Kobra! Kratko i jasno. U samo jednoj reči, definicija špica starog kova. Bez upotrebe moderne terminologije. Nikakav centralni napadač. Bože sačuvaj "lažna devetka". Samo KOBRA!

Odzvanja i uliva strah. Ništa tu nije "lažno". Od devetke na dresu do torpeda u kopačkama:

"Fudbal je strašno jednostavna igra, ali se treneri trude da je maksimalno zakomplikuju", poverava kolumnisti MONDA najpoznatija "Kobra" jugoslovenskog fudbala.

"Stalno nešto izmišljaju. Zna se ko trese mreže. Onaj ko ima osećaj za gol. To je prirodno i nema filozofije. Pitajte Vengera ko mu rešava utakmice. Krene bez napadača, pa kad je muka, 'ajde Žiru. I eto gola. Fudbal se jeste menjao u poslednjih 100 godina, ali su principi ostali isti. Promenio se stepen fizičke pripreme, način ishrane i tehnika oporavka igrača. Sve drugi je isto. Golovi se i dalje daju posle dobrih centaršuteva. Mečeve i dalje lome majstori koji znaju da prođu, da se snađu, da se otvore. Nekada su to bili Pele i Maradona, danas Mesi i Ronaldo".

Kakav bi Pančev bio igrač sa savremenim metodama fudbalske pripreme?

"Duplo bolji!", odgovara.

Kobra na kvadrat! Zamislite Levandovskog i Iguaina u istoj koži. Zmija otrovnica. Mamba!

Nije nam svejedno što prekidamo jutarnji ritual ispijanja kafe u skopskom kafiću. Zove se "Devetka". Samo tako. Jedna jedina. Autentična. Vlasništvo legendarnog Zvezdinog egzekutora.

"Za vas uvek!", kaže Pančev.

Već je lakše, ne ujeda.

"Beograd je moj grad. Drugi dom. Proveo sam fenomenalne trenutke u prestonici Srbije. To se ne zaboravlja".

"Mi nemamo iskustvo igranja na velikim turnirima i to bi mogao da bude mali hendikep. Pojavila se sjajna generacija koja zna da igra na rezultat. Čvrsti su, uigrani, primaju malo golova u mogu da naprave problem mnogim selekcijama. Nisu slučajno ostavili Francuze iza sebe. Nisu toliko efikasni, ali mogu da se nose sa svima. Srbija je svakako u prednosti. Ne samo da često učestvuje na prvenstvima, već je dva puta i osvajala. Bili ste evropski i svetski prvaci i zaslužujete ulogu favorita. To ne mora da bude presudno, jer su u ovom uzrastu oscilacije normalna pojava. Mnogo faktora utiče na konačan epilog".

Po jutru se dan poznaje. Kako gde. U Makedoniji nije bilo tako.

"Izgubili smo od Islanda 3:0 na startu kvalifikacija. Posle je usledio preporod. Momci su zaigrali sigurnije i većinu utakmica rešili minimalnim rezultatom. Na kraju su se i kockice poklopile. Dugujemo veliku zahvalnost Ukrajini koja je odigrala pošteno poslednje dve utakmice i bez rezultatskog imperativa slavila protiv naših direktnih rivala. Iskoristili smo te kikseve Francuske i Islanda i osvojili prvo mesto. Zasluženo idemo u Poljsku i to je sjajna šansa da ovi momci na velikoj sceni pokažu koliko zaista vrede".

Aleksovski, Bejtulai, Zajkov, Bardi, Nikolov, Radeski, D. Babunski, Velkoski, Angelov, Demiri, Murati. Najčešći sastav Makedonije u kvalifikacijama. Uz epizodnu ulogu Amanovića, Avramovskog, Totrea, Kostadinova, Pivkovskog, Muslijua, Markoskog...

"Imamo 4, 5 internacionalaca. Šteta je što nisu standardni u svojim klubovima. Samo Bardi igra redovno za Ujpešt Dožu. Interesantan igrač, dobar radnik, puno trči i ima sjajn šut iz daljine. Markoski igra u Rabotničkom i u njega imam veliko poverenje. Klasičan gol igrač. Biće teško, jer nisu navikli na ritam mečeva svaka tri dana. To iziskuje fizičku i psihičku pripremu. Ko oba parametra dovede do optimalnog nivoa, doguraće najdalje na šampionatu".

Selektora takođe uspomene vežu za Beograd. Nekadašnji junior Crvene zvezde u generaciji Lukića i Jugovića, Blagoja Milevski se borio za mesto pod suncem u vreme kada je Darko terorisao golmane širom Jugoslavije:

"Verujte mi, nisam znao podatak da je bio u Zvezdi. Super. To mu je sasvim sigurno pomoglo u životu. Bio sam mu direktor u Vardaru. Veoma je stabilan momak i obožava fudbal. Odlučio se za trenerski posao i celog sebe je posvetio reprezentaciji. Radio je malo i u Vardaru, ali će mu plasman na Evropsko prvenstvo biti ogroman zamajac u daljoj karijeri".

