Za sebe kaže da je do skoro bio ponosni vlasnik titule najmlađeg i najzdravijeg penzionera Novog Sada. Da, do skoro. Kasnije ćemo o tome ko mu je preoteo primat. Milan "Lane" Jovanović ne pati za fudbalom. Uživa u krugu porodice i ponosno širi osmeh kada mu kažu da su Lazar i Dušan nasledili tatin talenat. Vozi ih redovno na treninge, ali se ne zanosi željom da mu sinovi postanu slavni fudbaleri. Rano je. Sada je najvažnije da uživaju u igri. Da su srećni. U njihovoj Vojvodini. Za golove, trofeje, ugovore, slavu i milione ima vremena.
I Lane je prošao svašta u karijeri dok nije dogurao do vrha. Do titula, priznanja, Liverpula i Svetskog prvenstva. Dug je put od Bajine Bašte do Enfild Rouda. Baš dug. I komplikovan. Možda u tome i jeste draž. Kroz trnje do zvezda. Znajući njega, ne bi ni pristao na lakšu varijantu. Vojvodina, Šahtjor, Lokomotiva, Standard, Liverpul, Anderleht. Mnogo znoja, muke i odricanja. Bogu hvala, mnogo i golova. Gomila golova. A svaki je slavio kao da je najvažniji u karijeri.
(snimak proslave gola od 1:37)
"Svima je upalo u oči da se Duća (Dušan Tadić) nije preterano radovao kada je zatresao mrežu u Madridu. Otkriću vam jednu jako važnu stvar koju sam naučio od bivšeg selektora reprezentacije Vladimira Petrovića Pižona. On je umeo da kaže: ’Koji se đavo raduješ, samo bezveze trošiš kalorije i energiju za nastavak utakmice’. Sada iz ove perspektive, mislim da je potpuno u pravu. Kada se postigne gol, sudija ne svira kraj. Igra se dalje. Pižonove reči su od suvoga zlata. Ja sam par puta mogao da nastradam tokom proslave gola. Recimo, protiv Nemačke na SP u Južnoj Africi kada sam upao u kanal ili posle pobedonosnog gola za Standard u 90. minutu velikog derbija sa Anderlehtom. U maniru Mate Parlova, poleteo sam u publiku i rizikovao ozbiljne posledice zbog stampeda navijača. Srećom, preživeo sam".
Dobrodošli u TOP 11 Milana Laneta Jovanovića.
Za početak, da se opredelimo za sistem: "Neka bude 4-3-3 da bih lakše smestio sve one napadače sa kojima sam igrao tokom karijere. Meni je lično najviše odgovarao 4-4-2, bez obzira da li sam bio na krilu ili u špicu. To je pravo fudbalsko opredeljenje. Ofanzivno i ubitačno".
VOJVODINA (1999 - 2003)
Sve je počelo u smiraj 20. veka. Neko je u Vojvodini saznao za talenat momka iz Bajine Bašte i potrudio se da ga "Raketom" (autobuski prevoznik) dovede u Novi Sad.
"Stigao sam sa nepunih 16 godina, u vreme kada su omladinsku školu vodili legendarni Ilija Pantelić i čika Brane Novaković. Oni su odmah procenili da u meni leži potencijal i drago mi je što sam opravdao njihovo poverenje. Vojvodina je moja ljubav, tu sam stekao afirmaciju i privukao pažnju na sebe. Period je bio vrlo turbulentan, dogodio se onaj famozni štrajk fudbalera i sve je to usporilo moj napredak u karijeri. Za četiri sezone nismo se ni približili vrhu tabele. Neki klubovi koji po tradiciji ne mogu da se mere sa Vojvodinom zauzimali su mesta iza Zvezde i Partizana, a mi smo se gušili u nemoći i ostajali bez prilike da se dokažemo na međunarodnoj sceni".
Novosađani su u staroj Jugoslaviji umeli da pomrse račune velikima i dva puta da im preotmu tron. Red je bio da u novim uslovima i na suženom prostoru, bar jednom zaprete Zvezdi i Partizanu u trci za titulu: "Razlozi su dublji i nije im mesto u ovoj rubrici. Mogao bih svašta da vam ispričam kada se ugasi kamera i isključi diktafon. Nerazumljivo je da klub takvog renomea ne ume da radi bolje i produktivnije. Ranije su bar stvarali igrače koji su bili oslonac tima u reprezentaciji Srbije. Sada je i tu došlo do zastoja. Treneri i radna zajednica mesecima ne primaju plate, finansijski problemi su se reflektovali na omladinsku školu. To je klub koji drži monopol u gradu od pola miliona stanovnika i u regiji od dva miliona ljudi, bukvalno nema konkurenciju, a od rezultata ni traga ni glasa".
Kandidati iz Vojvodine:
Golmani: Vlada Avramov, Dragan Žilić, Saša Todić;
Odbrana: Radoslav Batak, Saša Cilinšek, Dalibor Dragić, Darko Šuškavčević, Jovan Tanasijević, Mićo Vranješ, Bojan Neziri, Mirko Poledica, Milan Stepanov;
Vezni red: Mirko Aleksić, Miloš Krasić, Radovan Krivokapić, Ivica Francišković, Ronald Habi;
Napad: Milan Belić, Igor Bogdanović, Petar Puača, Zoran Janković ...
