DAN NEZAVISNOSTI: NOVA PRETNJA
Independence Day: Resurgence (2016)
Režija: Roland Emerih
Uloge: Liam Hensvort, Džef Goldblum, Bil Pulman
Distributer: Megakom
Nisam ni sumnjao da će se i to jednoga dana desiti i da će neko doći i na tu ingenioznu ideju da 20 godina nakon originalnog ’’Dana nezavisnosti’’ pokuša da napravi nastavak. Logično, zar ne, naročito iz vizure ne preterano kreativnog holivudskog producenta: ako je ovaj film pre 20 godina mogao da zaradi više od 800 miliona dolara i da pokrene pravu seriju sličnih, po planetu katastrofičnih filmova, zašto to ne bi moglo da se ponovi i sada?
Međutim, producenti kao da su zaboravili da je originalni film bio pre svega loš, da je bio očajno napisan i da su likovi bili traljavo sročeni. Ukratko, bio je to tipičan moronski film koji je ipak uspeo da makar isporuči izvesnu količinu humora, spektakla i adrenalina. Nema sumnje, i dalje se računalo na morone, pa pošto sam se i sam osećao prozvanim, odlučio sam da sa odabranim društvom posetim lokalni šoping mol i da se prepustim vanzemaljcima koji nikako nisu mogli da pređu preko katastrofalnog poraza i poniženja koje su im priredili Vil Smit i družina pre 20 godina.
Zicer je bio da se za kormilo ovog novog svemirskog broda dovede upravo originalni autor, koscenarista i reditelj Roland Emerih, Nemac na, sada već stalnom, poslu u Holivudu, vrlo zanimljiv tip koji je toliko puta dokazao da je u stanju da napravi uvredljivo glupe filmove koji će bez problema doneti stotine miliona dolara (Godzilla, The Day After Tomorrow, 2012, White House Down...), ali i da ponekad, u slobodno vreme, pokaže kako može da stvori i ponešto zbog čega je valjda i došao u Ameriku, recimo onaj sjajan mali film ’’Anonymous’’ iz 2012. godine.
No, da ne odem predaleko. Vraćamo se na ovu dvosatnu crnu rupu od filma.
Prošle su, dakle, dve decenije od mučkog napada na Zemlju i baš na dan kada je planeta odlučila da se priseti tog značajnog datuma kada je ostala bez tri milijarde stanovnika, agresivni vanzemaljci ponovo stižu da nam ukradu jezgro (Zemljino jezgro) i tako nas ostave na milost i nemilost svemiru i ništavilu. Iz tih razloga, oni na Zemlju šalju brod koji je širok oko 3000 milja (da, otprilike kao ceo američki kontinent), opremljen tehnološki nezamislivo naprednim bušilicama koje će biti u stanju da očas posla izbuše planeti i tako stignu do željenog jezgra.
Novi predsednik Amerike je, gle zanimljivosti, žena, ali ona nekako nema sreće u tom svom hrabrom okršaju sa tuđinima, pa pošto nestane u scenarističkom haosu i besmislu, sudbina ccivilizacije ostaje u rukama nekadašnjeg predsednika (Bil Pulman), Džefa Goldbluma i još ponekog pojedinca u uniformi hrabrog pilota ili tajnog agenta ili tako nešto. U svakom slučaju, vanzemaljskoj kraljici dani su odbrojani, ali da bismo stigli i do tog trenutka, moramo da preživimo beskrajno dugačku i konfuznu bitku. Što uopšte nije tako jednostavan zadatak.
Iskreno, baš i ne znam šta bih dalje mogao da napišem. Loši filmovi umeju da posebno inspirišu, nekada se iz toga rodi i neka dodatna doza duhovitosti i cinizma, ali u slučaju filma ’’Dan nezavisnosti: Nova pretnja’’, to se nekako nije dogodilo, ni momentalno, po odgledanom filmu, ni par dana kasnije. Moje društvanjce je samo nekoliko sekundi po okončanju predstave već bilo u redu za svoj džank fud obrok koji je, uzgred, bio mnogo manje plastičan i bezukusan od filma, pa čak ni N, kojoj je originalno delo jedan od all-time gulity pleasures filmova, nije našla za shodno ne da brani, već da uopšte komentariše upravo odgledanu projekciju.
A ja, šta ja da kažem? Posle još jednog neshvatljivo glupog i dosadnog blokbastera u kojem čak ni specijalni efekti nisu ništa posebno zanimljivi, nekako sam ostao bez reči. Naravno, ništa lakše nego pozvati se na agresivnu glupost producenata i kreatora ovog promašaja, na bezočni bezobrazluk reditelja za kojeg znamo da nije ni glup ni loš, na tragično napisane, pa shodno tome i odglumljene likove, jednostavno i opravdano bi bilo čak prozvati i korporativni kapitalizam zbog ove nesreće od filma, ali ovog puta svi smo ostali bez volje i energije da se obračunavamo sa ovakvim Holivudom. I neka, nek ostane tako, energija se mora čuvati za ovozemaljske zlikovce.
Ocena:
Ja: *1/2
Ostali: nešto slično