Kao i za Sivića. Iako je sa ovom generacijom igrača morao da izbegne rizike baraža.

"Pratim sve ’naše’ selekcije. Naročito makedonsku i srpsku. Srbiju sam gledao nekoliko puta. Odigrali ste izvanredno u Italiji, iako niste pobedili. Posmatrao sam i meč protiv Norveške. Niste briljirali, ali vam je pobeda od 2:0 otvorila vrata prvenstva. To su eliminacione utakmice i nema prava na kiks. Igrali ste pametno i na zihericu. Pazi, Norveška je veoma dobar tim, da se ne lažemo. Sećam se da su pre tri godine došli ovde u Skoplje i razbili Makedoniju 3:1. Svi napreduju, nema više slabih rivala. Pogledajte Island. Samo pažljivo i oprezno. Svaka greška se surovo kažnjava. Srbija ume da igra na rezultat i zato je stalni učesnik završnih turnira u svim uzrasnim kategorijama“.

Još uvek deca, a već na platnom spisku najbogatijih evropskih klubova. Lacio, Benfika, Liverpul, Ajntraht, Verder... Podatak godi, ali nameće obavezu da se u Poljskoj dogura što dalje. Bar do finala.

"Naš Marko (Grujić) je otišao u Liverpul i mislim da je doneo pogrešnu odluku. U tim godinama, za igrača je najvažnije da ima utakmice u nogama. Da idu korak po korak. Ukoliko vrede, veliki klubovi im neće izmaći. Sviđa mi se ovaj vaš centarfor, daje puno golova u poslednje vreme... kako se zvaše...".

Đurđević.

"E, bravo. Ima osećaj za gol. Zatim Ninković... ako se ne varam i on je član te generacije?".

Naravno. Juče je sa Makedoncem Pandevom trasirao Đenovi put ka osmini finala Kupa Italije.

"Eto, makedonsko-srpska veza. Milinković je takođe odličan. Ma, imate sjajan tim! Tek sada kada nabrajam ova imena, shvatam koliko će Makedoniji biti teško. Ne bih da vam stvaram teret obaveze, ali sam ubeđen da imate potencijal za evropsku titulu".

Lepo zvuči. Naročito iz usta čoveka koji se razume u trofeje. Bari, pa Tokio. Bliži se veliki jubilej. Dve i po decenije od svetskog lovora.

"Uff, da li je moguće da je toliko prošlo? Godišnjice i služe da se evociraju uspomene. Voleo bih da Zvezda što pre krene ka visinama koje je dostigla moja generacija. To je najveći klub na Balkanu. Sa najboljim navijačima. Zaslužuje da bude na evropskoj sceni".

Tri magične reči. Tokio devedeset prve. Svako ima ličnu asocijaciju. Neko se seti Juginih golova, neko Dejinog kartona, neko Zvonkovih parada. Šta li Darku prođe kroz glavu? Gol za 3:0 ili ceremonija dodele trofeja?

"Hoćete iskreno? Prvo mi padne na pamet da su oni Japanci čudo neviđeno. Kakva je to organizacija. Nijednog trenutka nismo zažalili što smo otišli nedelju dana ranije. Uživali smo u svakom trenutku boravka u Tokiju. Čudo od nacije. Takva disciplina, takva posvećenost, da se čovek raspameti. Bukvalno da sednete, posmatrate i učite".

Kako onda da ih ne nagradite spektaklom. Nije bilo govora o kalkulaciji kao u Bariju.

"Rekao bih da nije bilo tolikog pritiska. Pred Marsej smo bili stegnuti. Noge su bile teške od opterećenja. Osećao se imperativ pobede na svakom koraku. Jednostavno smo morali da osvojimo Kup šampiona. U Tokiju nismo morali. Bilo je, znate, ako osvojimo super. Ako izgubimo nikom ništa. Mi smo evropskom titulom ostvarili snove. To je verovatno bio i ključ uspeha protiv Čileanaca. Pazite, bez Deje čitavo poluvreme i bez petorice ključnih igrača iz Barija. Dika, Refik, Marović, Binić, Robi. Uzmite Realu Navasa, Serhija Ramosa, Modrića, Bejla i Ronalda, pa da vidite dokle bi stigli u Ligi šampiona. Mi smo tako oslabljeni osvojili Tokio i da nije bilo one kazne igrali bismo i naredne godine finale Kupa šampiona".

Govori iz srca. Iskreno. Ni van terena "lažna devetka" ne dolazi u obzir.

"U Bariju je bilo straha uoči poslednjeg penala. U Tokiju ništa od toga. Mada smo rano poveli i to nam je olakšalo posao. Razume se da smo u poluvremenu bili nervozni zbog Dejinog isključenja. Pazite, igrali smo protiv opasnog rivala. Ne može loš tim da osvoji Kup Južne Amerike. Nikako. Srećom pa je Radinović prošao po boku i zavrnuo u sredinu, ja sam se rvao sa golmanom i štoperom, nekako ćušnuo ka Jugi. Posle 2:0 znali smo da je sve gotovo. Moj gol je stigao kao šlag na tortu".

