Bio je pakao od špica. Centarfor razbijač. Jedan od onih za koje kažu da bukvalno mirišu na gol.
Flert sa Partizanom, afirmacija u Zvezdi. Sekvenca u Šefildu, rapsodija u Sosijedadu. Baski nikada posle njega nisu bili ni blizu vrha tabele. Italijanskoj epizodi nedostajao je samo srećniji završetak. Obe titule su mu ispred nosa oteli klubovi iz Rima.
Ako je do trofeja, ne mora da žali. Obogatio je riznicu u Grčkoj, gde se i oprostio od fudbala.
Uoči gostovanja Srbije u Lisabonu, pitali smo ga da li se plaši Portugala i Kristijana Ronalda: "Da ja igram, ne bih se plašio", odgovorio je kratko i jasno.
Dobrodošli u TOP 11 Darka Kovačevića. Poslednje autentične "zvezde prelaznog roka" u jugoslovenskom fudbalu.
PROLETER (1992 - 1994)
Nije to ovaj isti Proleter. Osim imena, nemaju ništa zajedničko. Ni dušu, ni tradiciju.
"Predivne uspomene. Stigao sam kao dete, iz jednog malog kluba, Radničkog iz Kovina. Dočekali su me igrači koji su već imali zavidno prvoligaško iskustvo. Simanić, Luburić, Gavrilović... Mučio sam se sa adaptacijom i nije mi bilo lako u toj prvoj sezoni da se izborim za mesto u timu. Dao sam Zvezdi gol na 'Marakani', nešto pred kraj, bilo je već 2:0 za njih... sećam se da je Ivić bio strelac u prvom poluvremenu iz penala. To je onaj prvi šampionat posle raspada Jugoslavije".
Već u drugoj sezoni, počinje da rešeta mreže i dospeva u žižu interesovanja jugoslovenske fudbalske javnosti:
"Bio sam prvi strelac ekipe, sa više od 20 golova. Zvezda nas je izbacila iz Kupa sa dve minimalne pobede. I opet nam je presudio Ilija Ivić, jedini strelac i u Beogradu i u Zrenjaninu. Imali smo veoma dobar tim koji je znalački vodio Radivoje Drašković. Bili smo obe sezone u vrhu tabele i borili se za izlazak u Evropu. Jako mi je žao što Proleter više ne postoji. Jedan klub takve tradicije nije zaslužio da se ugasi. Svi igrači iz moje generacije mogu da vam potvrde da je organizacija bila na najvišem nivou i da ni u čemu nismo zaostajali za Zvezdom i Partizanom. Bio bih najsrećniji čovek na svetu kada bi se neko u Zrenjaninu dozvao pameti i oživeo klub u kojem su ponikli mnogi asovi našeg fudbala".
Kandidati iz Proletera:
Golmani: Nenad Bikić i Saša Todić;
Igrači: Zoran Srdić, Predrag Luburić, Vesko Mihajlović, Željko Simović, Aleksandar Zelenović, Dragan Jošić, Jovo Šarčević, Milan Stojanovski, Gluščević, Mirko Todorović, Goran Gavrilović, Zarić, Babić, Zakić, Trošić, Koberski, Lupić, Rudan, Vasić, Mavrak.
TOP 11 - Aleksandar ZELENOVIĆ (vezni red)
"Bio je veliki talenat. Igrao je polušpica i staviću ga na poziciju ’desetke’ u sistemu 4-2-3-1. Znam da ću kasnije biti u drami kada budem morao da nađem mesta za virtuoze sa kojima sam igrao u Juventusu i reprezentaciji Jugoslavije, ali Zelenovića jednostavno ne mogu da izostavim. Nažalost, imao je svega 21 godinu kada je nastradao u saobraćajnoj nesreći".
...
CRVENA ZVEZDA (1994 - 1996)
Teška vremena. Sankcije, glad, inflacija. Umesto zvezda prelaznog roka, naslovne strane kultnog Tempa punile su estradne umetnice sumnjivog morala. Retko kome je bilo do fudbala. Ali je mnogima bilo do Darka Kovačevića. Po svaku cenu.
"Proleter je dobio gomilu ponuda iz zemlje i inostranstva. Zvezda i Partizan su ušli u pravi fudbalski rat i to je bilo prvi put od raspada Jugoslavije da je neki fudbaler na domaćoj sceni izazvao toliko interesovanja. Presudila je navijačka strast, ja kao zvezdaš od malih nogu nisam mogao da donesem drugačiju odluku. Prelomio sam zajedno sa ljudima iz Proletera i otišao na Marakanu".
Zvezdaš od malih nogu?! A fotografija sa proslave Partizanove titule... u društvu Save Miloševića i Đanije Ćurčića...
"Hahahahaha... To me je i Bjeković pitao kada sam došao u Savez. Kaže ’nismo se sreli u Partizanu, pa moramo sada u reprezentaciji’. Nema tu šta da se krije. Zadesio sam se u istom lokalu gde su Partizanovci organizovali šampionsko slavlje. Proleter je u tom trenutku vodio aktivne razgovore sa oba beogradska kluba. Poznavao sam sve te igrače iz omladinskih selekcija, bio sam prijatelj sa Ćirom, Savom, Đanijem... Pozvali su me da im se pridružim i nisam mogao da odbijem. Ne žalim, mladost - ludost. Uostalom, ne zna se čiji je stajling luđi na toj fotografiji. Čuvene ’dizel devedesete’".
