DEDPUL (FILMSKA RECENZIJA)

Deadpool (2015)

Distributer: Megakom

Mnoge će možda začuditi ili iznenaditi, ali ''Dedpul'' nije ni deo ''Marvelovog filmskog sveta'', niti je zasebno filmsko delo, već je osmi nastavak u X-Men serijalu, dakle jedan od onih koji se bave Marvelovim mutantima, ali u Foksovoj produkciji. Uostalom, Rejnolds je već bio Dedpul, ako je to neko zaboravio, u onom filmu o Vulverinu iz 2009. godine, tako da je sve to, u stvari, negde i vrlo logično. Ali ovaj ''Dedpul'' ipak funkcioniše kao film za sebe, jer se po mnogo čemu razlikuje od dosadašnjih priča ispričanih o profesoru Ksavijeru i njegovim pulenima.

Milerov ''Dedpul'' je, pre svega, komedija i to na trenutke urnebesna, naročito za one kojima je ovaj deo Marvelovog sveta poznat i drag, jer brojne reference koje Dedpul ispaljuje tokom filma (u određenim scenama i prema samom sebi, to jest Rajanu Rejnoldsu, što je posebno zabavno) nekad umeju da budu smešne i zanimljive samo dobrim poznavaocima ove teme. Ali ni gledaoci koji nemaju položene ispite iz poznavanja Marvelovih prilika ne bi trebalo da zaziru od ovog filma – za njih će Dedpul da se obračunava sa Holivudom i današnjim društvom uopšte, bez imalo pardona. Ukratko, ovaj film bi trebalo da propuste samo oni koji i inače imaju problem sa ovom vrstom filmske zabave i sa stripovskim junacima. Svi ostali će, a to je kod ovakvih filmova često i najvažnije, iz bioskopske dvorane otići vrlo zadovoljni, nasmejani i raspoloženi.

Dedpul nije baš najpoznatiji i najpopularniji Marvelov lik, ali najlakše ga je zamisliti kao nekog pandana brbljivom i takođe duhovitom Spajdermenu koji ne samo da zna svoje akcione pokrete, već je i verbalno uzbudljiv i inspirativan. Naravno, ovaj naš Dedpul je anti-heroj i često hladnokrvni egzekutor, prevelika odgovornost zbog moći koje poseduje ga nimalo ne opterećuje, ali kada jednom uronite u njegov svet u kojem vladaju brutalno nasilje i nezaustavljiva logoreja, zavolećete ga baš kao i nekog pravog superheroja, kao što je Piter Parker.

I u slučaju Dedpula, Sten Li je upotrebio aliteraciju kojom se poslužio u davanju imena skoro svim svojim junacima. Njegovo pravo ime je Vejd Vilson i on je bivši specijalac sa poslom u Njujorku. Poslom zvanim plaćenik, naravno, ali bitnije za ovaj deo priče o njegovom poreklu je detalj da je Vejd bolestan od raka i da se nalazi u terminalnoj fazi. Spas stiže u vidu ponude eksperimentalnog leka, zapravo seruma koji će u Vejdu pobuditi mutantske gene koji će pobediti ćelije raka. Taj plan i uspeva, ali u procesu Vejd prolazi kroz neviđenu torturu koja će mu, pored ozdravljenja i dobijanja fantastičnih moći (zaceljenje pre svega, slično Vulverinu, ali i brzina, snaga i slično), doneti i stravične ožiljke na licu. No, zato je tu i maska, zar ne?

U svakom slučaju, njegov iscelitelj, Ajaks, arhitekta odvratne ideje da bi mutanti trebalo da budu robovi, glavni je neprijatelj našeg junaka i njegov lik je i glavni pokretač svih Dedpulovih akcija. Tu je, svakako, i ljubljena Vanesa, tu su i Kolos i Negasonic Teenage Warhead, pomoć iz X-Men ergele, tu je i Angel Dust, ali odnos ove dvojice je taj koji je pokretačka snaga celog filma.