Milojević, Radinović, Vasilijević, Jugović, Belodedić, Najdoski, Ratković, Stošić, Pančev, Savićević i Mihajlović. Tim koji se sa Vladicom Popovićem popeo na svetski vrh. Zamislite Darkovu reakciju da mu je tada neko rekao da će samo Miha napraviti trenersku, a Dejo funkcionersku karijeru.

"Ha-ha-ha... To je individualna stvar. Ja, recimo, nikada nisam imao želju da odem u trenerske vode. To je naporan posao. Treninzi, karantini, utakmice, putovanja... A meni je fudbala bilo preko glave. Siniša je odabrao taj put i ja ga podržavam. Vidim da dobro gura i želim mu sve najbolje. Dejo je bio logično rešenje za Crnu Goru. Kao Piksi nekada za Srbiju ili Šuker za Hrvatsku. Meni je to logičan sled događaja. Veliki igrači moraju da budu na odgovornim pozicijama u fudbalskim savezima".

Šuška se da i Darko želi Dejinim stopama. Izbori u makedonskom savezu su u martu 2017.

"Ovde ima mnogo politike i zato tavorimo dugi niz godina. Plaćamo ceh na svim nivoima, kako u klupskom tako i u reprezentativnom fudbalu. Imam želju da uđem u priču i da pomognem svojim iskustvom, ali znate kako... Jedna lasta ne čini proleće. Ne mogu sam da se izborim sa problemima makedonskog fudbala".

Sa Najdoskim je bio sam na postolju kada se uručivao trofej u Tokiju. Što ne znači da je sa ostalima izgubio kontakt.

"Ma kakvi. Čujem se sa svima. Često se i vidimo i uvek su to luda okupljanja. Svako je otišao svojim putem. Eto Miha je sa porodicom u Italiji. Ja sam ostao u Skoplju. Bili smo sjajna generacija koja se družila, izlazila zajedno... Lepo smo živeli. Nije bilo pojedinca koji bi se izdvojio i davao sebi na važnosti. Uvek smo bili grupa. Na terenu i van njega. Jedna mnogo dobra atmosfera na koju se nadovezao kvalitet i rezultati su bili neizbežni".

Rezultati. Titule. Trofeji. Rekordi. Za sva vremena. Da se slave i prepričavaju. Svakog 29. maja i 8. decembra.

"Ne verujem da ću ove godine doći na proslavu. Zaista imam puno obaveza. Supruga se bavi profesionalnim pevanjem. Zaposlena je u makedonskoj operi kao član baletskog hora. Pored toga, ona je i pop pevačica i svaki dan ima neke nastupe. Zato ja moram da brinem o deci. Mlađa kćerka zahteva posebnu pažnju i onda tata mora dodatno da se angažuje. Nosim je tamo-ovamo i sve ostalo je u drugom planu. Žao mi je što neću moći za Beograd, ali znate šta...".

Obožavam tu njegovu poštapalicu. Šta Darko? Da čujem?

"Ma bio sam tamo kada je trebalo. Zar ne?".

Opet u centar. Kao KOBRA. Smrtonosno! Nije ni svestan koliko je prokleto u pravu.
-------------------------------

SVE KOLUMNE NEŠE PETROVIĆA

Kobra! Kratko i jasno. U samo jednoj reči, definicija špica starog kova. Bez upotrebe moderne terminologije. Nikakav centralni napadač. Bože sačuvaj "lažna devetka". Samo KOBRA!

Odzvanja i uliva strah. Ništa tu nije "lažno". Od devetke na dresu do torpeda u kopačkama:

"Fudbal je strašno jednostavna igra, ali se treneri trude da je maksimalno zakomplikuju", poverava kolumnisti MONDA najpoznatija "Kobra" jugoslovenskog fudbala.

"Stalno nešto izmišljaju. Zna se ko trese mreže. Onaj ko ima osećaj za gol. To je prirodno i nema filozofije. Pitajte Vengera ko mu rešava utakmice. Krene bez napadača, pa kad je muka, 'ajde Žiru. I eto gola. Fudbal se jeste menjao u poslednjih 100 godina, ali su principi ostali isti. Promenio se stepen fizičke pripreme, način ishrane i tehnika oporavka igrača. Sve drugi je isto. Golovi se i dalje daju posle dobrih centaršuteva. Mečeve i dalje lome majstori koji znaju da prođu, da se snađu, da se otvore. Nekada su to bili Pele i Maradona, danas Mesi i Ronaldo".

Kakav bi Pančev bio igrač sa savremenim metodama fudbalske pripreme?

"Duplo bolji!", odgovara.

Kobra na kvadrat! Zamislite Levandovskog i Iguaina u istoj koži. Zmija otrovnica. Mamba!

Nije nam svejedno što prekidamo jutarnji ritual ispijanja kafe u skopskom kafiću. Zove se "Devetka". Samo tako. Jedna jedina. Autentična. Vlasništvo legendarnog Zvezdinog egzekutora.

