"Uff, veoma težak zadatak“ – uzdahnuo je uz široki osmeh čovek koji je odigrao 230 mečeva za Crvene đavole i 23 puta branio boje engleske reprezentacije.
"Šta, mora neko i iz nacionalnog tima? O bože... to je baš zahtevno. Pokušavao sam nekoliko puta, čak sam i menjao sastav, ali...“ – kolebao se Braun i na naše insistiranje odlučio da se još jednom upusti u nezahvalnu avanturu. Pod jednim uslovom:
"Nemojte da me ograničavate sa tim propozicijama. Kako da stavim nekoga iz Sanderlenda, pored toliko vedeta iz Mančester junajteda“.
Ves Braun - TOP 11
Golman?
"Edvin van der Sar. On je sjajan. S godinama je bivao sve bolji i bolji. Briljirao je one sezone kada smo u Moskvi osvojili Ligu šampiona. Vrlo siguran i pouzdan, kad god smo mi iz odbrane pravili greške, on je bio tu. Razmišljao sam i o Šmajhelu, ali sa njim sam samo godinu dana delio istu svlačionicu“.
Desni bek?
"Geri Nevil. To je bar lako. Osvojio je mnogo trofeja sa klubom. Odigrao je na vrhunskom nivou preko 500 utakmica. Zaista lagan izbor, nemam dilemu“.
Levi bek?
"Denis Irvin je bio fantastičan, ali staviću Evru. Iz sličnog razloga kao kod golmana. Sa Denisom sam kratko vremena proveo na terenu. Znao sam kakav je igrač, jer sam odrastao gledajući njegove partije. Sa Patrisom sam igrao godinama i mislim da je vremenom ’evoluirao’u modernog beka, kao što su ovi danas koji pokrivaju celu levu stranu. Neprelazan pozadi, agresivan i neumoljiv kada krene napred“.
Dva štopera?
"Auuu... tu često imam dilemu. Opredeliću se za tandem Vidić – Rio Ferdinand, iz prostog razloga što... ne znam, ok... ponekad sam stavljao Japa Stama na to mesto, ali Vida i Rio su u tandemu najjači par štopera koji je ikada igrao u Premijer ligi. Dopunjavali su se savršeno i kada je Vida došao, trebalo mu je par meseci da se prilagodi zahtevima engleskog fudbala. Posle su se uklopili i ispisali istoriju Premijer lige“.
Vezni red?
"Ako mi dozvolite, ja bih prvo odredio napadače. Razume se, sistem je 4-4-2. Prvi špic je Vejn Runi, definitivno. Još kao klinac, kada se prvi put pojavio na velikoj sceni, bio je poseban igrač. Srušio je mnoge rekorde, naprimer po broju postignutih golova. Uvek sam imao utisak da je pomalo potcenjen, ali on je jedan od najboljih napadača koje sam video u životu“.
Ok, sa Runijem u napadačkom tandemu?
"Komplikovano. Može Rud van Nistelroj... Ali, ne. Neka bude Kristijano Ronaldo. Šta reći o njemu? Još uvek radi iste stvari koje je radio i u Mančester junajtedu, pre deset godina. Golovi, asistencije... savršeno razume igru. I ako svi u ekipi imamo loš dan, on je tip koji će nas jednim potezom izvući iz nevolje“.
Idemo na sredinu terena...
"Levo krilo je Rajan Gigs. Još dok sam išao u školu, obožavao sam ga... Kopirao sam njegove poteze i voleo sam da igram na levom krilu, imao sam dobru levu nogu. Od kako znam za sebe, Gigs je moj omiljeni igrač. I to što sam igrao sa njim, predstavlja ostvarenje svih mojih dečačkih snova. Savršeno“.
Desno krilo?
"Hmmm... Dejvid Bekam. Nikada nisam video da neko dodaje loptu kao Bekam. Centaršutevi, pasovi, oduzimanje lopte... uvek maksimalno spreman i u top formi. On je ta generacija ’92, bilo je uživanje igrati sa njim u istoj ekipi“.
Dva centralna vezna?
"Opet teško... za jednog nemam dilemu. Pol Skols. On je za mene najbolji srednji igrač sa kojim sam igrao tokom karijere. Razume igru... na treninzima kada nisam bio sa njim u istoj ekipi, bio sam pomalo uznemiren. Umeo je da kontroliše svaku situaciju. Naosvajao se trofeja i u svakom uspehu je ostavio lični pečat. Da nije bilo Skolsa, nikada ne bismo postali prvaci Evrope u Moskvi“.
I poslednji? Možda neko iz engleske reprezentacije...
"Ne, iz reprezentacije bi bilo mnogo zamena. Ali, mi nećemo zamene. Izabraću Roja Kina, kapitena ekipe. Momka od koga sam mnogo naučio kada sam počinjao karijeru. Bio je naš ’trener’ na terenu, kontrolisao igru... znali smo, kada je on na terenu, možemo da imamo loš dan, ali ćemo svejedno pobediti. On je bio neko ko nas je sve podsticao da damo maksimum i neko ko nam je zaista bio neophodan“.
I trener ovih TOP 11?
"Ah, to je bar lako. Aleks Ferguson, čovek koji me je praktično odgajio od deteta do mladića. Mnogo toga me je naučio. Uvek je pazio na mene, kako na terenu, tako i van njega. Velika podrška, moj mentor. Što je svakom igraču potrebno. Osvojio je mnogo trofeja pre mene, pa smo nastavili zajedno da osvajamo. Apsolutno najbolji trener sa kojim sam imao prilike da radim u karijeri“.