Rajan Rejnolds je, nema dileme, ključni sastojak ove uspešne akcione komedije. Sa fantastičnim stripovskim i superherojskim iskustvom (već pomenuti Dedpul, ali i Hanibal King iz trećeg ''Blejda'', Green Lantern iz istoimenog filma iz 2011.), on suvereno vlada platnom i u ovom najnovijem ''Dedpulu''. U stvari, Rejnolds je toliko dobar u najnovijoj ulozi, da ostale ne treba ni pominjati. On dobro izgleda, brzo i pametno priča, na duhovit način rešava i najneverovatnije probleme, a usput je, čuo sam od devojaka u sali, i vrlo seksi.

Dakle ceo film je Dedpul i ništa više od toga. Kada on začuti ili se uozbilji, tempo filma pada i pred nama je ne preterano originalna stripovska adaptacija, čim se ponovo ulkjuči u priču – opet je sve na svom mestu. U drugom planu su i akcione scene koje su pristojno dizajnirane, ali su mogle da budu i malo atraktivnije, sa manje krupnih kadrova koji kao da žele da sakriju produkcione probleme, sama priča je neuobičajeno siromašna i već viđena, zaplet je takođe neintrigantan i prejednostavan, ali ovo je film za koji se karta plaća bez mnogo razmišljanja, a tako se i gleda. Možda će biti jasnije ako se ovaj film uporedi sa ''Čuvarima galaksije'' – ono što je taj film u kontekstu svih ostalih MCU filmova (Osvetnici, Iron Man filmovi, Kapetani Amerike, Torovi...), to je i ''Dedpul'' u odnosu na serijal filmova o X-Men herojima – komični predah bez mnogo pretenzija, ali sa neočekivano dobrim ishodom.

Nežnije duše će imati problem i sa nasiljem koje je stripovski eksplicitno, ali ako ste tu kombinaciju brutalnosti i duhovitosti mogli da progutate i volite u filmu ''Kick-Ass'', onda je ovo pravi naslov za vas. Bez obzira na ekstremno nasilje, ''Dedpul'' je nevin i neurotičan u isto vreme, savršen miks za ozbiljna, ozbiljna uzbuđenja koja nam u narednom periodu dolaze iz sveta američkog stripa – nove priče o Kapetanu Americi, Supermenu i Betmenu, X-Men apokalipsi ili svetu DC negativaca okupljenih pod imenom ''Suicide Squad''.

Za kraj, ''Dedpul'' sa sobom nosi i R rejting (svi ispod 17 ne mogu sami na projekciju, u Americi naravno), pa tako možete da shvatite i da je ovo film baš za vas, a ne i za vašu decu ili mlađe sestrice. Znam da sadističko iživljavanje i pogan jezik nisu stvari koje možete tek tako da preporučite svima, ali uz ovog ''Dedpula'' nekako lakše može sve to da svari i mlađa publika. Jednom rečju – Partytime! Plus, pola milijarde dolara zarade do sada, garantuje da je pred nama još jedan komecijalni serijal koji će Foks izvući iz Marvelove zaostavštine. Razlog više da na vreme upoznate ovog novog mutiranog junaka.

Ja: ****

Deadpool (2015)

Distributer: Megakom

Mnoge će možda začuditi ili iznenaditi, ali ''Dedpul'' nije ni deo ''Marvelovog filmskog sveta'', niti je zasebno filmsko delo, već je osmi nastavak u X-Men serijalu, dakle jedan od onih koji se bave Marvelovim mutantima, ali u Foksovoj produkciji. Uostalom, Rejnolds je već bio Dedpul, ako je to neko zaboravio, u onom filmu o Vulverinu iz 2009. godine, tako da je sve to, u stvari, negde i vrlo logično. Ali ovaj ''Dedpul'' ipak funkcioniše kao film za sebe, jer se po mnogo čemu razlikuje od dosadašnjih priča ispričanih o profesoru Ksavijeru i njegovim pulenima.

Milerov ''Dedpul'' je, pre svega, komedija i to na trenutke urnebesna, naročito za one kojima je ovaj deo Marvelovog sveta poznat i drag, jer brojne reference koje Dedpul ispaljuje tokom filma (u određenim scenama i prema samom sebi, to jest Rajanu Rejnoldsu, što je posebno zabavno) nekad umeju da budu smešne i zanimljive samo dobrim poznavaocima ove teme. Ali ni gledaoci koji nemaju položene ispite iz poznavanja Marvelovih prilika ne bi trebalo da zaziru od ovog filma – za njih će Dedpul da se obračunava sa Holivudom i današnjim društvom uopšte, bez imalo pardona. Ukratko, ovaj film bi trebalo da propuste samo oni koji i inače imaju problem sa ovom vrstom filmske zabave i sa stripovskim junacima. Svi ostali će, a to je kod ovakvih filmova često i najvažnije, iz bioskopske dvorane otići vrlo zadovoljni, nasmejani i raspoloženi.

