Jedan datum zauzima specijalno mesto u njegovoj fudbalskoj biografiji – 26. maj 2004. Poslednji trening uoči prve utakmice na Evropskom prvenstvu za mlade reprezentacije u Nemačkoj.
"Bane Ivanović i ja nismo odigrali ni minut u kvalifikacijama“ – priseća se momak sa Kosova kome u tom momentu nije bilo ni na kraj pameti da bi mogao da dobije šansu protiv snažne Hrvatske.
"Valjda je Baša trebalo da igra desnog beka i mi nismo ni trenirali u istoj grupi sa igračima koji su bili planirani za startnu postavu. Ali nešto se nije poklopilo, Piki (Pižon, prim.aut) se iznervirao… kako samo on može da se iznervira, za tren oka… pozvao me je i rekao ’Biške, je l’ možeš ti da igraš desnog beka’. Čuj ne mogu, igraću šta treba. On kaže ’vidi, molim te nemoj… samo do centra, prvom do sebe i nazad u defanzivu’ (SMEH). Sutradan smo dobili Hrvate, Bane i ja smo bili među najboljima na terenu i moja karijera je krenula uzlaznom putanjom".
Dobrodošli u ’Mojih TOP 11’ sa Milanom Biševcem, članom legendarne postave naše reprezentacije koja je protiv Češke u Uherskom Hradištu ispisala prvo poglavlje u almanahu srpskog fudbala.
ŽELEZNIK (2004)
Kandidati iz Železnika:
Golman: Oliver Kovačević
Odbrana: Stevan Bates, Vladimir Bulatović, Marko Lomić, Darko Lovrić, Arsen Marijan, Slobodan Marković, Vladimir Matijašević, Nikola Mijailović, Nenad Nastić, Dalibor Pešterac, Vladan Vuković
Vezni red: Mladen Brkić, Jovan Markoski, Borislav Mikić, Mitar Novaković, Slobodan Slović, Dejan Stanisavljević
Napad: Đorđije Ćetković, Marko Dević, Zoran Đurašković, Goran Luković, Saša Zimonjić
Iz Bežanije je prekomandovan na Mali Poljud i za samo šest meseci daje pun doprinos osvajanju senzacionalnog trećeg mesta Železnika u prvenstvu Srbije i Crne Gore.
"Odlična ekipa, znalački skockana i organizovana. Šteta što su Lavovi nestali sa fudbalske scene posle onog osvajanja Kupa protiv Crvene zvezde. Mnogo dobrih igrača koji su kasnije napravili lepe karijere. Trener je bio iskusni Mile Tomić koji je insistirao na radu, disciplini i atmosferi u ekipi. Nismo mogli da se uključimo u trku sa Zvezdom i Partizanom, ali je treće mesto u tom trenutku bio fantastičan podvig".
TOP 11 – Vladimir MATIJAŠEVIĆ (odbrana)
"Opredelio sam se za sistem 4-4-2, a Matija je bio polivalentan igrač i mogu da ga iskoristim na više pozicija u timu. Staviću ga na štopera, mada bi se odlično snašao i na zadnjem veznom. Iako nije bio previše visok, imao je sjajan tajming. Na terenu pozitivno drzak, oštar, beskompromisan. Krasila ga je crta lidera, taj neki karakter koji mu je pomagao da bez problema iznese veliki pritisak. Pripadao je grupi starijih igrača i uvek je bio na usluzi nama mlađima. Takav je i sada kao funkcioner, vuče prave poteze kao sportski direktor Saveza i želim mu da se sa reprezentacijom Srbije plasira na Evropsko prvenstvo“.
CRVENA ZVEZDA (2004 – 2006)
Kandidati iz Crvene zvezde:
Golmani: Vladimir Dišljenković, Ivan Ranđelović, Boban Bajković, Vladimir Stojković
Odbrana: Dušan Basta, Milan Dudić, Slavoljub Đorđević, Aleksandar Luković, Bojan Miladinović, Dušan Anđelković, Nenad Tomović
Vezni red: Ardijan Đokaj, Boško Janković, Nenad Kovačević, Radovan Krivokapić, Dejan Milovanović, Vladimir Mudrinić, Marko Perović, Dragan Stančić, Vladimir Tintor, Vladimir Bogdanović, Draman Haminu, Nenad Milijaš, Dejan Milovanović, Dragan Mladenović, Nikola Trajković
Napad: Dragan Bogavac, Ivan Dudić, Miroslav Lečić, Dragan Mrđa, Marko Pantelić, Nikola Žigić, Dušan Đokić, Filip Đorđević, Milan Purović, Milanko Rašković, Takajuki Suzuki
Za Zvezdu su ga preporučile odlične igre i srebrna medalja sa mladom reprezentacijom na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj.
"Živeo sam u Resniku i svakog dana kada prođem autobusom '47' pored Marakane, zatvorim oči i pomislim kako bi bilo da i ja nekada zaigram na tom stadionu. Za mene je prelazak u Zvezdu bio ostvarenje sna. Debi protiv Janga Bojsa i odmah potom vatreno krštenje sa PSV Ajndhovenom. Imali smo odličan rezultat, čak sam asistirao kod jednog gola, ali smo pali fizički pred kraj utakmice i primili drugi gol. Tamo se znalo šta nas čeka. Brzo su nas otvorili i na kraju nam do vrha napunili mrežu. Ali imali su fenomenalan tim, dogurali su te sezone do polufinala Lige šampiona".
Petardi je kumovao i direktan crveni karton Biševca već u 29. minutu.
"Možda i prestrogo. Sudija je procenio da sam bio poslednji igrač odbrane, iako je Miladinović stajao odmah pored mene. Znate kako, igranje za Zvezdu je ljubav i strast u kombinaciji sa patnjom i boli. Dakle, nisu to samo lepi trenuci, morate da se izborite i sa onim teškim. U tome i jeste najveća draž".