TOP 11 - Miloš KRASIĆ (vezni red)
"Videlo se odmah da je vrhunski talenat. Odskakao je od svoje generacije i vrlo brzo su mu dali kapitensku traku. Nisam ga izabrao u TOP 11 zbog partija u Vojvodini, već zbog svega što je napravio kasnije u karijeri. Ja sam ga od prvog dana zavoleo i prihvatio kao mlađeg brata. Bio je ineteresantan, onako lud od malih nogu. Sećam se da je stigao u Novi Sad za vreme bombardovanja, otac ga je doveo iz Kosovske Mitrovice jer je njegov stariji brat Bojan već bio član Vojvodine. U to vreme, svi su panično bežali u podrume i skloništa, a on mi je jedini verovao da nam neće ništa faliti ako ostanemo u stanu i gledamo televiziju. Imao je tek 14 godina. Tako smo se zbližili, posle se i okumili i danas smo nerazdvojni. Žao mi je što u Juventusu nije ostavio dublji trag, mada je on u prvoj sezoni proglašen za drugog najboljeg igrača Serije A, posle Zlatana Ibrahimovića. Mnogo zvučnijim imenima to nikada nije pošlo za rukom. Kratko je trajao u vrhunskom fudbalu, imao je potencijal za daleko veće domete. Često pričamo o njegovoj karijeri, sada je mudriji i trezvenije gleda na neke stvari, svestan je da ima i njegove krivice u svemu tome. Prošle godine sam mu ustupio epitet najmlađeg i najzdravijeg penzionera u Novom Sadu".
ŠAHTJOR DONJECK (2003 - 2004)
Štrajk u Vojvodini nije samo usporio razvoj karijere, imao je dalekosežnije posledice:
"Zbog pauze i nedovoljne fizičke spreme, zadobio sam tri teške povrede u vrlo kratkom vremenskom intervalu. Morao sam sva tri puta pod nož i mnogi bi na mom mestu digli ruke od fudbala. Isključivo zahvaljujući energiji i mladalačkom entuzijazmu, vratio sam se na velika vrata i potpisao ugovor sa Ukrajincima. Priča sa Šahtjorom nema ništa zajedničko sa mojom epizodom u Lokomotivi. U Donjecku sam dobio šansu u prvih desetak utakmica i sve je bilo fantastično. U najgorem mogućem trenutku dogodila se nova povreda hrskavice kolena koja me je nekoliko meseci odvojila od terena. Šuster je bio veoma korektan prema meni, gledao je na sve načine da me vrati u život i nije se plašio da me stavi u tim čim sam se vratio u trenažni proces. Pobedili smo u prvenstvu sa 2:0, dao sam gol, posle toga dolaze pripreme i ja sam u svih deset kontrolnih mečeva bio u startnoj postavi. Tri dana pre početka prvenstva, moj kolega Starostjak mi je neopreznim startom na treningu polomio prst i ponovo me poslao na prinudni odmor. Jednostavno, zvezde mi nisu bile naklonjene".
Dakle, Bernd Šuster nije bio negativno nastrojen prema svim Srbima u Šahtjoru:
"Hahahaha... znam za taj slučaj sa Lalatovićem (o tome pročitajte OVDE). Bio sam prisutan kada su se zakačili. Nije tačno da je bila tuča, možda je Lala imao nameru da ga udari, ali je na vreme shvatio da to ne vodi ničemu. To je Nenad, ja ga privatno mnogo volim i poštujem. Potpuno je druga osoba van terena. Kada sedne na klupu, u njemu proradi taj temperament i ne ume da se kontroliše. Morao bi da povede računa, ipak se bavi ozbiljnim i odgovornim poslom, samokontrola je važna komponenta u tom mozaiku. Ja nikada nisam imao konflikt sa Šusterom. Naprotiv. Mnogo me je cenio, čak je zadužio svog pomoćnika da mi dodatnim radom pomogne da se što lakše vratim posle povrede".
Kandidati iz Šahtjora:
Golman: Stipe Pletikosa;
Odbrana: Razvan Rac, Dario Srna, Danijel Florea, Dainius Galveckas, Predrag Pažin, Sergej Popov, Mihajlo Starostjak;
Vezni red: Igor Duljaj, Oleksej Gaj, Marijuš Levandovski, Anatolij Timoščuk, Zvone Vukić, Genadij Zubov, Aleksej Bakarev, Jevgenij Bredun;
Napad: Julijus Agahova, Oleksej Belik, Brandao, Ciprijan Marika, Andrej Vorobej
TOP 11 - Darijo SRNA (desni bek)
"Žao mi je što za Vukića ne mogu da nađem mesto, jer mi je u veznom redu najžešća konkurencija. Iskoristiću priliku da stavim Srnu na poziciju desnog beka. To je momak koji se rađa jednom u sto godina. Prihvatio me je kao najrođenijeg, čak sam živeo kod njega u periodu tranzicije, dok sam se selio i sređivao novi stan. Čovek me je zadužio za sva vremena. Na stranu igrački kvaliteti koji su zaista neosporni, ali ja bih istakao ljudske osobine koje Dariovoj ličnosti daju posebnu dimenziju. Mnogo voli našu muziku, družili smo se, podržavali jedan drugoga. Nažalost, nismo više u kontaktu. Putevi su nam se razišli, ponekad ga pozdravim preko zajedničkih prijatelja. Vidim da je sada u Kaljariju, voleo bih da dođem do njegovog broja telefona i da ga čujem posle toliko vremena. U svakom slučaju, mnogo je važnije ono što nosim u sebi kao uspomenu na druženje sa tim divnim čovekom i velikim drugom".