Dedpul nije baš najpoznatiji i najpopularniji Marvelov lik, ali najlakše ga je zamisliti kao nekog pandana brbljivom i takođe duhovitom Spajdermenu koji ne samo da zna svoje akcione pokrete, već je i verbalno uzbudljiv i inspirativan. Naravno, ovaj naš Dedpul je anti-heroj i često hladnokrvni egzekutor, prevelika odgovornost zbog moći koje poseduje ga nimalo ne opterećuje, ali kada jednom uronite u njegov svet u kojem vladaju brutalno nasilje i nezaustavljiva logoreja, zavolećete ga baš kao i nekog pravog superheroja, kao što je Piter Parker.

I u slučaju Dedpula, Sten Li je upotrebio aliteraciju kojom se poslužio u davanju imena skoro svim svojim junacima. Njegovo pravo ime je Vejd Vilson i on je bivši specijalac sa poslom u Njujorku. Poslom zvanim plaćenik, naravno, ali bitnije za ovaj deo priče o njegovom poreklu je detalj da je Vejd bolestan od raka i da se nalazi u terminalnoj fazi. Spas stiže u vidu ponude eksperimentalnog leka, zapravo seruma koji će u Vejdu pobuditi mutantske gene koji će pobediti ćelije raka. Taj plan i uspeva, ali u procesu Vejd prolazi kroz neviđenu torturu koja će mu, pored ozdravljenja i dobijanja fantastičnih moći (zaceljenje pre svega, slično Vulverinu, ali i brzina, snaga i slično), doneti i stravične ožiljke na licu. No, zato je tu i maska, zar ne?

U svakom slučaju, njegov iscelitelj, Ajaks, arhitekta odvratne ideje da bi mutanti trebalo da budu robovi, glavni je neprijatelj našeg junaka i njegov lik je i glavni pokretač svih Dedpulovih akcija. Tu je, svakako, i ljubljena Vanesa, tu su i Kolos i Negasonic Teenage Warhead, pomoć iz X-Men ergele, tu je i Angel Dust, ali odnos ove dvojice je taj koji je pokretačka snaga celog filma.

Rajan Rejnolds je, nema dileme, ključni sastojak ove uspešne akcione komedije. Sa fantastičnim stripovskim i superherojskim iskustvom (već pomenuti Dedpul, ali i Hanibal King iz trećeg ''Blejda'', Green Lantern iz istoimenog filma iz 2011.), on suvereno vlada platnom i u ovom najnovijem ''Dedpulu''. U stvari, Rejnolds je toliko dobar u najnovijoj ulozi, da ostale ne treba ni pominjati. On dobro izgleda, brzo i pametno priča, na duhovit način rešava i najneverovatnije probleme, a usput je, čuo sam od devojaka u sali, i vrlo seksi.

Dakle ceo film je Dedpul i ništa više od toga. Kada on začuti ili se uozbilji, tempo filma pada i pred nama je ne preterano originalna stripovska adaptacija, čim se ponovo ulkjuči u priču – opet je sve na svom mestu. U drugom planu su i akcione scene koje su pristojno dizajnirane, ali su mogle da budu i malo atraktivnije, sa manje krupnih kadrova koji kao da žele da sakriju produkcione probleme, sama priča je neuobičajeno siromašna i već viđena, zaplet je takođe neintrigantan i prejednostavan, ali ovo je film za koji se karta plaća bez mnogo razmišljanja, a tako se i gleda. Možda će biti jasnije ako se ovaj film uporedi sa ''Čuvarima galaksije'' – ono što je taj film u kontekstu svih ostalih MCU filmova (Osvetnici, Iron Man filmovi, Kapetani Amerike, Torovi...), to je i ''Dedpul'' u odnosu na serijal filmova o X-Men herojima – komični predah bez mnogo pretenzija, ali sa neočekivano dobrim ishodom.

