Živeti život vredan sećanja. Ključ besmrtnosti.
...
Proleće ’83. Partizan juri ka tituli, iako je na startu trke bio tek u petoj stazi. Dinamo aktuelni šampion. Zvezda osvajač Kupa. Tukla te iste "modre" u finalu. Moćno Sarajevo. Nezgodni Hajduk. Čak i Vardar sa boljim predispozicijama zbog Višnjevca na klupi.
Posle jesenjih počasti, tim Miloša Milutinovića kašljuca na početku drugog dela sezone. Gubi od Sarajeva i Osijeka, remizira na Kantridi i tek protiv Vardara stiže do oba boda. Na putu ka ciljnoj ravnini, dobija Derbi 3:2 i uoči meča odluke ima dva boda više od Dinama. Zagrepčani dolaze u Beograd, ali je JNA mali da primi sve koji žele da budu deo spektakla. Poklapa se i sa sletom povodom Dana mladosti. Eto razloga da Partizan iznajmi Zvezdin stadion.
Karte su planule. Biće 100.000 ljudi. Miloš ne praktikuje karantine. Ima specifične metode rada. Uoči svake utakmice šalje Šoškića u kontrolu. "Zamorče" se bira po principu slučajnog uzorka. Nikad ne znaš ko je pod lupom.
Zemun. Petak uveče. Oko 23.20. Oglasilo se zvono u stanu porodice Mance. Dragan se budi iz najslađeg sna i šalje brata da otvori vrata:
"Verovatno Šole. Nema ko drugi. Proverava da li sam u krevetu. Reci mu da je sve ok, mrzi me da ustajem".
Goran gviri kroz špijunku i čini mu se da nije dobro video. Otvara vrata i staje kao ukopan. I dalje ne veruje svojim očima. Vraća se u sobu i diže Dragana iz postelje:
"Moraćeš da izađeš".
Dragan se zadržao nekoliko minuta, ispratio gosta i zaključao vrata:
"Slušaj me dobro. Zadaviću te, budeš li nekome rekao. Ok?".
...
Svako vreme ima svoje junake. Nekada se klicalo Draganu. Danas Saletu i Marku.
"Bili smo deca. Damo gol i odmah na kolena. Što duže klizaš, više podsećaš na Mancea. Svejedno da li igramo na travi, betonu ili šljaci. I sada me zaboli kada se setim krvavih kolena. Pamtim njegove golove protiv Dinama, Zvezde i Kvins Parka, ali je to radovanje imalo neki poseban šmek".
"Ja sam još mlađi od Saleta. Varga mi je pričao o Draganovoj energiji, pozitivnoj drskosti i posebnosti. On je neobjašnjiva pojava. Daleko ispred svog vremena. Prototip modernog špica koji agresijom napada dubinu. Strast ga je definisala kao idola. Jug i danas odjekuje njegovim imenom. Za takve heroje ne postoje utabane staze. Harizmom ispišu istoriju, završe tragično i steknu status legende", kaže Nikolić.
Mit o Manceu. Nisu samo Sale i Marko odrastali uz urbanu legendu. Mnogima je to prva asocijacija na mladost. Karakteristična scena. Crvena devetka na beloj pozadini crno-belog dresa. Obe ruke visoko u vazduhu. Pesnice stisnute, glava blago povijena unazad, pogled uperen ka nebu. Jeste na kolenima, ali u zanosu sreće.
...
Legende ne poznaju granice. Prevazilaze okvir navijačke strasti. Mance je za Zvezdaše isto što i Piksi za Partizanovce. Kranjčar za Hajdukovce. Gudelj za Dinamovce. "Njihov je, ali kapa dole". Respekt i duboki naklon.
Heroji ulice. Omiljena tema fudbalskih kružoka. Počne se od nekog banalnog detalja, a pretvori u besedu bez kraja. Dovoljna je iskrica da zapali plamen uspomene. Prijatelja upoznamo tek kada ga izgubimo. Miodrag Ješić i Vlada Vermezović. Sa Draganom i uz Dragana. Od prvog dana do poslednjeg ispraćaja. I u dobru i u zlu. Sreća nam daje prijatelje, nesreća ih proverava.
Kažu da sve znaju o Manceu. Ne sumnjam. I gorim od nestrpljenja da ispitam njihovu memoriju.
...
Samo jedan od ovih trenera nije sedeo na klupi tima za koji je nastupao Dragan Mance: Miloš Milutinović, Fahrudin Jusufi, Ivan Čabrinović, Toza Veselinović ili Toma Kaloperović?