LOKOMOTIVA (2004 - 2006)
Jovanović nije igrao za Šahtjor u kvalifikacijama za Ligu šampiona gde su Ukrajinci posle pobede protiv Šerifa ispali od ruske Lokomotive. Igrom slučaja, karijeru je nastavio upravo u redovima moskovskog kluba. Bolje da nije...
"To me najviše boli. Lokomotiva je najveća praznina u mom fudbalskom životu. Jedini period kada sam bio potpuno zdrav, a nisam uopšte igrao. U Moskvi sam samo četiri meseca proveo u normalnom statusu i zdravom ambijentu. Sve ostalo vreme sam potrošio na sudske sporove i pokušaje da izvučem papire. U principu, ljudi su bili ok. Niko mi nije direktno stavio do znanja da me ne želi u ekipi. Već je postojao sistem, treneri su imali poverenje u igrače koji su duže vreme bili u klubu. Nisam se ni ja najbolje informisao kada sam potpisivao ugovor. Došlo je do sukoba dve struje, mene je doveo čovek koji se vodio kao većinski vlasnik Lokomotive, ali je i trener imao svoje akcije u klubu. Bilo je tu svega. Neću da grešim dušu, možda je bilo i do mene. Trebao mi je neki vetar u leđa i malo komforniji ambijent za adaptaciju. Žao mi je samo što nisam zakačio Muslina, on je pokušao kasnije da me zadrži i da me oživi kao fudbalera. Skoro sam saznao za taj detalj i koristim priliku da mu se zahvalim. Bilo je kasno, jer sam se dugo sudio i na kraju razišao sa Moskovljanima".
Kandidati iz Lokomotive:
Golman: Eldin Jakupović;
Odbrana: Sergej Gurenko, Dmitrij Senjikov;
Vezni red: Selzinjo, Denis Glušakov, Marat Ismailov, Aleksandr Samedov;
Napad: Geri O’Konor, Vinston Parks, Dmitrij Sičev, Amr Zaki
TOP 11 - ?
"Zaboravili ste Loskova. Jedna ’desetka’ starog kova, sve vidi i sve zna. Izuzetan pas, pregled igre, duga prenosna fantastična, siguran na lopti, mozak ekipe. Ali, ako stavim njega, gde ću sa Džerardom i kompanijom. Krivo mi je što sam se mimoišao sa Banetom Ivanovićem, njega bih sigurno iskoristio za poziciju štopera. 'Ajde da Lokomotivu ostavimo za kraj".
STANDARD LIJEŽ (2006 - 2010)
Čudni su putevi fudbalski. Kada najmanje očekujete, kockice se slože, a zvezde na nebu zauzmu odgovarajući položaj.
"To je jedna neverovatna priča. Za film. Bio sam u to vreme na korak od Crvene zvezde. Piksi se raspitivao kod nekih mojih drugara o tome kakav sam van terena, znao je za pauzu i hteo je da se uveri da nisam za staro gvožđe. Onda se događa nešto što samo sudbina može da režira. Povod mog odlaska u Lijež, bila je još jedna povreda koja se završila operacijom. Zahvat je izvršio čuveni Nebojša Popović o kome u tom trenutku nisam znao ništa osim toga da je reč o vrhunskom hirurgu i bivšem sportisti. Nisam znao ni gde idem ni kod koga. Ispostavilo se da je čovek jedan od najtrofejnijih rukometaša svih vremena i da je pored stalnog posla u jednoj belgijskoj bolnici, radio i kao zvanični doktor u Fudbalskom klubu Standard. Nisam ni o klubu imao mnogo informacija. Gledao sam njihove mečeve u Evropi, znao sam da je kapiten naš Dragutinović i da u timu igraju zvučna imena poput Milana Rapajića i Erika Deflandra. Na Nebojšin predlog, prihvatio sam odlazak na probu, jer nisam imao drugog izbora. Bio sam već u ozbiljnim fudbalskim godinama i šta sam mogao da izgubim. Da biste prošli probu u Belgiji nije dovoljan samo kvalitet, mora i sreća da vas pogleda. Namestilo se da prvih pet utakmica odigram bez greške, ponudili su mi trogodišnji ugovor i počeli smo saradnju na obostrano zadovoljstvo".
Sudbina nam samo podeli karte, mi smo ti koji igramo...
"Ja sam se praktično od nule vratio fudbalu i dobio šansu za novo dokazivanje. Boskamp je već posle četiri kola smenjen zbog loših rezultata i došao je Prudom. Brzo sam se uklopio, počeli smo da nižemo pobede i uspeli smo posle 25 godina pauze da vratimo titulu u Lijež. Standard je jedan od najvećih i najvoljenijih klubova u Belgiji, ima armiju navijača, predstavlja kohezioni faktor jer spaja Valonce i Flamance koji ne stoje najbolje na političkom planu. Dugo su bili u senci Anderlehta i Briža i zato je i proslava titule bila luda i nezaboravna. Nadovezala su se individualna priznanja, ja sam jedini fudbaler u istoriji Standarda koji je osvojio ’Zlatnu kopačku’ za najboljeg strelca (2008) i ’Kristalnu loptu’ za najboljeg igrača Belgije (2010)".
