POSEBNA (FILMSKA RECENZIJA)

U jubilarnoj 350. kolumni, naš Miško Bilbija gledao je niskobudžetni horor! Evo njegovih utisaka.

POSEBNA

The Girl With All The Gifts (2016)

Režija: Kolm Mekarti

Uloge: Senia Nanua, Glen Klouz

Distributer: Dexin

Najviše volim kada me repertoar iznenadi. Prijatno, naravno. Ovonedeljni je čak i bio prilično atraktivan, za mene barem (Klint Istvud, Snouden, 7 Veličanstvenih...), ali ono što me je zaista zanimalo, umalo mi je i promaklo. Naime, trebalo mi je izvesno vreme da shvatim da se imena "Posebna" krije mali, engleski, niskobudžetni horor pod originalnim nazivom "The Girl With All The Gifts", a taj naziv već peva sasvim drugačiju pesmu.

Pre dve godine su mi N. i G. preporučili roman pod tim nazivom. Iako su to preporuke koje nikada ne propuštam, ovoga puta je trebalo samo da mi kažu da je u pitanju novi roman Majka Kerija. Uostalom, puna mi je kuća samo jednog njegovog naslova – Unwritten-a imam desetak tomova – a i drugih stripova. I ne samo stripova, čak je i kod nas objavljen njegov debitantski roman "The Devil You Know", inače prvi iz serijala o Feliksu Kastoru, neodoljivom frilens egzorcisti.

Taj roman sam, poprilično oduševljen, progutao za par dana i naslov smestio u Top 5 knjiga koje sam te godine pročitao i u Top 3 najboljih zombi romana koje sam ikada držao u ruci. (Ne mogu da ne dodam da upravo završavam još jedan roman sa živim mrtvacima koji takođe ide u ovu kategoriju besmrtnih naslova – Raising Stony Mayhall Derila Gregorija). Možda sam sad malo i odlutao, ali trebalo bi da bude jasno – šokirao sam se kada sam video da u našim bioskopima igra film za koji nisam ni znao da postoji, a potajno sam već dve godine priželjkivao da ga neko napravi.

Engleska, u bliskoj budućnosti: civilizacija je razvaljena nekom ludom gljivičnom infekcijom koja od ljudi pravi monstrume bez sopstvene slobodne volje, gladne ljudskog mesa. No, pored ove prve generacije bezumnih zombija, druga generacija sve češće počinje da se pomalja u velikim gradovima – deca takođe željna tople ljudske krvi, ali i svesna sveta oko sebe, sposobna da sama donose odluke i rasuđuju. Naša priča počinje u vojnoj bazi u kojoj malobrojni preostali pokušavaju ne samo da prežive svaku sledeću noć, već i da izvuku neke pouke iz apokaliptične situacije u kojoj su se zatekli.

Nekolicina dece (zombija) pohađa školu u ovom izolovanom centru, ali kada gladni i brojčano nadmoćni zombiji konačno probiju i poslednju ogradu, grupa vojnika, jedna nastavnica i jedna naučnica, uspevaju da se dokopaju autobusa koji će ih, makar privremeno, izbaviti od strašne sudbine. Sa njima je i Melani, devojčica koja u sebi, veruje se, nosi ključ ne samo za razumevanje, već i za razrešenje katastrofalne pošasti koja je zavladala planetom.

To je otprilike kratak sadržaj ne samo knjige, već i istoimenog filma debitanta Kolma Mekartija koji vrlo retko odstupa od onoga što je pisac napisao, što i nije čudno jer je sam Keri potpisao i scenario. Iako se način na koji se naši junaci kreću po Londonu donekle razlikuje od onog u knjizi, krajnje ishodište je jako verno onom u romanu. Jedina ozbiljna razlika se vidi u uglu gledanja – dok su u romanu svi članovi ekipe predmet Kerijevog sondiranja, filmska verzija priče s pravom i rezonski insistira na Melani.

Zombi žanr je poslednjih godina pretrpeo stresne i potresne lomove, kako u filmu, tako i u literaturi, ali ''Posebna'' se drastično razlikuje od holivudskog viđenja ove teme, a još radikalnije i od televizijske revolucije koju je donela serija ''The Walking Dead''. Zaboravite, dakle, ispoliranu produkciju i brojne spektakularne specijalne efekte i pripremite se za film koji će, iako opremljen izvesnim budžetom za CGI doživljaj, više uticati na to kako ćete da razmišljate na zadatu temu, nego što će grafički dozirati nivo straha i odvratnosti koji ćete, u svakom slučaju, osetiti.

