali Kurt Rasel (koji u filmu izgleda baš kao i u ''Hateful 8'', ali bez fensi šešira i mantila) vuče kao lokomotiva ceo ovaj sjajan tim. Dijalozi su, da ponovim, genijalni, a uzgred su izgovoreni onim jezikom kojim, ako se sećate, govore u jednom kaubojskom TV remek-delu, seriji ''Deadwood''. Dakle kao Šekspir da je pisao dijaloge.

Da ne dužim više. Sumnjam da postoji mnogo ljudi kojima će se ovaj film svideti, ali ako tražite nešto što je autentični kultni film, onda je ovo trenutak kao stvoren za vas. Siguran sam da će u godinama koje dolaze, reputacija ovog malog, ali genijalnog filma rasti, ali nemojte da čekate to vreme, jer ''Bone Tomahawk'' je već sada tu, na par klikova udaljen od vas. (*****)

SLOW WEST

BONE TOMAHAWK

Režija: S. Kreg Caler

Uloge: Kurt Rasel, Patrik Vilson

Neopisivo sam se radovao kada sam shvatio da će januar za mene biti mesec kaubojaca. Počelo je sa Tarantinom, nastavlja se sa dva debitantska, nezavisna vesterna, a na kraju me čeka i ''Povratnik'' koji možda i nije klasičan kaubojac, ali koliko sam video u trejleru tu su traperi, a tu su i Indijanci. Meni dovoljno.

Ovonedeljni filmovi nisu prisutni na redovnom repetoaru; revija britanskog filma pod nazivom Film & Chips nam je priredila projekciju vesterna ''Slow West'', dok ''Bone Tomahawk'' verovatno neće, na žalost, ni na ovaj način upoznati beogradske bioskope. Ipak, siguran sam da zainteresovani znaju kako da brzo i jeftino stignu i do ovog filma.

Negde su ova dva filma zaista slična – u oba grupa muškaraca traga za jednom ženom, probijajući se pritom kroz nepristupačne predele Novog kontinenta. Oba spadaju u niskobudžetna ostvarenja, s tim što će se ovaj prvi uglavnom vrteti po arthaus bioskopima, dok će drugi završiti po raznim budžacima i kućnim projekcijama. Prvi će imati bogat i plodonosan festivalski život, drugi će postati kultni klasik. Baš kako i treba da bude.

Centralni lik filma ''Slow West'' je 16-godišnji Džej Kavendiš, Škotlanđanin koji traga za svojom ljubavi iz daleke postojbine, ucenjenoj na 2000 dolara. Sa njim je i jedan pravi kauboj, a za njihovim petama grupa lovaca na ucenjene glave.

Ne mogu da odolim pa da za ''Slow West'' (koji je stvarno jako spor) ne napišem da je stoprocentno hipsterski vestern. Ne, nemaju svi u ovom filmu guste brade, tetovaže i po flašu Kabinet piva u ruci, ali nekako mislim da će baš ta publika jako voleti Meklinov film. Miriše na umetnost, a opet je žanr, tu je Fasbender, tu su apsurdne situacije, nagrade sa Sandens i sličnih festivala - prava divota dakle.

A znate li kako izgledaju apsurdne situacije, očigledan i očajnički pokušaj Meklina da pošto-poto iskorači iz žanrovskih okvira? Kauboji jašu kroz preriju, prati ih vrcava, blago šaljiva muzika i onda odjednom naiđu na tri tamnoputa momka koji usred nedođije, ničim motivisano sviraju i pevaju neku salsu ili sličnu karipsku tvorevinu. Naši junaci ih malo odslušaju i nastave dalje. I to je samo jedan odbojni detalj koji u startu dekoncentriše i zbunjuje.