Slučajan susret sa hirurgom inicirao je jednu od najinspirativnijih priča u istoriji belgijskog fudbala.
"Sa Bolonjijem smo osvojili još jednu titulu, a sa Donofrijom dogurali do četvrtfinala Lige UEFA. Izbacili smo Salcburg i Panatinaikos, a ispali od Hamburgera. Sećam se da nam je Petrić dao fantastičan gol u Liježu, makazicama sa 16-17 metara, remek-delo. Imali su Ze Roberta, Boatenga, Van Nistelroja... Moćna ekipa, prosto je neverovatno da su posle ispali od Fulama u polufinalu. Šteta, imali smo jedinstvenu priliku da uđemo u anale Standarda i umešamo se u borbu za evropski trofej".
Kandidati iz Standarda:
Golman: Olivije Renar, Roris Aragon, Sinan Bolat;
Odbrana: Filip Leonard, Nunjo Koeljo, Mohamed Sar, Frederik Dupre, Oguči Onijevu, Erik Deflandr, Fred, Felipe, Dante, Digao, Sebastijan Pokonjoli, Viktor Ramos, Rami Geršon, Kristofer Verbist;
Vezni red: Milan Rapajić, Aksel Vicel, Seržo Konseisao, Stiven Defur, Gabrijel N’Galula, Maruan Felaini, Siramana Dembele, Mehdi Karsela- Gonzalez, Vilfred Dalma, Sedrik Kole, Olivije Dakur;
Napad: Rikardo Sa Pinto, Igor de Kamargo, Diumersi Mbokani, Leon Benko, Kristijan Benteke, Musa Traore.
TOP 11 - DANTE (levi bek)
"Proslavio se kasnije na poziciji štopera, ali meni je delovao još bolje uz levu aut liniju. Izuzetan defanzivac, moj subjektivni osećaj je da je bio potcenjen u Belgiji. Više se pisalo o nekim igračima koji Danteu nisu ni do kolena. Fizički jak, hrabar u duelima, tehnički izuzetan. Jedino mu je brzina bila diskutabilna, ali je to kompenzovao drugim kvalitetima. Znao sam da će napraviti veliku karijeru i za mene nije iznenađenje što je sa Bajernom pokorio Evropu i osvojio Ligu šampiona. Sve ono što je radio na treningu bio mi je dovoljan argument da ga cenim kao igrača“.
LIVERPUL (2010 - 2011)
Prelazak u Standard bio je potez karijere, ali je pred Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi kucnuo čas da se potpiše ugovor života.
"Da se sada vratim u prošlost, da mi neko ponudi Liverpul i kaže da ću se samo godinu dana zadržati na Enfildu, prihvatio bih oberučke. Ne poznajem fudbalera koji je spreman da odbije slavni engleski klub. Mnogo je okolnosti koje mi nisu bile naklonjene u tom trenutku. Rafa Benitez je otišao pre početka sezone i praktično nisam odradio nijedan trening sa trenerom koji je insistirao na mom dolasku. Ruku na srce, Roj Hodžson je takođe bio maksimalno korektan i pružio mi je šansu u prvih nekoliko utakmica. Namestilo se da dva najbolja igrača, Fernando Tores i Stiven Džerard, baš u tom momentu budu u lošoj formi što se odrazilo na celu ekipu. Imali smo prosečnu sezonu, osvojili tek šesto mesto u Premijer ligi i ispali u oba kupa već u prvom kolu. U FA kupu od Mančester junajteda i u Liga kupu od Nortemptona. Za utehu ostaje to učešće u Ligi Evrope gde smo bez problema prošli grupu, zatim izbacili Spartu iz Praga i neočekivano ispali od Brage. Najviše mi je krivo što posle mečeva sa Napolijem i Steauom, u kojima sam pružio svoje najbolje partije u dresu Liverpula, nisam dobio šansu da u kontinuitetu odigram još nekoliko utakmica. Ali, ne žalim. Onaj osećaj kada zagrmi ’You’ll never walk alone’ na prepunom Enfildu, ne bih menjao nizašta na svetu".
Za godinu dana, 18 utakmica i dva gola. Jedan protiv Steaue u Ligi Evrope i jedan protiv Nortemptona u Liga kupu.