"Za vas uvek!", kaže Pančev.

Već je lakše, ne ujeda.

"Beograd je moj grad. Drugi dom. Proveo sam fenomenalne trenutke u prestonici Srbije. To se ne zaboravlja".

"Mi nemamo iskustvo igranja na velikim turnirima i to bi mogao da bude mali hendikep. Pojavila se sjajna generacija koja zna da igra na rezultat. Čvrsti su, uigrani, primaju malo golova u mogu da naprave problem mnogim selekcijama. Nisu slučajno ostavili Francuze iza sebe. Nisu toliko efikasni, ali mogu da se nose sa svima. Srbija je svakako u prednosti. Ne samo da često učestvuje na prvenstvima, već je dva puta i osvajala. Bili ste evropski i svetski prvaci i zaslužujete ulogu favorita. To ne mora da bude presudno, jer su u ovom uzrastu oscilacije normalna pojava. Mnogo faktora utiče na konačan epilog".

Po jutru se dan poznaje. Kako gde. U Makedoniji nije bilo tako.

"Izgubili smo od Islanda 3:0 na startu kvalifikacija. Posle je usledio preporod. Momci su zaigrali sigurnije i većinu utakmica rešili minimalnim rezultatom. Na kraju su se i kockice poklopile. Dugujemo veliku zahvalnost Ukrajini koja je odigrala pošteno poslednje dve utakmice i bez rezultatskog imperativa slavila protiv naših direktnih rivala. Iskoristili smo te kikseve Francuske i Islanda i osvojili prvo mesto. Zasluženo idemo u Poljsku i to je sjajna šansa da ovi momci na velikoj sceni pokažu koliko zaista vrede".

Aleksovski, Bejtulai, Zajkov, Bardi, Nikolov, Radeski, D. Babunski, Velkoski, Angelov, Demiri, Murati. Najčešći sastav Makedonije u kvalifikacijama. Uz epizodnu ulogu Amanovića, Avramovskog, Totrea, Kostadinova, Pivkovskog, Muslijua, Markoskog...

"Imamo 4, 5 internacionalaca. Šteta je što nisu standardni u svojim klubovima. Samo Bardi igra redovno za Ujpešt Dožu. Interesantan igrač, dobar radnik, puno trči i ima sjajn šut iz daljine. Markoski igra u Rabotničkom i u njega imam veliko poverenje. Klasičan gol igrač. Biće teško, jer nisu navikli na ritam mečeva svaka tri dana. To iziskuje fizičku i psihičku pripremu. Ko oba parametra dovede do optimalnog nivoa, doguraće najdalje na šampionatu".

Selektora takođe uspomene vežu za Beograd. Nekadašnji junior Crvene zvezde u generaciji Lukića i Jugovića, Blagoja Milevski se borio za mesto pod suncem u vreme kada je Darko terorisao golmane širom Jugoslavije:

"Verujte mi, nisam znao podatak da je bio u Zvezdi. Super. To mu je sasvim sigurno pomoglo u životu. Bio sam mu direktor u Vardaru. Veoma je stabilan momak i obožava fudbal. Odlučio se za trenerski posao i celog sebe je posvetio reprezentaciji. Radio je malo i u Vardaru, ali će mu plasman na Evropsko prvenstvo biti ogroman zamajac u daljoj karijeri".

Kao i za Sivića. Iako je sa ovom generacijom igrača morao da izbegne rizike baraža.

"Pratim sve ’naše’ selekcije. Naročito makedonsku i srpsku. Srbiju sam gledao nekoliko puta. Odigrali ste izvanredno u Italiji, iako niste pobedili. Posmatrao sam i meč protiv Norveške. Niste briljirali, ali vam je pobeda od 2:0 otvorila vrata prvenstva. To su eliminacione utakmice i nema prava na kiks. Igrali ste pametno i na zihericu. Pazi, Norveška je veoma dobar tim, da se ne lažemo. Sećam se da su pre tri godine došli ovde u Skoplje i razbili Makedoniju 3:1. Svi napreduju, nema više slabih rivala. Pogledajte Island. Samo pažljivo i oprezno. Svaka greška se surovo kažnjava. Srbija ume da igra na rezultat i zato je stalni učesnik završnih turnira u svim uzrasnim kategorijama“.

Još uvek deca, a već na platnom spisku najbogatijih evropskih klubova. Lacio, Benfika, Liverpul, Ajntraht, Verder... Podatak godi, ali nameće obavezu da se u Poljskoj dogura što dalje. Bar do finala.

"Naš Marko (Grujić) je otišao u Liverpul i mislim da je doneo pogrešnu odluku. U tim godinama, za igrača je najvažnije da ima utakmice u nogama. Da idu korak po korak. Ukoliko vrede, veliki klubovi im neće izmaći. Sviđa mi se ovaj vaš centarfor, daje puno golova u poslednje vreme... kako se zvaše...".

Đurđević.