MONDO TV: MODA DEVEDESETIH
Veleobrt i transfer godine. Umesto ka Humskoj, Darko je skrenuo u Ljutice Bogdana. I nije pogrešio.
"Odmah smo osvojili 'duplu krunu' i najavili stvaranje nove generacije. Ljupko se posle par godina u inostranstvu vratio na mesto najvećeg uspeha i praktično počeo od nule. Ne preterujem ako kažem da je stiglo 15 novih igrača, sve je to trebalo namestiti i uigrati. Ostaće mi zauvek u sećanju gostovanje u Zrenjaninu. Pre toga, šest ili sedam utakmica nisam postigao gol i već je počela da me drma ozbiljna golgeterska kriza. Sudbina je htela da se 'odblokiram' baš na mom Karađorđevom parku. Dobili smo 3:1, bio sam dvostruki strelac, oba mi je namestio Perica Ognjenović".
Ko će kome, ako ne svoj svome. A to su golovi koji se ne slave, zbog respekta prema bivšem klubu.
"Ma ja sam ih slavio. Bio sam takav. Golovi se postižu da bi se slavili. Svaki pravi centarfor, ukoliko je iskren, reći će vam isto. Ne znam za druge, ja sam taj koji je slavio svaki gol i protiv svakog rivala".
Kandidati iz Crvene zvezde:
Golmani: Zvonko Milojević, Milan Simeunović, Dragoslav Jevrić;
Odbrana: Goran Đorović, Aleksandar Kristić, Dražen Podunavac, Nenad Sakić, Dejan Stefanović, Mitko Stojkovski, Vinko Marinović, Zoran Njeguš;
Vezni red: Ivan Adžić, Nebojša Krupniković, Marko Perović, Dejan Petković, Zoran Riznić, Dejan Stanković, Jovan Stanković, Predrag Stanković, Bratislav Živković;
Napad: Perica Ognjenović, Darko Pivaljević, Goran Stojiljković, Saša Drakulić, Miodrag Pantelić, Goran Drulić, Zoran Jovičić.
"Dobar tim. Slatke muke. Ufff, Nešo... šta mi radiš. Kako da izaberem samo jednog. Žao mi je što u Evropi nismo uradili ništa naročito. Ispali smo od Ksamaksa, iako smo bili bolji u obe utakmice. Posle toga sam i doneo odluku da odem iz Zvezde".
TOP 11 - Dejan STANKOVIĆ (vezni red)
"Pojavio se zajedno sa Pericom Ognjenovićem i odmah skrenuo pažnju na sebe. Imao je karakter, disciplinu u igri, tehniku, šut... Videlo se već na prvom treningu da ima potencijal za vrhunskog igrača. Nikome nije bilo čudno kada je dobio šansu i postao najmlađi prvotimac u istoriji Crvene zvezde. Eksplodirao je kasnije kod Pižona i vrlo brzo obezbedio mesto u reprezentaciji Jugoslavije. Deki je već sa 17 godina bio zrela ličnost. Zato je i napravio vanserijsku karijeru i posle fudbala dogurao do UEFA".
ŠEFILD VENDZDEJ (1996)
Kada u "truloj" jugoslovenskoj ligi, dobijete poziv iz kolevke fudbala, ne razmišljate ni delić sekunde. Pakujete kofere i hvatate prvi avion, bez obzira što je do kraja ugovora ostalo još šest meseci.
"Menadžer iz Engleske je došao na utakmicu sa Zemunom, postigao sam dva gola i odmah je rekao ’želim Darka, ali mi se dopada i defanzivac Stefanović’. Tako smo Deki i ja u paketu, već u zimskom prelaznom roku, otišli u Šefild. Zadržao sam se jako kratko, ali je ekipa bila fenomenalna. Tu već znam koga ću u TOP 11, nemam ni najmanju dilemu. Ali 'ajde, idemo redom".
Početak, kao iz snova. Na debiju dva gola protiv Boltona, odmah zatim gol u remiju sa Liverpulom, pa još jedan u porazu od Notingem Foresta.
"Dobili smo tu prvu utakmicu 4:2, Đani Ćurčić je bio strelac za Bolton. Žao mi je što protiv Liverpula nismo sačuvali vođstvo, igrali smo odlično, pisalo bi se da sam u svojoj drugoj utakmici na Ostrvu srušio najslavniji engleski klub. Nažalost, Jan Raš je izjednačio u finišu meča. Iskreno, očekivao sam veću minutažu i bolji status posle tog furioznog starta. Po prirodi sam ambiciozan, nepopravljivi optimista i smetalo mi je kada se posle tri dobre utakmice nađem na klupi za rezerve. Dejvid Plit je stalno govorio da ću za godinu dana biti najbolji špic u Premijer ligi, a onda izdiktira sastav i mene nema među starterima. Nisam sakupio ni 10 mečeva u toj polusezoni, što je samo ubrzalo moju odluku da odem iz Engleske".