Zadatak ispunjen. Sada možemo opušteno o svemu. Recimo, još malo o Nemanji Vidiću.
"Nemanja je moj jako dobar prijatelj. Prošli smo mnogo toga zajedno, imali fantastična iskustva i osvojili gomilu trofeja. Kada je potpisao ugovor, znali smo odakle dolazi. Odlično se uklopio u tim, usudiću se da kažem da smo on i ja jedan od najboljih dueta u istoriji Premijer lige. Vida je najbolji saigrač kog sam imao u Junajtedu. Njegova posvećenost, način igre, hrabrost... Čujemo se i dan danas, fantastičan je momak i mnogo ga volim“.
Par dana pred Veslijeve posete Beogradu, Vidić je u jednoj anketi proglašen za najboljeg defanzivca Premijer lige svih vremena.
"Nisam znao za taj podatak, ali apsolutno se slažem sa izborom. Kao prvo, Nemanja je jako dobra osoba. Svi smo se sa njim slagali sjajno, što je jako bitno u svakom timskom sportu, naročito u fudbalskom timu. On je davao ekipi tačno ono ’malo više’ što nam je trebalo za konačan uspeh. Držali smo se zajedno, zato smo i bili dobar tandem. On je takav igrač, neustrašiv. Prihvatao je svaki izazov i to je ono što ga je činilo beskompromisnim borcem na terenu. Nisu ga navijači džabe toliko obožavali“.
O Partizanu...
"Dueli protiv Partizana biće pravi ispit za ovaj tim Mančester junajteda. Činjenica je da mi imamo daleko više iskustva na internacionalnoj sceni, ali svakako treba odraditi dobar ’domaći’. Moramo da budemo svesni opasnosti, jer će Beograđani te utakmice shvatiti kao priliku za dokazivanje. Svi će biti maksimalno fokusirani da protiv jednog od najboljih klubova na svetu pruže maksimum i pokažu se u što boljem svetlu. Pritom, ne poznajemo najbolje sve igrače Partizana, mora da se uradi adekvatna analiza i da se pripremi prava taktika. Samo u slučaju da svi igrači koje Solskjer pošalje na teren pristupe obavezama na maksimalno profesionalan način, možemo da računamo na svih šest bodova“.
O Crvenoj zvezdi...
"Vreme mi nije dozvolilo da pažljivije ispratim TV prenos utakmice u Minhenu. Video sam samo rezultat. Bilo je nerealno očekivati pozitivan rezultat u duelu protiv jednog od favorita za osvajanje titule prvaka Evrope. Za Zvezdu ništa nije izgubljeno, tek predstoje veliki izazovi u daljem toku takmičenja. Iz iskustva znam da je ta prva utakmica uvek najteža i da nosi sa sobom ogromnu dozu pritiska“.
Srpska reprezentacija ima u svom sastavu veliki broj kvalitetnih defanzivaca, ali je u poslednje tri utakmice u kvalifikacijama primila čak 10 golova.
"Treba biti strpljiv, sve su to mladi momci i potrebno je vreme da se uigraju i počnu da funkcionišu onako kako se od njih očekuje. Vidim da srpski igrači ponovo imaju zapažene uloge u velikim evropskim klubovima, to iskustvo je od neprocenjivog značaja. Verujem da bi u roku od dve godine mogli da izrastu u ozbiljne fudbalere i da budu stub srpske reprezentacije. Uporedio bih to sa situacijom u engleskom nacionalnom timu. Očekivanja su velika i često prevazilaze realno stanje stvari. Bitno je da Srbija ima dobre igrače, a rezultati će doći kad-tad“.
Pored šest titula prvaka Engleske, tri FA kupa, tri Superkupa i jednog Liga kupa, Vesli je oplemenio karijeru i sa dva trofeja u Ligi šampiona.
"Draži mi je taj drugi trijumf u Moskvi, kada smo slavili posle serije penala protiv Čelsija. Bio sam već iskusan igrač, odigrao sam skoro sve utakmice i nastupio u startnoj postavi u velikom finalu. Deset godina ranije, nisam bio protagonista i to je skroz drugačiji osećaj. Imao sam svega 19 godina. Lepo je kada dobiješ medalju, ali je još lepše kada znaš da si svojim partijama značajno doprineo velikom podvigu“.
Braunov doprinos u moskovskom finalu je bio vidljiv i konkretan, pošto je sjajnim centaršutem u 26. minutu omogućio Kristijanu Ronaldu da dovede Mančester junajted u vođstvo.
"Imao sam sreću da pratim njegov razvoj od mladog igrača velikog potencijala do vrhunskog asa svetskog fudbala. U Mančesteru se afirmisao i stekao slavu, odigrao je mnogo vanserijskih utakmica, ali je kasnije nastavio uzlaznom linijom i u svakom novom klubu dizao lestvicu na viši nivo. On je nešto specijalno, ima stav, zrači harizmom i sve mu to pomaže da bude dominantan na terenu. Niže rekorde, pomera granice i kada ode u penziju, biće jedan od tri najbolja fudbalera svih vremena“ – kaže na kraju intervjua za Mondo Vesli Braun.
Sve kolumne i tekstove Neše Petrovića za MONDO možete pronaći ovde.