"S obzirom na specifičnost engleskog fudbala koji zahteva duži period adaptacije, za mene je to bio zadovoljavajući učinak. Očekivao sam da druga sezona bude još bolja i produktivnija. Nažalost, došao sam u situaciju da već posle godinu dana moram da presečem. Da sam bio mlađi, možda bih stavio sve na kocku i ostao da se borim za svoje mesto pod suncem. Ali, sa punih 30 godina, morao sam da razmišljam o perspektivi i doneo sam odluku koja će mi produžiti karijeru. Uprkos svemu, iz Engleske nosim najlepše moguće uspomene. Pre svega sportsku kulturu kakve nema nigde na svetu. Ta odanost navijača, to strepljenje koje traje već tri decenije, taj osećaj kada ceo stadion kliče iako je Liverpul izgubio. Ove sezone imaju šansu koju ne smeju da propuste. Ako sada ne osvoje titulu, neće nikada. Konkurencija je iz godine u godinu sve jača, klubovi ulažu nenormalne svote novca, a Liverpul bez trofeja nije Liverpul. Za njih je mnogo važnije da osvoje Premijer ligu nego da postanu evropski prvaci".
Kandidati iz Liverpula:
Golmani: Bred Džons, Pepe Reina;
Odbrana: Glen Džonson, Dani Ager, Fabio Aurelio, Džejmi Karager, Martin Škrtel, Džek Robinson; Vezni red: Raul Meireleš, Stiven Džerard, Džo Kol, Maksi Rodrigez, Dirk Kajt, Lukaš Leiva;
Napad: David N’Gog, Fernando Tores, Luis Suarez, Rajan Babel;
Treneri: Roj Hodžson, Keni Dalgliš.
TOP 11 - Stiven DŽERARD (vezni red)
"Dete Liverpula. Ikona. Institucija. On me je i sačekao sa Rafom kada sam potpisivao ugovor. Došao je da mi poželi dobrodošlicu i to je za mene bio poseban trenutak. Te sezone nije bio na svom nivou, ali ono što je pokazivao na treningu za mene je bilo fascinantno. Izdvojio bih pas i šut kao nešto što ga je razlikovalo od svih drugih igrača sa kojima sam igrao. Plus ono lidersko što je nosio u sebi i što ga je učinilo legendom kluba. Stivi Dži je brend Liverpula, osoba za primer i kapiten za sva vremena. Ironijom sudbine, njegova greška protiv Murinjovog Čelzija, koštala je ’crvene’ titule pre par sezona. Dešava se to i najvećima. Za mene je nepojmljivo da fudbaler njegovih kvaliteta nikada nije bio šampion Engleske. Voleo bih da mu se posreći u trenerskoj karijeri, zaslužio je".
ANDERLEHT (2011 - 2013)
U Liverpulu kratko, ali slatko. Morao je da donese najtežu odluku u životu. Svestan da će biti onih koji mu nikada neće oprostiti.
"Razumem najvatrenije pristalice Standarda. Videli su u meni idola i ne mogu da vam opišem koliko im je teško palo kada sam obukao dres Anderlehta. Pokušavam često da amortizujem priču, pa kažem kako bih voleo da me pamte po golovima i trofejima koje smo zajedno osvojili. Život me je odveo na drugu stranu i šta da se radi. Kao za inat, namesti se da ih u prvom derbiju deklasiramo 5:0. Dao sam gol i naravno da se nisam radovao. Ne zbog Pižona, već zbog respekta prema bivšem klubu".
Već u prvoj sezoni titula i devet golova u prvenstvu Belgije. Dodao je još tri u Ligi Evrope, dva u plej-ofu protiv Burse za koju je igrao njegov drug Stepanov (i dao gol) i jedan protiv Aeka na startu grupne faze.
"Osvojili smo superiorno grupu sa svih šest pobeda protiv Lokomotive, Aeka i Šturma. Gajili smo velike ambicije u Evropi i bili smo apsolutni favoriti u 1/16 finala protiv AZ Alkmara. Propustili smo mnogo šansi, bili bolji u obe utakmice, ali su nas Holanđani kaznili i sa dve minimalne pobede od po 1:0 otišli dalje. Iz te sezone pamtim i gol u 92. minutu protiv Briža za 1:1. Promašio sam penal u prvom poluvremenu i morao sam nekako da se iskupim".
Sličan bilans i u drugoj sezoni. Opet titula i opet devet golova u prvenstvu. Riznicu je obogatio sa trofejom u Superkupu Belgije.
"Slavili smo protiv osvajača kupa Lokerena i to je bila uvertira u novi pohod na šampionski lovor. Bio sam sa Mbokanijem i De Suterom najbolji strelac ekipe. Dobro smo gurali i u Ligi šampiona, iako smo imali tešku grupu sa Milanom, Malagom i Zenitom. Muka mi je kada se setim ključne utakmice u Sankt Peterburgu. Prvo promašim zicer, a posle me lopta pogodi u ruku i oni iz penala pobede 1:0".