Kandidati iz Šefilda:
Golman: Kris Vuds, Kevin Presman;
Odbrana: Piter Aterton, Jan Nolan, Stiv Nikol, Brajan Linigan, Dejan Stefanović, Des Voker, Simon Stjuart;
Vezni red: Mark Pembridž, Adem Porić, Kris Vodl, Džon Šeridan, Redži Blinker, Grejem Hajd, Rajan Džons, Li Brisko, Mark Plats;
Napad: Dejvid Hirst, Mark Brajt, Mark Degris, Gaj Vitingem, Majk Vilijams, Ričard Barker, O’Nil Donaldson, Riči Hemfris.
"Vidite i sami koja su to imena. Mark Degris je bio standardni belgijski reprezentativac, Redži Blinker legenda Fejenorda, Des Voker je odigrao gotovo 60 utakmica u dresu Engleske, a Mark Brajt postigao više od 50 golova za Šefild Vendzdej".
TOP 11 - Kris VODL (vezni red)
"Imao sam čast i zadovoljstvo da igram u istom timu sa legendom engleskog fudbala. Svi ga pamtimo iz perioda kada je sa Piksijem branio boje Marseja i dogurao do finala Kupa šampiona ’91. On mi je namestio taj prvenac protiv Boltona, imao je fantastičan centaršut, bogomdan za svakog centarfora. Svakako da bi i Degris imao mesta u idealnom timu, ali je Vodl ipak bio nešto specijalno".
REAL SOSIJEDAD I (1996 - 1999)
Dve godine u Proleteru, godinu i po u Zvezdi, pola godine u Šefildu. Šta je moglo da se očekuje od naredne etape u karijeri? Mesec, dva, najviše tri... Avaj, pretvorilo se u najlepšu fudbalsku operu. U dva čina.
"U Engleskoj kada primete da igrač nije srećan, puste ga da ode. Tako su i mene pustili čim se pojavila ponuda Sosijedada. Ispostavilo se da sam napravio potez života. Zahvaljujući dvojici vrhunskih stručnjaka, Havijeru Irureti i Berndu Krausu, napredovao sam u svim elementima igre i prosto eksplodirao kao fudbaler. Kada se borite za epitet najboljeg strelca prvenstva u konkurenciji Ronalda, Raula, Alfonsa i Šukera, ne preostaje vam ništa drugo nego da tresete mreže iz utakmice u utakmicu".
I tresao je. Naročito u drugoj sezoni, koju je završio na četvrtom mestu u trci za "Trofej Pićići".
"Postigao sam 17 golova i našao se iza Vijerija, Rivalda i Luisa Enrikea, dok je Sosijedad zauzeo treće mesto na kraju prvenstva i izborio plasman u Evropu. Zanimljivo da su te sezone oba baskijska kluba bila jedini konkurenti neprikosnovenoj Barsi za titulu šampiona Španije. Nisam bio loš ni godinu dana kasnije, dao sam 16 golova i zauzeo sedmo mesto na listi strelaca. Pored Save Miloševića koji je postigao gol više, ispred mene bili su još Raul, Rivaldo, Klaudio Lopez, Morijentes i Deli Valdes. U poslednjih desetak godina Mesi i Ronaldo su pomerili granice, ali u moje vreme nije bilo nimalo lako postići dvocifreni broj golova u La Ligi".
Šta tek reći za Kup UEFA. Protiv Sparte 1:0, strelac Kovačević. U revanšu 4:2, dva gola Kovačevića. Dinamo Moskva 3:0 - dva Kovačević, 3:2 - dva Kovačević. Pa Atletiko Madrid 2:1, opet Kovačević. U pet mečeva, osam pogodaka. Turbo Kovačević.
"Šta vredi, kad nas je Atletiko uništio u revanšu i slavio 4:1. Juga nam je dao dva gola, imali su strašan tim. Žuninjo, Kiko, Valeron, Hoze Mari, Lardin, Bejbl, Korea... igrao je i naš Njeguš, trener je bio Arigo Saki. Leži mi ta Evropa, videćete kasnije i skor sa Juventusom. Zajedno sa Hezusom Marijom Satrustegijem i dalje držim klupski rekord po broju golova u evropskim takmičenjima".
Kandidati iz Real Sosijedada I:
Golman: Alberto Lopez;
Odbrana: Albistegi, Aranzabal, Huan Gomez, Imanol, Loren, Migel Fuentes, Pikabea, Urija, Huan Gomez, Lopez Rekarte;
Vezni red: Mutiju Adepoju, Aranburu, De Pedro, Idijakez, Imaz, Havi Garsija, Hozeba Agir, Hakan Mild, Joakim Jou, Hoze Gerero, Ditmar Kibauer;
Napad: Aldeondo, Đika Krajoveanu, De Paula, Luis Perez, Igor Cvitanović, Ruben Vega, Sa Pinto.
TOP 11 - Agustin ARANZABAL (levi bek)
"Moja generacija, ’73. Baš kao i Havi De Pedro sa kojim se fenomenalno slagao i dopunjavao. Igrali su zajedno i u španskoj reprezentaciji, znali su se u dušu. Pozadi neprelazan, a u fazi napada konstantna opasnost po gol protivnika. Ponavljao se po stotinu puta u toku utakmice, imao je odličan centaršut i mnogo golova sam dao upravo na njegovu asistenciju".