Ali nije ''Slow West'' samo kusturičarenje i hipsteraj, ovaj film ima i svoje skrivene adute. Priča koja zvuči i kao narodno predanje ima svojih sjajnih, na kraju čak i spektakularnih (mada besmislenih) momenata koji Meklina ipak neće trajno diskvalifikovati iz budućih vremena. Jedan tarantinovski flešbek, par situacija a-la-braća Koen, nekoliko iznenađujuće dobro režiranih akcionih scena – ipak premalo za film koji dolazi sa reputacijom ozbiljnog autorkog dela i to iz ruku nekadašnjeg Beta Band klavijaturiste. Ne mogu a da se ne setim svog oduševljenja ranim singlovima i albumima ovog benda koje se po intenzitetu može meriti samo sa razočaranjem koje sam osetio nakon gledanja filma ''Slow West''. (**1/2)

Ali nagrada za ovu patnju stigla je u vidu još jednog debitantskog ostvarenja, ovog puta čoveka čije ime mi nije značilo ama baš ništa kada sam ga video. I iza teško zapamtljivog imena Es Kreg Caler stoji jedan bend (bubnjar heavy metal sastava Realmbuilder) za koji, istina, nisam nikada ni čuo, ali verujte mi, sledeći put kada naletim na Calerovo ime, biću prvi u redu za kartu. U stvari, ''Bone Tomahawk'' je toliko dobar film da bi na mojoj inače nepostojećoj top 10 listi najboljih filmova 2015. godine, sigurno završio pri samom vrhu.

Minijaturni gradić pod imenom Bright Hope, nalazi se na samoj granici civilizacije. Kurt Rasel je neprikosnoveni šerif u ovom mestu zaboravljenom u vremenu i prostoru, a stvari postaju još turobnije kada grupa Troglodita, pećinskih Indijanaca-kanibala, ne otme troje građana i nestane u pravcu svojih pećina. U poteru kreću šerif i još troje lično pogođenih ili zainteresovanih kauboja. Ono što ih čeka na putu ka srcu tame i konačnom odredištu niste verovatno nikada do sada videli na filmu. Biću hrabar pa ću napisati da je ovo taj bizaran trenutak u kojem Fordovi ''Tragači'' susreću monstrume iz Krejvenovih ''Hills Have Eyes'', ako to uopšte možete da zamislite. U svakom slučaju, ovo malo remek-delo poseduje snagu oba ova klasika.

Naravno, radi se o vrlo realističnom hibridu vesterna i horora koji nije lako gledati ukoliko imate iole slabiji stomak. Uostalom, već prvi kadar filma prikazuje dosta eksplicitno klanje jednog nesrećnog kauboja koji je naleteo na krvoločne odmetnike. Ali nije to ništa u odnosu na nasilje i teror koji vam slede ukoliko nastavite sa gledanjem ovog dragulja. No, tajna filma ''Bone Tomahawk'' ne leži u kreativno i maštovito prikazanom funkcionalnom nasilju, već i u svemu drugom što jedan fenomenalan film čini takvim. Slobodno možete da kao besprekorne čekirate sve elemente kao što su kasting, fotografija, režija i slično, ali ako mene pitate Caler se najbolje pokazao u ulozi scenariste.

Radi se o scenariju godine, ne samo zbog fenomenalno sprovedene fuzije horora i vesterna, već i zbog komedije koja izbija iz skoro svake izgovorene rečenice, naročito u prvoj polovini filma. Ali ovo nije nikakva parodija, niti ona vrsta humora koja vas ostavlja da se u isto vreme kidate i od smeha i od straha. Ne, kada je strašno, onda je neizdrživo, kada je vestern, onda je uzbudljivo (vrlo realistično snimljeno, bez ikakvih spec. efekata i kaskadera), a kada je smešno, onda je to delikatno i jako duhovito. Zadatak glumaca je dakle bio vrlo težak, ali Kurt Rasel (koji u filmu izgleda baš kao i u ''Hateful 8'', ali bez fensi šešira i mantila) vuče kao lokomotiva ceo ovaj sjajan tim. Dijalozi su, da ponovim, genijalni, a uzgred su izgovoreni onim jezikom kojim, ako se sećate, govore u jednom kaubojskom TV remek-delu, seriji ''Deadwood''. Dakle kao Šekspir da je pisao dijaloge.