"Jusufi", kao iz topa će Vermez.
"Slažem se", potvrđuje Ješa. Ipak, poen ide Vladi. Bio je brži.
Čabra ga je lansirao u Galenici, Kaloperović prihvatio u Partizanu, kod Miloša eksplodirao u šampionskoj sezoni, sa Bjekovićem počeo onu poslednju u karijeri. Jusufi stiže tek ’87. Status reprezentativca stiče kod Veselinovića. Ipak, jedno ime zaslužuje posebnu pažnju. Nedeljko Kostić. Srpski Galijani. On ga je "snimio" u školskom dvorištu i doveo ga na trening. Sa 14 prva registracija, sa 16 među seniorima. Nezamislivo za onaj period.
"Pored titule ’77, Mance je bio najbolji potez u trenerskoj karijeri Tome Kaloperovića. Imao je hrabrosti da jednog iskusnog lisca poput Santrača pošalje u Zemun u zamenu za neafirmisanog poletarca. Shvatili smo već na prvom treningu da se radi o paklenom napadaču", priseća se Ješić.
Vermezović gleda stare fotografije i nadovezuje se:
"Igrali smo u nedelju protiv omladinaca Galenike, on je u ponedeljak potpisao za Partizan. Dobili smo 2:1, Mance dao za njih, ja za nas. Kao desni bek. Eh, kakvu sam kosu imao. Vidi frizuru. Maneken! Davno beše. Odmah smo se skapirali. Kasnije postali i cimeri. Drugarstvo za ceo život".
Idemo dalje. Opet tražimo uljeza. Samo se jedan od ovih igrača nije upisao u strelce tokom Partizanovog učešća u Kupu UEFA 1984/85: Miloš Đelmaš, Admir Smajić, Zvonko Varga, Nikica Klinčarski ili Nebojša Vučićević?
"Uške", pokušava Ješa da izjednači skor.
"Ja ću reći Smajić", ne da se Vermez. "Kada malo razmislim, sećam se samo jednog Smajinog gola i to protiv Zvezde. Majke mi moje. On je bio strašan igrač, ali je više voleo da asistira".
Kosu nema, ali ga sećanje i dalje služi. Tačno, Smajić. Drugi poen za Vermezovića.
Uške se upisao protiv Rabat Ajaksa u prvom kolu. Zajedno sa Manceom, Stevanovićem i Đelmašem u dvostrukoj pobedi od po 2:0. Mance se nadovezao sa tri komada Kvins Parku. Uz golove Klinčarskog, Živkovića i Ješića dovoljno za jedan od najvećih podviga u istoriji evrokupova.
Konačno, Žile i Varga u pirovoj pobedi protiv Videotona.
"Nisam igrao tu protiv Rabata", pravda se Ješić. "Morao sam sa reprezentacijom u Glazgov. Ona čuvena sa Škotskom, 1:6. Zato mi je promakao Ušketov gol".
Nema opravdanja. Vermez već vodi 2:0.
"To je najopasniji rezultat", oprezan je Vlada. "Kvins Park se ne zaboravlja. Posle debakla u Londonu, njihova ’devetka’ nas zove u pab. Mislim da se zvao Banister. Gari Banister. Unakazio Ljubana i mene. Mi Balkanci, nije nam ni do čega. Razmišljamo, vidi ga kulov. Dao nam dva gola i nije mu dosta. Još nas provocira. Revanš u Beogradu, oni poveli i omladince. Treniraju dole kod 'Blatuše' (pomoćni teren stadiona Partizana, prim. aut.) i uživaju. Krenuli ljudi na odmor. Dobijemo ih 4:0 i onako pod euforijom, pozovemo mi njega na piće. Da mu se osvetimo. On mrtav ’ladan kaže ’dolazim’. Mi u neverici. Seli u restoran i eto ti Banistera. Pita šta pijemo. A kod Boleta samo limunada. Obrukasmo se pred čovekom. Izljubio se sa nama, razmenio dres sa Radanovićem i otišao za Englesku".
Stvar mentaliteta. Kod njih je igra, kod nas pitanje života i smrti.