"E, bravo. Ima osećaj za gol. Zatim Ninković... ako se ne varam i on je član te generacije?".

Naravno. Juče je sa Makedoncem Pandevom trasirao Đenovi put ka osmini finala Kupa Italije.

"Eto, makedonsko-srpska veza. Milinković je takođe odličan. Ma, imate sjajan tim! Tek sada kada nabrajam ova imena, shvatam koliko će Makedoniji biti teško. Ne bih da vam stvaram teret obaveze, ali sam ubeđen da imate potencijal za evropsku titulu".

Lepo zvuči. Naročito iz usta čoveka koji se razume u trofeje. Bari, pa Tokio. Bliži se veliki jubilej. Dve i po decenije od svetskog lovora.

"Uff, da li je moguće da je toliko prošlo? Godišnjice i služe da se evociraju uspomene. Voleo bih da Zvezda što pre krene ka visinama koje je dostigla moja generacija. To je najveći klub na Balkanu. Sa najboljim navijačima. Zaslužuje da bude na evropskoj sceni".

Tri magične reči. Tokio devedeset prve. Svako ima ličnu asocijaciju. Neko se seti Juginih golova, neko Dejinog kartona, neko Zvonkovih parada. Šta li Darku prođe kroz glavu? Gol za 3:0 ili ceremonija dodele trofeja?

"Hoćete iskreno? Prvo mi padne na pamet da su oni Japanci čudo neviđeno. Kakva je to organizacija. Nijednog trenutka nismo zažalili što smo otišli nedelju dana ranije. Uživali smo u svakom trenutku boravka u Tokiju. Čudo od nacije. Takva disciplina, takva posvećenost, da se čovek raspameti. Bukvalno da sednete, posmatrate i učite".

Kako onda da ih ne nagradite spektaklom. Nije bilo govora o kalkulaciji kao u Bariju.

"Rekao bih da nije bilo tolikog pritiska. Pred Marsej smo bili stegnuti. Noge su bile teške od opterećenja. Osećao se imperativ pobede na svakom koraku. Jednostavno smo morali da osvojimo Kup šampiona. U Tokiju nismo morali. Bilo je, znate, ako osvojimo super. Ako izgubimo nikom ništa. Mi smo evropskom titulom ostvarili snove. To je verovatno bio i ključ uspeha protiv Čileanaca. Pazite, bez Deje čitavo poluvreme i bez petorice ključnih igrača iz Barija. Dika, Refik, Marović, Binić, Robi. Uzmite Realu Navasa, Serhija Ramosa, Modrića, Bejla i Ronalda, pa da vidite dokle bi stigli u Ligi šampiona. Mi smo tako oslabljeni osvojili Tokio i da nije bilo one kazne igrali bismo i naredne godine finale Kupa šampiona".

Govori iz srca. Iskreno. Ni van terena "lažna devetka" ne dolazi u obzir.

"U Bariju je bilo straha uoči poslednjeg penala. U Tokiju ništa od toga. Mada smo rano poveli i to nam je olakšalo posao. Razume se da smo u poluvremenu bili nervozni zbog Dejinog isključenja. Pazite, igrali smo protiv opasnog rivala. Ne može loš tim da osvoji Kup Južne Amerike. Nikako. Srećom pa je Radinović prošao po boku i zavrnuo u sredinu, ja sam se rvao sa golmanom i štoperom, nekako ćušnuo ka Jugi. Posle 2:0 znali smo da je sve gotovo. Moj gol je stigao kao šlag na tortu".

Milojević, Radinović, Vasilijević, Jugović, Belodedić, Najdoski, Ratković, Stošić, Pančev, Savićević i Mihajlović. Tim koji se sa Vladicom Popovićem popeo na svetski vrh. Zamislite Darkovu reakciju da mu je tada neko rekao da će samo Miha napraviti trenersku, a Dejo funkcionersku karijeru.

"Ha-ha-ha... To je individualna stvar. Ja, recimo, nikada nisam imao želju da odem u trenerske vode. To je naporan posao. Treninzi, karantini, utakmice, putovanja... A meni je fudbala bilo preko glave. Siniša je odabrao taj put i ja ga podržavam. Vidim da dobro gura i želim mu sve najbolje. Dejo je bio logično rešenje za Crnu Goru. Kao Piksi nekada za Srbiju ili Šuker za Hrvatsku. Meni je to logičan sled događaja. Veliki igrači moraju da budu na odgovornim pozicijama u fudbalskim savezima".

Šuška se da i Darko želi Dejinim stopama. Izbori u makedonskom savezu su u martu 2017.

"Ovde ima mnogo politike i zato tavorimo dugi niz godina. Plaćamo ceh na svim nivoima, kako u klupskom tako i u reprezentativnom fudbalu. Imam želju da uđem u priču i da pomognem svojim iskustvom, ali znate kako... Jedna lasta ne čini proleće. Ne mogu sam da se izborim sa problemima makedonskog fudbala".

Sa Najdoskim je bio sam na postolju kada se uručivao trofej u Tokiju. Što ne znači da je sa ostalima izgubio kontakt.

