U susret fudbalskom spektaklu u Beogradu 7. septembra Srbija - Potugal, kolumnista MONDA Nebojša Petrović odabrao je idealan tim Portugala svih vremena.
Sistem: 4-3-3
GOLMAN: Alberto Da Košta PEREIRA
Kombinacija postignutih uspeha i izraženih kvaliteta čini čini ga najboljim golmanom Portugala svih vremena. Četiri finala Kupa šampiona, od kojih dva sa trijumfalnim završetkom. Te 1961. godine, direktno zahvaljujući njegovim bravuroznim intervencijama, Benfika je tukla Barsu u Bernu i prekinula petogodišnju dominaciju Real Madrida. Među najboljima i u Engleskoj ’66, kada je osvojena bronzana medalja. Uprkos visini od 1,88 metara, među stativama je bio pokretljiv i elegantan. Ulivao je sigurnost celoj poslednjoj liniji, komandujući uvek sa autoritetom.
Rezerva: Vitor BAIJA
Smisao za poziciju i hladnokrvnost kao glavne odlike. Sa Portom je osvojio deset šampionata, Kup UEFA, Ligu šampiona i Interkontinentalni kup. Jedan od retkih koji je osvojio sva tri evropska trofeja, zahvaljujući trijumfu sa Barselonom u Kupu pobednika kupova.
...
ODBRANA: Žoao Domingoš PINTO, GERMANO, Rikardo KARVALJO, Hilario de KONSEISAO
Na desnoj strani odbrane, nema dileme. Neprikosnoven je Žoao Domingoš Pinto. Iz više razloga. Pre svega zbog osećaja pripadnosti prema državnom grbu. Kada je Portugal doživeo krah u kvalifikacijama za SAD 94, jedini nije mogao da sakrije suze.
Zatim, zbog atletskih vrlina koje je najbolje opisao trener Brajan Robson: "Ima dva srca i četiri noge. Ekstremno je teško pronaći fudbalera kao što je Pinto". Legendarni bek Portoa, jedinog kluba za koji je igrao tokom karijere, osvojivši Kup šampiona ’87. Od ukupno 70 utakmica u dresu Portugala, na 42 je nosio kapitensku traku.
Levo je Hilario da Konseisao, institucija Sportinga sa kojim je osvojio tri prvenstva i tri Kupa Portugala. Vrhunac karijere je doživeo na Svetskom prvenstvu ’66, kada je bio jedan od najboljih u svojoj ekipi. Bočni igrač sa modernim pogledima na tu poziciju, često na polovini protivnika, izuzetno nezgodan kako u ofanzivnoj, tako i u defanzivnoj fazi igre. Preciznog centaršuta i striktne markacije, gotovo neprelazan.
U središtu odbrane, neprikosnoven je Germano, po mnogima najbolji portugalski štoper svih vremena. Fenomenalne tehničke karakteristike davale su mu za pravo da se okuša i kao vezni igrač. Kapiten reprezentacije u kvalifikacijama za Mundijal ’66, na koji nije otišao zbog teške povrede. Iskupio se na klupskoj sceni gde je bio jedan od ključnih igrača u najslavnijem periodu Benfike tokom šezdesetih godina.
Njegov partner na mestu štopera bio bi Rikardo Karvaljo, defanzivac izuzetne klase, pravi povučeni plej koji je umeo da spoji defanzivne kvalitete i tehniku sa anticipacijom i tajmingom za intervencije. Nakon uspeha sa Portom, nastavio je da niže trofeje u Čelsiju, a kasnije i u Real Madridu. Murinjov čovek od poverenja, sa reprezentacijom drugi na Evropskom prvenstvu 2004. i četvrti na SP 2006.
Rezerve: Artur KOREIRA, Visente LUKAŠ, Umberto KOELJO, Fernando KOUTO
Artur Koreira - desni bek, moderan spoljni igrač, veoma opasan kada krene u napad. Idol navijača Benfike i član tima koji se ’72 namerio na Ajaks u polufinalu Kupa šampiona. Tada je trener holandskog kluba Štefan Kovač rekao da je Artur najbolji bek u Evropi bez ikakve konkurencije. Skor u reprezentaciji: 35 nastupa, jedan gol.
Visente Lukaš - po vokaciji centralni defanzivac, ali je mogao da igra i na levoj strani. Čuvao je Pelea na SP ’66 i Brazilac je posle utakmice izjavio da je to defanzivac koji mu je zadao najviše muka u karijeri. Zvezda Belenenseša, 20 nastupa za reprezentaciju, osvajač bronze ’66.
Umberto Koeljo - još jedan član "Magrikosa", bronzane generacije iz Engleske ’66. Sa Benfikom je osvojio osam titula i šest nacionalnih kupova. Štoper zavidne efikasnosti, nije se libio da krene napred, čemu svedoči 60 golova tokom karijere. Najbolji fudbaler Portugala za 1974. godinu.