"Posle 6:2, čekali smo poletanje čartera za Beograd. Čudna atmosfera, ali bez panike. Smaja se kladio sa Darkom Belojevićem da sigurno prolazimo. U šišanje na centru igrališta. Jedva smo stigli na revanš. Računamo, preko mosta i tu smo. Ali, na Autokomandi 20.000 duša. Na stadionu tri puta više. Krkljanac. Ljudi su osetili da se sprema senzacija. Sreća da je Žile dao četvrti u finišu susreta. Tek tada smo shvatili da možemo do čuda. Noge su se vezale. Ruski sudija je svirao kraj usred njihove kontre. Ne smem ni da pomislim šta bi se desilo da smo ranije stigli do 4:0. Palo je i šišanje. Ne baš na ćelavo. Darko je pustio suzu, pa je Smaja isključio brijač", dodaje Ješić.
U narednom kolu nije bilo opklade. Sve se rešilo posle 90 minuta.
"Bili smo prepotentni", priznaje Ješa. "Da smo izvukli Real, ne bi bilo problema. Ovako, Videoton. Koga to zanima. Išli smo u Mađarsku i više razmišljali o šopingu. Čekao sam pola sata u redu da kupim Salamander cipele".
"A ja Kobalt posuđe!", kaže kroz losmeh Vermezović. "Bilo je ludo i tokom puta ka Sekešfehervaru. Prvi put smo seli u autobus koji ima video plejer. Više smo se bavili filmovima, nego analizom Videotona. Šteta. Sami smo krivi".
...
Kojim rezultatom je završen prvi Derbi u kome je Mance dao gol Zvezdi?
"Ja sam tada bio u vojsci", ograđuje se Vermezović. Srećom po njega, ni Ješić ne zna odgovor. Pomoć stiže u vidu komentara legendarnog Vladanka Stojakovića. Mance - 0:1, Jovin - 1:1.
"Žao mi je ove dece danas jer ne znaju šta je pravi fudbalski ambijent. Nama protiv Osijeka i Rijeke dođe 25.000 ljudi, izađemo na zagrevanje i ne igra nam se. Poluprazan stadion. Gde god da odemo u goste, dupke puno".
...
Kojem golmanu Zvezde je Mance dao najviše golova u Derbiju?
"Matorom Diki (Stojanoviću)", evo prvog poena za Ješića, uz dodatak: "Mada ga je i Tomislav Ivković dobro zapamtio".
Četiri duela sa Stojanovićem, tri sa Tomicom i dva protiv Ljukovčana.
Diki dao tri, ali Ivkoviću jedan od najlepših u istoriji Derbija. Bacio se u stranu i gađao kontra ugao. Izuzetno zahtevan udarac glavom.
"Kada smo slavili 3:2, dao je levom. Prvi i jedini put u karijeri", vadi Vermez detalj koji vredi više od pukog poena.
"Prekazi je odigrao fantastičan pas. U maniru velikog majstora vrhunskog pregleda igre. Mance je rutinski rešio ’jedan na jedan’ sa Dikom“.
...
Koliko je postigao golova u prvenstvenim utakmicama Prve jugoslovenske lige?
Vermezović je bliži. Kaže 47. Ješa misli više. Nije. Tačno 42. Prvi protiv Radničkog. Pobedonosni za 1:0. Avgusta ’81. Poslednji protiv Budućnosti. Iz penala.
"Utakmica je bila u nedelju, on je nastradao u utorak", pamti Ješić hronologiju tragičnog događaja. "Spremao sam se za trening u Izmiru kada mi je Dragan Nikodijević iz Sporta javio šokantnu vest“.
Vermezović nije igrao protiv Budućnosti zbog dva žuta kartona: "Oborio bi sve moguće rekorde. 42 gola za nepune tri sezone. Za onu ligu, vrhunski domet. To što je Dragan imao, ne uči se na treningu. Rođeni strelac".
POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE IZ TOG VREMENA (isečci iz lista "Tempo")
Te sezone dva gola, pa tragedija. Partizan do kraja igra za titulu i za Mancea. Prolazi prvi kroz cilj, ali Zvezda ide u Kup šampiona.
Vermezović je na putu za Poreč i sluša prenos utakmice sa Željom:
"Tu je čak došlo do materijalne povrede pravila. Nisu krenuli sa centra, a sudija je svirao kraj. Mogli smo i da se žalimo. Nena (Bjeković) mi je rekao da bežim na odmor jer Partizan neće igrati ponovljeni meč. Naredne sezone su se pisale dve tabele. Regularna, na kojoj smo bili prvi i Šajberova, sa minus bodovima, na kojoj smo se borili sa Vardarom".
...
Koliko nastupa za A reprezentaciju Jugoslavije ima Dragan Mance?