Kandidati iz Anderlehta:
Golman: Silvio Proto;
Odbrana: Olivije Dešaht, Denis Odoi, Roland Juhaš, Marsin Vasilevski, Džordan Lukaku, Entoni Vanden Bore;
Vezni red: Lukas Bilja, Lukaš Mareček, Saša Klještan, Denis Prat, Gijom Žile, Lamiša Musonda, Fernando Kanezin, Ronald Vargas, Bedi Mbenza. Šeiku Kujate, Masimo Bruno;
Napad: Matijas Suarez, Kanu, Patu Kabangu, Tom de Suter, Dijumersi Mbokani, Oleksandr Jakovenko
TOP 11 - Diumersi MBOKANI (napad)
"Vidite po imenima, u poređenju sa Standardom to je bila daleko skromnija ekipa. Ali smo delovali kompaktno i nepobedivo. Nemam dilemu oko mesta u špicu. Mbokani je van terena bio specifičan, nismo se puno družili. Klasičan primer igrača koji zbog životnog stila nije napravio karijeru. Odgovorno tvrdim da je imao potencijal za klubove top klase. Mogao je sve. Da sam reši, da bude u službi ekipe. Robustan, jak, sa fenomenalnim osećajem za gol. Šteta što nije voleo da trenira. Pošto sam stigao u Anderleht u zrelim igračkim godinama, trener je insistirao da u svlačionici držim disciplinu pod kontrolom. Imao sam autoritet i ja sam jedan od retkih koje je Mbokani bar ponekad poslušao za nešto. Najveći gaf? Još dok smo igrali u Standardu, nije se pojavio u karantinu pred najvažniju utakmicu u istoriji kluba. Čoveka nema na ručku, nema ga ni tri sata posle ručka, a mi igramo protiv Anderlehta i pobeda nam garantuje titulu. Prudom je odlepio od besa, jedva smo ga nagovorili da Mbokanija stavi u tim, a da sankciju ostavi za kasnije. On izađe na teren, postigne oba gola i mi postanemo šampioni. Gde je bio? Niko nikada nije saznao. Verovatno ni on ne zna gde je bio".
REPREZENTACIJA SRBIJE (2007 - 2012)
Dugo su Klementea ubeđivali da skokne do Belgije i pogleda momka koji rešeta mreže u dresu Standarda.
"Posrećilo mi se da je došao na derbi protiv Anderlehta koji sam rešio golom u 67. minutu na asistenciju Aksela Vicela. Bilo je logično da me posle toga pozove u reprezentaciju. Debi je bio kao iz snova, slavili smo u Helsinkiju 2:0, ušao sam umesto Pantelića i odmah se upisao u strelce. Sećam se da mi je Danko šmekerski odigrao petom, ja sam probio finskog defanzivca i rutinski završio akciju. Klemente je bio jako korektan. Pošteno je delio minutažu i forsirao one koji su bili u najboljoj formi. Čini mi se da nismo imali dovoljno strpljenja, taman kada je upoznao naš mentalitet, pustili smo ga da ode. To nam se redovno dešava. Pogrešili smo i sa Mihajlovićem. On je u prvih pet utakmica lutao i eksperimentisao, ali smo u drugih pet delovali briljantno. Bilo je logično da nastavi posao i da nas odvede na Evropsko prvenstvo. Mi smo ga smenili i opet sve iz početka. Kontinuitet je od krucijalnog značaja za rađanje jedne generacije i stvaranje jakog tima".
Kvalitet uvek dođe do izražaja. Bez obzira na ime selektora i konkurenciju u ekipi. Dovoljno je samo da se igrač nađe na spisku. A i ne mora...
"Ja nisam bio među kandidatima kada je Antić počeo ciklus za Svetsko prvenstvo. Dobio sam naknadno poziv za utakmicu sa Litvanijom, jer se neko povredio na dan okupljanja. U tome je veličina Radomira Antića. Bez sujete je rekao: ’Pa čekaj, možda sam se ogrešio o tog momka koji gine na treninzima i zaslužuje mesto u startnoj postavi’. Nije podlegao pritiscima čelnika jednog našeg kluba koji su gurali svog fudbalera da bi se prodao u inostranstvo. To je bila prekretnica, odigrao sam odlično i ustalio se u reprezentaciji. Da se razumemo, mi bi dobili Litvaniju i sa tim momkom oko koga su se lomila koplja. Radi se o izuzetnom igraču, ali za reprezentaciju treba da igraju oni koji su trenutno u najboljoj formi. Moramo svi da budemo u ravnopravnom položaju i da se osećamo kao deo tima. Zato je Antić posebna figura u mom životu. Ako jedan Dejan Stanković, čovek koji je promenio 11 selektora i odigrao više od 100 utakmica za reprezentaciju, apostrofira njegovo ime u svim svojim intervjuima, onda to nešto znači. Radomir je oplemenio naše karijere i dao im poseban pečat. Ja ga doživljavam emotivno i zauvek će biti prijatelj moje porodice".
Po jutru se dan poznaje. Debitantski gol u Finskoj najavio je još mnogo vrhunskih partija u dresu sa državnim grbom. Ukupno, 44 nastupa i 9 golova. Po dva Faranima i Rumunima, po jedan Finskoj, Austriji, Kipru, Bugarskoj i Nemačkoj.
"Najlepši je onaj protiv Rumunije u Beogradu, kontra nogom, kada smo izborili plasman na Svetsko prvenstvo. A najdraži svakako onaj protiv Nemačke u Južnoj Africi. Srpski narod tradicionalno ne gaji dobre odnose sa Nemcima i čekali smo četiri decenije na tu pobedu. Čak sam pre utakmice rekao Marku Marinu da ne zapinje previše, iako u tom trenutku nisam bio siguran da vuče poreklo iz naših krajeva. To je trijumf koji ostaje za sva vremena u analima srpskog fudbala. Nemci su imali strašnu ekipu, za četiri godine samo su od Španije pretrpeli poraz. Iskoristili smo prednost igrača više, odigrali herojski i zasluženo pobedili. Sećam se da sam u miks zoni posle utakmice rekao kako će se i za 50 godina pamtiti da je Lane Jovanović srušio Nemce na Svetskom prvenstvu. Kajem se zbog te izjave, bio sam pod utiskom i žao mi je što sam sebe stavio u prvi plan. Stojketu pripada najviše zasluga jer je odbranio penal i skinuo još nekoliko zicera u finišu meča. Krasa je takođe odigrao utakmicu života, dobio je maksimalnu ocenu u nemačkim medijima. Ta pobeda ima daleko veću vrednost od puke činjenice ko je postigao pobedonosni gol".