Da pojasnim – iako je Mekarti vrlo vešto rasporedio svoj jadni budžet od sedam miliona funti, nije inače stravičan prizor zombija u punom napadu taj koji će vas proganjati tokom i nakon projekcije, već su to pre svega moralne dileme i oštar društveni komentar koji autori filma pokreću. Keri je u tom pogledu vrlo direktan i apsolutno beskompromisan (zato valjda i nije holivudska produkcija), što najbolje prikazuje genijalno finale i krajnje razrešenje. Naravno, sve ovo bez spojlera, ali sa akcentom baš na završetak priče koji je za pamćenje.

Iako je Senia Nanua (Melani) fantastična u nosećoj ulozi (i ostatak kastinga na čelu sa Glen Klouz funkcioniše sjajno), ''Posebna'' nije imuna ni na neke manjkavosti, pa tako središnji deo filma kao da gubi tempo u važnom trenutku. Na kraju krajeva, čini se da stvarno nije bilo potrebe da ovaj film traje skoro dva sata, ali ni tih 15-ak minuta viška bitno ne menjaju krajnji utisak – ''Posebna'' je sjajan, atmosferični horor koji predvodi sve ove horde živih mrtvaca koji defiluju malim ili velikim ekranima u ovom veku.

Nisam bio sam u bioskopu – J. mi je pravila društvo, ali ako bi sad trebalo očekivati drugačiji, tinejdžerski pogled na ovu temu, to se nije desilo. J. je od prvog minuta uživala u onom aspektu po kojem se komercijalni i nezavisni, arti filmovi najviše i razlikuju – originalnosti priče i pristupu, kao i nepredvidivom pravcu u kojem narativ često odlazi. Detalji koji su ponovo odneli pobedu nad skupocenom, ali i ispranom i već viđenom A produkcijom.

Ocene:

Ja: ****1/2

J: ****

Anketa

Da li se vama dopao ovaj film?

POSEBNA

The Girl With All The Gifts (2016)

Režija: Kolm Mekarti

Uloge: Senia Nanua, Glen Klouz

Distributer: Dexin

Najviše volim kada me repertoar iznenadi. Prijatno, naravno. Ovonedeljni je čak i bio prilično atraktivan, za mene barem (Klint Istvud, Snouden, 7 Veličanstvenih...), ali ono što me je zaista zanimalo, umalo mi je i promaklo. Naime, trebalo mi je izvesno vreme da shvatim da se imena "Posebna" krije mali, engleski, niskobudžetni horor pod originalnim nazivom "The Girl With All The Gifts", a taj naziv već peva sasvim drugačiju pesmu.

Pre dve godine su mi N. i G. preporučili roman pod tim nazivom. Iako su to preporuke koje nikada ne propuštam, ovoga puta je trebalo samo da mi kažu da je u pitanju novi roman Majka Kerija. Uostalom, puna mi je kuća samo jednog njegovog naslova – Unwritten-a imam desetak tomova – a i drugih stripova. I ne samo stripova, čak je i kod nas objavljen njegov debitantski roman "The Devil You Know", inače prvi iz serijala o Feliksu Kastoru, neodoljivom frilens egzorcisti.

Taj roman sam, poprilično oduševljen, progutao za par dana i naslov smestio u Top 5 knjiga koje sam te godine pročitao i u Top 3 najboljih zombi romana koje sam ikada držao u ruci. (Ne mogu da ne dodam da upravo završavam još jedan roman sa živim mrtvacima koji takođe ide u ovu kategoriju besmrtnih naslova – Raising Stony Mayhall Derila Gregorija). Možda sam sad malo i odlutao, ali trebalo bi da bude jasno – šokirao sam se kada sam video da u našim bioskopima igra film za koji nisam ni znao da postoji, a potajno sam već dve godine priželjkivao da ga neko napravi.

Engleska, u bliskoj budućnosti: civilizacija je razvaljena nekom ludom gljivičnom infekcijom koja od ljudi pravi monstrume bez sopstvene slobodne volje, gladne ljudskog mesa. No, pored ove prve generacije bezumnih zombija, druga generacija sve češće počinje da se pomalja u velikim gradovima – deca takođe željna tople ljudske krvi, ali i svesna sveta oko sebe, sposobna da sama donose odluke i rasuđuju. Naša priča počinje u vojnoj bazi u kojoj malobrojni preostali pokušavaju ne samo da prežive svaku sledeću noć, već i da izvuku neke pouke iz apokaliptične situacije u kojoj su se zatekli.

Nekolicina dece (zombija) pohađa školu u ovom izolovanom centru, ali kada gladni i brojčano nadmoćni zombiji konačno probiju i poslednju ogradu, grupa vojnika, jedna nastavnica i jedna naučnica, uspevaju da se dokopaju autobusa koji će ih, makar privremeno, izbaviti od strašne sudbine. Sa njima je i Melani, devojčica koja u sebi, veruje se, nosi ključ ne samo za razumevanje, već i za razrešenje katastrofalne pošasti koja je zavladala planetom.