Da ne dužim više. Sumnjam da postoji mnogo ljudi kojima će se ovaj film svideti, ali ako tražite nešto što je autentični kultni film, onda je ovo trenutak kao stvoren za vas. Siguran sam da će u godinama koje dolaze, reputacija ovog malog, ali genijalnog filma rasti, ali nemojte da čekate to vreme, jer ''Bone Tomahawk'' je već sada tu, na par klikova udaljen od vas. (*****)

SLOW WEST

BONE TOMAHAWK

Režija: S. Kreg Caler

Uloge: Kurt Rasel, Patrik Vilson

Neopisivo sam se radovao kada sam shvatio da će januar za mene biti mesec kaubojaca. Počelo je sa Tarantinom, nastavlja se sa dva debitantska, nezavisna vesterna, a na kraju me čeka i ''Povratnik'' koji možda i nije klasičan kaubojac, ali koliko sam video u trejleru tu su traperi, a tu su i Indijanci. Meni dovoljno.

Ovonedeljni filmovi nisu prisutni na redovnom repetoaru; revija britanskog filma pod nazivom Film & Chips nam je priredila projekciju vesterna ''Slow West'', dok ''Bone Tomahawk'' verovatno neće, na žalost, ni na ovaj način upoznati beogradske bioskope. Ipak, siguran sam da zainteresovani znaju kako da brzo i jeftino stignu i do ovog filma.

Negde su ova dva filma zaista slična – u oba grupa muškaraca traga za jednom ženom, probijajući se pritom kroz nepristupačne predele Novog kontinenta. Oba spadaju u niskobudžetna ostvarenja, s tim što će se ovaj prvi uglavnom vrteti po arthaus bioskopima, dok će drugi završiti po raznim budžacima i kućnim projekcijama. Prvi će imati bogat i plodonosan festivalski život, drugi će postati kultni klasik. Baš kako i treba da bude.

Centralni lik filma ''Slow West'' je 16-godišnji Džej Kavendiš, Škotlanđanin koji traga za svojom ljubavi iz daleke postojbine, ucenjenoj na 2000 dolara. Sa njim je i jedan pravi kauboj, a za njihovim petama grupa lovaca na ucenjene glave.

Ne mogu da odolim pa da za ''Slow West'' (koji je stvarno jako spor) ne napišem da je stoprocentno hipsterski vestern. Ne, nemaju svi u ovom filmu guste brade, tetovaže i po flašu Kabinet piva u ruci, ali nekako mislim da će baš ta publika jako voleti Meklinov film. Miriše na umetnost, a opet je žanr, tu je Fasbender, tu su apsurdne situacije, nagrade sa Sandens i sličnih festivala - prava divota dakle.

A znate li kako izgledaju apsurdne situacije, očigledan i očajnički pokušaj Meklina da pošto-poto iskorači iz žanrovskih okvira? Kauboji jašu kroz preriju, prati ih vrcava, blago šaljiva muzika i onda odjednom naiđu na tri tamnoputa momka koji usred nedođije, ničim motivisano sviraju i pevaju neku salsu ili sličnu karipsku tvorevinu. Naši junaci ih malo odslušaju i nastave dalje. I to je samo jedan odbojni detalj koji u startu dekoncentriše i zbunjuje.

Ali nije ''Slow West'' samo kusturičarenje i hipsteraj, ovaj film ima i svoje skrivene adute. Priča koja zvuči i kao narodno predanje ima svojih sjajnih, na kraju čak i spektakularnih (mada besmislenih) momenata koji Meklina ipak neće trajno diskvalifikovati iz budućih vremena. Jedan tarantinovski flešbek, par situacija a-la-braća Koen, nekoliko iznenađujuće dobro režiranih akcionih scena – ipak premalo za film koji dolazi sa reputacijom ozbiljnog autorkog dela i to iz ruku nekadašnjeg Beta Band klavijaturiste. Ne mogu a da se ne setim svog oduševljenja ranim singlovima i albumima ovog benda koje se po intenzitetu može meriti samo sa razočaranjem koje sam osetio nakon gledanja filma ''Slow West''. (**1/2)