Postaje uzbudljivo. Ješić ne bira sredstva da stigne rezultat. Dobija pomoć prijatelja. Ni manje ni više, nego Dragana Mancea. Bratanca slavnog golgetera.
"Četiri".
Debi protiv Francuske. Aprila ’83. Prijateljska. Mance zamenio Cica Kranjčara.
"Pocepali su nas. Sulejman Halilović izlazi iz svlačionice i kaže ’Zapaliću Park prinčeva’. Razmišljam posle, e neka si ga zapalio", Ješić ima odličnu memoriju.
Katastrofa. Francuzi strašan tim. Rošeto nam dao dva. Ture i Le Ru po jedan. Amoros, Bosis, Luis Fernandez, Tigana... Prošetaće se kroz Evropsko ’84.
"Ja sam ušao posle Dragana. Bar sam sačuvao 0:4", dodaje Ješić u šali..
Mance briljira kod Toplaka u mladoj. Daje oba gola Velsu u Nikšiću. Ali kod Toze samo prijateljske. I to sa klupe. Rumunija, pa Švajcarska i opet Francuska.
Ješi sjaj u očima. Žarka potreba nezadovoljene radoznalosti. Tek se zagrejao. Hoće novi poen. Ništa nije gotovo. Poslednja dva pitanja.
...
Samo je jednom od ovih golmana...
"Duji", nestrpljiv je Ješić.
Polako, kaže "Oliver Mlakar" takmičarima.
...Mance dao gol u jesenjem delu šampionske sezone 82/83: Ratomiru Dujkoviću, Fahrudinu Omeroviću, Ivanu Pudaru, Zvonku Ćiriću ili Mauru Ravniću?
"Opet protekcije", ulaže Vermez žalbu. "Neću ovako. Dokle više sudijeske krađe! Rekao je ’Duja’. Gotovo".
Sad treba vratiti film. Za koga su branili. Galenika, Sloboda, Hajduk, Voša, Rijeka.
"Neka bude Ćirić".
Bingo! Vermez je šampion.
Partizan osvaja jesenju titulu sa bodom više od Dinama. Mance je tek deseti na Listi strelaca. Svega šest golova. Dule Savić 13. Sušić 9. Živković i Aca Trifunović su mnogo efikasniji od svog saigrača iz špica. Dao je tri komada Vojvodini, dva Dinamu i jedan Zvezdi. Novosađani plaćaju ceh četiri dana posle sloma u Skoplju.
"Čudesna utakmica. Penal za nas u 43. minutu. Kod 0:0. Obično šutira Mance, ali Klinčarski hoće da se pokaže pred svojim Makedoncima. Blagoja Georgijev brani i ništa od vođstva. Počinje drugo poluvreme, Stojković raseče arkadu. Igrač manje. Sudi Stipe Glavina iz Klisa, a on kad me vidi, odmah vadi žuti. Još u tunelu. Koča Dimitrovski baci aut. I to na kvarno, bio naš aut. Ja zahvatim slučajno rukom, on drugi žuti. Neši još stavljaju čalmu, mi sa dva igrača manje. Uđe Novica Kostić, ja odem na tuširanje, kad sam se vratio 4:0 za Vardar", kaže Ješić.
"Pa kad kilaviš pod tušem", smeje se Vermezović.
"Posle nam daju još jedan. Takva je liga bila. A Vermez je očigledno bio evidentičar u vojsci. Čim pamti ove detalje. Daj to poslednje pitanje, da bar ublažim poraz".
...
Samo jednom od ovih golmana Mance nije dao gol u prolećnoj polusezoni istog šampionata: Slobodanu Šujici, Zoranu Milenkoviću, Slobodanu Janjušu, Tomislavu Radiću ili Miloradu Mariću?
"To je lako. Čobi Janjušu", časno Ješić privodi kraju. "Taj kada dođe u Beograd, sve možeš da mu radiš, osim gol da mu daš. Uvek ’desetka’ u novinama. Neverovatno šta je čovek radio između stativa. Prava goropad".
Tu sezonu Sarajevo otvara sa 4:1 protiv Zvezde na Marakani i 3:1 protiv Partizana na Koševu. Kakav tim! Janjuš, Radeljaš, Hadžibegić, Pašić, Kapetanović, Jozić, Hadžialagić, Sušić, Ferhatović... Ni na startu proleća ne gube od Večitih. Na JNA - 1:0.
"Sećam se. Božović je dao gol. I tu je Janjuš činio čuda".
Mance blista na zimskom turniru u Titogradu. Osvaja pehar za najboljeg strelca, dok onaj za najperspektivnijeg igrača ide u ruke nekom klincu iz Budućnosti. Izvesni Dejan Savićević.