JUVENTUS (1999 - 2001)
Tri godine na istom mestu. To ne liči na Darka Kovačevića. Vreme je za nove izazove...
"Postojala je klauzula u ugovoru da iz San Sebastijana mogu samo u pet top klubova na svetu. Real Madrid, Mančester junajted, Juventus i ne sećam se koja još dva. Bila je priča oko Real Madrida, interesovao se i Atletiko, ali je Juve jedini platio cifru koju su tražili čelnici Sosijedada".
Ponuda koja se ne odbija. Serija A. Italija. Kalčo. U to vreme, stvar prestiža. Vrhunac karijere za svakog fudbalera koji drži do sebe. Makar Parma, Breša ili Pjaćenca. A zamislite Juve...
"Nikada neću da zaboravim duel sa Interom na San Siru. U jeku borbe za titulu, slavimo 2:1, ja postignem oba gola. Taj koji sam dao glavom, jedan mi je od najdražih u karijeri. Tim pre što je na njihovom golu bio Peruci, koga veoma cenim i sa kojim sam se kasnije sreo u Laciju. Inter sa Rekobom, Zamoranom, Loranom Blanom, Sedorfom... mislim da je Sedorf i dao počasni gol pred kraj utakmice. Mi sa Del Pjerom na polušpicu, Pipo i ja u špicu. Koliko se sećam, Zidan nije igrao zbog neke suspenzije".
"Dopijeta" u derbiju Italije. Za veliku pobedu... za slavu... za titulu?! Polako. Kolo pre kraja, Juve ima ogromna dva boda više od Lacija.
"Imao sam utisak da ta prokleta kiša pada samo na terenu, a da je svuda oko stadiona Peruđe suvo. Kolina je nekoliko puta bacio loptu i nijednom nije odskočila. Nikome ni dan danas nije jasno zašto je doneo odluku da se utakmica nastavi. Izgubili smo sa 1:0 i to mi je svakako najbolniji poraz u karijeri. Vodili smo celo prvenstvo, imali u jednom trenutku čak 10 bodova prednosti i onda u poslednjem kolu sve padne u vodu. Užas".
U Evropi, ponovo rafal. Na pogodak protiv Rostelmaša u Intertoto kupu, nadovezalo se još devet plotuna u Kupu UEFA. Omoniji 4, Levskom 3, Olimpijakosu 2 i Selti 1.
"Pobedili smo Ren u finalu Intertoto kupa i obezbedili učešće u Kupu UEFA. Dao sam jedini gol u prvoj utakmici protiv Selte i verovali smo da je ta minimalna pobeda dovoljna za prolaz u polufinale. Nažalost, doživeli smo debakl u Vigu. Selta je imala najbolju generaciju u istoriji kluba. Mostovoj, Karpin, Mekarti... pa onaj, kako se zvaše... da, Makelele... dominirali su celu utakmicu i zgazili nas 4:0. Iako sam propustio polufinale i finale, bio sam prvi strelac Kupa UEFA te sezone".
Novo prvenstvo, stare navike. Opet furiozni početak, u Darkovom stilu. Prva dva kola, dva gola. Jedan u Napulju za pobedu od 2:1, jedan protiv Barija.
"Napoliju sam kasnije dao i u prolećnoj polusezoni. Bio sam strelac i protiv Hamburgera u Ligi šampiona, mada se nismo proslavili u konkurenciji Deportiva i Panatinaikosa. Trezege je stigao iz Monaka sa oreolom svetskog i evropskog šampiona na reprezentativnom nivou i pokazao se kao veliko pojačanje. Bili su tu još Esnajder, Fonseka, Pipo i Del Pjero. Dakle, šest kandidata za dva mesta u timu. Preskočio sam veliki broj utakmica što se odrazilo i na golgeterski skor. Recimo, Tudor je završio ispred mene na klupskoj listi strelaca. Bio sam u najboljim godinama i tražio sam veću minutažu".
"Skudeto" u Rimu. OK, dešava se. "Skudeto" dva puta zaredom u Rimu, ređa pojava od Halejeve komete.
"I moralo je baš tada (smeh). Prvo Lacio, pa Roma. Skupo su nas koštali remiji sa Parmom i Lećeom. Mada je Parma te sezone imala moćan tim, sa Bufonom, Tiramom, Kanavarom... Imali smo meč loptu protiv Rome, vodili do 93. minuta i dozvolili Monteli da izjednači na 2:2. Nikada se nisam pokajao zbog odlaska u Juventus, ali ostaje žal zbog načina na koji sam izgubio dve titule. Zato sam i prešao u Lacio, sa idejom da se i meni posreći u 'Večnom gradu'. I čim sam otišao, Juve je postao šampion. Očigledno nisam imao dobar tajming".
Kandidati iz Juventusa:
Golman: Edvin van der Sar;
Odbrana: Ćiro Ferara, Zoran Mirković, Paolo Montero, Đanluka Pesoto, Mark Julijano, Alesandro Birindeli, Đanluka Zambrota, Igor Tudor;
Vezni red: Sandej Oliseh, Antonio Konte, Džonatan Bakini, Alesio Takinardi, Zinedin Zidan, Simone Perota, Edgar Davids, Enco Marseka;
Napad: Filipo Inzagi, Alesandro Del Pjero, Danijel Fonseka, Huan Esnajder, David Trezege.