Ali nagrada za ovu patnju stigla je u vidu još jednog debitantskog ostvarenja, ovog puta čoveka čije ime mi nije značilo ama baš ništa kada sam ga video. I iza teško zapamtljivog imena Es Kreg Caler stoji jedan bend (bubnjar heavy metal sastava Realmbuilder) za koji, istina, nisam nikada ni čuo, ali verujte mi, sledeći put kada naletim na Calerovo ime, biću prvi u redu za kartu. U stvari, ''Bone Tomahawk'' je toliko dobar film da bi na mojoj inače nepostojećoj top 10 listi najboljih filmova 2015. godine, sigurno završio pri samom vrhu.

Minijaturni gradić pod imenom Bright Hope, nalazi se na samoj granici civilizacije. Kurt Rasel je neprikosnoveni šerif u ovom mestu zaboravljenom u vremenu i prostoru, a stvari postaju još turobnije kada grupa Troglodita, pećinskih Indijanaca-kanibala, ne otme troje građana i nestane u pravcu svojih pećina. U poteru kreću šerif i još troje lično pogođenih ili zainteresovanih kauboja. Ono što ih čeka na putu ka srcu tame i konačnom odredištu niste verovatno nikada do sada videli na filmu. Biću hrabar pa ću napisati da je ovo taj bizaran trenutak u kojem Fordovi ''Tragači'' susreću monstrume iz Krejvenovih ''Hills Have Eyes'', ako to uopšte možete da zamislite. U svakom slučaju, ovo malo remek-delo poseduje snagu oba ova klasika.

Naravno, radi se o vrlo realističnom hibridu vesterna i horora koji nije lako gledati ukoliko imate iole slabiji stomak. Uostalom, već prvi kadar filma prikazuje dosta eksplicitno klanje jednog nesrećnog kauboja koji je naleteo na krvoločne odmetnike. Ali nije to ništa u odnosu na nasilje i teror koji vam slede ukoliko nastavite sa gledanjem ovog dragulja. No, tajna filma ''Bone Tomahawk'' ne leži u kreativno i maštovito prikazanom funkcionalnom nasilju, već i u svemu drugom što jedan fenomenalan film čini takvim. Slobodno možete da kao besprekorne čekirate sve elemente kao što su kasting, fotografija, režija i slično, ali ako mene pitate Caler se najbolje pokazao u ulozi scenariste.

Radi se o scenariju godine, ne samo zbog fenomenalno sprovedene fuzije horora i vesterna, već i zbog komedije koja izbija iz skoro svake izgovorene rečenice, naročito u prvoj polovini filma. Ali ovo nije nikakva parodija, niti ona vrsta humora koja vas ostavlja da se u isto vreme kidate i od smeha i od straha. Ne, kada je strašno, onda je neizdrživo, kada je vestern, onda je uzbudljivo (vrlo realistično snimljeno, bez ikakvih spec. efekata i kaskadera), a kada je smešno, onda je to delikatno i jako duhovito. Zadatak glumaca je dakle bio vrlo težak, ali Kurt Rasel (koji u filmu izgleda baš kao i u ''Hateful 8'', ali bez fensi šešira i mantila) vuče kao lokomotiva ceo ovaj sjajan tim. Dijalozi su, da ponovim, genijalni, a uzgred su izgovoreni onim jezikom kojim, ako se sećate, govore u jednom kaubojskom TV remek-delu, seriji ''Deadwood''. Dakle kao Šekspir da je pisao dijaloge.

Da ne dužim više. Sumnjam da postoji mnogo ljudi kojima će se ovaj film svideti, ali ako tražite nešto što je autentični kultni film, onda je ovo trenutak kao stvoren za vas. Siguran sam da će u godinama koje dolaze, reputacija ovog malog, ali genijalnog filma rasti, ali nemojte da čekate to vreme, jer ''Bone Tomahawk'' je već sada tu, na par klikova udaljen od vas. (*****)