Ford v. Ferrari (2019)
Režija: Džejms Mangold
Uloge: Kristijan Bejl, Met Dejmon
Distributer: MCF
Odmah na početku da kažem par važnih stvari. Prvo - nije bitno da li volite auto trke, Formulu 1, 2 ili 3, Nacionalnu klasu, kružne ili reli trke, automobile uopšte. Ja sam na projekciji bio sa svojom ćerkom koju automobili zanimaju samo u smislu prevoznog sredstva, tačka A do tačke B. Okej, kad je bila mala volela je da vrišti (od uzbuđenja i sreće, da se razumemo) u kolima kada ja "vozim kao ludak", ali danas joj je bitnije koja muzika svira u kolima i kada ćemo da stignemo, nego bilo šta drugo. Ona je, dakle, baš uživala u ovom filmu.
Ja, sa druge strane, pored toga što vozim od svoje 19. godine i imam vozačko iskustvo teško na stotine hiljada kilometara, volim da gledam Formulu 1. Nisam baš neki fanatik, nije problem i ako se neka trka preskoči, ali volim. Istina, nikada se nisam preterano vezivao za timove, već sam uvek navijao za vozače koji su mi bili zanimljivi, ali da mi je neko pre ove slavne trke postavio pitanje Ford ili Ferari, morao bih dobro da razmislim. S jedne strane Ferari, sve sa mitologijom i onim konjem koji se propinje i zastavom na "onim" protestima, s druge Ford, neka drugačija mitologija, Mustang kao wet dream za sva vremena...Ne znam. Bolje da pogledam film, mislio sam, pa da usput odlučim za koga da navijam. I sam sam, na kraju, uživao u filmu.
Zato mislim i da distributerski prevod naziva filma baš i nije najsrećnije rešenje. Originalni, američki naziv, "Ford protiv Ferarija" -- teško da je moglo jednostavnije i bolje. Ali okej, verujem i da je evropski prevod sa pominjanjem Le Mana dovoljno privlačan. Na mojoj projekciji je sala bila pristojno popunjena.
O čemu se ovde zapravo radi? Zaplet prati pokušaj američkih inženjera i dizajnera da naprave automobil koji će moći da su suprotstavi nepobedivom i nenadmašnom Ferariju i preotme mu titulu na najvažnijoj od svih trka, slavnom Le Manu. U tu svrhu, Henri Ford II angažuje vizionara Kerola Šelbija i vozača Britanca Kena Majlsa da od Forda GT40 naprave pobedničko vozilo.
U istu svrhu producenti filma odlučuju da za svoj filmski projekat pozovu Toma Kruza i Breda Pita, ali nakon što je taj pokušaj propao, Mangold angažuje Meta Dejmona i Kristijana Bejla i nakon dva meseca snimanja dobili smo ne samo film koji je zaslužio blizu 200 milona dolara zarade, već i jedan od boljih filmova koje smo imali prilike da vidimo ove godine.
Film, naravno, miriše na benzin, asfalt i spaljene gume i ako je to momenat koji je dovoljan da vam digne adrenalin, onda je odlazak u bioskop pravo rešenje za vas, ali to nije jedini kvalitet koji nam Mangold pruža. Štaviše.
Iako je "Le Man '66" potpuno starinski film, teško je ovo vrlo kompleksno delo svesti samo na dobro stilizovan, nostalgični adrenalinski projekat. "Le Man" ima i dušu, svakako, a za to su najzaslužniji uglavnom engleski scenaristi (braća Batervort) i naravno ovaj novi dinamični duo Dejmon/Bejl.
Šta su to oni uspeli da urade? Jednostavno, kada emocije naviru i pri brzinama od 300 na sat i kada i pri tradicionalnom plasiranju narativa imate utisak da je ovo najmodernija trkačka priča ikada ispričana, onda je jasno ko je sve zaslužan za takav rezultat.
Hemija između Bejla i Dejmona je takođe momenat koji se ne može zaobići i preskočiti -- ovaj tandem bi, čini se, i u pravoj trci uspeo da ostavi crveni Ferari iza sebe. Uostalom, ovo je i film posle kojeg ćete malo drugačije da gledate i na lik i delo Kristijana Bejla. Da, konačno će vam biti nekako drag i blizak, topao čak.
Film polako gradi svoju magiju, kumulativno, tako da linija cilja nije emotivni i krucijalni momenat samo za naše trkače, već i za nas same. Možda je rezultat ovog nadmetanja već decenijama poznat i već ispričan, ali ova najnovija, Mangoldova verzija, teško da može da bude nadmašena.
Ocena: ****1/2