"Ma kakvi. Čujem se sa svima. Često se i vidimo i uvek su to luda okupljanja. Svako je otišao svojim putem. Eto Miha je sa porodicom u Italiji. Ja sam ostao u Skoplju. Bili smo sjajna generacija koja se družila, izlazila zajedno... Lepo smo živeli. Nije bilo pojedinca koji bi se izdvojio i davao sebi na važnosti. Uvek smo bili grupa. Na terenu i van njega. Jedna mnogo dobra atmosfera na koju se nadovezao kvalitet i rezultati su bili neizbežni".

Rezultati. Titule. Trofeji. Rekordi. Za sva vremena. Da se slave i prepričavaju. Svakog 29. maja i 8. decembra.

"Ne verujem da ću ove godine doći na proslavu. Zaista imam puno obaveza. Supruga se bavi profesionalnim pevanjem. Zaposlena je u makedonskoj operi kao član baletskog hora. Pored toga, ona je i pop pevačica i svaki dan ima neke nastupe. Zato ja moram da brinem o deci. Mlađa kćerka zahteva posebnu pažnju i onda tata mora dodatno da se angažuje. Nosim je tamo-ovamo i sve ostalo je u drugom planu. Žao mi je što neću moći za Beograd, ali znate šta...".

Obožavam tu njegovu poštapalicu. Šta Darko? Da čujem?

"Ma bio sam tamo kada je trebalo. Zar ne?".

Opet u centar. Kao KOBRA. Smrtonosno! Nije ni svestan koliko je prokleto u pravu.
-------------------------------

SVE KOLUMNE NEŠE PETROVIĆA

Kobra! Kratko i jasno. U samo jednoj reči, definicija špica starog kova. Bez upotrebe moderne terminologije. Nikakav centralni napadač. Bože sačuvaj "lažna devetka". Samo KOBRA!

Odzvanja i uliva strah. Ništa tu nije "lažno". Od devetke na dresu do torpeda u kopačkama:

"Fudbal je strašno jednostavna igra, ali se treneri trude da je maksimalno zakomplikuju", poverava kolumnisti MONDA najpoznatija "Kobra" jugoslovenskog fudbala.

"Stalno nešto izmišljaju. Zna se ko trese mreže. Onaj ko ima osećaj za gol. To je prirodno i nema filozofije. Pitajte Vengera ko mu rešava utakmice. Krene bez napadača, pa kad je muka, 'ajde Žiru. I eto gola. Fudbal se jeste menjao u poslednjih 100 godina, ali su principi ostali isti. Promenio se stepen fizičke pripreme, način ishrane i tehnika oporavka igrača. Sve drugi je isto. Golovi se i dalje daju posle dobrih centaršuteva. Mečeve i dalje lome majstori koji znaju da prođu, da se snađu, da se otvore. Nekada su to bili Pele i Maradona, danas Mesi i Ronaldo".

Kakav bi Pančev bio igrač sa savremenim metodama fudbalske pripreme?

"Duplo bolji!", odgovara.

Kobra na kvadrat! Zamislite Levandovskog i Iguaina u istoj koži. Zmija otrovnica. Mamba!

Nije nam svejedno što prekidamo jutarnji ritual ispijanja kafe u skopskom kafiću. Zove se "Devetka". Samo tako. Jedna jedina. Autentična. Vlasništvo legendarnog Zvezdinog egzekutora.

"Za vas uvek!", kaže Pančev.

Već je lakše, ne ujeda.

"Beograd je moj grad. Drugi dom. Proveo sam fenomenalne trenutke u prestonici Srbije. To se ne zaboravlja".

"Mi nemamo iskustvo igranja na velikim turnirima i to bi mogao da bude mali hendikep. Pojavila se sjajna generacija koja zna da igra na rezultat. Čvrsti su, uigrani, primaju malo golova u mogu da naprave problem mnogim selekcijama. Nisu slučajno ostavili Francuze iza sebe. Nisu toliko efikasni, ali mogu da se nose sa svima. Srbija je svakako u prednosti. Ne samo da često učestvuje na prvenstvima, već je dva puta i osvajala. Bili ste evropski i svetski prvaci i zaslužujete ulogu favorita. To ne mora da bude presudno, jer su u ovom uzrastu oscilacije normalna pojava. Mnogo faktora utiče na konačan epilog".

Po jutru se dan poznaje. Kako gde. U Makedoniji nije bilo tako.

"Izgubili smo od Islanda 3:0 na startu kvalifikacija. Posle je usledio preporod. Momci su zaigrali sigurnije i većinu utakmica rešili minimalnim rezultatom. Na kraju su se i kockice poklopile. Dugujemo veliku zahvalnost Ukrajini koja je odigrala pošteno poslednje dve utakmice i bez rezultatskog imperativa slavila protiv naših direktnih rivala. Iskoristili smo te kikseve Francuske i Islanda i osvojili prvo mesto. Zasluženo idemo u Poljsku i to je sjajna šansa da ovi momci na velikoj sceni pokažu koliko zaista vrede".