"Konte je i kao igrač imao viziju. Pravi kapiten, zajedno sa Del Pjerom lider na terenu. Produžena ruka Karla Anćelotija. Tehnika ništa specijalno, ali osećaj za igru, ideja, da dođe iz drugog plana, da postigne važan gol, tu je bio nenadmašan. Pipo? Pipo se svakom golu radovao kao da mu je poslednji u životu. I tu mu niko nije trebao. Mi svi na jednu, on na drugu stranu. Iščupa onu korner zastavicu i maše do besvesti. Isti je bio i na treningu. Zato je i postizao toliko golova. Jedan je Pipo. Uvek na liniji ofsajda, izvanredno kretanje bez lopte... Sreća pa u njegovo vreme nije bilo VAR tehnologije. Ko u TOP 11? Znaš i sam ko".
TOP 11 - Zinedin Zidan (vezni red)
"Zi-Zu. Ovde, pored Dekija. Mada, on može gde hoćeš. Za mene, najbolji igrač sveta svih vremena. Ponavljam, za mene. Neko kaže Pele, neko Maradona, ovi mlađi zapeli za Mesija i Ronalda... ali, kod mene apsolutno nema dileme. Pazi, tada se sve vrtelo oko Zidana. On je organizovao igru, povlačio loptu, driblao, asistirao, davao golove. Takinardi, Davids, Del Pjero, ja... svi smo gledali gde je Zi-Zu. Svaka lopta njemu. Posle 60. minuta, on je toliko umoran da ne može više da stoji na nogama. Na treningu, svi bežimo od Zidana, da ne ispadnemo smešni. Sećam se jednih priprema, šta je uradio Ćiru Ferari, mi smo popadali na teren i valjali se od smeha".
LACIO (2001)
Ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se.
"Bila je to trampa Lacija i Juventusa. Ja sam stigao u Rim, a Salas je uz neku doplatu obukao dres Stare dame. Sticajem okolnosti, nismo se ni jedan ni drugi naigrali u novim klubovima. Zakeroni je zamenio Dina Zofa na klupi, a uprkos činjenici da je gro šampionske ekipe i dalje bio na okupu, nismo uspeli da se uključimo u borbu za novu titulu".
Kandidati iz Lacija:
Golman: Luka Markeđani;
Odbrana: Cezar, Siniša Mihajlović, Alesandro Nesta, Đuzepe Pankaro, Paolo Negro, Đuzepe Favali, Fernando Kouto, Jap Stam;
Vezni red: Dino Bađo, Dejan Stanković, Gaicka Mendijeta, Karel Poborski, Dijego Simeone, Đulijano Đanikeda, Stefano Fiore, Ivan De La Penja, Lukas Kastroman, Fabio Liverani;
Napad: Klaudio Lopez, Ernan Krespo, Simone Inzagi.
"Pogledajte Čola danas na klupi. E, isti je takav bio u svlačionici i na terenu. Uvek maksimalno naelektrisan, spreman da izgine za ekipu. I stalno je ponavljao ’biću trener, biću trener’. Zarekao se da će ostaviti fudbal sa 33 godine da bi se posvetio trenerskom poslu. Danas kada gledam Atletiko, kao da gledam Simeonea. Preneo je taj borbeni mentalitet na svakog svog igrača pojedinačno. Imao sam privilegiju da igram u tandemu sa oba Inzagija. Za razliku od Čola, nije mi uopšte delovalo da Pipo i Simone mogu da postanu treneri. Jednostavno, nisu obećavali. Kasnije sam sa Olimpijakosom naleteo na Lacio u Ligi šampiona i tada su mi rekli da Simone poseduje nesvakidašnji trenerski potencijal. Iznenadio sam se, ali rezultati Lacija u poslednje tri godine dovoljno govore o njegovoj stručnosti".
TOP 11 - Alesandro NESTA
"Kratko smo igrali zajedno, ali dovoljno da se uverim u njegove vanserijske kvalitete. Možda je među tri najbolja štopera svih vremena. Imao je sve. Brzinu, skok, tehniku. U ’jedan na jedan’, bukvalno neprelazan. Nije bilo šansi da ga nadmudriš i obiđeš. Kompletan igrač. Zamisli, upariš njega i Vidića... uff, pakao“.
REAL SOSIJEDAD II (2001 - 2007)
Postoje mesta u kojima ostavimo deo sebe i prosto nas vuku da im se vratimo. Darka je sudbina vezala za Sosijedad. Opera se nastavila drugim činom koji je bio duplo duži, dinamičniji i uspešniji.
"Prva sezona prosečna, a onda u drugoj bum. Igrali smo najlepši fudbal u Španiji i po svim merilima zaslužili da budemo šampioni. Utakmica sa Real Madridom je zauzela počasno mesto u analima Real Sosijedada. Slavili smo sa 4:2 i svi su nas već tada videli na tronu. Nije mi ni danas jasno kako smo uspeli da prokockamo toliku prednost. Ta prokleta Selta. Kao da mi je suđeno da najveće fudbalske brodolome doživim u Vigu. Doduše, kiksnuli smo i protiv Valensije, a bar jedan remi iz ta dva meča bio bi nam dovoljna garancija za titulu. Doveli smo sebe u situaciju da u poslednjem kolu protiv Atletika ništa ne zavisi od našeg rezultata. Normalno, Real je dobio obe utakmice i prvi prošao kroz cilj. Propustili smo istorijsku priliku da posle 20 godina vratimo trofej u San Sebastijan".