Ekstaza protiv Rome i tuga protiv Strazbura, kao savršeni dokaz prethodne konstatacije.
"Sve nam se poklopilo u meču sa Vučicom. Žiga je briljirao onim svojim driblinzima… kako je samo zdravo opalio po lopti kod gola u 90. minutu. Stadion je eksplodirao. U Strazburu, mučno. Držali smo utakmicu u svojim rukama. Sjajno prvo poluvreme, vođstvo od 2:0, samopouzdanje do neba… i onda neshvatljivi pad koncentracije. Deset igrača je iz petnih žila vikalo ’samo ne faul, samo ne faul’… i Piksi Kovačević napravi faul u 94. minutu meča. Ne treba mu zameriti, hteo je najbolje. To je rana koja nikako da zaraste“.
Presudio je Kevin Gameiro, sa kojim se Biševac kasnije sreo u Pari Sen Žermenu.
"Čim sam ga video, opalio sam mu ćušku. Setio se svega. Šta ti je fudbal, Gameiro uopšte nije bio starter u Strazburu. Ta utakmica im nije ništa značila i trener je pružio šansu igračima iz B tima. Ja sam kod tog prekida stajao po centrali, lopta me je zakačila taman toliko da preleti Bastu i da dođe na drugoj stativi do Gameira. Dečko je visok metar i žilet, ali ko nam je kriv. Rekao sam mu posle u Parizu ’zar si baš morao da se pojaviš tamo gde ne treba’ (smeh)".
Piksi Stojković u fotelji, Valter Zenga na klupi. Činilo se, dobitna kombinacija za bljesak na evropskoj sceni.
"Velika imena, veliki ljudi. Zenga je doneo nešto novo u srpski fudbal. Kao i svaki Italijan, mnogo je radio na taktici. Kako stojimo, gde se pomeramo, kada izlazimo… Vezivao nas je lastišem na treningu i ako slučajno kreneš tamo gde ne treba, zaboli itekako. Kod njega samo naučili da igramo na rezultat. A Piksi je često silazio na teren i ulivao nam dodatni motiv. Vukla ga je lopta, ali kad on pokaže fintu, nikome više nije do fudbala. Kraj treninga, ajmo svi u svlačionicu, da se ne brukamo pred maestrom".
TOP 11 – Nikola ŽIGIĆ (napad)
„Njega je ta utakmica protiv Rome proslavila i lansirala u orbitu. Vrlo specifičan igrač, nama je mnogo značio u obe faze igre. Van terena zabavan i duhovit. Stalno je ponavljao ’ako hoćeš da ga daš, moraš i da primiš’. To je njegova čuvena rečenica. Sjajan tip, sa njim nikad nije dosadno. U stalnom smo kontaktu, videli smo se prošle godine kad je reprezentacija igrala protiv Luksemburga, popili smo kafu, popričali… Uvek je važio za skromnog momka. Čak ni posle tih golova, nikada se nije busao u grudi, niti stavljao sebe u prvi plan“.
LANS (2007 - 2008)
Kandidati iz Lansa:
Golman: Vedran Runje
Odbrana: Nadir Belhađ, Adama Kulibali, Hilton, Fabijan Laurenti, Kader Mangan, Marko Ramos
Vezni red: Razak Bukari, Erik Karijer, Johan Demon, Munir Dijan, Sidi Kejta, Nenad Kovačević, Džonatan Lakurt, Žeremi Lamperer, Olivije Monterubio, Žulijen Sable, Sejdu Kejta
Napad: Aruna Dindan, Žulijen Legajt, Tuafilu Maulida, Kevin Mone-Pake, David Polet, Loik Remi
Ponovo je partijama na evropskoj sceni privukao pažnju na sebe.
"„U Zvezdi nisam imao sreće sa žrebom. PSV smo lansirali u polufinale Lige šampiona, a Milan čak do trofeja prvaka Evrope. Neverovatno. Ali kakva ekipa… Pipo Inzagi, Sedorf, Kaka, Pirlo, Kafu, Kostakurta… možda i najjači tim ’rosonera’ u poslednjih 20 godina. Odigrao sam odlično obe utakmice i moj tadašnji menadžer Ranko Stojić je odmah posle San Sira rekao da je Lans završena priča. Meni se, iskreno, nije išlo iz Zvezde. Nisam jurio za novcem, bilo mi je bitno da se osećam zadovoljno i ispunjeno".
Ipak je otišao…
"Stojić je bio uporan, jer su Francuzi već dolazili u Beograd i dogovorili sve detalje. Zamolio me je samo da odemo do Lansa i da im uzvratimo poštovanje. Eto, čisto da se vidimo sa predsednikom Žerveom Martelom i da popijemo kafu. Ali znaš kako to biva, kad odeš tamo, oni te dočekaju kao najrođenijeg i prosto te primoraju da prihvatiš njihovu ponudu. Kad sam video koliko je sati, pristao sam na ugovor uz uslov da me ostave još šest meseci na pozajmici u Crvenoj zvezdi. Vratio sam se, dobio dete i osvojio još jednu titulu sa svojim voljenim klubom".
U Lansu je konačno razbio golgeterski maler u seniorskoj karijeri.
"Trebalo mi je vremena da uđem u njihov ritam, jer sam stigao u decembru, fizički nespreman posle pauze od 3-4 nedelje. Lion je moja omiljena mušterija u Francuskoj (smeh), samo sam njima davao golove. Monterubio je centrirao iz kornera, ja sam napao loptu na prvoj stativi i savladao Gregorija Kupea. Dobili smo ih 3:0, to je bilo početkom januara kada smo ušli u dobru formu i nanizali nekoliko pozitivnih rezultata. Ali je atmosfera bila loša… kad nemaš slogu u svlačionici i kada igrači nisu na istim talasnim dužinama, epilog je obično porazan. I mi smo ispali iz lige".