To je otprilike kratak sadržaj ne samo knjige, već i istoimenog filma debitanta Kolma Mekartija koji vrlo retko odstupa od onoga što je pisac napisao, što i nije čudno jer je sam Keri potpisao i scenario. Iako se način na koji se naši junaci kreću po Londonu donekle razlikuje od onog u knjizi, krajnje ishodište je jako verno onom u romanu. Jedina ozbiljna razlika se vidi u uglu gledanja – dok su u romanu svi članovi ekipe predmet Kerijevog sondiranja, filmska verzija priče s pravom i rezonski insistira na Melani.

Zombi žanr je poslednjih godina pretrpeo stresne i potresne lomove, kako u filmu, tako i u literaturi, ali ''Posebna'' se drastično razlikuje od holivudskog viđenja ove teme, a još radikalnije i od televizijske revolucije koju je donela serija ''The Walking Dead''. Zaboravite, dakle, ispoliranu produkciju i brojne spektakularne specijalne efekte i pripremite se za film koji će, iako opremljen izvesnim budžetom za CGI doživljaj, više uticati na to kako ćete da razmišljate na zadatu temu, nego što će grafički dozirati nivo straha i odvratnosti koji ćete, u svakom slučaju, osetiti.

Da pojasnim – iako je Mekarti vrlo vešto rasporedio svoj jadni budžet od sedam miliona funti, nije inače stravičan prizor zombija u punom napadu taj koji će vas proganjati tokom i nakon projekcije, već su to pre svega moralne dileme i oštar društveni komentar koji autori filma pokreću. Keri je u tom pogledu vrlo direktan i apsolutno beskompromisan (zato valjda i nije holivudska produkcija), što najbolje prikazuje genijalno finale i krajnje razrešenje. Naravno, sve ovo bez spojlera, ali sa akcentom baš na završetak priče koji je za pamćenje.

Iako je Senia Nanua (Melani) fantastična u nosećoj ulozi (i ostatak kastinga na čelu sa Glen Klouz funkcioniše sjajno), ''Posebna'' nije imuna ni na neke manjkavosti, pa tako središnji deo filma kao da gubi tempo u važnom trenutku. Na kraju krajeva, čini se da stvarno nije bilo potrebe da ovaj film traje skoro dva sata, ali ni tih 15-ak minuta viška bitno ne menjaju krajnji utisak – ''Posebna'' je sjajan, atmosferični horor koji predvodi sve ove horde živih mrtvaca koji defiluju malim ili velikim ekranima u ovom veku.

Nisam bio sam u bioskopu – J. mi je pravila društvo, ali ako bi sad trebalo očekivati drugačiji, tinejdžerski pogled na ovu temu, to se nije desilo. J. je od prvog minuta uživala u onom aspektu po kojem se komercijalni i nezavisni, arti filmovi najviše i razlikuju – originalnosti priče i pristupu, kao i nepredvidivom pravcu u kojem narativ često odlazi. Detalji koji su ponovo odneli pobedu nad skupocenom, ali i ispranom i već viđenom A produkcijom.

Ocene:

Ja: ****1/2

J: ****

Anketa

Da li se vama dopao ovaj film?

POSEBNA

The Girl With All The Gifts (2016)

Režija: Kolm Mekarti

Uloge: Senia Nanua, Glen Klouz

Distributer: Dexin

Najviše volim kada me repertoar iznenadi. Prijatno, naravno. Ovonedeljni je čak i bio prilično atraktivan, za mene barem (Klint Istvud, Snouden, 7 Veličanstvenih...), ali ono što me je zaista zanimalo, umalo mi je i promaklo. Naime, trebalo mi je izvesno vreme da shvatim da se imena "Posebna" krije mali, engleski, niskobudžetni horor pod originalnim nazivom "The Girl With All The Gifts", a taj naziv već peva sasvim drugačiju pesmu.

Pre dve godine su mi N. i G. preporučili roman pod tim nazivom. Iako su to preporuke koje nikada ne propuštam, ovoga puta je trebalo samo da mi kažu da je u pitanju novi roman Majka Kerija. Uostalom, puna mi je kuća samo jednog njegovog naslova – Unwritten-a imam desetak tomova – a i drugih stripova. I ne samo stripova, čak je i kod nas objavljen njegov debitantski roman "The Devil You Know", inače prvi iz serijala o Feliksu Kastoru, neodoljivom frilens egzorcisti.