U karijeri Darka Kovačevića ništa nije slučajno. Nije ni žreb za Ligu šampiona koji ga je spojio sa bivšim i budućim klubom.
"Izgubili smo od Juventusa 4:2 u Torinu i remizirali kod kuće. Protiv Olimpijakosa oba puta nerešeno, ali smo dobili Galatu u Istanbulu i kao drugi prošli u osminu finala. Tu je Lion bio nepremostiva prepreka i sa dve minimalne pobede otišao dalje. Nismo se u naredne tri godine ni približili uspehu iz te čuvene sezone 2002/03. Igrači su jedan za drugim odlazili sa Anoete, Alonso i De Pedro u Englesku, Aranzabal u Saragosu, Karpin se oprostio... a nisu stizale adekvatne zamene. Tako smo u poslednjoj godini mog ugovora zauzeli 19. mesto i ispali u Segundu".
Kandidati iz Real Sosijedada II:
Golman: Alberto Lopez, Klaudio Bravo;
Odbrana: Aranzabal, Guručaga, Bjorn Kvarme, Lopez Rekarte, Loren, Luiz Alberto, Pikabea, Gabrijel Šurer, Aspilikueta, Lionel Potijon, Havi Garido, Dragan Mladenović, Žeremi Breše, Viktor Lopez, Huanito;
Vezni red: Aranburu, De Pedro, Gabilondo, Idijakez, Dmitrij Kohlov, Tajfun Korkut, Ćabi Alonso, Barkero, Stefan Kole, Valerij Karpin, Alkiza, Ćabi Prijeto, Alvaro Novo, Dalibor Stevanović, Savio;
Napad: Roberto Blankez, Alehandro, De Paula, Nihat Kaveči, Ljorente, Ugarte, Uranga, Čun-Soo-Li, Domingez, Oskic.
"Tokom mog prvog boravka u klubu, Lopez je bio standardna ’jedinica’, posle je stigao Vesterveld i skinuo ga sa gola. Zakačio sam poslednje sezone i Čileanca Klaudija Brava. Sad sam baš u dilemu... zaista ne znam koga u TOP 11... Stavio bih Alonsa, ali su mi popunjena sva mesta u veznom redu. Ćabi je u to vreme bio perspektivan igrač, Tošak ga je vratio sa pozajmice iz Ejbara istog leta kada sam se i ja vratio iz Italije. Podsećao me na Dekija Stankovića. Ne mogu ni Havija De Pedra, jer već imam Vodla na istoj poziciji. Ne znam... baš ne znam koga... Pomozi mi".
Pomoć!? Ok... U Srbiji kada kažeš Real Sosijedad, prva asocijacija je tandem Nihat-Kovačević.
TOP 11 - NIHAT Kaveči (napad)
"Nije bio klasičan centarfor, nešto tipa Mitra (Aleksandra Mitrovića, prim.aut) ili mene. Zato smo fenomenalno funkcionisali i sarađivali u špicu. Ostali smo u sjajnim odnosima, čujemo se povremeno i uvek se prisetimo te utakmice protiv Real Madrida koja je obeležila naše karijere. Nihat je do skoro bio na nekoj funkciji u Fudbalskom savezu Turske, možda baš na ovoj mojoj, direktora reprezentacije. Znam da je završio licencu i da je jedno vreme radio i kao trener omladinaca Viljareala. Sada se posvetio politici i udaljio od fudbala. I dok smo igrali zajedno, voleo je da diskutuje o raznim temama u svlačionici. Ne čudi me što je otišao u političke vode".
OLIMPIJAKOS (2007 - 2009)
Nije Druga liga za igrača Darkovih kvaliteta. Atina je blizu Beograda. I sve nekako podseća na Zvezdu.
"Pravi potez u smiraj karijere. Potpisao sam na godinu, ostao dve. Bili su maksimalno korektni i ispoštovali sve dogovore, iako zbog zdravstvenih razloga nisam odradio poslednjih šest meseci ugovora. Osećam se i danas kao deo tog kluba. Navijači su fenomenalni, osvojio sam njihova srca odmah po dolasku u Olimpijakos".
Kako i ne bi. Već u prvoj sezoni, 24 gola i "tripla kruna" (prvenstvo, Kup i Superkup Grčke).
"Dobio sam ponovo priliku da igram Ligu šampiona i nije bilo loše. Dao sam dva gola Verderu i jedan Laciju, završili smo kao drugi iza Real Madrida, ali nismo imali sreće u žrebu za osminu finala. Čelsi nas je odučio od fudbala u obe utakmice. Izvukli smo 0:0 u Atini i pukli 3:0 na Stamford bridžu. Balak je odigrao fenomenalno, ma nismo šutnuli na gol za 180 minuta. U drugoj sezoni opet titula, ali i poraz u plej-ofu Lige šampiona od Anortozisa. Morali smo u Ligu Evrope, bio sam dvostruki strelac protiv Nordsjelanda, prošli smo zajedno sa Metalistom i Galatasarajem u nokaut fazu, gde je Sent Etjen bio za nijansu bolji i otišao dalje".