Nije pomogao ni legendarni Žan-Pjer Papen.
"Njemu je to bilo prvo trenersko iskustvo i nije se snašao. Predsednik je pokušao da mu pomogne i doveo je Danijela Leklerka koji je sa Lansom par godina ranije osvojio titulu prvaka Francuske. Ali se njih dvojica nisu slagala i to je dodatno unelo raskol u ekipu. Inače, Papen je simpatičan tip. Kad se završi trening, on ostane i hvata voleje. I stalno mi je pričao o Piksiju… ’kakav igrač, kakav majstor’... Nenad Kovačević ga je često peckao za Bari. I nervirao se, nije mu bilo svejedno. Još uvek se bavi trenerskim poslom, mislim da je na klupi nekog kluba iz četvrte francuske lige (Šartr, op.aut)".
…
TOP 11 – Sejdu KEJTA (vezni red)
„U Lansu sam igrao sa Mone-Pakeom, onim momkom što je na Evropskom prvenstvu za omladince 2007. godine bio trostruki strelac protiv naše reprezentacije. Veoma brz, sa krivim nogama, nezgodan… ali nekako nedorečen. Klasičan primer igrača koji se potpuno izgubi na prelazu iz omladinskog u seniorski staž. Dvoumim se između Arune Dindana i Sejdua Kejte. Dindan nam je dao dva gola na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj. Neka bude Kejta, pre svega zbog karijere koju je napravio posle Lansa. Igrao je za Sevilju, Barsu, Romu, Valensiju… a pritom, savršeno se uklapa u tandemu sa momkom kojeg ću kasnije staviti na poziciju zadnjeg veznog“.
VALENSIJEN (2008 – 2011)
Kandidati iz Valensijena:
Golmani: Nikolas Peneto
Odbrana: Rafael Šmic, Rudi Mater, Sijaka Tjene, David Dukurtiju, Žak Abardonado, Modi Traore, Dame Traore, Gaetan Bong, Nikolas Mirin, Kristofer Mfuji, Nikolas Palua
Vezni red: Karlos Sančez, Gael Danik, Hoze Saez, Johan Audel, Žonatan Lakurt, Žeovanio, Đamel Belmađi, Amara Bangura, Fahid Ben Kalfalah, Reno Koad, Remi Gomis, Fued Kadir, Tae-He Nam, Matje Dosevi, Stiven Langil, Gijom Lorijo
Napad: Gregori Pujol, Filip Šebo, Žan-Klod Darševil, Luiđi Pjeroni, Mamadu Samasa, Vensan Abubakar, Gaetan Falempen, Kama Masampu
Nije kome je rečeno, već kome je suđeno.
"Pazi ovo, ja sam za Lans debitovao u Kupu protiv Nansija, ali prva utakmica u Ligi 1 mi je bila baš u Valensijenu. Kada sam stigao na stadion, prva pomisao je bila ’ja ovde nikada ne bih igrao’. Svlačionice male, nema grejanja, sportski centar ne postoji… užas. Klub je te godine ušao u ligu i počeo da se razvija. Oni su za samo godinu dana uspeli da naprave moderan fudbalski kompleks i sa zadovoljstvom sam prihvatio njihovu ponudu. Lans je ispao u niži rang, nama su automatski smanjili plate za 20 odsto, ali se ni tada nisam vodio finansijskim motivima. Jednostavno, nisam želeo u Drugu ligu“.
Korak unazad ili…
"Ako se gleda veličina kluba, da. Ali meni je bilo važno da igram na elitnoj sceni. Sve se poklopilo sa željom trenera Antuana Kambuarea. On me je gledao u polufinalu Evropskog prvenstva za mlade protiv Ukrajine i želeo je po svaku cenu da me angažuje. Kod njega sam mnogo napredovao, postao kapiten i svaku sezonu završavao u top 3 štopera francuskog šampionata. Rekao bih da nije bio korak unazad, već tri koraka unapred".
Čak se i raspucao. I to protiv najslavnijih klubova francuskog fudbala.
"Tresao sam mreže Marseja, Monaka, Bresta… Naravno i Liona (smeh). Njima sam dao iz penala. Desilo se da su napadači kilavo šutirali na prethodnim utakmicama. Sve nešto plasiraju, golmani brane, mi gubimo… i ja kažem Kambuareu ’šefe, ja ću’. Opalio sam po lopti, onako zdravo, po sredini… Loris nije ni trepnuo. Kambuare je samo rekao ’tako se bre izvode penali’ (smeh)".
TOP 11 – Joan ODEL (vezni red)
"Imao je sve… brzinu, snagu, tehniku… ali nije imao ono najvažnije – glavu. Dođe Lion, on ih razmontira sa dva komada. Dođe Marsej, on se poigrava sa njima. A onda se jednostavno ne pojavi na treningu. Niko ne zna gde je. Ili krenemo na utakmicu, on se uhvati za stomak i kaže da ne može da putuje. Imao je te bubice. Treneri su ga trpeli, jer nam je donosio prevagu na terenu. Šteta, mogao je daleko da dogura. Posle je bio u Nantu, sad nemam pojma gde je… možda se i oprostio od fudbala".