Nežnije duše će imati problem i sa nasiljem koje je stripovski eksplicitno, ali ako ste tu kombinaciju brutalnosti i duhovitosti mogli da progutate i volite u filmu ''Kick-Ass'', onda je ovo pravi naslov za vas. Bez obzira na ekstremno nasilje, ''Dedpul'' je nevin i neurotičan u isto vreme, savršen miks za ozbiljna, ozbiljna uzbuđenja koja nam u narednom periodu dolaze iz sveta američkog stripa – nove priče o Kapetanu Americi, Supermenu i Betmenu, X-Men apokalipsi ili svetu DC negativaca okupljenih pod imenom ''Suicide Squad''.

Za kraj, ''Dedpul'' sa sobom nosi i R rejting (svi ispod 17 ne mogu sami na projekciju, u Americi naravno), pa tako možete da shvatite i da je ovo film baš za vas, a ne i za vašu decu ili mlađe sestrice. Znam da sadističko iživljavanje i pogan jezik nisu stvari koje možete tek tako da preporučite svima, ali uz ovog ''Dedpula'' nekako lakše može sve to da svari i mlađa publika. Jednom rečju – Partytime! Plus, pola milijarde dolara zarade do sada, garantuje da je pred nama još jedan komecijalni serijal koji će Foks izvući iz Marvelove zaostavštine. Razlog više da na vreme upoznate ovog novog mutiranog junaka.

Ja: ****

Deadpool (2015)

Distributer: Megakom

Mnoge će možda začuditi ili iznenaditi, ali ''Dedpul'' nije ni deo ''Marvelovog filmskog sveta'', niti je zasebno filmsko delo, već je osmi nastavak u X-Men serijalu, dakle jedan od onih koji se bave Marvelovim mutantima, ali u Foksovoj produkciji. Uostalom, Rejnolds je već bio Dedpul, ako je to neko zaboravio, u onom filmu o Vulverinu iz 2009. godine, tako da je sve to, u stvari, negde i vrlo logično. Ali ovaj ''Dedpul'' ipak funkcioniše kao film za sebe, jer se po mnogo čemu razlikuje od dosadašnjih priča ispričanih o profesoru Ksavijeru i njegovim pulenima.

Milerov ''Dedpul'' je, pre svega, komedija i to na trenutke urnebesna, naročito za one kojima je ovaj deo Marvelovog sveta poznat i drag, jer brojne reference koje Dedpul ispaljuje tokom filma (u određenim scenama i prema samom sebi, to jest Rajanu Rejnoldsu, što je posebno zabavno) nekad umeju da budu smešne i zanimljive samo dobrim poznavaocima ove teme. Ali ni gledaoci koji nemaju položene ispite iz poznavanja Marvelovih prilika ne bi trebalo da zaziru od ovog filma – za njih će Dedpul da se obračunava sa Holivudom i današnjim društvom uopšte, bez imalo pardona. Ukratko, ovaj film bi trebalo da propuste samo oni koji i inače imaju problem sa ovom vrstom filmske zabave i sa stripovskim junacima. Svi ostali će, a to je kod ovakvih filmova često i najvažnije, iz bioskopske dvorane otići vrlo zadovoljni, nasmejani i raspoloženi.

Dedpul nije baš najpoznatiji i najpopularniji Marvelov lik, ali najlakše ga je zamisliti kao nekog pandana brbljivom i takođe duhovitom Spajdermenu koji ne samo da zna svoje akcione pokrete, već je i verbalno uzbudljiv i inspirativan. Naravno, ovaj naš Dedpul je anti-heroj i često hladnokrvni egzekutor, prevelika odgovornost zbog moći koje poseduje ga nimalo ne opterećuje, ali kada jednom uronite u njegov svet u kojem vladaju brutalno nasilje i nezaustavljiva logoreja, zavolećete ga baš kao i nekog pravog superheroja, kao što je Piter Parker.