A onda Nelspruit. Nedođija. Kome je uopšte palo na pamet da ga uvrsti među gradove domaćine Svetskog prvenstva.. Proklet bio. Pa tamo su odmah posle Mundijala srušili stadion. Mbombela. Gospode bože, Mbombela.
"Najbolnija tačka u mojoj karijeri. Posle kažu da sreća ne igra bitnu ulogu u savremenom fudbalu. Ta utakmica je knjiški primer kako je sreća bila na strani protivnika. Dizali smo formu za nokaut fazu i sve se nekako nameštalo da doguramo daleko. Protiv Gane stidljivo, protiv Nemačke znatno bolje i protiv Australije najbolje. To prvo poluvreme je bilo za udžbenike. Moćno, kompaktno, stabilno, tehnički izuzetno, komunikacija fantastična, protok lopte brz, nepogrešiv... Žigić šansa, Krasa šansa, Bane šansa... Trebalo je već na poluvremenu da vodimo tri-četiri razlike. I onda totalni slom u nastavku. I dan danas kada se iznerviram na Krasu na malom fudbalu kažem: ’Stalno ti je neko kriv, šta je sa levom, služi samo za kvačilo’. Ali to su trenuci koji lome utakmice i koji lome karijere čitave jedne generacije".
Kandidati iz reprezentacije:
Golmani: Vladimir Stojković, Vlada Avramov, Radiša Ilić, Bojan Jorgačević;
Odbrana: Antonio Rukavina, Ivica Dragutinović, Nemanja Vidić, Mladen Krstajić, Bane Ivanović, Neven Subotić, Duško Tošić, Aleksandar Kolarov, Ivan Obradović, Aleksandar Luković, Matija Nastasić;
Vezni red: Nenad Kovačević, Dejan Stanković, Boško Janković, Zdravko Kuzmanović, Miloš Krasić, Igor Duljaj, Ognjen Koroman, Milan Smiljanić, Zoran Tošić, Miralem Sulejmani, Nenad Milijaš, Miloš Ninković, Gojko Kačar, Radosav Petrović, Ljuba Fejsa;
Napad: Marko Pantelić, Danko Lazović, Nikola Žigić, Dragan Mrđa
TOP 11 - Nemanja VIDIĆ (štoper)
"E sad je muka. Koga god da izostavim, ogrešiću se. Zakačio sam ja još nekoliko momaka u reprezentaciji. Na Kipru sam prvi put igrao zajedno sa Tadićem. Lazar Marković je počinjao, zvali smo ga ’vunderkind’. Bio je i mali Ščepović, sa njim sam delio sobu. Malo je onih koje ne bih stavio, ali šta ću kada mi dozvoljavate samo jednog iz reprezentacije. Gledam šta je najfunkcionalnije za tim i biram Vidu na poziciju štopera. Bio je specifičan. Imao je svoj plan i program. U svakom trenutku ozbiljan i disciplinovan. Sve su to odlike koje je i Aleks Ferguson naveo u svojoj knjizi kao razloge zašto mu je poverio traku. Pazite, nije on bio običan kapiten. On je bio kapiten najboljim igračima u istoriji Mančester junajteda. To je posebna dimenzija. Žao mi je što igrač njegovog formata nikada nije napravio značajniji rezultat sa reprezentacijom. Blizu smo, on je iz Užica, ja iz Bajine Bašte, ali se već par godina ne čujemo. Često ga pozdravim preko Mrđe, pitam gde je i šta radi. Vidim da je zainteresovan za trenerski posao, on mi liči na to. Krasila ga je disciplina, ima taj igrački ’background’ kao bazu za autoritet i mogao bi da bude fantastičan trener. Ne sumnjam da će uspeti. Nemanja se rodio kao šampion".
Da kompletiramo TOP 11. Nedostaju golman, štoper, jedan u vezi i dva napadača.
"Bane mi nema konkurenciju na poziciji štopera, ali propisi su propisi. Napraviću presedan i pomeriću Maskerana iz veznog reda u zadnju liniju. Uostalom, on je u Barsi i zablistao u ulozi centralnog beka. Sa njim sam odigrao samo jednu utakmicu u Liverpulu, tu prvu protiv Arsenala. On je odmah posle toga otišao u Barselonu. Veoma mi je drag. Baš mi je pred taj duel sa Arsenalom dao korisne savete i pomogao mi da prebrodim početnu tremu. Bio je brz, hitar, agresivan. Skroman tehničar, ali je odrađivao posao. Kada sam dolazio u Liverpul, sportski direktor Eduardo Marsija mi je njega apostrofirao kao igrača koji je zlata vredan za ekipu i na koga čovek uvek može da se osloni".