PARI SEN ŽERMEN (2011 – 2012)
Kandidati iz Pari Sen Žermena:
Golmani: Nikolas Duše, Salvatore Sirigu, Alfons Areola
Odbrana: Aleks, Silven Arman, Usman Balde, Zumana Kamara, Seara, Kristof Žale, Dijego Lugano, Maksvel, Mamadu Sako, Sijaka Tjene
Vezni red: Matje Bodmer, Klemon Šantom, Blez Matuidi, Nene, Havijer Pastore, Mohamed Sisoko, Tijago Mota
Napad: Loris Arno, Žan-Kristof Bahebek, Kingsli Koman, Kalifa Kulibali, Kevin Gameiro, Gijom Oro, Neskens Kebano, Pegi Lujindula, Žan-Ude Moris, Žeremi Menez
Parižani su dugo flertovali sa jednim od najpouzdanijih štopera francuskog prvenstva.
"Kambuare je prešao u PSŽ i odmah je napravio listu pojačanja. Važio sam za njegovog vojnika, čoveka od poverenja, želeo je po svaku cenu da mu se pridružim u Parizu. Klubovi su se dogovorili oko cene, ali je predsednik Valensijena spustio rampu jer nije imao zamenu za mene. To je bio šok. Produžili su mi ugovor i povećali platu, ali su se plašili kako će moja psiha reagovati zbog propalog transfera u veliki klub. Nisam imao taj problem, držao sam isti nivo jer sam znao da ću kad-tad potpisati za Pari Sen Žermen".
Vrlo brzo… već na početku naredne sezone.
"Bilo je i drugih ponuda, ali Pariz je Pariz. Novo poglavlje moje karijere i totalno druga dimenzija. Slavili smo protiv Sent Etjena u poslednjem kolu jesenjeg dela i izbili na prvo mesto, što se Pari Sen Žermenu nije dogodilo ko zna koliko godina unazad. Kambuare je ušao u svlačionicu, čestitao nam jesenju titulu i zakazao termin okupljanja za nastavak sezone. Posle njega, ulazi Leonardo i kaže ’zaboravite šta je rekao šef, okupljamo se tri dana kasnije’. Tu sam shvatio da je priča sa Kambuareom završena i da dobijamo novog trenera".
Ni manje ni više, nego Karla Anćelotija.
"Veliki Karlito. Gospodin. Kratko i jasno – Klasa. On se još ranije dogovorio sa Leonardom i sve vreme je učio francuski jezik. Mnogi su se pitali kakva će biti moja sudbina jer sam važio za igrača koga je doveo bivši trener. Počinju pripreme, ja kao i obično stižem prvi na trening i pravo iz svlačionice nalećem na Anćelotija. Drama. Šta sada? On me je zagrlio i rekao ’Vi, Srbi… vi ste pravi’ i pokazao je rukom na srce. Ne mogu da ti opišem to olakšanje. Odmah sam se setio Baneta Ivanovića. Njemu pripadaju najveće zasluge što Anćeloti ima takvo mišljenje o srpskim fudbalerima".
Biševac je i kod Karlita čovek od poverenja.
"Odigrao sam skoro sve utakmice i nijednom ga nisam razočarao. Uoči Nansija, nismo bili u nekoj formi, svašta nam se vrzmalo po glavi… on me je pozvao u svoju kancelariju, pričao mi nešto tri minuta i ja sam izašao kao ponovo rođen. Snaga, volja, energija… imao sam utisak da sam najbolji fudbaler na svetu. A da me ubiješ ne znam šta mi je rekao. Brestu sam dao pobedonosni gol i sačuvao loptu sa potpisima svih igrača. Bio je neki prekid, nisam siguran ko je koga udario, lopta mene ili ja loptu (smeh). Sve je sjajno funkcionisalo do te utakmice protiv Oksera… tu je… mislim, ne znam šta da ti kažem“.
Pokušaj…
"Monpelije je igrao u pet popodne i remizirao sa Lorijenom. Mi smo u večernjem terminu imali šansu da se pobedom protiv Oksera odlepimo na vrhu i niko nas više ne bi stigao. Krene utakmica, mi šansu za šansom… Nene, Gameiro, izlaze ’jedan na jedan’ sa golmanom, ništa… povedemo konačno sa 1:0, držimo sve pod kontrolom, samo se čeka drugi… i onda vidimo da je Anćeloti poslao Dijega Lugana na zagrevanje. Ništa nam nije bilo jasno. Zašto Lugano? Umesto koga? On izvodi desno krilo, Žalea gura napred, mene pomera na beka, Lugano upada na štopera sa Aleksom i Maksvel ostaje na levoj strani. Nije prošlo pet minuta, Lugano se okliznuo, mi primamo gol i ostajemo bez titule".
TOP 11 – MAKSVEL (odbrana)
"Imam tu nekoliko kandidata. Tijago Mota je bio iskusan, namazan, nikad ne znaš da li se šali ili je ozbiljan. Ja sam ga baš gotivio. Zvao me je Rambo, jer sam nosio onu traku oko glave. Znao je da udari na kvarno, kad sudija ne vidi. Posle kad sam prešao u Lion, vodili smo žestoke duele. Uvek na nož, ali nikada preko granice dozvoljenog. Sada se posvetio trenerskom poslu i planira da izvrši revoluciju sa sistemom 2-7-2. U tih sedam na sredini terena računa i golmana (!?). Videćemo, bitno je da ima ideju (smeh). Ipak, u Mojih TOP 11 biram Maksvela. Kada pogledaš spisak klubova za koje je igrao, dođe ti da padneš u nesvest. Živa vatra, tehnički perfektan, tačno je znao kada treba da se pojavi napred, kada da zatvori. Usuđujem se da kažem, najbolji igrač sa kojim sam igrao u karijeri. I jedan od najtrofejnijih u istoriji fudbala".