I u slučaju Dedpula, Sten Li je upotrebio aliteraciju kojom se poslužio u davanju imena skoro svim svojim junacima. Njegovo pravo ime je Vejd Vilson i on je bivši specijalac sa poslom u Njujorku. Poslom zvanim plaćenik, naravno, ali bitnije za ovaj deo priče o njegovom poreklu je detalj da je Vejd bolestan od raka i da se nalazi u terminalnoj fazi. Spas stiže u vidu ponude eksperimentalnog leka, zapravo seruma koji će u Vejdu pobuditi mutantske gene koji će pobediti ćelije raka. Taj plan i uspeva, ali u procesu Vejd prolazi kroz neviđenu torturu koja će mu, pored ozdravljenja i dobijanja fantastičnih moći (zaceljenje pre svega, slično Vulverinu, ali i brzina, snaga i slično), doneti i stravične ožiljke na licu. No, zato je tu i maska, zar ne?

U svakom slučaju, njegov iscelitelj, Ajaks, arhitekta odvratne ideje da bi mutanti trebalo da budu robovi, glavni je neprijatelj našeg junaka i njegov lik je i glavni pokretač svih Dedpulovih akcija. Tu je, svakako, i ljubljena Vanesa, tu su i Kolos i Negasonic Teenage Warhead, pomoć iz X-Men ergele, tu je i Angel Dust, ali odnos ove dvojice je taj koji je pokretačka snaga celog filma.

Rajan Rejnolds je, nema dileme, ključni sastojak ove uspešne akcione komedije. Sa fantastičnim stripovskim i superherojskim iskustvom (već pomenuti Dedpul, ali i Hanibal King iz trećeg ''Blejda'', Green Lantern iz istoimenog filma iz 2011.), on suvereno vlada platnom i u ovom najnovijem ''Dedpulu''. U stvari, Rejnolds je toliko dobar u najnovijoj ulozi, da ostale ne treba ni pominjati. On dobro izgleda, brzo i pametno priča, na duhovit način rešava i najneverovatnije probleme, a usput je, čuo sam od devojaka u sali, i vrlo seksi.

Dakle ceo film je Dedpul i ništa više od toga. Kada on začuti ili se uozbilji, tempo filma pada i pred nama je ne preterano originalna stripovska adaptacija, čim se ponovo ulkjuči u priču – opet je sve na svom mestu. U drugom planu su i akcione scene koje su pristojno dizajnirane, ali su mogle da budu i malo atraktivnije, sa manje krupnih kadrova koji kao da žele da sakriju produkcione probleme, sama priča je neuobičajeno siromašna i već viđena, zaplet je takođe neintrigantan i prejednostavan, ali ovo je film za koji se karta plaća bez mnogo razmišljanja, a tako se i gleda. Možda će biti jasnije ako se ovaj film uporedi sa ''Čuvarima galaksije'' – ono što je taj film u kontekstu svih ostalih MCU filmova (Osvetnici, Iron Man filmovi, Kapetani Amerike, Torovi...), to je i ''Dedpul'' u odnosu na serijal filmova o X-Men herojima – komični predah bez mnogo pretenzija, ali sa neočekivano dobrim ishodom.

Nežnije duše će imati problem i sa nasiljem koje je stripovski eksplicitno, ali ako ste tu kombinaciju brutalnosti i duhovitosti mogli da progutate i volite u filmu ''Kick-Ass'', onda je ovo pravi naslov za vas. Bez obzira na ekstremno nasilje, ''Dedpul'' je nevin i neurotičan u isto vreme, savršen miks za ozbiljna, ozbiljna uzbuđenja koja nam u narednom periodu dolaze iz sveta američkog stripa – nove priče o Kapetanu Americi, Supermenu i Betmenu, X-Men apokalipsi ili svetu DC negativaca okupljenih pod imenom ''Suicide Squad''.

Za kraj, ''Dedpul'' sa sobom nosi i R rejting (svi ispod 17 ne mogu sami na projekciju, u Americi naravno), pa tako možete da shvatite i da je ovo film baš za vas, a ne i za vašu decu ili mlađe sestrice. Znam da sadističko iživljavanje i pogan jezik nisu stvari koje možete tek tako da preporučite svima, ali uz ovog ''Dedpula'' nekako lakše može sve to da svari i mlađa publika. Jednom rečju – Partytime! Plus, pola milijarde dolara zarade do sada, garantuje da je pred nama još jedan komecijalni serijal koji će Foks izvući iz Marvelove zaostavštine. Razlog više da na vreme upoznate ovog novog mutiranog junaka.

Ja: ****