Aleksovski, Bejtulai, Zajkov, Bardi, Nikolov, Radeski, D. Babunski, Velkoski, Angelov, Demiri, Murati. Najčešći sastav Makedonije u kvalifikacijama. Uz epizodnu ulogu Amanovića, Avramovskog, Totrea, Kostadinova, Pivkovskog, Muslijua, Markoskog...

"Imamo 4, 5 internacionalaca. Šteta je što nisu standardni u svojim klubovima. Samo Bardi igra redovno za Ujpešt Dožu. Interesantan igrač, dobar radnik, puno trči i ima sjajn šut iz daljine. Markoski igra u Rabotničkom i u njega imam veliko poverenje. Klasičan gol igrač. Biće teško, jer nisu navikli na ritam mečeva svaka tri dana. To iziskuje fizičku i psihičku pripremu. Ko oba parametra dovede do optimalnog nivoa, doguraće najdalje na šampionatu".

Selektora takođe uspomene vežu za Beograd. Nekadašnji junior Crvene zvezde u generaciji Lukića i Jugovića, Blagoja Milevski se borio za mesto pod suncem u vreme kada je Darko terorisao golmane širom Jugoslavije:

"Verujte mi, nisam znao podatak da je bio u Zvezdi. Super. To mu je sasvim sigurno pomoglo u životu. Bio sam mu direktor u Vardaru. Veoma je stabilan momak i obožava fudbal. Odlučio se za trenerski posao i celog sebe je posvetio reprezentaciji. Radio je malo i u Vardaru, ali će mu plasman na Evropsko prvenstvo biti ogroman zamajac u daljoj karijeri".

Kao i za Sivića. Iako je sa ovom generacijom igrača morao da izbegne rizike baraža.

"Pratim sve ’naše’ selekcije. Naročito makedonsku i srpsku. Srbiju sam gledao nekoliko puta. Odigrali ste izvanredno u Italiji, iako niste pobedili. Posmatrao sam i meč protiv Norveške. Niste briljirali, ali vam je pobeda od 2:0 otvorila vrata prvenstva. To su eliminacione utakmice i nema prava na kiks. Igrali ste pametno i na zihericu. Pazi, Norveška je veoma dobar tim, da se ne lažemo. Sećam se da su pre tri godine došli ovde u Skoplje i razbili Makedoniju 3:1. Svi napreduju, nema više slabih rivala. Pogledajte Island. Samo pažljivo i oprezno. Svaka greška se surovo kažnjava. Srbija ume da igra na rezultat i zato je stalni učesnik završnih turnira u svim uzrasnim kategorijama“.

Još uvek deca, a već na platnom spisku najbogatijih evropskih klubova. Lacio, Benfika, Liverpul, Ajntraht, Verder... Podatak godi, ali nameće obavezu da se u Poljskoj dogura što dalje. Bar do finala.

"Naš Marko (Grujić) je otišao u Liverpul i mislim da je doneo pogrešnu odluku. U tim godinama, za igrača je najvažnije da ima utakmice u nogama. Da idu korak po korak. Ukoliko vrede, veliki klubovi im neće izmaći. Sviđa mi se ovaj vaš centarfor, daje puno golova u poslednje vreme... kako se zvaše...".

Đurđević.

"E, bravo. Ima osećaj za gol. Zatim Ninković... ako se ne varam i on je član te generacije?".

Naravno. Juče je sa Makedoncem Pandevom trasirao Đenovi put ka osmini finala Kupa Italije.

"Eto, makedonsko-srpska veza. Milinković je takođe odličan. Ma, imate sjajan tim! Tek sada kada nabrajam ova imena, shvatam koliko će Makedoniji biti teško. Ne bih da vam stvaram teret obaveze, ali sam ubeđen da imate potencijal za evropsku titulu".

Lepo zvuči. Naročito iz usta čoveka koji se razume u trofeje. Bari, pa Tokio. Bliži se veliki jubilej. Dve i po decenije od svetskog lovora.

"Uff, da li je moguće da je toliko prošlo? Godišnjice i služe da se evociraju uspomene. Voleo bih da Zvezda što pre krene ka visinama koje je dostigla moja generacija. To je najveći klub na Balkanu. Sa najboljim navijačima. Zaslužuje da bude na evropskoj sceni".

Tri magične reči. Tokio devedeset prve. Svako ima ličnu asocijaciju. Neko se seti Juginih golova, neko Dejinog kartona, neko Zvonkovih parada. Šta li Darku prođe kroz glavu? Gol za 3:0 ili ceremonija dodele trofeja?

"Hoćete iskreno? Prvo mi padne na pamet da su oni Japanci čudo neviđeno. Kakva je to organizacija. Nijednog trenutka nismo zažalili što smo otišli nedelju dana ranije. Uživali smo u svakom trenutku boravka u Tokiju. Čudo od nacije. Takva disciplina, takva posvećenost, da se čovek raspameti. Bukvalno da sednete, posmatrate i učite".