LION (2012 – 2015)
Kandidati iz Liona:
Golmani: Remi Verkutr, Žeremi Frik, Entoni Lopez
Odbrana: Loik Abenzoar, Muamadu Dabo, Bakari Kone, Dejan Lovren, Entoni Revejer, Nabi Sar, Samjuel Umtiti, Amos Juga, Mehdi Zefan, Henri Bedimo, Migel Lopez, Romarik NGuma, Dilan Mbumbuni, Fahd Mufi, Lindzej Rouz, Ulrik Jensen
Vezni red: Fares Bahluli, Žordan Feri, Gvejda Fofana, Maksim Gonalon, Joan Gurkuf, Klemon Grenije, Stid Malbrank, Arnold Mvuemba, Gael Danik, Korentin Toliso, Kevin Tsimba, Ksiuvej Zang
Napad: Jasin Benzija, Džimi Brijan, Rašid Gezal, Bafetimbi Gomis, Zakari Labidi, Aleksandr Lakazet, Lisandro Lopez, Entoni Marsijal, Klinton NŽiaj, Alasan Plea, Nabil Fekir, Maksvel Kornet, Mohamed Jatara
…
Išli su onom logikom, daj da ga dovedemo da nam više ne bi davao golove.
"Top klub. Stabilan, na zdravim nogama, perfektno organizovan. Leonardo nije želeo da mi produži ugovor, (predsednik Liona, Žan Mišel) Olas je bio uporan, a on je takav, ono što hoće to i dobije. U Parizu sam živeo u blizini Šanzelizea, ali mi je Lion mnogo prijatniji i tu sam rešio da ostanem sa porodicom. Blizu je planina, blizu more… Šta mi više treba. Tri sezone smo bili stalno u vrhu, nažalost nikada na vrhu. Ali, uzeo sam titulu sa Zvezdom i to mi je dovoljno. Žao mi je samo što bar jedno finale kupa u Francuskoj nisam rešio u svoju korist. I sa Lansom i sa Lionom sam gubio od Pari Sen Žermena sa 2:1".
Sa Lionom se upisao u strelce u kvalifikacijama za Ligu šampiona.
"Protiv Grashopersa, na centaršut Grenijea. Tvrda utakmica, nezgodan protivnik, mi tek došli sa priprema… Šta znam, moglo je i bolje u Evropi.
Nismo se proslavili u grupi sa Gentom, Valensijom i Zenitom. Lion je u prošlosti znao da dogura i među četiri najbolja kluba na kontinentu. Sećam se generacije Žuninja i Sonija Andersona. Ako se ne varam, to je jedini klub u Francuskoj koji je 22 godine zaredom igrao evro-kupove. Zato je Olas i poludeo ove sezone, svim silama se borio za nastavak prvenstva. Ja sam takođe ubeđen da bi Lion pobedio sve utakmice i izborio plasman u Ligu šampiona".
TOP 11 – Aleksandr LAKAZET (napad)
"Super sam bio i sa Lovrenom. Odličan dasa, čujemo se i dan danas. Baš mi je drago što je napravio lepu karijeru. Lakazet je dete Liona. Verovao je u sebe i videlo se odmah da je top klasa. Teško je podnosio pripreme. Bio je uvek u onoj poslednjoj, četvrtoj grupi igrača koja na merenjima ima najlošije rezultate. Ali, malo po malo, trening po trening, hvatao je ritam i postajao sve bolji… kada počne sezona, uvek je bio među najspremnijima u ekipi. Dakle, krene sa golmanima, kasno pali, ali kad upali, ne staje. Mašina“.
LACIO (2016)
Kandidati iz Lacija:
Golman: Etrit Beriša, Federiko Marketi
Odbrana: Dušan Basta, Edson Brafhajd, Stefan de Fraj, Santijago Đentileti, Luka Đermoni, Vesli Hedt, Abdulaj Konko, Simone Matija, Maurisio, Patrik, Stefan Radu, Mustafa Sek, Rikardo Serpijeri
Vezni red: Lukas Bilja, Antonio Kandreva, Danilo Kataldi, Felipe Anderson, Senad Lulić, Stefano Mauri, Sergej Milinković-Savić, Ravel Morison, Alesandro Murđa, Ogenij Onazi, Marko Parolo
Napad: Kejta Balde, Filip Đorđević, Rikardo Kišna, Miroslav Klose, Alesandro Matri.
'Aurevoir' Francuska, 'Bongiorno' Italija.
"Pogrešio sam. Nisam smeo da odlazim iz Francuske. Bio sam povređen, Olas mi je predložio smanjenje plate, nismo se dogovorili i došlo je do rastanka. Pojavio se Lacio, Serija A, 'ajde da vidim nešto novo… da pokušam… Ispostavilo se kao loš potez. Danas kad slušam igrače Liona, sve im nešto smeta, žale se… Ja im kažem, polako, ne žurite, ovde ste zaštićeni, imate ono što na drugim mestima nećete imati. To su jako važne odluke koje treba da se donose mudro i oprezno".
U Italiji se upisao u strelce protiv Karpija, kada je Marketi odbranio dva penala Mbakoguu, a Filip Đorđević zaradio crveni karton.
"Eto, overio sam i Seriju A (smeh). Ma nebitna utakmica. Iskreno, jedva sam čekao da se vratim u Francusku. Ako ništa drugo, družio sam se sa Bastom i Sergejem. Njemu je to bila druga sezona na Apeninima, bio je otkrovenje prvenstva. Ja mu savetujem da ne napušta Italiju, ako mora u neki veći klub, neka ide u Juventus. Iznenadio me je i Simone Inzagi. On je dobio šansu preko noći, jer je u poslednjem trenutku propao dogovor sa Marselom Bjelsom. Očigledno da ima žicu za trenera i šteta je što su zbog povreda posustali u borbi za titulu. U ovom delu sezone, posle korone, klupski lekari imaju važniju ulogu od trenera. A ja znam iz prve ruke kako funkcioniše medicinska služba Lacija“.