Kandidati iz Olimpijakosa:
Golmani: Antonis Nikopolidis, Tomislav Butina;
Odbrana: Hristos Pacacoglu, Leonardo, Žulio Cezar, Mihal Ževlakov, Raul Bravo, Ancas Paraskevas, Konstantinos Lambropulos, Anastasios Pantos, Vasilis Torosidis, Didije Domi, Anastasios Pantos;
Vezni red: Lusijano Galeti, Jeroklis Stoltidis, Predrag Đorđević, Konstantinos Mendrinos, Fernando Beluski, Kristijan Ledesma, Mirnes Šišić, Dudu, Sebastijan Leto, Janis Papadopulos;
Napad: Leonel Nunjez, Konstantinos Mitroglu, Mihalis Konstantinu, Lomana LuaLua, Oskar, Diogo.
"Eto, ni za Đoleta nije ostalo mesta u sredini terena. Ko mi fali... golman i trojica u zadnjoj liniji... teška odluka... Torosidis je sve te bitne utakmice odigrao na visokom niovu. Nikopolidis je već bio u poodmaklim godinama, ali je branio fantastično. Bilo je tu još sjajni igrača, poput Raula Brava, Anzasa, Stoltidisa...".
TOP 11 - Lusijano Martin GALETI (vezni red)
"Na desnom boku. Imali smo sjajna krila, Đole levo, Galeti desno. Cela filozofija igre svodila se na njihove prodore i centaršuteve, koje smo Lua-Lua i ja smeštali u mrežu".
REPREZENTACIJA JUGOSLAVIJE (1994 - 2004)
Prelazak iz Proletera u Crvenu zvezdu, pored popularnosti, doneo je i niz drugih privilegija. Recimo, promociju u člana najboljeg državnog tima.
"Spektakularan put u Južnu Ameriku. Nismo mogli da izaberemo atraktivnije rivale za povratak na veliku scenu posle sankcija. Savo je debitovao protiv Brazila, ja protiv Argentine. Zamenio sam Peđu Mijatovića i tih pola sata na terenu protiv Zanetija, Ortege i drugih gaučosa bilo je nešto specijalno. Draga mi je i ona utakmica protiv Urugvaja, godinu dana kasnije. Tu su nastupili isključivo igrači iz domaće lige, odnosno Zvezde, Partizana i Vojvodine. Savo je sa onom čalmom na glavi postigao pobedonosni gol. Odlična generacija, Adi, Ćira, Rambo, Savo, ja... Ta liga nije bila nimalo loša".
Četiri godine posle premijere u Buenos Ajresu, Darko je deo najveće smotre svetskog fudbala.
"Ta Francuska je zenit moje reprezentativne karijere. Osećao sam se savršeno, sve je išlo kako treba, slavili smo protiv Irana i imali kapitalna dva gola prednosti u duelu sa Nemačkom. U prvoj sam zamenio Piksija, drugu počeo i bio među najboljima na terenu. Sećam se da me je čuvao Koler, dobio sam skoro svaki duel, sačuvao svaku loptu, učestvovao kod Piksijevog gola i onda ta prokleta povreda. Ustupio sam mesto Perici Ognjenoviću i nisam se do kraja prvenstva vraćao na teren. Nemci su imali odličnu ekipu sa Mateusom i Birofom, stigli su do 2:2, da smo bili prvi u grupi išli bi na Meksiko i verovatno dogurali daleko. Još mi u ušima odjekuje ona Peđina prečka iz Tuluza".
Kako li tek odjekuje huk 50.000 Holanđana posle svakog od šest golova na De Kajpu u četvrtfinalu Evropskog prvenstva.
"Tamo sam odigrao samo prvu protiv Slovenije i poslednju protiv Holandije. Nisam imao šta da tražim pored Save koji je blistao i zaslužio epitet najboljeg strelca šampionata. On i ja smo veliki prijatelji, bila mi je čast da delimo minutažu i kao cimeri, sobu u karantinu. Nikada se nisam bunio što sedim na klupi ili što ulazim kao zamena. Među nama nije bilo zavisti i ljubomore".
Lako je dok su u timu bolji od njega. Šta ćemo kada prednost dobiju oni što mu nisu ni do kolena. Kao u Ljubljani protiv Slovenije. Đora je delio zadatke ’ti čuvaš ovoga, ti ovoga, ti ovoga...’, a Darko je iz pozadine dobacio...
"... ma pusti Nešo. Nemoj to. Daj samo lepe anegdote".
Kod Petka je završio kvalifikacije za EP 2004, odigrao dve prijateljske protiv Poljske i Norveške i oprostio se od dresa sa državnim grbom. Ostaje zapisano da je prvenac postigao protiv mladog tima Južne Koreje, a posle toga tresao mreže Meksika, Nigerije, Malte, Kine, Rusije, BiH, Finske i Bugarske.