Kako onda da ih ne nagradite spektaklom. Nije bilo govora o kalkulaciji kao u Bariju.

"Rekao bih da nije bilo tolikog pritiska. Pred Marsej smo bili stegnuti. Noge su bile teške od opterećenja. Osećao se imperativ pobede na svakom koraku. Jednostavno smo morali da osvojimo Kup šampiona. U Tokiju nismo morali. Bilo je, znate, ako osvojimo super. Ako izgubimo nikom ništa. Mi smo evropskom titulom ostvarili snove. To je verovatno bio i ključ uspeha protiv Čileanaca. Pazite, bez Deje čitavo poluvreme i bez petorice ključnih igrača iz Barija. Dika, Refik, Marović, Binić, Robi. Uzmite Realu Navasa, Serhija Ramosa, Modrića, Bejla i Ronalda, pa da vidite dokle bi stigli u Ligi šampiona. Mi smo tako oslabljeni osvojili Tokio i da nije bilo one kazne igrali bismo i naredne godine finale Kupa šampiona".

Govori iz srca. Iskreno. Ni van terena "lažna devetka" ne dolazi u obzir.

"U Bariju je bilo straha uoči poslednjeg penala. U Tokiju ništa od toga. Mada smo rano poveli i to nam je olakšalo posao. Razume se da smo u poluvremenu bili nervozni zbog Dejinog isključenja. Pazite, igrali smo protiv opasnog rivala. Ne može loš tim da osvoji Kup Južne Amerike. Nikako. Srećom pa je Radinović prošao po boku i zavrnuo u sredinu, ja sam se rvao sa golmanom i štoperom, nekako ćušnuo ka Jugi. Posle 2:0 znali smo da je sve gotovo. Moj gol je stigao kao šlag na tortu".

Milojević, Radinović, Vasilijević, Jugović, Belodedić, Najdoski, Ratković, Stošić, Pančev, Savićević i Mihajlović. Tim koji se sa Vladicom Popovićem popeo na svetski vrh. Zamislite Darkovu reakciju da mu je tada neko rekao da će samo Miha napraviti trenersku, a Dejo funkcionersku karijeru.

"Ha-ha-ha... To je individualna stvar. Ja, recimo, nikada nisam imao želju da odem u trenerske vode. To je naporan posao. Treninzi, karantini, utakmice, putovanja... A meni je fudbala bilo preko glave. Siniša je odabrao taj put i ja ga podržavam. Vidim da dobro gura i želim mu sve najbolje. Dejo je bio logično rešenje za Crnu Goru. Kao Piksi nekada za Srbiju ili Šuker za Hrvatsku. Meni je to logičan sled događaja. Veliki igrači moraju da budu na odgovornim pozicijama u fudbalskim savezima".

Šuška se da i Darko želi Dejinim stopama. Izbori u makedonskom savezu su u martu 2017.

"Ovde ima mnogo politike i zato tavorimo dugi niz godina. Plaćamo ceh na svim nivoima, kako u klupskom tako i u reprezentativnom fudbalu. Imam želju da uđem u priču i da pomognem svojim iskustvom, ali znate kako... Jedna lasta ne čini proleće. Ne mogu sam da se izborim sa problemima makedonskog fudbala".

Sa Najdoskim je bio sam na postolju kada se uručivao trofej u Tokiju. Što ne znači da je sa ostalima izgubio kontakt.

"Ma kakvi. Čujem se sa svima. Često se i vidimo i uvek su to luda okupljanja. Svako je otišao svojim putem. Eto Miha je sa porodicom u Italiji. Ja sam ostao u Skoplju. Bili smo sjajna generacija koja se družila, izlazila zajedno... Lepo smo živeli. Nije bilo pojedinca koji bi se izdvojio i davao sebi na važnosti. Uvek smo bili grupa. Na terenu i van njega. Jedna mnogo dobra atmosfera na koju se nadovezao kvalitet i rezultati su bili neizbežni".

Rezultati. Titule. Trofeji. Rekordi. Za sva vremena. Da se slave i prepričavaju. Svakog 29. maja i 8. decembra.

"Ne verujem da ću ove godine doći na proslavu. Zaista imam puno obaveza. Supruga se bavi profesionalnim pevanjem. Zaposlena je u makedonskoj operi kao član baletskog hora. Pored toga, ona je i pop pevačica i svaki dan ima neke nastupe. Zato ja moram da brinem o deci. Mlađa kćerka zahteva posebnu pažnju i onda tata mora dodatno da se angažuje. Nosim je tamo-ovamo i sve ostalo je u drugom planu. Žao mi je što neću moći za Beograd, ali znate šta...".

Obožavam tu njegovu poštapalicu. Šta Darko? Da čujem?

"Ma bio sam tamo kada je trebalo. Zar ne?".

Opet u centar. Kao KOBRA. Smrtonosno! Nije ni svestan koliko je prokleto u pravu.
-------------------------------

SVE KOLUMNE NEŠE PETROVIĆA