TOP 11 – Felipe ANDERSON (vezni red)
"Fenomenalan igrač. Posle je pao u formi, možda se i razočarao što nije prešao u neki veći klub. Lotito je dobijao fantastične ponude, ali nije želeo da ga proda. Pravi onaj Brazilac, sa urođenim talentom i vanserijskim potencijalom. Dribling, jedan na jedan, brzina… fali mu samo dodatni rad i bio bi top klasa".
MEC 2016 – 2018
Golman: Tomas Didijon, Ejđi Kavašima
Odbrana: Benoa Asu-Ekoto, Baliu, Nikolas Bazen, Falu Dijanje, Teodor Efuba, Simon Falet, Gvido Milan, Kris Filips, Žonatan Rivijerez, Vahid Selimović, Frank Sinjorino, Matje Udol, Dilan Lamperer, Musa Nijakate, Žulijen Palmijeri, Vensan Ponje.
Vezni red: Reno Koad, Šeik Dukure, Lemuja Gudjabi, Gotije Hajn, Jan Žufre, Aleksis Larijer, Kevin Ležon, Žorž Manđek, Boris Matis, Jusef Maziz, Floran Molet, Popola Saliju, Fadil Sido, Vensan Til, Farid Bulaja, Matje Dosevi, Lilijan Furnije, Bilal Hadraui, Danijel Miličević, Žeronimo Poblet
Napad: Šeik Dijabate, Mevlut Erdinc, Opa Nguete, Ismaila Sar, Musa Sejdi, Tibo Vion, Abli Želou, Ibrahima Nijan, Emanuel Rivijer, Nolan Rou, Rišar Sila
Mediji su pisali da je pobegao iz Lacija zbog dva razloga: prvi je što četiri meseca nije primio platu, a drugi što se nije podnosio sa sportskim direktorom Iljijem Tareom.
"Ma ne. Jednostavno, nije mi prijalo. Mentalitet mi nije odgovarao. U Francuskoj sam navikao da mi na svakom koraku iskazuju poštovanje. Dve potpuno različite kulture. Nisam se uklopio i posle tri meseca sam preko agenta poručio direktoru da ne želim da ostanem u Laciju. Igrao sam standardno do kraja sezone, ali mi je u glavi bilo samo da se što pre završi i da se vratim u Francusku. Kada sam sleteo u Mec, ne mogu da ti opišem taj osećaj olakšanja. ’Bonžur Msje Bisevac’, ’Comment ca va, Msje Bisevac’… a meni puno srce".
Za Mec ga veže i ružna epizoda sa hrvatskim fudbalerom Ivanom Santinijem.
"Provocirao je celo prvo poluvreme, onako bezobrazno. Ovaj drugi štoper, Falet, više se iznervirao od mene. Ja mu kažem, polako, pusti ga, ne nasedaj na provokacije. Nije ništa dobacivao, samo priđe i udari na kvarno. Čak se i nasmeje posle toga. Pritom, igramo loše, tenzija u svlačionici… ja sam očekivao da će trener da podvikne, da nas malo razmrda… a on počeo da smiruje situaciju… umesto da zameri napadačima koji nisu ništa ispoštovali od dogovora pre utakmice. Mene je to dodatno izvelo iz takta. Kreće drugo poluvreme, meni Santini u prvom duelu pređe onako šakom preko lica… ono što najviše mrzim. Pao mi je mrak na oči i nisam mogao da se iskontrolišem. Dobio sam šest mečeva suspenzije".
TOP 11 – Benua ASU-EKOTO (odbrana)
"Fali mi desni bek, ali ne vidim drugo rešenje od kamerunskog reprezentativca. On je po vokaciji levi spoljni, ali će za mene da odigra i na suprotnoj strani terena. Super smo zaista, i dan danas. Sjajan tip. U početku ga treba skapirati, ali vremenom postane omiljeni lik u svlačionici. Onako opušten, pojavi se u papučama, sve mu je laganica. Nemate uopšte utisak da je devet godina proveo u Totenhemu. Ali, ogroman respekt za sve što je uradio u karijeri. On je dete Lansa, mislim da se tamo i vratio da živi. Zida neke kuće, skuplja stare automobile… stalno ga viđam u nekom novom kombiju… ili na biciklu".
DIDELANŽ (2018 – 2019)
Kandidati iz Didelanža:
Golman: Žonatan Žuber, Enco Espozito
Odbrana: Danijel Gonsalvež, Klejton De Souza, Anis El Hriti, Kevin Malget, Brajan Melis, Džeri Prempeh, Tom Šnel
Vezni red: Edis Agović, Sofijan Benzujen, Leon Jensen, Edison Jordanov, Janik Kakoko, Levan Kenija, Mark-Andre Kruška, Mario Pokar, Delvin Skenderović, Stelvio, Dominik Stolc, Džordan Jeje
Napad: Klemon Kuturijer, Sanel Ibrahimović, Nikolas Perez, Danijel Sinani, Patrik Štumpf, David Turpel
Mnogi su pomislili da je izgubio neku opkladu kada je otišao u Luksemburg.
"Haahahahaa… Nije, nije… znaš kako, dok sam igrao ozbiljan fudbal, uvek sam osećao golicanje u stomaku uoči svake utakmice. Nije to strah, više neka pozitivna trema. I kad sam to imao, znao sam da ću da odigram dobro. Čim sam u Mecu osetio da toga više nema, bilo mi je jasno da se bliži kraj karijere. Pitao sam ženu i decu šta im najviše odgovara, oni su se složili za Didelanž i tako sam se obreo u Luksemburgu. Simpatično iskustvo. Znaš ono, sa drugarima na fudbalicu. Kad mi se ne ide na trening, samo javim da neću doći. A gazda milijarder, preozbiljan lik, ima klub u Belgiji, vlasnik je 49 odsto akcija u Kajzerslauternu… Interesantna priča“.