Fernando Kouto - stameni defanzivac, grub po potrebi, ali u granicama dozvoljenog. Harizmatičan i izuzetan u vazdušnoj igri. Uspesi sa Portom, Barsom, Parmom i Lacijom čine ga jednim od najtrofejnijih portugalskih fudbalera ikada, 110 nastupa za reprezentaciju.
...
VEZNI RED: Luiš DEKO, Rui KOŠTA, Mario KOLUNJA
Tri virtuoza. Poludesno Luiš Deko. Klasa, dribling, vizija igre, osećaj za ubacivanje iz drugog plana. Jedan od najboljih veznih igrača na svetu u novom milenijumu, osvajač mnogih trofeja, izuzev "Zlatne lopte", koja mu je za dlaku izmakla 2004. godine. Nizak rastom, ali veoma agilan, brzih nogu i nesvakidašnjih ideja. Opasan iz svih prekida, naročito slobodnih udaraca.
Centralna vezna pozicija za Manuela Ruja Koštu. Lucidni "trekvartista" vrhunskih geometrija. Izuzetne tehničke vrline, altruista po prirodi što ga je činilo liderom ekipe i omiljenim saigračem u bilo kojem klubu za koji je igrao. Elegantan, korektan, idol navijača. Karijera prebogata uspesima i trofejima. Pre svega, Liga šampiona 2003.
Polulevo, fantazija i snaga Marija Kolunje. Vedeta slavnog Portugala iz šezdesetih. Nosio je kapitensku traku na SP u Engleskoj i predvodio Benfiku do svih pet finala Kupa šampiona, osvojivši dve titule prvaka Evrope, 10 šampionskih titula i šest trofeja u Kupu. Izvanredan atleta, liderstvo "za izvoz", instinkt, vizija... Nadimak mu je bio ’O Monstro Sagrado’ i to je dovoljno da objasni njegovu ulogu u istoriji portugalskog fudbala.
Rezerve: Žoze TREVASOS, Paulo SOUZA, Žoze AVGUSTO
Žoze Trevasos - jedan od prvih portugalskih fudbalera koji je osetio draži internacionalne scene. Branio je boje "Ostatka sveta" na utakmici protiv Engleske 1955. godine. Desna polutka čuvenog ’Sinko Violinos’ lisabonskog Sportinga sa kojim je osvojio čak osam titula nacionalnog šampiona. Velika zvezda svog vremena, a to bi bez ikakve sumnje bio i danas jer je posedovao jedan od retkih talenata koji se rađa na svakih 100 godina.
Paulo Souza - možda i najinteligentniji fudbaler Portugala svih vremena. Dirigovao je igrom na sredini terena, posedovao izuzetan smisao za taktiku i pravovremeni pas. Jedan od retkih koji je osvojio dve Lige šampiona sa dva različita kluba, Juventusom i Borusijom Dortmund. Jedina mana, sklonost ka povredama.
Žoze Avgusto - član Velike Benfike koja je ušla u anale portugalskog i evropskog fudbala, 9 golova na 45 nastupa za reprezentaciju, 3 gola u šest mečeva na Mundijalu ’66, gde je bio jedan od glavnih aduta selektora Ota Glorije. Izraziti dešnjak, specijalista za dribling i finte, zvali su ga ’portugalski Garinča’, odličan u egzekuciji kao i u organizaciji igre.
...
NAPAD: Luiš FIGO, EUZEBIO, Kristijano RONALDO
Napadački trio je nešto najbolje što portugalski fudbal može da ponudi. Na desnoj strani Luiš Figo. Pakleno krilo, ubistveni driblinzi, promene pravca i finte koje su lomile zglobove protivnika. Kasnije, sa godinama i iskustvom, prilagodio se poziciji polušpica i postao još efikasniji. Teško je prekopirati njegov unikatni stil šuta. Prelazak iz Barse u Real Madrid je uzburkao strasti i učinio ga najvećim izdajnikom u istoriji fudbala, ali je u dresu ’Merengesa’ osvojio gomilu trofeja, među kojima Ligu šampiona i Interkontinentalni kup. Zahvaljujući ’Zlatnoj lopti’ 2000. godine, zaslužio je mesto među besmrtnima u galeriji fudbalskih velikana. Do pojave Ronalda, rekorder po broju nastupa za Portugal (127).