U prva tri prolećna kola, Osijek 0:1, Sarajevo 0:1, Rijeka 2:2. Tempo piše ’Valjku pod hitno potreban remont’. Tek protiv Vardara šampionski ples. 4:0. Milo za drago. Praznih šaka u Titogradu i Splitu i podela bodova sa Olimpijom i Vinkovcima.
"Sa tim skorom danas bi bili osmi", šali se Vermez. Ne, ne šali se.
Ključna je sa Dinamom. Šampion ima dva boda zaostatka i željan je revanša za maksimirskih 3:4. Interesovanje prevazilazi očekivanja. Duplo više od kapaciteta stadiona u Humskoj. Mora se u komšiluk.
"Vidi ga Roki (Rojević). Kako je on to elegantno primio na grudi i uneo u našu mrežu", i najnevinijim rečima Ješa daje raskalašan smisao.
"Posle nam je Cico dao i drugi. Poluvreme 0:2. E, tu Miloš stupa na scenu. Klasičan primer kako trener dobija izgubljenu utakmicu. Ušao je svlačionicu, sačekao da se smire strasti i mirnim tonom objasnio šta treba da radimo. Radanović desno, ti Ješo levo. I vama dvojici neka je Bog u pomoći. Ostali, svi u napad. Ili gubimo 5:0, ili osvajamo titulu".
Ulazi Smaja kao ultraofanzivni igrač umesto beka Miće Radovića. Oni u prvom minutu nastavka imaju zicer za 3:0. Sneško Cerin i Kračnjar prošli Zalada, prazan gol, ali otišli u mrtav ugao i pogodili spoljni deo mreže. To ih je ubilo. Aca da gol iz penala. Ključa stadion. "Beli, beli!".
"100.000 ljudi. Kada je Derbi, onda je pola-pola. Ovde svi za Partizan i to na Zvezdinom. Da se naježiš. Sedam minuta pre kraja, Smaja zavrće sa krila, Mance skače i šalje u mrežu. 2:2. Ekstaza", priseća se Ješić.
Posle pet godina, Partizan nadomak slave. U poslednjem kolu stiže Velež. Remi 1:1 i overa titule.
"Tada je radio prenosio samo druga poluvremena", vraća se Vermez na vojničke dane. "Baka Slišković i ja služili na Rijeci. Ulazimo u kasarnu, ovi da nas pojedu. Aaaaa, 2:0 za Dinamo. Mance ga da i svima zapušimo usta. U glavi su mi oni beli dresovi sa crnom prugom preko grudi. Jassa ili Sport, nisam siguran. Za mene najlepši u istoriji Partizana".
Zanoćismo. Sreća da Šole ne ide u kontrolu. Bilo bi svašta.
"Šole kod Miloša, Rašović kod Kaloperovića. Smišljali smo fore da izbegnemo ’raciju’. Da ne otkrivamo ovim klincima, mogu da zloupotrebe".
"Ti misliš da oni ne znaju", dobaci mu šaljivo Vermez. "Ako u nečemu mogu da nam pariraju, to su te fore".
Mogao bi o Manceu još dva dana, ali ispucasmo sva pitanja:
"Majko moja, kad zašprinta posle gola. Ne znaš da li je brži dok teče akcija ili nakon što lopta uđe u mrežu", širi ruke Vermez i osmeh.
"Tebi je bar bilo lako. Trčao je vama iz odbrane u susret. Ovi iz špica ga ni lasom nisu hvatali",stavlja Ješa tačku na Mit o Manceu.
...
Zemun. Zvono se još jednom oglasilo. Ko može da bude u ovo doba noći. Draganu se spava, ali veruje Goranu. Braća su to. Dovoljan je izraz lica, neka mala grimasa, čudno izgovorena reč, da naglase važnost trenutka. Ili značaj osobe koja upravo stoji ispred praga vlastitog doma. Onako bunovan, kao da je ugledao avet. Mora da protrlja oči. Ma to je on. Glavom i ... šalom! Belim šalom.
Asovima se tada išlo na vrata. Zbog respekta, a radi reda. "Hvala Ćiro, ne mogu u Dinamo".
Otiš’o si Dragane, ostala je tuga, uvek će te voleti Grobari sa Juga.
Legende ne umiru. Žive dotle, dok ima živih koji misle o njima.
-----------------------------------------------
SVE KOLUMNE NEŠE PETROVIĆA