Eliminacija od Nikolićevog Videotona u kvalifikacijama za Ligu šampiona bila je uvertira u istorijski pohod Luksemburžana do grupne faze Lige Evrope.
"Izbacili smo Legiju i Kluž, to su golijati za jedan mali Didelanž. Iskreno, da je utakmica protiv Poljaka potrajala još pet minuta, bilo bi svašta. Ali ušli smo u grupu i uživali u duelima sa Milanom, Betisom i Olimpijakosom. Uzeli smo bod protiv Betisa i nismo se obrukali. Baš mi je prijalo tih godinu dana. Počnem utakmicu na štoperu, pa pređem u vezni red i završim u špicu"
Da se kladimo u sve te milijarde sa računa gazde Didelanža, da se Biševac ne seća imena kluba protiv kojeg je postigao jedini gol u prvenstvu Luksemburga.
"Hahahahaa… zar sam zaista dao neki gol. Ne sećam se…".
Protiv izvesnog Rumelanža u pobedi od 9:2.
"Auuuuuu… meni je bilo interesantno da brojim ljude na tribinama pre početka svake utakmice. I nisam bio jedino zvučno ime u Luksemburgu, Floran Maluda je branio boje Diferdanža. To je tamo veliki derbi, Didelanž – Diferdanž… to puca (SMEH). Ali pazi, infrastruktura im je na sasvim solidnom nivou. Videli ste taj stadion ’Žosi Martel’, na kome je Srbija igrala protiv Luksemburga. Tu smo i mi igrali u Ligi Evrope. Svaki klub ima vrlo korektne uslove za rad".
TOP 11 – Danijel SINANI (napad)
"Moram li nekoga iz Didelanža? (SMEH). Ok, neka bude Sinani. I njega ste upoznali na utakmici protiv Srbije. Vrlo nezgodan napadač, evo sada je potpisao za Norič. Tu je bio i Turpel, takođe reprezentativac. Imao je odličnu ponudu iz Belgije, ali nije mu se išlo. Svi su oni navikli na komfor u Luksemburgu i nemaju ambicije da igraju u drugim zemljama. Trener je bio Dino Topmeler, sin čuvenog nemačkog stručnjaka Klausa Topmelera. Onako, ništa specijalno, nije na očevom nivou".
REPREZENTACIJA SRBIJE (2006-2014)
Kandidati iz reprezentacije:
Golmani: Vladimir Stojković, Željko Brkić, Damir Kahriman
Odbrana: Marijan Marković, Milan Stepanov, Aleksandar Luković, Branislav Ivanović, Antonio Rukavina, Duško Tošić, Aleksandar Kolarov, Neven Subotić
Vezni red: Igor Duljaj, Dejan Stanković, Ognjen Koroman, Saša Ilić, Nenad Kovačević, Aleksandar Trišović, Boško Janković, Zoran Tošić, Zdravko Kuzmanović, Milan Smiljanić, Adem Ljajić, Radosav Petrović, Nenad Milijaš, Miloš Krasić, Miloš Ninković, Nemanja Matić, Dušan Tadić
Napad: Danko Lazović, Marko Pantelić, Nikola Žigić, Danijel Ljuboja, Milan Jovanović, Aleksandar Mitrović
Fotografija tima iz Uherskog Hradišta zauzima specijalno mesto u almanahu srpskog fudbala, kao i u srcima svakog igrača koji je odigrao istorijsku utakmicu protiv Češke.
"To je uspomena koju niko ne može da mi izbriše. Prvi put pod imenom Srbija, prvo intoniranje Bože pravde… Hvala Klementeu što mi je ukazao čast da budem deo te priče. Špancu je trebalo vremena da skapira neke stvari u srpskom fudbalu. Nismo mu legli kako treba. On je tamo navikao na disciplinu, da ga igrači poštuju i da ne mora da glumi policajca. Ali nama očigledno treba čvrsta ruka i samo tako umemo da funkcionišemo. To je neki sistem koji teško može da se objasni strancu".
Kruži priča da se Klemente čudio kako se igrači bude tako rano u Kovilovu, ne kapirajući da su oni u to vreme tek odlazili na spavanje.
"(SMEH)… eto vidiš, to je taj sistem o kome ti govorim (SMEH)".
Biševac nije bio deo Antićevog projekta na putu ka Južnoj Africi, vratio se kod Pižona, a potpuno ustalio kod Siniše Mihajlovića.
"Za vreme Radomira Antića, igrao sam u Valensijenu. Objektivno, pozivani su igrači koji nastupaju za mnogo veće klubove. Ne mogu da kažem da nisam očekivao poziv, ali nisam se ni ljutio. Piki me je vratio za onu prijateljsku protiv Izraela. Nekako se zatvorio krug, kod njega sam ušao u mladu reprezentaciju i kasnije ponovo postao A reprezentativac. Siniša je posebna priča. Mnogo ga cenim, jer sam u njemu prepoznao svoj temperament. Veliki borac, bez dlake na jeziku, ide do kraja, spreman je na sve samo da stigne do pobede".
Šteta što u tom ciklusu za Brazil 2014, nije bilo više pobeda naše reprezentacije.
"Trpeo je bez razloga ogroman pritisak javnosti. Stvarao je ekipu, pozivao puno igrača, ali se pokazalo da je bio u pravu. Ja nisam bio na tom oproštaju u Užicu, čuo sam od drugih da su igrači plakali u svlačionici kad im je rekao da napušta selektorsku funkciju. To dovoljno govori o njemu kao treneru, čoveku i pobedniku. Na Mihinim treninzima nije bilo foliranja. Dešavalo se ranije, dođemo u reprezentaciju i sve se nešto čuvamo… doziramo… neko se i ugoji… Posle se vratimo u svoje klubove i treba nam dve nedelje da ponovo uđemo u ritam. Kod Mihe se znalo, dolaziš da treniraš, da se boriš i da zaslužiš mesto u timu bez obzira na ime kluba za koji nastupaš“.