Taj roman sam, poprilično oduševljen, progutao za par dana i naslov smestio u Top 5 knjiga koje sam te godine pročitao i u Top 3 najboljih zombi romana koje sam ikada držao u ruci. (Ne mogu da ne dodam da upravo završavam još jedan roman sa živim mrtvacima koji takođe ide u ovu kategoriju besmrtnih naslova – Raising Stony Mayhall Derila Gregorija). Možda sam sad malo i odlutao, ali trebalo bi da bude jasno – šokirao sam se kada sam video da u našim bioskopima igra film za koji nisam ni znao da postoji, a potajno sam već dve godine priželjkivao da ga neko napravi.

Engleska, u bliskoj budućnosti: civilizacija je razvaljena nekom ludom gljivičnom infekcijom koja od ljudi pravi monstrume bez sopstvene slobodne volje, gladne ljudskog mesa. No, pored ove prve generacije bezumnih zombija, druga generacija sve češće počinje da se pomalja u velikim gradovima – deca takođe željna tople ljudske krvi, ali i svesna sveta oko sebe, sposobna da sama donose odluke i rasuđuju. Naša priča počinje u vojnoj bazi u kojoj malobrojni preostali pokušavaju ne samo da prežive svaku sledeću noć, već i da izvuku neke pouke iz apokaliptične situacije u kojoj su se zatekli.

Nekolicina dece (zombija) pohađa školu u ovom izolovanom centru, ali kada gladni i brojčano nadmoćni zombiji konačno probiju i poslednju ogradu, grupa vojnika, jedna nastavnica i jedna naučnica, uspevaju da se dokopaju autobusa koji će ih, makar privremeno, izbaviti od strašne sudbine. Sa njima je i Melani, devojčica koja u sebi, veruje se, nosi ključ ne samo za razumevanje, već i za razrešenje katastrofalne pošasti koja je zavladala planetom.

To je otprilike kratak sadržaj ne samo knjige, već i istoimenog filma debitanta Kolma Mekartija koji vrlo retko odstupa od onoga što je pisac napisao, što i nije čudno jer je sam Keri potpisao i scenario. Iako se način na koji se naši junaci kreću po Londonu donekle razlikuje od onog u knjizi, krajnje ishodište je jako verno onom u romanu. Jedina ozbiljna razlika se vidi u uglu gledanja – dok su u romanu svi članovi ekipe predmet Kerijevog sondiranja, filmska verzija priče s pravom i rezonski insistira na Melani.

Zombi žanr je poslednjih godina pretrpeo stresne i potresne lomove, kako u filmu, tako i u literaturi, ali ''Posebna'' se drastično razlikuje od holivudskog viđenja ove teme, a još radikalnije i od televizijske revolucije koju je donela serija ''The Walking Dead''. Zaboravite, dakle, ispoliranu produkciju i brojne spektakularne specijalne efekte i pripremite se za film koji će, iako opremljen izvesnim budžetom za CGI doživljaj, više uticati na to kako ćete da razmišljate na zadatu temu, nego što će grafički dozirati nivo straha i odvratnosti koji ćete, u svakom slučaju, osetiti.

Da pojasnim – iako je Mekarti vrlo vešto rasporedio svoj jadni budžet od sedam miliona funti, nije inače stravičan prizor zombija u punom napadu taj koji će vas proganjati tokom i nakon projekcije, već su to pre svega moralne dileme i oštar društveni komentar koji autori filma pokreću. Keri je u tom pogledu vrlo direktan i apsolutno beskompromisan (zato valjda i nije holivudska produkcija), što najbolje prikazuje genijalno finale i krajnje razrešenje. Naravno, sve ovo bez spojlera, ali sa akcentom baš na završetak priče koji je za pamćenje.

Iako je Senia Nanua (Melani) fantastična u nosećoj ulozi (i ostatak kastinga na čelu sa Glen Klouz funkcioniše sjajno), ''Posebna'' nije imuna ni na neke manjkavosti, pa tako središnji deo filma kao da gubi tempo u važnom trenutku. Na kraju krajeva, čini se da stvarno nije bilo potrebe da ovaj film traje skoro dva sata, ali ni tih 15-ak minuta viška bitno ne menjaju krajnji utisak – ''Posebna'' je sjajan, atmosferični horor koji predvodi sve ove horde živih mrtvaca koji defiluju malim ili velikim ekranima u ovom veku.

Nisam bio sam u bioskopu – J. mi je pravila društvo, ali ako bi sad trebalo očekivati drugačiji, tinejdžerski pogled na ovu temu, to se nije desilo. J. je od prvog minuta uživala u onom aspektu po kojem se komercijalni i nezavisni, arti filmovi najviše i razlikuju – originalnosti priče i pristupu, kao i nepredvidivom pravcu u kojem narativ često odlazi. Detalji koji su ponovo odneli pobedu nad skupocenom, ali i ispranom i već viđenom A produkcijom.

Ocene:

Ja: ****1/2

J: ****

Anketa

Da li se vama dopao ovaj film?