Centralni špic je legenda portugalskog fudbala Euzebio. Ili ’Crni Panter’. Kompletan, vanserijski igrač, elegantnih pokreta, snažan, agilan, okretan, postigao je na stotine golova za Benfiku. Dva puta osvajač ’Zlatne kopačke’ (1968 i 1973). Noćna mora za sve defanzivce koji su morali da ga čuvaju striktnom markacijom. U fantastičnom pohodu na polufinale Svetskog prvenstva, postigao je 9 golova. Trofej u Kupu šampiona ’62 i Zlatna lopta ’65 doprineli su da postane ’evropski alterego’ veličanstvenog Pelea. Bio je to odgovor Starog kontinenta fudbalskoj magiji iz Južne Amerike.
Na levoj strani Kristijano Ronaldo, digitalni fudbaler u analognom fudbalu. Neustrašivi napadač devastirajućeg potencijala i nesagledivog talenta. Spektakularnog poteza, nezasit trofejima i nezaustavljiv kada reši da stigne do cilja. Vremenom je naučio da se stavi u službu kolektiva, ali je zadržao vanzemaljski osećaj za gol i zastrašujuću efikasnost. Pet ’Zlatnih lopti’ i titula prvaka Evrope sa Portugalom obezbedili su mu epitet ’slavnijeg od Euzebija’.
Rezerve: Fernando PEJROTEO, Paulo FUTRE, ARTUR de Souza
Fernando Pejroteo - finalizator akcija koje su kreirali članovi ’Pet Violina’ u Sportingu tokom četrdesetih godina. Klasičan centarfor starog kova, neumoljiv u gol šansi. Dodajte mu loptu u šesnaestercu i ne razmišljajte više. Skoro je izvesno da je neće izgubiti, a gotovo sigurno da će je smestiti u protivničku mrežu. Snažan i precizan šut, akrobatske veštine sjedinjene sa fizičkom snagom, najbolji strelac u istoriji portugalskog prvenstva sa 330 golova u samo 197 mečeva.
Paulo Futre - nije napravio karijeru za koju je bio sposoban. Niskog težišta, okretan, brz, već sa 20 godina zvezda reprezentacije na SP u Meksiku i as Portoa sa kojim je osvojio Kup šampiona ’87. Iste godine, drugi u glasanju za ’Zlatnu loptu’, iza Ruda Gulita. Užasna povreda kolena uticala je na prerani završetak karijeru.
Artur de Souza - poznati kao ’Pinga’. Najbolji igrač Portoa svih vremena. Nemilosrdni strelac, 394 gola na 400 utakmica.
...
PRISVOJENI, USVOJENI, NATURALIZOVANI...
Nije ništa novo da Portugalci već godinama crpe materijal za reprezentaciju iz redova afričkih kolonija. Danas nije jednostavno dobiti državljanstvo kao u stara dobra vremena, ali postoje i dalje olakšice i prečica do portgalskog pasoša.
Najpoznatiji ’ekstrakomunitarac’ u redovima portugalske reprezentacije svakako je legendarni Euzebio, poreklom iz Mozambika, baš kao i njegova braća Mateut i Visente. Mnogi drugi članovi šampionskog tima Benfike iz tog perioda rođeni su u Mozambiku, poput golmana Košte Pereire i veznog igrača Marija Kolunje, koji je uzgred budi rečeno, obavljao i funkciju ministra sporta Mozambika.
Ne treba zaboraviti Ilarija i Abela Ksavijera. Takođe je i Angola proizvela mnogo igrača za portugalsku reprezentaciju. Od legendarnog Pejrotea do Žozea Aguaša, neustrašivog golgetera Benfike. Tu su još Elder, defanzivac koji je obišao ceo svet, pa Vidigal, špic Rui Žordao... Inače, strelac istorijskog gola u finalu Evropskog prvenstva 2016, Eder, poreklom je iz Gvineje Bisau.
Rikardo Kvarežma je rođen u Lisabonu, ali mu je majka iz Angole, a otac romske nacionalnosti i nikada se nije stideo svog ciganskog porekla.
Čuveno desno krilo Nani je rođen na Zelenortskim ostvrima, kao i defanzivac Rolando. Slično je i sa Eliseuom, Migelom i Žoržom Andradeom, koji su rođeni u Portugalu, ali vuku korene sa Zelenortskih ostrva.
Idemo dalje. Petija je rođen u Francuskoj, Dimaša u Južnoj Africi, Dani u Venecueli, a Bosingva u DR Kongu, od majke iz Konga i oca Portugalca.
Zanimljiva je priča Pedra Emanuela koji je rođen u Luandi, ali nije dobio dozvolu da nastupa za Angolu na SP 2006, jer je pre toga nosio dres mlade reprezentacije Portugala.
I naravno. Kako bez Brazilaca u dresu portugalskog tima? Bruno Alveš je rođen u Portugalu, ali mu je otac Brazilac, dok je birokratija oko ’usvajanja’ Deka, Pepea i Liedsona rešena na obostrano zadovoljstvo.
--------------------------------
SVE KOLUMNE i INTERVJUI NEŠE PETROVIĆA