Najdraži trenutak među Orlovima…
"… ta prva protiv Češke i gol za mladu reprezentaciju u Hrvatskoj. Bilo je napeto u obe utakmice. Oni sa Lukom Modrićem, za koga se znalo da je veliki talenat, ali niko nije ni slutio da će dogurati do Zlatne lopte. Vučinić ih je rašrafio na Marakani, oni su preko Eduarda brzo poveli u revanšu i morali smo da se pomučimo da bi otišli na Evropsko prvenstvo. Proradio je štoperski tandem, Stepanov-Biševac (SMEH). Matirao sam golmana Vranjića u stilu Zinedina Zidana (SMEH)".
TOP 11 – Dejan STANKOVIĆ (vezni red)
"Top klasa. Pravi kapiten. Lider. Ta prva utakmica u Češkoj, fenomenalan prijem, saveti. Plus igrački i ljudski kvaliteti. Drago mi je što se posvetio trenerskom poslu. Počeo je nešto da stvara i treba ga podržati. Videćemo, tek je krenuo… ima želju, volju i velike ambicije. A kada se Deki zagreje za nešto, tu nema dileme da li će uspeti"
TOP 11 – Nemanja VIDIĆ (odbrana)
"Bila mi je dovoljna jedna utakmica da shvatim u čemu je njegova veličina. Recimo, taj susret sa Estonijom u Talinu. Okrenem se, vidim njega iza sebe i znam da je sve pod kontrolom. To je neopisivo kakvu je sigurnost ulivao drugim igračima. Bila je jedna situacija, lopta ispucana 60 metara od našeg gola, zadnja linija izlazi, ja sam pogledao dole i nastavio da trčim… on mi priđe i kaže ’Biške, glava gore’. Ali to je bio delić sekunde, ne znam ni kako je primetio… par minuta kasnije, slična situacija… ja već umoran, ne razmišljam, opet glava dole… Kad je dreknuo ’ovo ti je poslednji put’… došlo mi je da stavim nešto ispod brade i nikada mi više nije palo na pamet da spustim pogled. Jako koncentrisan tokom cele utakmice, ne obazire se na nebitne detalje. Mi smo mašili protiv Estonije… Bambi, Lane… sve jedan na jedan… ja se nerviram, kako bre ne možemo da damo gol… Vida kaže ’razmišljaj o svojoj igri, pričaćemo posle utakmice šta se dešavalo u napadu’".
Shodno propozicijama koje dozvoljavaju samo jednog igrača iz reprezentacije, treba nam i zamena za Vidića.
TOP 11 – Samuel UMTITI (odbrana)
"Tek je izlazio iz Lionove škole fudbala koja je među najboljima u Evropi i svake godine izbaci klince koji su odmah spremni da zaigraju za prvi tim. Brzina, tehnika, leva noga, skok igra, duel… sve je imao i odmah se znalo da će zaigrati za neki veliki klub. Ne čudi me što je dogurao do Barse".
Fali nam i golman…
TOP 11 – Ugo LORIS (Lion)
"Veliki radnik, dobar momak. Refleks, sigurnost, autoritet. Na kraju krajeva, svetski šampion! Ne krijem, navijao sam za Francusku u finalu Svetskog prvenstva, jer u toj ekipi imam mnogo prijatelja i bivših klupskih drugova. Moram i Hrvatima da odam priznanje, stvorili su kult reprezentacije i igraju zaista odličan fudbal. Loris je imao vrlo bitnu ulogu u pohodu na Zlatni globus. Vrlo je miran, fokusiran, nikada ne gubi kontrolu. Osećao sam se sigurno kada je on na golu".
...
Kandidati za trenera:
Mile Tomić, Ratko Dostanić, Valter Zenga, Žan-Pjer Papen, Antuan Kambuare, Filip Montanije, Karlo Anćeloti, Remi Gard, Uber Furnije, Simone Inzagi, Filip Hinšberger, Frederik Hanc, Dino Topmeler, Havijer Klemente, Vladimir Petrović, Siniša Mihajlović, Dik Advokat
…
TOP 11 – Karlo ANĆELOTI (trener)
"Hteo je da pukne od besa posle utakmice sa Okserom. Upao je u svlačionicu i urlao na sav glas. Mislim da je bio svestan šta je uradio, ali nikada nam posle toga nije detaljisao o toj izmeni. Ostalo je bilo još 5 kola do kraja prvenstva, imali smo basnoslavne premije ako pobedimo svaku utakmicu. Što je najgore, mi smo i pobedili sve do kraja, ali Monpelije nije kiksnuo nijednom i prvi je prošao kroz cilj. Ne mogu da se otmem utisku da bismo sa Kambuareom sigurno bili prvaci Francuske. Ali, kad ti dolazi jedan Anćeloti, prosto nemaš šta da zameriš. Čak je i Kambuare rekao, ako takav strateg dolazi na tvoje mesto, ne preostaje ti ništa drugo nego da se spakuješ i odeš. Vrlo korektno".
…
Milan BIŠEVAC – Mojih TOP 11: Loris – Asu Ekoto, Matijašević, Umtiti, Maksvel – Odel, Stanković, Kejta, Felipe Anderson – Lakazet, Žigić. Trener Karlo Anćeloti.
"Mislim da sam ispunio očekivanja. Izvanredno selektiran i izbalansiran tim. Pogledaj špic, Žiga visok, Lakazet brz… dva odlična krila…
Žiga visok, Lakazet brz oko njega. Dva sjajna krila. Ima da kidamo".
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