U špicu imamo samo Mbokanija. A sistem je 4-3-3.
"Jedan neka bude Fernando Tores. Nadimak govori sve - El Ninjo. Uvek je bio blage naravi, umeren i uzdržan. Nikada sa njim nije bilo neke neprijatne situacije. A na terenu zver. Najviše mi je prijalo da igram sa njim u tandemu. Bio je prototip modernog špica".
Fali još jedan. Verovatno Suarez.
"Da, ali ne onaj na koga vi mislite. Svi znamo kakvu je karijeru napravio Luis Suarez i njemu kapa dole. Pakao od igrača. Umeo je da ugrize i na treningu, ne samo na utakmici. Ipak, moj izbor je Matijas Suarez. To je najdominantniji napadač sa kojim sam igrao tokom karijere. Napravio je transfer u CSKA za 18 miliona evra, koji je propao zbog povrede kolena. Da ga ta zla kob nije pratila tokom karijere, ko zna dokle bi dogurao. Dribler, šuter, brz, nepredvidiv. Kao od gume. Pošto ću na poslednje mesto u veznom redu morati da stavim Loskova, ispričaću vam anegodotu sa utakmice u kojoj je moj Anderleht izbacio njegovu Lokomotivu u Ligi Evrope. Prišao mi je u svlačionici i rekao da nikada u svom životu nije video većeg majstora od Matijasa Suareza".
Još samo golman...
"Proklete propozicije! Ja bih najradije Stojkovića. Znate šta, mnogi ga osporavaju, a on nam svojim intervencijama sačuvao bar 20 bodova u poslednja četiri kvalifikaciona ciklusa. Setite se one Jermenije gde je odbranio penal i pet zicera. Pokušavali su sa nekim drugim golmanima i uvek se vraćali na Stojketa. Mnogo ga volim i poštujem. Ali ok, neka bude Pepe Reina. Pre svega zbog vedrog duha i harizme koju prenosi na celu ekipu. Kada sam dao gol protiv Steaue u Bukureštu, otišao sam ispod tribine sa navijačima Liverpula i napravio gest rukom koji je on protumačio kao: ’Ja ostajem ovde’. Posle se na zajedničkoj večeri stalno vraćao na taj detalj. Dođe do mene, uhvati se za grb na majici i kaže: ’Milan, I stay here’. Sjajan je tip. Evo u Milanu je posle 10 dana postao lider ekipe. Kao da je tu već 10 godina".
Počelo je sa Branetom Novakovićem, završilo se sa Džonom van den Bromom. Retko koji trener sa kojim je radio tokom karijere može u rang sa Radomirom Antićem. Bar kada je reč o si-viju i trofejima:
"U Voši sam promenio nekoliko stratega i sa svima sam imao korektan odnos. Recimo, Dželat Vukašinović je stigao kada sam već završio transfer u Šahtjor, odradili smo svega par treninga, ali je na mene ostavio prijatan utisak. Vrlo inspirativna ličnost, školovan, obrazovan, gospodin čovek. Meni ne treba mnogo da shvatim da li se neko razume u posao. Tako je bilo i sa Lučeskuom, koga sam takođe zakačio tek pred kraj svoje avanture u Donjecku. Vidi se odmah da mu je fudbal u malom prstu. Šuster je forsirao španski stil, različite igrice na treningu, druženje sa loptom, bez suvog trčanja, sve ono što fudbalerima prija. Ja ću se opredeliti za Bolonjija jer je imao nešto što ga razlikuje od svih ostalih stručnjaka. Pre svega, sjajnu igračku karijeru koja je prethodila ovoj trenerskoj. On je sa Steauom osvojio Kup šampiona i postao rekorder po broju nastupa za reprezentaciju Rumunije. Potvrdio se i na klupi kao jedan od najpriznatijih stručnjaka u Evropi. Ako se ne varam, poslednji je kome je pošlo za rukom da sa Sportingom iz Lisabona prekine dominaciju Porta i Benfike i osvoji titulu šampiona Portugala. Zvuči čudno, zahtevao je strogu disciplinu i nametao paklene pripreme, a uvek je imao podršku igrača. U odnosu na Šustera, tražio je mnogo trčanja, ali je dozvoljavao improvizaciju. Tačno je znao šta od koga može da očekuje. Nešto poput Muslina. Muslin je taj šmeker koji ume da oseti igrača. Setite se da je Tadić kod njega eksplodirao i zaigrao na nivou svog potencijala. Muslin mu je prvi dao slobodu koju sada ima kod Ten Haga u Ajaksu".
TOP 11 Milana Jovanovića (4-3-3): Reina - Srna, Vidić, Maskerano, Dante - Džerard, Krasić, Loskov - Mbokani, Tores, M. Suarez. Trener Laslo Bolonji.
Tim za velika dela. Tim koji bi se šalio sa Australijom u Nelspruitu.
"I onaj tim bi se u nekoj novoj utakmici šalio sa Australijom. Još sto puta da igramo, ne bi nas nijednom dobili. Ne bi im pomogli ni sreća, ni Krasina leva noga. Ćuti, ne podsećaj me više...".
SVE KOLUMNE I INTERVJUI NEŠE PETROVIĆA