"Najlepši je taj protiv Nigerije na stadionu Zvezde u pripremnoj utakmici za Svetsko prvenstvo. U Sarajevu smo Krle (Mladen Krstajić, prim.aut) i ja zatresli mrežu za pobedu od 2:0, a sviđa mi se i onaj protiv Finske. Dejo je bio selektor, dugo smo slamali otpor Finaca u Beogradu i tek u drugom poluvremenu stigli do važne pobede. Primio sam je na koleno i šutnuo iz prve. Ako bih birao najdraži, onda taj protiv Južne Koreje. Em je prvi, em je glavom. Savo je centrirao, ja skočio i zakucao u mrežu. Obožavao sam golove glavom".
Kandidati iz reprezentacije:
Golmani: Ivica Kralj, Aleksandar Kocić, Dragoslav Jevrić;
Odbrana: Miroslav Đukić, Siniša Mihajlović, Slobodan Komljenović, Niša Saveljić, Goran Đorović, Zoran Mirković, Željko Petrović, Nemanja Vidić, Mladen Krstajić, Ivica Dragutinović, Goran Gavrančić;
Vezni red: Dejan Govedarica, Dragan Stojković, Dejan Savićević, Vladimir Jugović, Ljubinko Drulović, Jovan Stanković, Dejan Stanković, Slaviša Jokanović, Albert Nađ, Branko Brnović, Igor Duljaj, Zvonimir Vukić, Saša Ćurčić, Nenad Kovačević, Dragan Mladenović, Saša Ilić;
Napad: Savo Milošević, Predrag Mijatović, Perica Ognjenović, Mateja Kežman, Danijel Ljuboja, Nikola Žigić.
"Sad ti budi pametan. Piksi, Juga, Jokan... Možda Mihu na štopera... ali gde ću onda Vidića? Da sam bar izabrao neki drugi sistem".
TOP 11 - Zoran MIRKOVIĆ (desni bek)
"Požrtvovan, srčan, borben. Sa jakim karakterom. Gde god da je igrao, navijači su se kleli u njega. Kod Batice se znalo, kada je na terenu, nema greške. Izginuće za pobedu. To je od neprocenjivog značaja za čitavu ekipu".
Još samo štoper i golman...
"Pa čekaj, mogu Vidića. Neka se Batica računa kao igrač Juventusa. Nemanja je debitovao u Napulju i za sve nas je bio veliko iznenađenje. Sećam se da sam pitao Deju ko će na Inzagija, kaže ’Vidić’. Pitam: ’Ko je taj?’, on kaže: ’Igra štopera u Zvezdi’. Stavio je u džep i Pipa i Del Pjera. Šteta što nismo pobedili, bili smo bolji od Italijana, poveli Peđinim golom, meni je Bufon odbranio zicer sa pet metara... Ali, Vidić je na toj utakmici nagovestio vrhunsku karijeru. Vidim da se sada interesuje za trenerski posao i mogu sa sigurnošću da kažem da ima sve preduslove da dostigno nivo iz igračkih dana. Takva harizma i takav karakter, ne sreću se svaki dan".
Rukavice idu na ruke...
"Điđija Bufona. Ali čekaj, da li se računa ako smo odigrali samo prijateljsku utakmicu u istom timu? Ne... Ma daaaj... pa zakačio sam ga samo na početku priprema... OK, onda mora Van der Sar. Jedan banalan detalj mi je dao za pravo da shvatim da će biti ozbiljan golman. Voleo sam posle treninga da ostajem i da šutiram na gol. Zadužim nekoga da mi centrira, nekoga da brani i udri. Jednog dana, nije bilo nikoga u blizini i ja pitam njega. Više u šali: ’Edvine, je l te ne mrzi?’. On bez razmišljanja: ’Naravno Darko’. Bio sam zatečen. Jedna takva veličina, prvak Evrope sa Ajaksom, holandski reprezentativac... i ne libi se da ’sparinguje’ Darku Kovačeviću. Šutirao sam mu iz svih pozicija, glavom, nogom, hvatao voleje... više od 20 minuta... on se bacao i barnio kao da je zvanična utakmica. Veliki golman i još veći čovek".
Trener - Karlo ANĆELOTI
"Ume na zastrašujuće jednostavan način da upravlja svlačionicom. Ne može svako da radi sa tolikim brojem vedeta na jednom mestu. Pogledajte koga je sve vodio posle Parme i svuda je ostavio trag. Kažu da ga je Florenitno Perez kritikovao zbog ’mekane ruke’ prema zvezdama u Real Madridu. A on im doneo trofej Lige šampiona posle 10 godina čekanja. Ne slažem se, ume Karleto i da se naljuti i da bude nervozan. Dešava se i da proguta neke stvari ako proceni da će to uneti mir u svlačionicu. Probleme rešava u hodu, kao vrhunski psiholog. Postoje treneri koji su stvoreni samo da vode velike klubove i mislim da je Anćeloti jedan od njih".
...
TOP 11 - Darko Kovačević:
VAN DER SAR - MIRKOVIĆ, VIDIĆ, NESTA, ARANZABAL - STANKOVIĆ, ZIDAN - GALETI, ZELENOVIĆ, VODL - NIHAT. Trener: ANĆELOTI
SVE KOLUMNE i INTERVJUI NEŠE PETROVIĆA
